MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iskoristila bih danas mogućnost za postavljanje pitanja predsednici Vlade, gospođi Brnabić, ali i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pre svega, a pitanje se u stvari odnosi na inspekcijski nadzor, odnosno sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je Skupština usvojila 2015. godine. Menjali smo ga u ovoj godini.

Naime, donoseći zakone u ovoj Skupštini, vrlo često smo ocenjivali i u stvari svaki put ocenjivali njihov visoki kvalitet, značaj za reformu odnosa u društvu, značaj za reforme u oblasti bilo na koje se odnosi, zdravstva, privrede, poljoprivrede, itd. Zakoni jesu u velikoj meri i kvalitetni.

Kada se uoči neki problem, Skupština je tu uvek spremna da izvrši izmene i dopune zakona. Međutim, u životu često se srećemo sa tim da se zakon nedovoljno sprovodi ili neadekvatno ili da ima neke druge probleme koji se često odnose i na sam inspekcijski nadzor.

Reformom inspekcijskog nadzora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i mi, postavili smo sistem tako da on ima sistem inspekcijskih službi, uređen na savremen način, onako kako je to uređeno u zemljama EU i drugim zemljama savremenog sveta.

Uveden je subjekt, uveden je novi termin „subjekt od poverenja“, a ukupno savremeni inspekcijski sistemi se baziraju u stvari time na proceni rizika, za razliku od onog prethodnog pristupa, tzv. stopostotne ili totalne kontrole. Ovaj pristup, novi naravno, mi smo podržali, odnosno odobravamo ga.

Međutim, s obzirom da se naše društvo nalazi, mogu reći u tranziciji, odnosno mnoge oblasti doživljavaju potpuno nove reforme, novi pristup u poslovanju, itd, neophodno je da postoji i klasičan inspekcijski nadzor.

To smo videli kod rasprave, na primer, Zakonu iz oblasti životne sredine, zatim sanitarne inspekcije, inspekcije rada, građevinske, zdravstvene, poljoprivredne itd, gotovo da nema životne oblasti u kojoj ova tema na određen način nije prisutna.

Neadekvatnim, odnosno nedovoljnim brojem inspektora koji su na terenu, a nedovoljnim primenjivanjem ovog prethodnog novouvedenog sistema, mi u stvari imamo nedovoljno pokriveno ovo područje nadzora i samim tim nedovoljno ili neadekvatno sprovođenje zakona.

Zato je u stvari moje pitanje – Kako obezbediti bolju i veću efikasnost u sprovođenju zakona, bolju efikasnost, bolju i veću efikasnost nadzora, odnosno same inspekcijske kontrole, a time i veći kvalitet, funkcionalnost u sprovođenju zakona.

Istovremeno, može se postaviti kod ove oblasti i pitanje – Može li se, na primer, u narednom planiranju budžeta, razmatrati i doneti odluka da se nezavisno od ograničenja broja zaposlenih u državnih organima, na odgovarajući način i u većem broju poveća broj inspektora u naročito osetljivim oblastima i kategorijama rada, kao što su na primer baš zdravlje stanovništva, poljoprivreda, ekologija, itd.

Kada je reč o budžetu, može se postaviti i pitanje, da li je u pojedinim oblastima, u svakom od ovih zakona, ne samo u ovom ministarstvu ili ne samo odlukom Vlade, predsednice Vlade, odnosno svako ministarstvo pojedinačno, razmotriti tu mogućnost pojačavanja nadzora i rada inspekcijskih službi.

Time bi u stvari obezbedili da upravo funkcionalnost zakona bude u većoj meri sprovedena i veća efikasnost i kvalitet života i zdravlja stanovništva, a time bi obezbedili ne samo onu represivnu meru u sprovođenju zakona, nego i onu jednu edukativnu, jer bi u sprezi i jednog i drugog sistema obezbedili u stvari veću odgovornost svih privrednih subjekata u sprovođenju zakona i njihov kvalitet poslovanja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Poštovani predsedavajući, povodom amandmana na član 3. smatram da su ministar i Ministarstvo mogli da usvoje ovaj amandman, jer se upravo radi o preciziranju u smislu ne žargonskog govora, kakav ne bi trebao da bude u zakonu, nego u stvari pravno-tehnička ispravnost govora i načina na koji se pišu zakoni.

Kada je, u svakom slučaju, o ovome reč, iskoristiću priliku da kažem da značaj IPARD fondova je apsolutno veliki za budući razvoj poljoprivrede ruralnog područja i podvući ću ono što sam rekla juče da je ovo jedno multidisciplinarno pitanje koje svakako mora da uključi odgovornost svih, i ministarstava, i lokalnih samouprava, sve do pojedinaca, a svakako želim da pohvalim, smatram da je dobro, da je u zakonu predviđeno da u Ministarstvu postoji jedinica posebna koja će moći da pomogne građanima kada je reč o prijavljivanju za projekte za koje se može konkurisati, s obzirom da mi nemamo dovoljno edukovanih ljudi iz oblasti poljoprivrede, zaštite šuma, voda itd. koji mogu da budu pripremljeni, tako da smatram da je ovo nešto što može da bude posebno značajno i verovatno će kroz službu koja je stručna i osposobljena, a verujem da će to biti i u buduće, moći još više na ovome da se uradi, a to je upravo pomak koji se očekuje. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, prateći uopšte temu i sva otvorena pitanja aktuelna koja postoje i kod nas i u svetu, vezano za životnu sredinu, prateći ovih dana raspravu u ovom visokom domu, vezano za promenu zakona koji ste predložili, definitivno mora da nam bude svima zaključak da vama i vašem ministarstvu danas u Srbiji uopšte nije lako.

Srećemo se, kada govorimo o ovoj temi, o jednoj vrsti veoma značajne oblasti koja uslovljava sve aspekte društvenog života, na nešto što je u Srbiji dosta zapušteno, što nije negovano godinama, što nažalost, nije postojalo ni adekvatno ministarstvo, što se nije sistematski pratilo, a ja bih rekla da je očuvanje i briga o životnoj sredini uslov svih uslova.

Utoliko, apsolutno svako poštovanje i uvažavanje svih onih rezultata koje ste pokazali od kad ovo ministarstvo postoji, vašoj dinamičnosti u tome, koju prenosite, kao što se vidi, na sve ostale saradnike. Sigurna sam da će i u narednom periodu ovo ministarstvo, pod vašim vođstvom, a nadam se da u Srbiji više nikada ministarstvo ove vrste ne može da bude ugašeno, dati zaista one rezultate koje želimo da u Srbiji vidimo, a da to bude, da uslovno kažem, da bude zelena Srbija, Šumadija, onakvu kakvu smo imali, kakvu želimo da zadržimo, sa svim onim prednostima koje ona takva pruža. A na koncu, ona je i uslov održivog populacionog razvoja, što nam je vrhunski državni i politički cilj. Dakle, ako obezbedimo zdravu životnu sredinu, obezbedićemo da i uslovi u kojima se u Srbiji živi budu za buduće generacije bolji.

O životnoj sredini i problemima koji u vezi sa tim postoje u poslednjim godinama se govori sve više. Ranije o tome nije bilo toliko reči, naprosto zbog toga što sama životna sredina nije bila ugrožena kao što je danas. To životno okruženje je bilo mnogo zdravije i o očuvanju njenom, kao važnom uslovu zdravog života, nije se ovoliko i ovako govorilo do onog momenta kada je ona postala ozbiljno ugrožena.

Moderne civilizacije, razvoj industrije, saobraćaja, razni vidovi korišćenja energije i stvaranje raznih otpada, negativno utiču na naše okruženje i stvaraju sve nezdraviju, lošiju životnu sredinu. Zato i ta naša obaveza mora da bude veća i sve aktivnija i sve snažnija.

Zato podržavam Zakon o zaštiti životne sredine i sve njegove promene, koje znače poboljšanje odnosa, veću brigu i odgovornost prema okruženju. Podržavam i ove promene u zakonu koje na prvi pogledu mogu izgledati male, ali u suštini, znače povećanu odgovornost koja mora postojati u svakom obliku ljudske delatnosti, pa i u zaštiti životne sredine.

Svako korišćenje sredstava za razvoj mora u svakom slučaju imati i deo koji je odvojen za životnu sredinu.

Podnela sam amandman na član 2. u cilju njegovog boljeg preciziranja i isticanja odgovornosti proizvođača, koji u želji za sve većim prinosom, npr. u poljoprivredi, moraju voditi, takođe, računa i o odgovornoj upotrebi hemijskih sredstava kako bi proizvod bio zdrav, zemlja, voda i ostale okolnosti ostale zdrave.

Razvijene evropske zemlje imaju razvijen sistem zaštite životne sredine, prepoznaju i raznim merama podstiču odgovorno ponašanje, ne doživljavaju to kao trošak, o čemu ste vi govorili, što je, nažalost, prisutno u manje razvijenim zemljama i siromašnijim društvima. Briga o zdravoj životnoj sredini je preventiva. Ona je uvek jeftinija od lečenja. Briga o zdravoj životnoj sredini ne poznaje granice. Ona mora biti briga svih, jer ekologija nema granice, ona ima samo jednu politiku. Zdrava životna sredina čuva biološku ravnotežu, ona čuva planetu i sam život. I, džaba što su poznate državne granice, kada se desio Černobilj, on je pogodio celu Evropu, da ne kažem ostalo.

Nažalost, čovek svojim ponašanjem u velikoj meri ugrozio je sam život, i vodu i vazduh i zemlju, tako da su potrebni, znači, veliki napori da se ta ravnoteža povrati.

Ono za šta bih se ja založila u Srbiji, to su u svakom slučaju još izraženiji i jasniji ciljevi u cilju zaštite životne sredine, postavljanje pitanja i traženja veće odgovornosti i firmi i pojedinaca, razvoj i ulaganje u edukaciju, uključivanje školskog sistema u cilju očuvanja zdravlja i očuvanja prirode, zaštita šuma, voda, zaštita zemljišta i veće ulaganje u zelene gradove i sela i u nacionalne parkove. To je pitanje, ustvari, kulture života.

Uspesi Ministarstva za ovo vreme, svakako, treba da se još jednom pomenu. Da se zna za kratak period da je to u svakom slučaju obezbeđen transparentan rad Ministarstva, otkrivanje nezakonitih deponija opasnog otpada, veći međunarodni ugled vezano za otvaranja Poglavlja 27, bolje upravljanje otpadom, smanjenje upotreba plastičnih kesa, formiranje Nacionalnog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na čijem ste čelu, takođe, stvaranje uslova za bolje korišćenje sredstava predpristupnih fondova, opremanje Nacionalne laboratorije za kontrolu vode, zemljišta i vazduha, povećana naplata ekoloških taksi, itd. Kada je o tome reč, moje zalaganje ide u pravcu isticanja ove mere, u cilju razvoja ekološke svesti, ali i zalaganja da sva sredstva idu upravo u Zeleni fond.

Ističem, takođe, značaj i postavljanje jednog pitanja ovakve npr. vrste – šta su i kako izgledaju nacionalni parkovi u Srbiji danas, da li ih čuvamo ili uništavamo, da li ćutimo na njihovu zloupotrebu, razvoj divlje gradnje i kako čuvamo to nacionalno blago? Isto tako bih postavila pitanje da verovatno adekvatnom politikom koja se priprema na eventualno zagađenje, npr. velikih rudnih predela tipa Bora i Majdanpeka, u smislu zaštite životne sredine, ili što je u javnosti pre nekog vremena bilo prisutno otvaranje novih rudnika jadarita u Zapadnoj Srbiji, da adekvatnom politikom, jer novac ne sme da bude Gospod Bog, profit ne sme da bude Gospod Bog, naime, sasvim jasno, pred svim investitorima i njihovim željama za ostvarivanja profita, mi moramo u tom smislu biti odgovorni prema uslovima u kojima ćemo živeti, upravo u smislu vaše politike koju sprovodite. Ne sme nam sutra Kopaonik izgledati kao Zlatibor, primera radi.

Apelujem, dakle, da se zaštite i kao zdrava sredina i kao zaštićeno stanište biljaka i životinja svi ovi predeli i mislim da je ova delatnost multidisciplinarna i da u smislu zaštite i politike, onu koju vodite, treba svakako uključiti Ministarstvo za državnu upravu i samoupravu, Ministarstvo turizma i građevinarstva, upravo da bi sve mere koje ministarstvo predviđa bile efikasne i u dovoljnoj meri efikasne i daleko kvalitetne. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iskoristila bih danas mogućnost za postavljanje pitanja predsednici Vlade, gospođi Brnabić, ali i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pre svega, a pitanje se u stvari odnosi na inspekcijski nadzor, odnosno sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je Skupština usvojila 2015. godine. Menjali smo ga u ovoj godini.

Naime, donoseći zakone u ovoj Skupštini, vrlo često smo ocenjivali i u stvari svaki put ocenjivali njihov visoki kvalitet, značaj za reformu odnosa u društvu, značaj za reforme u oblasti bilo na koje se odnosi, zdravstva, privrede, poljoprivrede, itd. Zakoni jesu u velikoj meri i kvalitetni.

Kada se uoči neki problem, Skupština je tu uvek spremna da izvrši izmene i dopune zakona. Međutim, u životu često se srećemo sa tim da se zakon nedovoljno sprovodi ili neadekvatno ili da ima neke druge probleme koji se često odnose i na sam inspekcijski nadzor.

Reformom inspekcijskog nadzora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i mi, postavili smo sistem tako da on ima sistem inspekcijskih službi, uređen na savremen način, onako kako je to uređeno u zemljama EU i drugim zemljama savremenog sveta.

Uveden je subjekt, uveden je novi termin „subjekt od poverenja“, a ukupno savremeni inspekcijski sistemi se baziraju u stvari time na proceni rizika, za razliku od onog prethodnog pristupa, tzv. stopostotne ili totalne kontrole. Ovaj pristup, novi naravno, mi smo podržali, odnosno odobravamo ga.

Međutim, s obzirom da se naše društvo nalazi, mogu reći u tranziciji, odnosno mnoge oblasti doživljavaju potpuno nove reforme, novi pristup u poslovanju, itd, neophodno je da postoji i klasičan inspekcijski nadzor.

To smo videli kod rasprave, na primer, Zakonu iz oblasti životne sredine, zatim sanitarne inspekcije, inspekcije rada, građevinske, zdravstvene, poljoprivredne itd, gotovo da nema životne oblasti u kojoj ova tema na određen način nije prisutna.

Neadekvatnim, odnosno nedovoljnim brojem inspektora koji su na terenu, a nedovoljnim primenjivanjem ovog prethodnog novouvedenog sistema, mi u stvari imamo nedovoljno pokriveno ovo područje nadzora i samim tim nedovoljno ili neadekvatno sprovođenje zakona.

Zato je u stvari moje pitanje – Kako obezbediti bolju i veću efikasnost u sprovođenju zakona, bolju efikasnost, bolju i veću efikasnost nadzora, odnosno same inspekcijske kontrole, a time i veći kvalitet, funkcionalnost u sprovođenju zakona.

Istovremeno, može se postaviti kod ove oblasti i pitanje – Može li se, na primer, u narednom planiranju budžeta, razmatrati i doneti odluka da se nezavisno od ograničenja broja zaposlenih u državnih organima, na odgovarajući način i u većem broju poveća broj inspektora u naročito osetljivim oblastima i kategorijama rada, kao što su na primer baš zdravlje stanovništva, poljoprivreda, ekologija, itd.

Kada je reč o budžetu, može se postaviti i pitanje, da li je u pojedinim oblastima, u svakom od ovih zakona, ne samo u ovom ministarstvu ili ne samo odlukom Vlade, predsednice Vlade, odnosno svako ministarstvo pojedinačno, razmotriti tu mogućnost pojačavanja nadzora i rada inspekcijskih službi.

Time bi u stvari obezbedili da upravo funkcionalnost zakona bude u većoj meri sprovedena i veća efikasnost i kvalitet života i zdravlja stanovništva, a time bi obezbedili ne samo onu represivnu meru u sprovođenju zakona, nego i onu jednu edukativnu, jer bi u sprezi i jednog i drugog sistema obezbedili u stvari veću odgovornost svih privrednih subjekata u sprovođenju zakona i njihov kvalitet poslovanja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku zaštitu i ministru obrazovanja.

Naime, Strategijom obrazovanja do 2020. godine, usvojenom 2012. godine, kada je ministar obrazovanja bio prof. dr Žarko Obradović, utvrđen je jedan od najvažnijih obrazovnih ciljeva, a to je povećanje obuhvata mladih visokim obrazovanjem i dostizanjem procenta visokoobrazovanih od 20% kadrova. Ka tom cilju se i ide. Procenat, međutim, koji je do sada postignut je 11%. To je dobro, ali svakako nedovoljno za jedno napredno društvo, kojem inače težimo.

S druge strane, priroda Bolonjskog obrazovnog modela kod nas otvara drugo pitanje, a to je pitanje stečenih akademskih zvanja koja se dobijaju po završetku studija na akreditovanim programima i obrazovnim profilima na našim visokoškolskim ustanovama, a nema ih u registru zanimanja.

Problemi nastaju upravo kada mladi sa fakultetskom diplomom treba da se prijave Službi za zapošljavanje, jer se veoma često dešava da veliki deo zanimanja sa akreditovanim visokoškolskih programa nisu evidentirani u registru zanimanja koji vodi Nacionalna služba zapošljavanja, niti statistika prepoznaje ova zanimanja. To se dalje komplikuje kod zapošljavanja, odnosno formulisanja konkursnih zahteva poslodavaca.

Posebno su u problemu nova tzv. „zelena zanimanja“ npr. inženjer zaštite životne sredine. Kako je u toku izrada kataloga zanimanja potrebnih javnom sektoru, smatram da je neophodno da se to usklađivanje izvrši saradnjom Ministarstva obrazovanja u čijoj su nadležnosti studijski programi i zvanja, koja se po tom osnovu dobijaju, i ministra rada u čijoj nadležnosti je područje zapošljavanja.

U vezi sa tim bih pitala oba ministra – da li se radi na usklađivanju nomenklature i statistike zanimanja koja se vode kod Nacionalne službe za zapošljavanje i stečajnih zvanja na našim fakultetima, diploma koje dobijaju mladi, jer bi se mnogi administrativni problemi i prepreke rešile upravo uvrštavanjem ovih zanimanja u registar Nacionalne službe, i to što pre. Ovaj problem je usko vezan za zapošljavanje mladih i obrazovanih ljudi koji često ne mogu biti uvedeni u evidenciju nezaposlenih, jer se njihovo zanimanje ne nalazi u registru zanimanja Nacionalne službe zapošljavanja.

Ukazujem na ovaj problem zbog činjenica da jedan broj mladih i obrazovanih ne uspe da dođe do posla, a diplomu imaju.

Drugi problem koji je povezan sa prvim jeste još uvek prisutan odlazak mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo i taj broj, kao što znamo, nije mali. Ceneći sve napore Vlade da se trend odlaska mladih zaustavi, imala bih pitanje i predlog istovremeno ministru rada.

U vezi sa volontiranjem mladih u organima državne uprave, lokalne samouprave, u sudovima, zdravstvenim ustanovama, obrazovnim institucijama itd, veliki broj mladih se odlučuje da volontira kako bi dobio šansu za zapošljavanje. Znam npr. jedan broj mladih lekara koji godinama volontiraju u našim zdravstvenim ustanovama, pravnike koji su u sudovima ili organima uprave. Volontiranje je prilika da praktično primene stečena znanja i pod mentorstvom stručnih ljudi nauče kako da rade.

Po Zakonu o volontiranju ovi mladi, a nezaposleni ljudi, imaju pravo na naknadu ugovorenih troškova prema članu 21. Zakona o volontiranju. To su pre svega topli obrok i putni troškovi. Dakle, minimum. Međutim, zakon omogućava da se ti troškovi ne ugovore prilikom sklapanja ugovora o volontiranju, tako da oni sami snose troškove redovnog dolaska na posao i troškove ishrane u toku rada.

Pored toga, volontiranje ne ulazi u radni staž, jer se volonteri ne prijavljuju kao zaposleni i ne plaćaju se doprinosi. Ako uzmemo u obzir da su to nezaposlena lica, onda je jasno da je njihovo volontiranje u stvari još veće opterećenje nacionalnog budžeta.

U tom smislu, pitam ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li se i koje mere mogu preduzeti da se volonterima obezbedi obavezna naknada troškova dolaska na posao i troškova toplog obroka? Da li se razmišlja i o mogućnosti promene statusa volontera prijavljivanjem i obezbeđivanjem makar minimalne osnovice osiguranja volontera, što bi značajno poboljšalo njihov položaj i motivisalo i druge da se kroz volontiranje približe šansi za dobijanje stalnog posla? Time bi se svakako smanjio i odliv mladih kadrova u inostranstvo. Pitam – da li se u tom smislu može izmeniti Zakon o volontiranju, kako bi se uvela zakonska obaveza, a ne prepušteno samo poslodavcu da odluči treba li ili ne da volonteru obezbedi… (Isključen mikrofon.)

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Poštovani predsedavajući, danas bih pravo na postavljanje pitanja iskoristila da postavim jedno pitanje koje se odnosi na problem populacione politike.

Naime, to pitanje je odavno kod nas evidentirano i ukazano je na veliki problem koji traje već nekoliko decenija. Međutim, Vlada se po prvi put sistematski počela baviti ovim pitanjem i borbom protiv bele kuge, što se u svakom slučaju mora pohvaliti, ali je to dalje pitanje koje interesuje mnoge naše građane u kom smislu će se ono dalje razvijati i koje će mere Vlada preduzimati u ovom smislu u narednom periodu.

Naime, upoznati smo sa sistemskim rešenjima koja, kada je u pitanju populaciona politika, to svakako treba da pohvalimo. Sve konkretne mere za podsticanje populacione politike od zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, preko drugih mera, kao što su nagrade socijalno odgovornim kompanijama, uvođenje servisa e-beba, do onih mera koje su u stvari usmerene ka davanju ekonomskih olakšica za podizanje deteta, imaju za cilj zaustavljanje pada nataliteta, kao i podsticanje rađanja, što je ključno za opstanak nacije i države.

U 2017. godini, na primer u 15 opština bilo je nekoliko projekata koje je kabinet ministra bez portfelja, zadužen za demografiju i populacionu politiku, realizovao i koji je dao značajne rezultate kroz primenu različitih stimulativnih pronatalitetnih mera.

Konkretno, projekti koji su realizovani u iznosu od 130 miliona dinara rezultirali su da se, primera radi, u Sečnju otvori odeljenje jaslenog uzrasta. U nekoliko opština postignuto je usklađivanje radnog vremena vrtića sa potrebama zaposlenih roditelja. Podignut je nivo znanja o reproduktivnom zdravlju među mladima. Ali, ono što je možda i najznačajniji doprinos ovakvih projekata u tim opštinama je nekoliko parova trenutno u postupku vantelesne oplodnje.

S tim u vezi, postavila bih pitanje ministarki Slavici Đukić Dejanović, s obzirom da ovakvi projekti pored ostalih mera za podsticanje rađanja daju značajne rezultate, koliko sredstava je obezbeđeno u budžetu kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku za 2018. godinu za realizaciju projekata pronatalitetne politike jedinicama lokalne samouprave?

Da li postoje projekcije da se taj iznos u narednom periodu povećava, kako bi se proširio broj opština i porodica obuhvaćenih ovim merama, kao i da li se u saradnji sa stručnjacima predviđaju nove mere? U skladu sa tim, svakako bih još jednom pohvalila sve mere koje su do sada preduzete. Saradnju ovog kabineta ministra bez portfelja sa jedinicama lokalne samouprave, ali i svako drugo preduzimanje mera u daljem pravcu u cilju podizanja nataliteta, razvijanja svesti o potrebi očuvanja i izgradnja porodice i stvaranja porodica sa većim brojem dece.

U tom smislu, i samom ovom kabinetu, kao i merama Vlade koje je u ovom smislu do sad preduzela, dajemo podršku, ali želimo da se u narednom periodu taj obim i obuhvat u svakom smislu i dalje povećava. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39