Otvoreni Parlament | Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Sažetak

Iako Ustav Republike Srbije jemči pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći. Ovakvo stanje nije održivo, posebno ako se imaju u vidu sve veće potrebe za pružanjem pravne pomoći. Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona, koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. U Republici Srbiji je potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika. Na ovakav zaključak upućuju podaci o broju, strukturi i socioekonomskom položaju stanovništva i trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, a posebno stanovništa tzv. „ranjivih grupa

Ustavno jemstvo prava na pravnu pomoć nameće državi obavezu da obezbedi uslove za uživanje i zaštitu ovog prava. Saglasno tome, neophodno je da se zakonom uredi pružanje pravne pomoći, što uključuje i obavezu da se obezbedi pružanje besplatne pravne pomoći.
Za sprovođenje predloga zakona biće potrebno obezbeđenje dodatnih finansijskih sredstava. Finansijske procene su izrađene na osnovu analize Svetske banke koja procenjuje da će biti ukupno 648.328 potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći. Analiza dalje procenjuje da će biti 95.000 sudskih predmeta. Primenom pune advokatske tarife za naknadu usluga pružanja besplatne pravne pomoći biće potrebno 10,2 milijarde dinara (85 miliona evra) godišnje za potpunu godišnju realizaciju sistema besplatne pravne pomoći. Ukoliko bi se primenila naknada koja iznosi 40% tarife za pružene usluge, iznos potrebnih sredstava bi, umesto 10,2 milijarde godišnje iznosio oko 1,5 milijardi dinara (skoro 13 miliona evra).
Ministarstvo pravde
Osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, dok će zakon početi sa primenom od 1. oktobra 2019. godine (izuzev odredaba koje regulišu oblast pružanja besplatne pravne pomoći u prekograničnim slučajevima koje počinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji)

Šta nam zakon donosi? Koji je cilj donošenja zakona?

Predlogom zakona uređuje se besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Naime, pravo na besplatnu pravnu pomoć je garantovano Ustavom tako da se ovim zakonom bliže uređuje sprovođenje oblasti pružanja besplatne pravne pomoći. Sam pojam besplatne pravne pomoći se definiše kao pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade. Cilj ovog zakona je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć ?

Svaki državljanin Republike Srbije, lice bez državljanstva kao i strani državljanin sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji ima pravo na besplatnu pravnu pomoć ako:

1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili korisnik prava na dečiji dodatak, kao i članovi njegove porodice;

2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunio uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.

Osim ovih opštih slučajeva predlog zakona predviđa i neke pojedinačne slučajeve kada državljanin Republike Srbije/lice bez državljanstva/strani državljanin sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji može imati pravo na besplatnu pravnu pomoć. Tako zakon uređuje da ovaj krug lica ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i u slučaju da je reč o:

1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom/drugim državnim organom;
2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi/zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;
3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog/potpunog lišenja/vraćanja poslovne sposobnosti;
4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;
5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;
6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;
7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;
8) osobi sa invaliditetom;
9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;
10) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;
11) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;
12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;
13) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.

Dakle zakon omogućava određenim ranjivim grupama da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć i ako nisu korisnici socijalne pomoći ili dečijeg dodatka. Bitno je istaći da Zakona ima i jedan ograničavajući element a to je da se primenjuje samo na one korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima.

Kada nije dozvoljena besplatna pravna pomoć?

Ukoliko korisnici imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć prema opštim uslovima njima ista neće biti pružena ukoliko je reč o privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora. Međutim, predlog zakona definiše i određene slučajeve kada besplatna pravna pomoć nije dozvoljena u situaciji kada uslovi za nedozvoljenu pomoć nisu dovoljno jasni i precizni. Tako pravna pomoć neće biti dozvoljena u:
- postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;
- postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicima i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;
- slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Šta podrazumeva besplatna pravna pomoć?

Prema predlogu zakona besplatna pravna pomoć sastoji se od:
- pružanja pravnih saveta;
- sastavljanja podnesaka;
- zastupanja i odbrane.

Dakle besplatna pravna pomoć podrazumeva i pokretanje određenih postupaka pred sudom, zastupanje u različitim vrstama postupaka kao i odbrana okrivljenog/optuženog u krivičnom ili istražnom postupku.

Zakon definiše i pojam besplatne pravne podrške. Ova podrška podrazumeva pružanje opšte pravne informacije, popunjavanje formulara, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.

Ko pruža besplatnu pravnu pomoć?

Samo je advokatima i službama pravne pomoći u opštinama/gradovima dozvoljeno da pružaju besplatnu pravnu pomoć. Jedinice lokalne samouprave su dužne da obrazuju službu pravne pomoći koja ima za cilj da pruža besplatnu pravnu pomoć i to u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona. Udruženja građana mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije. Ali i tada besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati. Osim toga udruženja, kao i drugi pružaoci pravne pomoći, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške. Bitno je napomenuti da udruženja nisu ograničena da pružaju opšte pravne informacije i uslugu popunjavanja formulara samo korisnicima besplatne pravne pomoći već da ove kategorije podrške može biti dostupne svima.

Osniva se registar pružaoca besplatne pravne pomoći

Svi pružaoci besplatne pravne pomoći moraju se upisati u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći. U okviru ovog Registra vodi se posebna evidencija pružalaca besplatne pravne pomoći i evidencija pružalaca besplatne pravne podrške. Registar vodi ministarstvo pravde kao elektronsku bazu podataka.

Pružaoci su dužni da besplatnu pravnu pomoć pružaju samostalno, savesno i profesionalno. Takođe, pružaoci ne smeju da traže, niti da od korisnika prime naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći. Ukoliko pružalac pravne pomoći nezakonito ili nesavesno postupa ili pruža besplatnu pravnu pomoć/podršku na neprofesionalan način, on može tada biti izbrisan iz Registra.

Pravna pomoć neće biti pružena ukoliko je uslovljena pozitivnim ishodom u postupku

Pružaoci pravne pomoći nisu dužni da pruže besplatnu pravnu pomoć korisniku ukoliko se: uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku, prema pružaocu ne ponaša u granicama zakona, ako postoji sukob interesa između korisnika i pružaoca ili lica koje radi na pružanju besplatne pravne pomoći kod pružaoca.

Kako se odobrava besplatna pravna pomoć?

Prvi korak za odobravanje besplatne pravne pomoći jeste podnošenje zahteva organu opštinske/gradske uprave. Zahtev se podnosi pismeno, elektronskim putem ili usmeno. Mesno nadležna je opštinska/gradska uprava u kojoj korisnik ima prebivalište ili boravište. Za podnošenje zahteva ne plaća se taksa.

O podnetom zahtevu za pružanje besplatne pravne pomoći odlučuje zaposleno lice u opštinskoj/gradskoj upravi koje ima posebnu dozvolu za odlučivanje. Lice koje odlučuje mora biti diplomirani pravnik koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i da poseduje potvrdu o uspešno završenoj obuci za primenu ovog zakona. Postupak o kome se odobrava besplatna pravna pomoć je hitan. Organ opštinske/gradske uprave mora doneti rešenje o podnetom zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Međutim, ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosica zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ opštinske/gradske uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ukoliko organ opštinske/gradske uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva smatra se da je zahtev odbijen.

Ukoliko je podnet zahtev osnovan organ opštinske/gradske uprave odobrava besplatnu pravnu pomoć i upućuje podnosioca zahteva na pružaoca pravne pomoći koji je upisan u registar. Sa druge strane ako nisu ispunjeni svi uslovi za odobravanje pravne pomoći, organ opštinske/gradske uprave će odbiti zahtev za pružanje besplatne pravne pomoći. Protiv rešenja opštinske/gradske uprave može se podneti žalba Ministarstvu pravde. Ministarstvo je dužno da o žalbi odluči u roku od 15 dana od prijema žalbe

Kako se finansira besplatna pravna pomoć?

Ukoliko besplatnu pravnu pomoć pruža služba pravne pomoći u opštini/gradu onda se ova vrsta pomoći finansira iz lokalnog budžeta. Međutim, kada besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati opština/grad snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći dok preostalih 50% naknade snosi Republika Srbija iz državnog budžeta. Predlog zakona predviđa i da se besplatna pravna pomoć može finansirati i iz donacija i projekata. Što se tiče advokatske tarife po kojoj se pruža besplatna pravna pomoć nju donosi Vlada na predlog Ministarstva pravde.

U određenim ograničenim slučajevima predlog zakona predviđa da država ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su isplaćena za pravnu pomoć. Isto tako ukoliko je u sporu rešeno u korist korisnika besplatne pravne pomoći i ukoliko je odlučeno da suportna stranka pokrije troškove postupka, advokat/medijator/posrednik su dužni da vrate novčana sredstva koja su im isplaćena za pruženu besplatnu pravnu pomoć. U ovim slučajevima predlog zakona ustanovljava založno pravo u korist države i to u visini naknade isplaćene za besplatnu pravnu pomoć.

U slučaju neprofesionalne pružene besplatne pravne pomoći pružaoci mogu biti onemogućeni da pružaju pomoć nadalje

Nadzor nad primenom zakona vrši Ministarstvo pravde i to po službenoj dužnosti ili po pritužbi korisnika. Osim nadzora Ministarstvo pravde vrši i kontrolu kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći. Ukoliko se u postupku kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći utvrdi da postoji nesavesno/neprofesionalno pružanje besplatne pravne pomoći može doći do brisanja pružaoca besplatne pravnepomoći iz Registra.

Radi praćenja i poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći Vlada svojom odlukom osniva Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kao radno telo Vlade.
0%
0%
0%
Poslednji put ažurirano: 29.11.2018, 16:25