JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Uloga i značaj HPV imunizacije

[14.12.2016.]
Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, doc. dr Darko Laketić, istakao je da je javno slušanje organizovano sa ciljem da se podstakne podizanje nivoa svesti i zdravstvene edukacije o značaju HPV imunizacije u Republici Srbiji, čime bi se smanjio broj obolelih žena, a samim tim i stopa mortaliteta. On je posebno pohvalio delovanje Ministarstva zdravlja kroz program „Unapređenje prevencije oboljenja izazvanih HPV“ kroz koji je u 2016. godini vakcinacija u Republici Srbiji sprovedena u četiri okruga (Šumadijski, Braničevski, Severnobanatski i Grad Beograd), sa Stručno metodološkim uputstvom, obezbeđenim količinama vakcine, a po principu dobrovoljnosti.

Prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja istakao je da je, s obzirom na to da je uzrok nastanka svih vrsta raka koje izaziva HPV poznat, moguće odrediti prevenciju, što je prioritet u radu Ministarstva. Naveo je da se prevencija sastoji iz dva dela, imunizacije u adolescentskom dobu i skrininga, pri čemu je naglasio značaj Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je u pripremi, a koji skrining uvodi kao obavezu. Vekić je istakao da je sprovedena kontinuirana medicinska edukacija, akreditovana kod Zdravstvenog saveta Srbije, u okviru koje je održano 4 seminara i edukovan veći broj zdravstvenih radnika. Takođe je održano 20 edukativnih radionica na temu efikasne komunikacije zdravstvenih radnika i roditelja i sačinjeno Stručno metodološko uputstvo za primenu HPV vakcine.

Žofija Pustaji, direktorka Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, pohvalila je rad Republike Srbije na unapređenju prevencije i širenju svesti o značaju HPV imunizacije. Prisutnima se obratila i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, zadužena za pitanje populacione politike, koja je govorila o značaju međusobne saradnje zdravstvenih institucija i jedinica lokalne samouprave, u cilju povećanja svesti kod žena o značaju prevencije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, dr Verica Jovanović, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, predsednik Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo, dr Katarina Sedlecki, Odeljenje za dečiju i adolescentnu ginekologiju, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „ Dr Vukan Čupić“, dr Srđa Janković, imunolog, Univerzitetska dečija klinika Tiršova i predstavnici relevantnih institucija i udruženja građana.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama

[30.11.2016.]
U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je treće javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, istakao je da je cilj okupljanja sagledavanje problema u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji. Između ostalog, naveo je da je od krucijalnog značaja podizanje ekološke svesti svih građana o potrebi zaštite, značaju i očuvanju voda. Takođe, ukazao je na činjenicu da se samo mali procenat voda adekvatno prečišćava i dodao da je neophodno privući strane investicije koje bi pomogle u stvaranju povoljnije investicione klime.

U diskusiji koja je usledila, učesnici su izneli svoje predloge i sugestije, kao i mere koje bi trebalo primeniti u cilju rešavanja problema u oblasti upravljanja vodama. Između ostalog, navedeno je da je neophodno adekvatno implementirati važeće propise, doneti strateška planska dokumenta, ojačati kadrovske kapacitete, institucionalnu i organizacionu strukturu i obezbediti bolju međusektorsku saradnju. Akcenat je stavljen na neophodnost izrade projekata, na osnovu kojih bi se apliciralo za sredstva iz fondova Evropske unije.

Prisutni su se složili da bez unapređenje međusektorske saradnje, nema ni dobrog upravljanja u sektorima koji se tiču zaštite životne sredine.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti informaciju sa javnog slušanja, a na narednom javnom slušanju će se pristupiti razmatranju predloga i rešenja tako definisanih problema.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, brojne nevladine organizacije i predstavnici relevantnih institucija.

Predstavljanje priručnika za parlamentarce - „Vodič kroz međunarodno izbegličko pravo“

[22.11.2016.]
U organizaciji Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, održano je javno slušanje na temu prezentacije Priručnika za parlamentarce, kao vodiča kroz međunarodno izbegličko pravo, izrađenog u saradnji sa Visokim komesarijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija i Interparlamentarnom unijom.

Cilj prezentacije Priručnika bio je da se narodni poslanici informišu o osnovnim principima međunarodnog prava, njegovoj primeni u kreiranju politike i uspostavljanju nacionalnog pravnog okvira za prihvat i zaštitu izbeglica, kao i očuvanje mira i bezbednosti građana Republike Srbije.

Učešće na javnom slušanju uzeli su, pored Vesne Rakonjac, predsedavajuće i predsednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Hans Fridrih Šoder, šef kancelarije UNHCR u Beogradu, Mila Đurđević, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Gerginov, pomoćnik komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije, Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, Ljubimka Mitrović, pravni savetnik u kancelariji UNHCR u Beogradu i Nikola Kovačević, pravni savetnik u Beogradskom centru za ljudska prava.

U svom uvodnom izlaganju predsedavajuća je istakla da je od početka migrantske krize, Republika Srbija postupala u skladu sa međunarodnim pravnim normama, sagledavajući ujedno i humani aspekt lica koja su migrirala na njenu teritoriju. Istakla je da je Priručnik koji se predstavlja adekvatan osnov za dodatno informisanje narodnih poslanika o svim socijalnim aspektima migrantske krize, kao i međinarodno-pravnoj pomoći koja je tim licima dostupna. Naglasila je da, iako pohvaljena za postupanje sa izbeglicama od strane Evropske komisije, Republika Srbija dodatno mora da radi na uspostavljanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti.

Hanc Fridrih Šoder zahvalio se nadležnom Odboru na mogućnosti da se Priručnik predstavi narodnim poslanicima i dodao da je njihova uloga ključna u formulisanju i usvajanju nacionalnog zakonodavstva, baziranog na poštovanju međunarodnog prava. Time bi se formalno regulisao način postupanja u slučajevima migratornih tokova, ali i omogućio njihov doprinos društvu nakon integracije.

Otvarajući panel diskusiju pod nazivom „Izazovi i moguća rešenja u upravljanju mešovitim migracijama i sistemom azila u Republici Srbiji“, Mila Đurđević iz Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je na značaj bliske saradnje ne samo između različitih nadležnih organa, već i saradnje sa nevladinim sektorom, u postupku rešavanja migrantske krize u Srbiji. Dodala je da, uprkos tome što postoji oko 6000 izbeglica na teritoriji Srbije, najvažnije je njihovo izmeštanje sa državnih granica i neformalnih mesta okupljanja u privremene ili trajne prihvatne centre.

Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije naglasio je da se Srbija, iako tranzitna zemlja, od početka krize humano i efikasno ophodila prema migrantima. Govoreći o smeštajnim kapacitetima, naglasio je da u Srbiji postoji 19 prihvatnih centara, opremljenih svim neophodnim sredstvima za boravak migranata.

Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova Jasmina Lalić najavila je da je izrađen Nacrt novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koji je pozitivno ocenjen od Evropske komisije, kojim će se detaljnije regulisati statusna pitanja tražilaca i unaprediti celokupan sistem azila u Srbiji. Kako je rekla, Zakon će pratiti i izrada nove Uredbe o tolerisanom boravku kojom će se rešiti status izbeglica koji ne žele azil u Republici Srbiji.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da je Srbija zauzela liberalan pristup prema migrantima i postupala prema standardima Evropske unije, koji podrazumevaju slobodu kretanja i otvorenost državnih granica. Naglasio je da je institucija Zaštitnika građana ukazala državnim organima na negativne aspekte tog pristupa, imajući u vidu povećanje zloupotreba kroz krijumčarenje lica i ilegalne prelaske.

Ljubimka Mitrović, govoreći o Nacrtu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, naglasila da je UNHCR dao preporuke za rešavanje pitanja integracije lica koja su ostvarila pravo na azil, kao i smernice za postupanje organa u slučaju pritvora koji jedino može biti krajnje opravdana mera, zasnovana na zakonu. Dodala je da je ključno rešenje pitanja velikog broja dece bez roditeljske pratnje ili roditelja kroz integraciju u vidu smeštaja u hraniteljske porodice, školovanje i slično.

Zaključujući raspravu, Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava pohvalio je nadležne organe što su uvideli važnost saradnje sa nevladinim sektorom u izradi Nacrta zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Nacrtu zakona o strancima, čime će se sistemski i temeljno rešiti situacija migrantske krize.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[14.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je drugo javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“, u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji.

Prisutni su diskutovali o upravljanju, tokovima i skladištenju opasnog otpada, indentifikovanju problema i predloga za sistemska rešenja koji bi doveli do poboljšanja zaštite životne sredine na ovom polju.
Na javnom slušanju pokrenuto je, između ostalog, i pitanje tretiranja infektivnog medicinskog otpada, gde su identifikovani problemi poput saniranja otpada koji na godišnjem nivou iznosi 5000 tona, a koji se samo delimično tretira na području teritorije Republike Srbije. Predloge rešenja za sanaciju sistemskog otpada prisutni su definisali u vidu pojačane kontrole kretanja opasnog otpada, pojačanog inspekcijskog nadzora, klasifikovanja operatera za upravljanje otpadom, kao i registracije ustanova koje proizvode opasan otpad.

Na javnom slušanju bilo je reči i o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, gde je dat predlog za uvođenje spalionica koje bi sanirale otpad na temperaturi između 1200 i 1600 stepeni celzijusa, kako bi dolazilo do što manjeg zagađivanja vazduha.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti izveštaje sa sastanka, a naredno javno slušanje najavio je za sledeću sedmicu, kojim će se nastaviti definisanje problema u oblasti životne sredine, sa ciljem donošenja novih zakona iz ove oblasti.

Javnom slušanju prisustvovale su brojne nevladine organizacije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.

Javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18

[13.10.2016.]
U Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Regionalni savet za saradnju održano je javno slušanje na temu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova poželeo je dobrodošlicu prisutnima i istakao važnost primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je deo Akcionog plana Poglavlja 23. On je naglasio da glavne prepreke za socijalno-ekonomsku integraciju Roma i Romkinja još nisu otklonjene i da nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalne manjine.
Orhan Usein, lider akcionog tima za integraciju Roma u okviru Regionalnog saveta za saradnju, govorio je o cilju projekta Integracija Roma 2020, a to je doprinos socio-ekonomskih razlika romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i Turskoj, ojačavanje institucionalne odgovornosti vlada da uvrste i ostvare specifične ciljeve za integraciju Roma u društvo preko opštih politika, kao i praćenje nacionalnog budžeta i finansiranja javnih usluga. Usein je dodao da ovakva vrsta skupa predstavlja pozitivan primer prakse i izrazio nadu da će javna slušanja postati redovna praksa Strategije.

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podsetio je i na postojanje prethodnog nacionalnog plana „Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009−2015“, koji nije dao željene rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja. On je istakao da je svestan činjenice da postoji senzibilitet i politička volja Republike Srbije, ali da se romska nacionalna manjina i dalje susreće sa raznim izazovima poput pitanja školstva, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, istakao je i da se nada da će se zajedničke težnje, a to su smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti biti ostvarene Strategijom do 2025. godine.

Nakon pregleda i procesa Akcionog plana, predočeni su rezultati sprovođenja i predlog prioritetnih mera za period 2017-18. u polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i socijalne zaštite o kojima su govorili predstavnici resornih ministarstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Na kraju javnog slušanja, izneti su zaključci koji ukazuju na potrebu dalje implementacije donetih zakonskih regulativa i propisa, raspodelu snaga u smislu konkretnih instrukcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti, aktivniju međuresornu saradnju ministarstava, kao oprobani mehanizam i pokazatelj dobre prakse u implementiranju ciljeva Strategije za inkluziju Roma, prikupljanje i podsticanje izjašnjavanja romske nacionalne manjine kao pripadnika iste i osnovanje koordinacionog tela koje će se baviti objedinjavanjem podataka i omogućavanjem ciljanih istraživanja o položaju Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Javnom slušanju su prisustvovali članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju; resornih ministarstava; Kancelarije za ljudska i manjinska prava; Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Pokrajinske vlade Vojvodine; Nacionalne službe za zapošljavanje; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.