Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije sazvala Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini

[23.02.2017.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je danas Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije za sredu, 1. marta.

Predsednica Narodne skupštine predložila je 12 tačaka dnevnog reda: Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Predlog zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene („CEEPUS III“), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi, koje je podnela Vlada Srbije.

Na dnevnom redu prve sednice biće i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, koje je podnela Vlada Srbije.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 10 časova.


Za prvih šest meseci rada Jedanaestog saziva 4.500 obraćanja poslanika u plenumu

[24.01.2017.]

Od formiranja Jedanaestog saziva Narodne skupštine 3. juna 2016. godine pa do kraja godine 31. decembra poslanici su proveli u plenumu 50 dana i obratili se, neračunajući govore predsedavajućih, ukupno 4.489 puta. Polovinu ukupnog broja obraćanja čine obraćanja 16 narodnih poslanika, dok se 20 procenata poslanika (ukupno 52) nijednom nisu javili za reč.

U ovom periodu usvojeno je 47 zakona a od toga 81 podsto (38 zakona) doneto je po hitnom postupku. Poslanici su podneli ukupno 2.931 amandman a usvojen je tek svaki trinaesti.pokazala je godišnja analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, po ukupnom broju obraćanja bio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević koji se obratio 232 puta u plenumu. Zatim slede, poslanik Socijaldemokratske stranke Srbije Marko Đurišić sa 195 obraćanja i poslanik Dveri Boško Obradović sa 179 obraćanja.

U plenumu se o amandmanima na zakone najčešće javljao poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević - 132 puta, a o samim zakonima poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić - 87 puta. Po Poslovniku najčešće se za reč javljao Aleksandar Martinović (Srpska napredna stranka) - 48 puta, koji je ujedno i najviše replicirao – 71 put. Najviše poslaničkih pitanja (svakog utorka i četvrtka na početku plenarne sednice, kao i poslednjeg četvrtka u mesecu) postavio je poslanik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj - 18 pitanja.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić (121 put) i Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke (121 put).

U podnošenju amandmana najaktivniji su, kao i u prethodnim sazivima, bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovali su poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke – Gordana Čomić sa 507 podnetih amandmana (4 usvojena), Aleksandra Jerkov sa 465 podnetih amandmana (7 usvojenih), Balša Božović i Veroljub Stevanović sa 463 podneta amandmana (7 usvojenih). Sledi ih Goran Ćirić sa 460 podnetih amandmana (8 usvojenih). Od 267 poslanika koji su makar jedan dan obavljali poslaničku funkciju, njih 126 nijedan put nije učestvovalo u podnošenju amandmana.

Poslovnikom je predviđeno da tokom redovnog zasedanja svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade. Od formiranja Jedanaestog saziva, sednica sa “Poslaničkim pitanjima” održana je samo jednom – u oktobru, kada je ukupno devet narodnih poslanika postavilo 31 pitanje članovima Vlade.

Analiza je urađena na osnovu zvaninih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skuptine.

Kompletan izvetaj o radu Narodne skuptine i aktivnostima narodnih poslanika u aktuelnom sazivu moete preuzeti sa ovog link-a. 


Za 75 radnih dana u plenumu u 2016. poslanici usvojili 88 zakona

[30.12.2016.]

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarni izbori i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa - Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe - Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.