DUŠAN MILISAVLJEVIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 15. marta 1968. godine Nišu.

Profesor na Medicinskom fakultetu Niš, ORL specijalista.

Od 1997. godine član je Američke akademije ORL lekara. Od 2001. član Nemačkog udruženja ORL lekara. Od 2007. član Evropskog udruženja laringologa. 1998. godine radio je mesec dana u Univerzitetskoj ORL klinici San Dijego, SAD. Od 2001. do 2002. stipendista Švajcarske Vlade, boravio na ORL klinici, Cirih.

Od 2006. predsednik Opštinskog odbora DS Medijana. Od 2009. potpredsednik Gradskog odbora DS Niš. Od 2008. do 2011. član Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2008−2012., 2012−2014. i 2014-2016. godine.

Govori engleski i nemački jezik.

Oženjen suprugom Marijanom, otac ćerke Natalije.

Osnovne informacije

  • Za evropsku Srbiju
  • Niš
  • Niš
  • 15.03.1968.

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je jedan od 20-ak amandmana koje sam podneo na ovaj zakon i većina amandmana je upravo usmerena ka poboljšanju zakona i ka jednoj temi koja je više nego aktuelna, a to je borba protiv vršnjačkog nasilja.

Konkretno, ovaj amandman tretira problem edukacije kod kuće dece koja su teško bolesna i pored prava na kućno lečenje ovim amandmanom predlažem da se deci omogući pravo na kućnu edukaciju i obrazovanje u trenucima kada su teško bolesna, kada su postoperativno primorana da idu na neku rehabilitaciju, kada su onesposobljena da pohađaju redovnu nastavu.

Kao lekar i kao profesor mogu da vam kažem da brojna stanja, medicinska stanja kao što su retke bolesti, kao što su onkološki slučajevi zahtevaju duži postoperativni rehabilitacioni proces i vreme koje je potrebno da ta deca prođu kako bi se vratila dnevnim aktivnostima.

Mislim da u mnogim situacijama brojnih tih dijagnoza koje ih onesposobljavaju da pohađaju redovnu nastavu mogu da kroz jedan vid i kućnog učenja i edukacije ne kasne za svojom generacijom i da nastave svoje učenje i kod kuće.

Želim da kažem da je to jedan problem koji postoji u Srbiji. Postoji problem mnogo veći, ne samo što se tiče edukacije, postoji problem i za roditelje teško obolele dece koji su primorani da uzimaju bolovanje ili da čak daju u nekim situacijama otkaz kako bi bili uz svoje dete u toku lečenja, u procesu lečenja. To jedna inicijativa koja nije otišla ka vašem ministarstvu, to je inicijativa NURDOR-A koja je otišla ka Ministarstvu zdravlja odnosno Fondu zdravstvenog osiguranja i mislim da ćemo uskoro imati prilike da promeni i taj zakon i da omogućimo inicijativi NURDOR-a da roditelji imaju pravo da budu uz svoje bolesno dete dokle god traje njihovo lečenje i postoperativni period.

Rekao sam na početku, ovo je jedan od dvadesetak amandmana koje sam ja predložio na ovaj zakon. Vi ste kao resoran ministar usvojili jedan od tih mojih amandmana. Ja se zahvaljujem na tome, ali vas pozivam da pogledate i amandmane koji su vezani za vršnjačko nasilje u narednim članovima zakona. Lično mislim da su dobri i da možemo da nađemo načina da te neke predloge koji su vezani upravo protiv vršnjačkog nasilja uvrstimo u predlog zakona. Hvala vam puno.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, ovaj amandman ima za cilj da omogući deci da što efikasnije koriste očuvane razvojne potencijale uz odgovarajući vaspitno-obrazovni, odnosno obrazovno-vaspitni podsticaj i podršku.

Naime, i juče i danas smo spominjali decu sa nekim problemom, da li zdravstvenim, znači, deca sa autizmom, deca sa nekim bolestima koje bi mogle kroz naš regularni program inkluzije, koja je praktično uvedena u Republiku Srbiju… Lično smatram da, pored toga što je dobro što smo uveli inkluziju, da mnogi učitelji, mnogi nastavnici nisu dovoljno edukovani da rade sa ovom decom. To sam primetio i kao otac koji je imao dete u osnovnoj i srednjoj školi i kao profesor da moramo više pažnje da posvetimo na edukaciju učitelja i nastavnika koji su u kontaktu sa ovom decom, jer najvažnija jeste ljubav, ali pored ljubavi i pažnje je potrebno da oni znaju kako da postupaju sa detetom koje ima autizam, da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima Daunov sindrom, da znaju da postupaju sa detetom koje ima neku smetnju. Ovako se troši vreme tog profesora, nastavnika, ne postiže se efekat u obrazovanju deteta sa posebnim potrebama, a ostala deca mogu njega da izvrgnu ruglu.

Ono što želim da kažem, a što sam i prethodnom ministru, gospodinu Verbiću, predlagao jeste jedna inicijativa, građanska inicijativa koja je došla od gospođe Dragane Rodić i Udruženja Dragana Rodić gde smo zajedno napravili jedan mali bontončić koji bi imao svrhu edukacije vršnjaka da je različitost nešto što treba da nas spaja, da u razredu postoje deca koja slabije čuju, da postoje deca koja slabije vide, da postoje deca koja imaju šećernu bolest, da postoje deca koja imaju neku smetnju, ali da to nije razlog da budu razdvojeni i da to nije razlog da drug postane meta.

Upravo, kroz taj bontončić, koji sam ja predlagao ministru Verbiću, a pokušaću i vama u narednim danima, nedeljama, da dođem do vas i da vam prezentujem jedan bontončić, kroz jednu animaciju, kroz jedan mali crtani bukletić, dato za decu prvog razreda gde bi kroz određene primere, određene situacije deca imala priliku da se uče. Pored edukacije dece da drug nije meta je potrebno da učimo i učitelje, nastavnike kako da rade sa ovom decom.

Kroz ovaj amandman upravo vam pokazujem da imamo decu koja su za određene stvari savršena, a deca u određenom momentu nisu za sve. To vam govorim za decu koja su u programu inkluzije. Ponoviću kroz ovaj primer, mislim da je dobar primer u moru nekih loših stvari, u radu parlamenta sa Vladom, gde jedna niška porodica koja ima dete sa autizmom, koja je imala problem oko upisa, obratila se meni kao narodnom poslaniku, ja sam se obratio vama i problem smo rešili. Taj dečak je vanserijski za rad na računaru, u animaciji i on je sada upisao umetničku školu. To je super, ali vam kroz ovaj amandman pokazujem da treba da podstaknemo tu decu koja su u inkluziji, da im se omogući šansa da se upišu u neku od ovih škola i da daju svoj potencijal, da taj potencijal koji nose u sebi iskažu, a to su najviše deca sa autizmom. Hvala vam puno.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

Peto vanredno zasedanje , 25.09.2017.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege, poštovani ministri, povodom ovoga amandmana vidim da i vlast i opozicija deli isto mišljenje i mislim da je dobro da i u promene Ustava uđemo sa ovim predlogom, jer obavezno srednje vaspitanje je dobro za našu državu i naš narod.

Što se tiče ovog amandmana, s obzirom da trenutno nije u saglasju sa Ustavom, ali ako uđete u promenu Ustava Srbije, ovo je dobra stvar i kao narodni poslenik opozicione Demokratske stranke, pružam podršku za ovakvu inicijativu, jer je dobro da se uvede obavezno srednje obrazovanje.

Kao narodni poslanik DS povodom i prošlih amandmana, mislim da je dobro da je Srbija pružila priliku deci imigranata da pohađaju naše škole i to je dobra stvar. Tu pokazujemo zrelost naše države, tu pokazujemo kako su naši kad su bežali, i od Prvog svetskog rata i od Drugog svetskog rata, naši dečaci koji su u Škotskoj završili fakultete, da ih je Škotska prihvatila, tako da naš narod pamti progone i naš narod vraća, i ja mislim da tako treba i da nastavi.

Podržavam da sva deca migranata i izbeglica imaju ista prava i to je odlika jedne ozbiljne države, tako da tu nema dilema između vlasti i opozicije.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39