Otvoreni Parlament | Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti

Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti

Tip akta: Zakon

Status: Predložen

Direktiva 2011/95/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 13.12. 2011;
Direktiva 2013/32/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26.06.2013;
Direktiva 2013/33/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26 .06.2013.
Direktiva 2001/55/EC od 20.07.2001.

Predlagač: Vlada

Uto
12.09.2017

Predlog zakona

[pdf] 

Uto
12.09.2017

Ulazak u proceduru

Sažetak

Predlagač zakona smatra da, iako važeći Zakon o azilu propisuje većinu instituta predviđenih pravom EU, oni nisu dovoljno jasno definisani i kao takvi su u praksi teško primenjivi, pogotovo u uslovima trenutne migratorne situacije. Iz tog razloga, predlaže da se novim zakonom izvrši usaglašavanje našeg sa evropskim zakonodavstvom. Osnovni cilj predloženih izmena je da se smanji prostor za zloupotrebe prava na azil ali i da se ubrzaju procedure odlučivanja o ovom pravu.

Predlogom zakona azil je definisan kao pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kome je odobren jedan od dva oblika zaštite: pravo na utočište ili supsidijarna zaštita. Pravo na utočište (status izbeglice) se odobrava licu koje se nalazi van teritorije države svog porekla/uobičajenog boravišta a koje opravdano strahuje od progona zbog čega ne može/ne želi da prihvati zaštitu te države. Licu koje ne ispunjava ove uslove ne odobrava se status izbeglice ali mu se može odrediti supsidijarna zaštita ukoliko ne može /ne želi da prihvati zaštitu države porekla/uobičajenog boravišta jer bi povratkom u nju bio izložen stvarnom riziku od trpljenja ozbiljne nepravde (pretnja smrtnom kaznom, mučenjem, pretnja po život izazvana ratom). Predlogom zakona precizirani su razlozi za progon (rasa, veroispovest, nacionalna pripadnost, političko mišljenje i dr.), dela progona, počinioci progona, pojmovi ozbiljne nepravde i opravdanog straha od progona.
Pravo na utočište / supsidijarna zaštita neće se odobriti tražiocu za koga se smatra da je učinio zločin protiv mira/ratni zločin/zločin protiv čovečnosti, drugo teško krivično delo ili delo suprotno načelima UN kao ni onom koji predstavlja opasnost za bezbednost i javni poredak Srbije. Pravo na utočište ne odobrava se ni licu koje uživa zaštitu druge države ili UNHCR-a.

Novina predviđena predlogom zakona je da se stranac ne kažnjava za nezakonit ulazak/boravak u Srbiji ako bez odlaganja izrazi nameru da podnese zahtev za azil i pruži valjano obrazloženje za svoj nezakoniti ulazak/boravak, dok je postojećim rešenjem predviđeno da se u istoj situaciji lice ne kažnjava pod uslovom da podnese zahtev za azil. Predlagač zakona smatra da je navedena izmena neophodna kako bi se izbegao vakuum između momenta izražavanja namere i momenta formalnog podnošenja zahteva za azil.

Nadležnost da u postupku azila odlučuje u prvom stepenu ima Kancelarija za azil, kao organizaciona jedinica MUP-a, dok je drugostepeni organ Komisija za azil. Komesarijat za izbeglice obezbeđuje privremeni smeštaj tražiocima i sprovodi programe dobrovoljnog povratka lica čiji je zahtev odbijen ili odbačen.

Predlagač zakona smatra da se u praksi pokazalo da je postupak azila predviđen odredbama važećeg Zakona previše složen i zato predlaže operativnije procedure koje će omogućiti da se brže rešavaju zahtevi za odobravanje azila.
Predlogom zakona predviđeno je da prilikom granične kontrole pri ulasku u Srbiju ili na teritoriji Srbije (izuzetno, i u centru za azil) stranac pred službenikom MUP-a može izraziti nameru da podnese zahtev za azil, nakon čega se registruje. Prilikom registracije, stranac se fotografiše i uzimaju mu se otisci prstiju, a službeno lice ovlašćeno je i da pretrese stranca u cilju pronalaženja isprava potrebnih za utvrđivanje identiteta a ukoliko je to potrebno za postupak azila ove isprave mogu biti zadržane, o čemu se strancu izdaje potvrda. Nakon sprovedene procedure, službenik MUP-a izdaje strancu potvrdu o registraciji a stranac se sa tom potvrdom upućuje u centar za azil/drugi objekat namenjen za smeštaj tražilaca azila, u koji se mora javiti u roku od 72 sata. Prekršajnoj odgovornosti, u skladu sa Zakonom o strancima, podležu lica koja ometaju/ ne pristaju na registraciju kao i lica koja se u roku od 72 sata ne jave u centar za azil ili isti samovoljno napuste pre isteka roka za podnošenje zahteva za azil.
U roku od 15 dana od dana registracije moguće je pokrenuti postupak azila i to podnošenjem pismenog zahteva Kancelariji za azil. Saslušanje je faza postupka azila tokom koje tražilac iznosi činjenice od značaja za odlučivanje o njegovom zahtevu (naročito one koje se odnose na njegov identitet, razloge zahteva, kretanje po napuštanju države porekla, eventualni zahtev za azil podnet drugoj državi). Predlogom zakona predviđeno je da faza saslušanja može izostati u izuzetnim slučajevima. Novina predviđena predlogom zakona je da u slučaju masovnog priliva zahteva za azil Vlada može u postupak saslušanja privremeno uključiti službenike drugih državnih organa koji pre uključivanja u postupak moraju proći neophodnu obuku.
Nakon što razmotri zahtev, Kancelarija za azil može isti usvojiti ili odbiti ukoliko nisu ispunjeni uslovi, u kom slučaju određuje i rok u kome tražilac mora napustiti Srbiju. Predlogom zakona predviđeno je da nadležni organ o zahtevu odlučuje u roku od 3 meseca, koji se samo izuzetno može produžiti. Ni u kom slučaju postupak donošenja odluke ne može trajati duže od 12 meseci.

Novina ustanovljena predlogom zakona je mogućnost odlučivanja u ubrzanom postupku, kada se odluka donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Kancelarija za azil odlučuje u ubrzanom postupku pre svega u slučajevima kada je očigledno da zahtev za azil treba odbiti. Protiv odluke Kancelarije žalba se podnosi Komisiji za azil.

Jedna od važnih novina koja se uvodi ovim propisom jeste mogućnost da se celokupan postupak zahteva za azil obavi na graničnom prelazu/ tranzitnom prostoru aerodroma ili luke, pod uslovom da se tražiocu obezbedi adekvatan smeštaj i ishrana i to u slučajevima da postoje razlozi za odbijanje/odbacivanje zahteva.
Kancelarija za azil odbacuje zahtev za azil, bez obzira na njegovu osnovanost, ukoliko je moguće primeniti koncept prve države azila (pod uslovom da će u prvoj državi azila tražilac biti prihvaćen )ili koncept sigurne treće države. Predlogom zakona preciznije su, u odnosu da važeće zakonsko rešenje, određen koncepti prve države azila, sigurne države porekla i sigurne treće države. Predlogom je utvrđena obaveza Vlade da u roku od 60 dana od dana stupanja zakona na snagu utvrdi Listu sigurnih država porekla dok se Lista sigurnih trećih država neće donositi, već će se za određivanje da li se neka država može smatrati sigurnom koristiti parametri sadržani u u Predlogu zakona.

Predlogom zakona detaljno je uređeno koja prava i obaveze imaju tražioci azila i lica kojima je odobreno pravo na azil. Prvoj grupi lica (tražioci azila) garantuje se, kao i do sada, pravo na boravak, slobodu kretanja, zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć, materijalne uslove prihvata, osnovno i srednje obrazovanje, informisanje i pravnu pomoć, sloboda veroispovesti, pristup tržištu rada i pravo na isprave, dok se licima kojima je odobreno pravo na azil osim nabrojanih garantuje i pravo na smeštaj, spajanje porodice, pomoć pri integraciji, svojinu (kao stalno naseljeni stranac za pokretnu i nepokretnu imovinu a kao državljanin Srbije u pogledu intelektualne svojine), oslobađanje od reciprociteta ( tri godine nakon odobravanja prava na utočište lice se oslobađa eventualnih mera reciprociteta u pogledu prava koja mu na osnovu zakona pripadaju). Osoba kojoj se odobrava pravo na azil dužna je da poštuje Ustav, zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije.

Za razliku od azila koji se sprovodi u individualnom postupku, privremena zaštita odobrava se u vanrednom postupku, odlukom Vlade, i to u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu svog porekla/uobičajenog boravišta i to ukoliko postoji rizik da usled pomenutog masovnog priliva nije moguće sprovesti individualni postupak azila.
Predlogom zakona precizirano je privremena zaštita traje dok traju razlozi zbog kojih je odobrena, ali najduže godinu dana i samo se izuzetno može produžiti.

Predlogom zakona propisuju vrste isprava koje se izdaju kao i rokovi njihovog važenja. Rok važenja putne isprave za izbeglice je produžen sa dve na pet godina, zbog troškova izrade, a ista se može izdati i deci, a ne samo licu starijem od 18 godina, kako je propisano postojećim zakonom.

Na podatke i evidencije koje vode nadležni organi u postupku azila primenjuju odredabe zakona koji uređuje pitanja obrade podataka i evidencije u oblasti unutrašnjih poslova.
0%
0%
0%

Ključne novine

POSTUPANJE ZA NEZAKONIT ULAZAK/BORAVAK U SRBIJI

Za nezakonit ulazak/boravak u Srbiji neće se kazniti lice koje bez odlaganja izrazi nameru da podnese zahtev za azil i pruži valjano obrazloženje za svoj nezakoniti ulazak/boravak
0%
0%
0%

POJEDNOSTAVLJEN POSTUPAK REGISTRACIJE TRAŽILACA AZILA

Pojednostavljen postupak registracije tražilaca azila
0%
0%
0%

ROK ZA REŠAVANJE O ZAHTEVU ZA AZIL

Rešavanje o zahtevu za azil u roku od 3 meseca
0%
0%
0%

MOGUĆNOST ODLUČIVANJA KANCELARIJE ZA AZIL U UBRZANOM POSTUPKU

Mogućnost odlučivanja Kancelarije za azil u ubrzanom postupku, kada se odluka donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva
0%
0%
0%

OBAVLJANJE POSTUPKA ZAHTEVA ZA AZIL

Mogućnost da se celokupan postupak zahteva za azil obavi na graničnom prelazu/ tranzitnom prostoru aerodroma ili luke
0%
0%
0%

PONIŠTAVANJE ODLUKE O USVAJANJU ZAHTEVA ZA AZIL

Mogućnost da Kancelarija za azil po službenoj dužnosti poništi odluku o usvajanju zahteva za azil ako lice kome je odobren azil predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Srbije
0%
0%
0%

UTVRĐIVANJE LISTE SIGURNIH DRŽAVA POREKLA

Obaveza Vlade da u roku od 60 dana od dana stupanja zakona na snagu utvrdi Listu sigurnih država porekla.
0%
0%
0%

ODREĐIVANJE SIGURNE TREĆE DRŽAVE

Određivanje sigurne treće države na osnovu parametara sadržanih u Predlogu zakona, bez utvrđivanja Liste.
0%
0%
0%

MOGUĆNOST IZDAVANJA PUTNE ISPRAVE I DECI, A NE SAMO LICU STARIJEM OD 18 GODINA

Mogućnost izdavanja putne isprave i deci, a ne samo licu starijem od 18 godina
0%
0%
0%

Napomene

Održane su tri javne rasprave u organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova

i Komesarijata za izbeglice i migracije,

Poslednji put ažurirano: 23.10.2017, 08:47