DUŠAN MILISAVLJEVIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 15. marta 1968. godine Nišu.

Profesor na Medicinskom fakultetu Niš, ORL specijalista.

Od 1997. godine član je Američke akademije ORL lekara. Od 2001. član Nemačkog udruženja ORL lekara. Od 2007. član Evropskog udruženja laringologa. 1998. godine radio je mesec dana u Univerzitetskoj ORL klinici San Dijego, SAD. Od 2001. do 2002. stipendista Švajcarske Vlade, boravio na ORL klinici, Cirih.

Od 2006. predsednik Opštinskog odbora DS Medijana. Od 2009. potpredsednik Gradskog odbora DS Niš. Od 2008. do 2011. član Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2008−2012., 2012−2014. i 2014-2016. godine.

Govori engleski i nemački jezik.

Oženjen suprugom Marijanom, otac ćerke Natalije.

Osnovne informacije

  • Za evropsku Srbiju
  • Niš
  • Niš
  • 15.03.1968.

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2017.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj i naredni zakon koji sam predložio je u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Ideja je da se uvede prvi čas svakog meseca kao jedan preventivni čas sa razrednim starešinom ili učiteljem, gde bi deca radila sa svojim učiteljem ili razrednim starešinom i pričala o problemu vršnjačkog nasilja, upoznavali se sa time da postoje različita deca koja ne čuju, koja slabije vide, koja imaju šećernu bolest, koja imaju neki stepen invaliditeta i da to nije razlog da neko dete bude meta svojih vršnjaka i svojih drugara.

Svedoci smo da zahvaljujući društvenim mrežama, zahvaljujući internet komunikacijama brže saznajemo neke vesti koje, pretpostavljam da u nekim godinama ranije nismo imali prilike da saznamo da su deca sve češće u osnovnim i srednjim školama žrtve vršnjačkog nasilja.

To je jedna od tema koja praktično zahteva jedan sistemski odgovor države, Resornog ministarstva prosvete, ali i svih nas u društvu.

Mislim da kao lekar mogu da vam kažem da smo malo kopirajući neke zapadne modele, u želji nacionalnih tv kuća da pridobiju neku zaradu prisvoje neke modele i u toj komunikaciji kojoj nisu dobri. Mislim da na nacionalnim frekfencama prikazivanje u nekim udarnim terminima nekih rijaliti programa gde postoji nasilje koje se, praktično javno prikazuje, gde se vređanje učesnika tih rijaliti programa odobrava zarad opstanka ili ostanka u tom rijaliti programu, deca to sve gledaju i to je nešto po meni jako loše. Javno hoću da kažem da nemam ništa protiv reda, ni jednih medija, ali da takvi programi po kvalitetu ne zaslužuju da budu u udarnim terminima i trebalo bi da budu u nekim kasnim večernjim terminima ko želi to da gleda, ali svakako da ne gledaju deca. Deca su, kao što sam i rekao, podložna upijanju nekih vrednosti koje za mene, za nas nisu prihvatljive i nisu u vrednosti koje bi trebale da budu u udarnim terminima.

Hoću da kažem da psiholozi i pedagozi koji se bave proučavanjem ljudskog ponašanja i karaktera vaspitanjem i učenjem, smatraju da se protiv vršnjačkog nasilja najbolje bori neprestanom pričom o njemu. Zato ja predlažem u ovom predlogu zakona izmene zakona da uvedemo jedan preventivni i edukativni čas, svakog meseca sa učiteljem i sa razrednim starešinom kako bismo u jednoj prevenciji radili sa našom decom.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2017.

Poštovani predsedavajući, nastavljam sa ovom problematikom vršnjačkog nasilja. Cilj je jedan preventivni način rada sa našom decom u osnovnim i srednjim školama, a to je svakako razgovor sa njihovim učiteljem i razrednim starešinom o neophodnosti da podelimo sve probleme naših drugara u odeljenju, a ne da ih targetiramo i da ih vređamo.

Postoje različite vrste nasilja. Od verbalnog nasilja do fizičkog nasilja je kratak put. Ono što moramo kao država da nametnemo kao obavezu našim prosvetnim radnicima je da kada primete da dete ima problem u razredu, da razgovaraju sa tim detetom i da pokrenu jednu proceduru koja je i od strane UNICEF-a predložena i koju je naša država i resorno ministarstvo usvojila, a to je taj jedan mehanizam zaštite naših mališana u osnovnim i srednjim školama, kako ne bi došli u situaciju da sve više to nasilje buja. To je nešto što je uzelo maha i nešto što sve nas obavezuje kao političare, ali i kao roditelje, da o ovom problemu pričamo.

Želim da kažem da je problem to što se to nasilje, po podacima UNICEF-a, sve češće javlja, da nasilnici češće dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Nema veze da li su roditelji doktori nauka ili profesori ili sa osnovnom školom, presudan je i važan je jako i materijalni status. Jako je važnija pažnja koja se posvećuje prema detetu.

Upravo predlogom ovog zakona tražim da kroz jednu preventivu, kroz jedan razgovor sa decom, ali i kroz razgovor i sa roditeljima na roditeljskim sastancima, pričamo o tom problemu. Ja bih voleo da se vratimo u neke godine kada sam ja bio đak osnovne i srednje škole, gde sam imao u razredu i decu romske nacionalnosti, gde sam imao u razredu neke drugare koji su imali problema sa učenjem i koji su bili siromašniji, mi smo sa njima delili i užinu, i dogovarali smo se, zajedno smo izlazili u grad, i nikada nismo imali problem u razredu.

Ovo je sada upravo jedan momenat gde kao država moramo da kažemo da se nešto mora preduzeti. Opet se vraćam na neke norme koje se usvajaju od same dece, a to su neke norme i neke vrednosti koje su za mene lažne i gde ne bi trebalo da neke vrednosti zauzimaju mesto u udarnim terminima nacionalnih televizija. Prednost bih uvek dao mladoj, pametnoj deci koju Srbija ima, koja donose nagrade sa takmičenja iz fizike, iz hemije, iz srpskog jezika, iz matematike. Srbija je bogata sa pameću, ima dobre, pametne mališane. Ja bih voleo da mi njima dajemo prednost, da dajemo prednost nekim dobrim lekarima, nekim dobrim inženjerima, koji imaju rezultate u svom radu, a ne da dajemo prvenstvo rijaliti programima, nekim starletama i nekim ljudima koji ne zaslužuju te vrednosti. Hvala puno.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2017.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Izmena jednog člana Krivičnog zakonika Republike Srbije ima za cilj, to je član 250. Ja treći mandat kao narodni poslanik tražim podršku kolega i tražim podršku Ministarstva pravde da regulišemo ovaj član. Ovaj član praktično diskriminiše osobe obolele od HIV-a.

Prvog decembra su svi političari Vlade, sve stranke, podržali obolele od side na Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a. Prvog decembra smo svi bili jedinstveni oko toga. Ali, evo, imamo jedan problem koji se potkrao, pre 30-ak godina, ne znam tačno, kada je nastala izmena Krivičnog zakonika, u članu 250, gde su oboleli od HIV-a posebno izuzeti iz grupe zaraznih bolesti koja tretira član 249. i svrstani u poseban član, kao da je to oboljenje jako opasno oboljenje sa kojim, ukoliko se izvrši zaraza drugog lica, da je to krivično delo koje odgovara članu 250.

Znači, apel obolelih od side, nacionalnog udruženja, je da se ovaj član briše i da se AIDS stavi i svrsta u grupu oboljenja gde su sve zarazne bolesti, gde je hepatitis-b, gde je hepatitis-c, koje kao lekar vam kažem da su sada mnogo opasnije, imaju veću stopu smrtnosti nego što je to sama sida koja se praktično razvojem lekova i farmakoindustrije dovela u jedno hronično stanje gde može da se održava.

Nažalost, u Srbiji postoje barijere prema mnogim pacijentima, posebno obolelima od side. Ta stigma postoji prema ovim ljudima i oni apeluju prema državi da ih dodatno država kroz jedan član zakona, da se ne vrši diskriminacija. Ja evo u tri navrata, skupštinska saziva, molim. U pređašnjem sazivu gospodin Selaković kao ministar pravde je razumeo i ušli smo u neki dogovor da se taj član zakona promeni. Došli su vanredni parlamentarni izbori. Evo, i po tome se vidi kako se neke dobre stvari prekinu i zaborave.

Šaljem apel novoj ministarki pravde da razmotri ovaj predlog koji dolazi ne od Dušana Milisavljevića, ja sam zvanično potpisnik, dolazi od obolelih od side, koji traže da ne budu diskriminisani za razliku od ostalih zaraznih bolesti i od pacijenata koji boluju od ostalih zaraznih bolesti.

Znači, želja je da se član 250. ukine i da se AIDS, sida, svrsta u grupu zaraznih bolesti gde spadaju i hepatitis-b i hepatitis-c, a to je član 249.

Molim vas i nadam se da će ovaj apel dopreti do Ministarstva pravde i da jedan apel koji dolazi od pacijenata obolelih od side, da će biti prihvaćen. Hvala puno.

Imovinska karta

(Beograd, 25.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 21.04.2017 -
- Medicinski fakultet u Nišu (Profesor) Republika mesečno 160000.00 RSD 01.01.2001 -
- Ministarstvo prosvete i nauke (Projekat) Republika mesečno 19000.00 RSD 01.01.2001 -
- ,edicinski fakultet u Nišu (Profesor) Sopstveni mesečno 18936.00 RSD 01.01.2017 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39