ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 24.10.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Lončar, poštovani ministre Trivan sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Čini mi se da bi se vratili na temu, evo, ja ću još jednom da kažem – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, zatim Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Sporazum o Afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi, kao i potvrđivanje Protokola o održivom transportu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o zaštiti životne sredine koji treba na samom početku da reši sve probleme u samom zakonu i one međunarodne obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU.

Ministre Trivan, mi smo mala zemlja i treba da koristimo svoja iskustva mnogo razvijenih zemalja što se tiče zaštite životne sredine. Isto tako, treba da podižemo svest svih nas u Srbiji što se tiče očuvanja životne sredine. Isto tako, ministre, Srbije ne sme da ponavlja greške zemalja u regionu koje, kada su bile u procesu pridruživanja EU, nisu koristile EU fondove zbog toga što nisu imali projekte.

Ono što je meni važno, malopre sam vam rekao, da zaista mi trebamo da podižemo svest, ali ono što je stvar koju svi znamo, da do sada mi nismo obraćali dovoljno pažnje što se tiče zaštite životne sredine ili smo bar, najbolje da kažem, imali malo razumevanja prema tome, a jedan od pokazatelja je da Beograd recimo nema nijedan prečistač otpadnih voda, da Beograd, eto, vi to malopre niste napomenuli, samo da kažem, kada ste govorili, da Beograd kao jedini, da kažem, jedan od velikih evropskih gradova, svu svoju kanalizaciju izliva u reke.

Isto tako, da se nadovežem na vašu priču, procenjuje se da Srbija da bi bila, da kažem, u evropskim, međunarodnim standardima za usklađivanje sa njima, potrebno je nekih 15 milijardi evra u narednih 30 godina. Najskuplje će biti uređivanje sistema opravljanja otpadnim vodama i otpadom, nekih pet milijardi ministre, ako se ne varam, je li tako, sedam milijardi, dobro. To je znači, maltene pola od ove ukupne sume koju smo rekli, koja je predviđena.

Ovde ne mogu da napomenem da, kada je reč o upravljanju otpadom i kada je reč o upravljanju otpadnim vodama, Jagodina je pozitivan primer, vi to verovatno dobro znate. Izgrađen je moderan reciklažni centar deponija, kapaciteta 15,5 hektara i pomenuti objekti su građeni po najvišim standardima i sistem za prečišćavanje isto tako ima otpadnih voda.

Ja dolazim iz Kragujevca ministre. Malopre ste pričali o deponijama, vi znate da od Kragujevca na par kilometara imamo deponiju u Jovanovcu i mogu slobodno da kažem da je to ekološka bomba što se tiče Kragujevca. Ali, dobra vest za sve Kragujevčane, urađena je studija izvodljivosti, ne samo za Kragujevac, nego i za susedne opštine, na lokaciji Vrtište na sedam kilometara od Kragujevca, biće izgrađena moderna deponija sa savremenim ekološkim centrom i pratećim zelenim površinama i modernom opremom. Znači, to ćemo u što skorijem vremenu, mislim da ste vi u potpunosti sa tim upoznati.

Sada bih, kada kažemo podizanje svesti, veoma važna stvar za mene je da ukažem na neke stvari o kojima ste vi nešto i govorili, a to su na prvom mestu klimatske promene. Mi smo od 2000. godine pa na ovamo, Republika Srbija, uložila čak šest milijardi evra u otklanjanje posledica od vremenskih nepogoda. Mnogi sektori su pretrpeli štetu, štetu što se tiče, da kažem, vremenskih nepogoda, kiše, grada, olujnih vetrova, suša. Kažem, pretrpeli su mnogi sektori, ali najviše vodoprivreda, šumarstvo i poljoprivreda.

Čini mi se da, ne samo stručnjaci, nego svi upozoravaju da je krajnje vreme za jednu ozbiljniju akciju protiv klimatskih promena. Jedan od dobrih primera je možda obnovljiv izvor električne energije ili pošumljavanje itd, mi to već imamo u Vojvodini, je li tako.

Isto tako, jedna da kažem veoma važna stvar za nas, je odlaganje opasnog otpada. Iako Srbija, ako se ne varam, svake godine izdvaja 20 miliona evra za tu važnu stvar, ipak, neretko se dešava da toksični otpadi završavaju, kako u zemlji, tako u vodi, tako u našem okruženju i izuzetno je važno posvetiti maksimalnu pažnju tom pitanju.

Vraćajući se na sam zakon i ne dužeći mnogo, treba reći da nije reč o nekom zakonu kojim se bitno uređuje neko pitanje, niti je reč o nekom sistemskom zakonu, već je reč o izmenama Zakona u manjem obliku. Ono što je važno za ovaj zakon, praktično, suštinske izmene tiču se ispunjavanja uslova za korišćenje IPARD fondova. Sa druge strane efikasnije obezbeđenje sredstava iz Zelenog fonda, i naravno, za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve pomenute predloge zakona.

Sada, kada je reč o sporazumima, samo nekoliko reči o tome. Kada je reč o Predlogu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, ne ulazeći u druga pitanja, ovde samo govorimo o zaštiti životne sredine, da je važno koristiti njihova iskustva u pred prestupanju EU, što se tiče životne sredine, i čini mi se da je iz tog aspekta veoma važno da se potpiše ovaj sporazum.

Sa druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o državnom transportu za Okvirnu konvenciju o održavanju razvoja Karpata, treba reći da je ovim Protokolom predviđeno unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja kako održivog teretnog, putničkog, tako infrastrukturnog saobraćaja na području Karpata.

Sada, ovde, ministar Lončar nije, ali samo u nekoliko rečenica, kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za 2018. godinu. Ovde zaista moram da kažem da ne treba trošiti reči o važnosti ove teme. Zaista, čini mi se da je to jedna važna stvar za sve nas i od ogromnog je značaja što smo prepoznali ogromnu važnost ove teme, da ovom odlukom imamo na raspolaganju dve milijarde dinara, a sledeće godine projektovan budžet za sve ovo. Tako da je to jedna odlična vest za sve nas.

Na samom kraju, ministre poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predlog zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Đukić Dejanović, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o više predloga zakona i poslanička JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, čini mi se, krucijalni zakon, ali i da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj zakon, ali ministarka moram da kažem da možemo da razgovaramo o tome da Srbija ide krupnim koracima napred u mnogim segmentima, bilo da je u pitanju BDP, povećanje BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, dovođenje investitora, povećanje plata i penzija, ali ako nemamo uspešnu populacionu politiku sve je džaba, nemamo budućnost ove zemlje.

Ono što želim da vam kažem da država Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem i vaše ministarstvo koje predvodite, prepoznali su značaj populacione politike i to je ono što nas raduje za naredni period. Sve što praktično radimo, radimo da bi smo u Srbiji imali više dece i da bi smo zaustavili odliv mladih ljudi u inostranstvo.

Ministarko, ja ovde želim da kažem da nismo sproveli te mere i da nismo prepoznali sve to. Godine 2050. Srbija bi imala milion i po stanovnika manje. Srbija je po statistici koju vi znate dobro šesta najstarija nacija u Evropi. Ako se tome dodaju migranti, onda zaista podaci su zabrinjavajući.

Prema podacima, svakoga trenutka, tj. svakoga dana gubimo 107 ljudi. Već 67 godina gubimo stanovništvo, a zadnjih 27 godina imamo negativan prirodni priraštaj.

Poređenja radi, evo ja ću dati još jednom taj podatak da 1950. godine imali smo rođenih nešto manje od 164 hiljade beba. Godine 2017. taj broj je za 100 hiljada manji, ali istine radi, 2017. godine je rođeno 200 beba više nego 2016. godine u kojoj smo, da kažem, napravili onaj najnegativniji skor, da je rođeno najmanje beba još od 1900. godine, otkad se ova statistika i vodi, ako se ne varam.

Što se tiče majki, u Srbiji je po majci procenat 1,44% a za prostu reprodukciju potrebno nam je još bar 0,8%. Dakle, statistika u ovom trenutku izgleda ovako – 51% majki ima jedno dete, 42% majki ima dvoje, a samo 7% majki ima troje dece. Demografski zakoni su jasni, vi to dobro znate, da bi smo imali prostu reprodukciju potrebno je da 11% majki ima 1 dete, 44% majki dvoje i 45% majki troje dece.

Kada se tome dodaju još migranti, tj. 15 hiljada ljudi svake godine izgubimo, onda podaci su u najmanju ruku zabrinjavajući. Čak i veliki gradovi poput Leskovca, Kraljeva, Kruševca imaju, da kažem, negativan migrantski saldo. Samo 40 opština u Srbiji ima pozitivan migrantski saldo, a to znači da više stanovnika se u njih doseljava nego što se odseljava. Ministarka, za uspešnu populacionu politiku čini mi se da je potrebna sinergija države, sinergija svih lokalnih samouprava, ali čini mi se i svih nas.

Jagodina, vi to dobro znate ali ja zaista moram da pomenem, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom je primer dobre prakse u lokalnoj samoupravi. Jagodina je još pre 14 godina prepoznala borbu protiv te bele kuge i u kontinuitetu se radi direktno i indirektno. Direktno nizom mera za ovih 14 godina, pomoć za svako rođeno dete, pomoć porodicama sa više dece, pomoć nezaposlenim trudnicama i porodiljama.

Ali, isto tako, i indirektne mere su važne. Znači, svake godine se vode učenici četvrtog, osmog razreda, učenici srednjih, tj. svršeni maturanti, na more. Vode se studenti u Beč. Đaci i putnici imaju besplatan prevoz. Zapošljavaju se roditelji sa više dece. Na kraju, situacija je takva da na poslednjem popisu imamo 400 stanovnika više u Jagodini i mnogo više odeljenja u osnovnim školama.

Ne ulazeći u sam zakon, samo želim da kažem, ministar je to napomenuo, ali, ovaj zakon smatram najbitnijim na ovoj raspravi i uopšte najbitniji, jer predstavlja ukupnu društvenu brigu o deci, a i naša odgovornost je da poboljšamo uslove kako bi deca bila zadovoljnija i bolju budućnost za njih, kao i da pomognemo zaista materijalno ugroženim porodicama, da im damo podsticaj i podršku da ostvare, ako oni to žele, željeni broj dece.

I na samom kraju, vezano za ovaj zakon, samo ću reći, vi ste to više puta govorili, ali, evo, ja ću još jednom da napomenem, da u demografiji merna jedinica je 10 godina. Ja se, ministarka, zaista nadam da svim ovim što radite i što radi država Srbija, za 10 godina u ovoj oblasti imaćemo zaista mnogo, mnogo svetliju budućnost i da vam kažem da će u danu za glasanje Jedinstvena Srbija svim srcem podržati ovaj predlog zakona.

Što se tiče drugog Predloga zakona, o ratnim memorijalima, želim da kažem da treba reći da propisi koji regulišu ovaj zakon su doneti još pre 40 godina. Praktično, cilj ovog zakona je jasnije definisanje nadležnosti i jačanje odgovornosti efikasnosti jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija ili pojedinaca kao i stvaranje neophodnih uslova za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za sve ratne periode.

Najveća novina kod ovog zakona je nadležnost ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala. Ovako uređen sistem će svakako doneti unapređenje, poštovanje ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, ali, sa druge strane, kao važan segment kulturne baštine Srbije postaće deo atraktivne i turističke ponude Srbije.

Što se tiče trećeg zakona iz ove objedinjene rasprave, Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima radnika, ovaj zakon treba da poboljša položaj sezonskih radnika i, isto tako, da pojednostavi prijavljivanje radnika putem elektronske platforme.

Zakonom su definisani poslovi na kojima će raditi sezonski radnici - u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva. Takođe, zakon predviđa i maksimalno vreme angažovanja sezonskog radnika u toku kalendarske godine do 180 dana. Isto tako, u tom vremenu, radniku će se računati i penzijsko-invalidsko osiguranje ili zdravstveno osiguranje u slučaju neke povrede ili profesionalne bolesti. Novčana naknada za sezonske radnike obračunava se i isplaćuje po radnom času, a najmanje u iznosu minimalne cene rada.

Isto tako, ovim Predlogom zakona se predviđa da za vreme obavljanja sezonskih poslova radnik se ne briše iz evidencije, niti mu se obustavlja isplata novčanih naknada Nacionalne službe za zapošljavanje koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti.

Ministre, ovde bih ipak želeo da vas pitam jedno pitanje. U Srbiji postoji veliki broj staračkih domaćinstava, posebno Šumadija i ovaj deo ovamo. Ta seoska domaćinstva praktično sve ono što rade na zemlji, oni imaju po hektar, dva, što rade na svojoj zemlji koriste za svoje potrebe. A da bi ipak mogli da obrade tu zemlju, moraju da koriste sezonske radnike jer nisu u mogućnosti da sami to rade. Isto tako, imamo veliki broj domaćinstava koje imaju samo po jedan hektar zemlje, isto koriste te proizvode za sebe, pa me interesuju da li su i ta domaćinstva dužna da prijave te svoje sezonske radnike kada ih uzimaju za svoje potrebe?

Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju radnika. Kada je reč o ovom zakonu, njegovim donošenjem pojednostavljuje se postupak izdavanja radne dozvole za zapošljavanje, a u cilju daljeg razvijanja povoljnijeg poslovnog okruženja i dovođenja stranih investitora.

Inače, ministre, samo da kažem da ovaj zakon poznaje sedam vrsta radnih dozvola, što se tiče države Srbije i dosadašnja praksa je pokazala da najveći broj izdatih dozvola za rad čine radne dozvole za zapošljavanje.

Kada je reč o sledećem Predlogu zakona, o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, ministre, kada je reč o ovom zakonu neka zvanična statistika kaže da otprilike sedam hiljada ljudi godišnje se uputi na rad u inostranstvo. To su zvanične procene, ali, kada uzmemo u obzir agencije, kada uzmemo u obzir posrednike, taj broj je znatno veći. Zbog toga je od izuzetne važnosti provera agencije preko koje zaposleni odlazi na zaposlenje u inostranstvo, a sa druge strane i preko tih agencija rade ugovore, a ne direktno sa fabrikom ili sa nekim poslodavcima u inostranstvu.

Kada je reč o samom zakonu, on pokušava da na najbolji način reši ovu oblast, da zakon učini transparentnijim i da spreči zloupotrebe kojih je, složićete se, u prethodnom periodu bilo zaista možda malo i previše.

Prijemom u Centralni registar omogućava se lakši pristup podacima o radnicima i koliko se poštuju njihova prava kada je u pitanju osiguranje. Isto tako, zakon donosi da se radnik ne sme upućivati u inostranstvo na manje od tri meseca, obavezna kvota od 20% zaposlenih, da ne dužim, i na taj način se izbegavaju zloupotrebe i iznajmljivanje radnika preko agencija, gde praktično agencija nema nijednog zaposlenog a iznajmljuje od nekih drugih radnike.

Kada je reč o dva predloga zakona, o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, ministre, vi ste o ovome dosta govorili. Da se ne ponavljam, da pričam o samom zakonu, ali reći ću vam samo jednu stvar, da smo mi svi dužni da poštujemo ljude koji su se borili za ovu državu, koji su, na kraju, dali živote za ovu državu. Isto tako siguran sam da je cilj svih nas ovde da ljudima poboljšamo uslove života, ne samo borcima, već i vojnim invalidima i porodicama palih boraca.

Kada je reč o Predlogu zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, treba reći da su ranije dugotrajni radni sporovi bili skupi i za privredu i za državni budžet. U sporove su se odmah uključivali i ministar, i Vlada, i predsednik Vlade, ali kada postoji Agencija, sve što se u njoj odluči ima težinu pred sudom. Dakle, rad Agencije za mirno rešavanje radnih sporova treba da postane transparentniji, kako bi poslodavci, radnici shvatili da njena rešenja imaju jednaku težinu kao sudska, a da sporovi traju kraće i manje koštaju privredu.

Na samom kraju, ministre, pred nama su četiri sporazuma. Prvi, Sporazum između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti donesen u Moskvi decembra 2017. godine. Ovim sporazumom je regulisano pravo na starosnu, privremenu starosnu, invalidsku i porodičnu penziju. Takođe, pravo u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti i pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Drugi sporazum je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji. Sam zakon kaže da su njime uređeni uslovi, obim zapošljavanja državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, uslovi i postupak za izdavanje dozvole koja omogućava zapošljavanje naših ljudi tamo, ali i pravo i obaveza slovenačkih preduzetnika koji zapošljavaju naše ljude u Sloveniji.

Sledeći sporazum je potpisan u Solunu 2017. godine. Potpisan je između Republike Srbije i Republike Grčke, naravno, o socijalnom osiguranju. Moram da kažem da je ovim sporazumom regulisana oblast penzijskog i invalidskog osiguranja.

Na samom kraju, pred nama je i Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije. Na recipročnoj osnovi između dve države reguliše se obavljanje plaćene delatnosti članova porodice, zvaničnih predstavnika dve države.

Na samom kraju, ministre, mislim da su svi ovi zakoni iskorak unapred i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovana guvernerko, gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da pokušam da se vratim na temu, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga zakona i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Moj kolega Vojislav Vujić, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona u ovoj objedinjenoj raspravi, a moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Na samom početku kada je reč o Predlogu Zakona o privrednim društvima, da kažem da je cilj ovog predloga zakona unapređenje privrednog ambijenta, poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke, u uslovima poslovanja, i što je najvažnije, čini mi se, ministre, promena svesti kod naših privrednika, ali i opšte slike Srbije u svetu.

Sa druge strane, svakako jedan od ključnih ciljeva je nastavak usaglašavanja zakonske regulative sa propisima EU, vezano za Poglavlje 6. Vraćajući se na sam Predlog zakona o privrednim društvima, najbitnije izmene koje ovaj zakon donosi odnose se na omogućavanje elektronske registracije na prvom mestu, kao jedan od važnih koraka uspostavljanje elektronskog poslovanja u sklopu digitalizacije čitavog društva.

Dakle, praktično, zahvaljujući ovoj odluci počeće nova era u poslovanju privrednih društava u Srbiji. Ona će omogućiti da se sa prethodno donetim zakonima o elektronskom poslovanju o pratećim podzakonskim aktima, pravna lica postepeno pređu na elektronsko poslovanje koristeći, praktično, elektronsku dokumentaciju i potpis, elektronsku razmenu podataka, kao i elektronski arhivirana dokumenta.

Ministre, čini mi se da ovo praktično znači da ćemo mi za dve tri godine u potpunosti moći elektronski da registrujemo firmu. Da bi se to postiglo, da bi se praktično, kako se kaže, od kuće mogli klikom da registrujemo firmu, promenimo sedište firme ili promenu nekog drugog podatka, potrebno je da zažive i softveri praktično i da ti softveri mogu da podrže ovo što hoćemo da uradimo.

Predlogu ovog zakona privrednim društvima ne može se više uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima, ali primenom ovog zakona prestaju da važe odredbe kojim se pravna lica obavezuju na upotrebu pečata i u 12 drugih zakona.

Ono što želim da kažem, ne dužeći više o ovom zakonu, da će poslanička grupa JS u danu za glasanju podržati ovaj predlog zakona.

Kada je reč o drugom predlogu zakona, o Predlogu zakona o stečaju, treba reći da je cilj ovog Zakona o stečaju najpovoljnije namirenje poverilaca, kao i zaštita poverilaca od diskriminacije. Kada kažem zaštita od diskriminacije, ministre, mislim da jedan poverilac ne bude u boljem položaju nego drugi poverilac.

Isto tako, želim da kažem da stečaj nije samo pravni već i privredno-sociološki fenomen. Kada je ovo, kažem, posledica stečaja je prestanak radnog odnosa svima u preduzeću nad kojima je otvoren stečaj.

Sada, ministre, siguran sam da ćete se u potpunosti složiti sa mnom da smo mi imali sve ovo od 2002. do 2012. godine, kao posledica, pa blago da kažem, katastrofalnih privatizacija ili najblaže da kažem, katastrofalnog zakona od one 2002. godine.

Trenutno kod nas se smanjuje broj stečajeva, jer su u procesu ozdravljenja pravosuđa ažurnije postupa u stečajnim predmetima, odnosno veliki broj stečajnih dužnika je prodat. Oni koji su zbog stečaja izgubili posao, bilo ih je od 2002. do 2012. godine popriličan broj se vraćaju na posao a proizvodnja je oživela. Da ne idem dalje i da ne pričam o velikom broju slučajeva što se tiče ovoga, ali pomenuću samo Železaru Smederevo.

Ministre, na samom kraju, zbog vremena koje ima naša poslanička grupa i ne dužeći više, želim da kažem da je i ovaj zakon velik iskorak u napred. Predviđa bolju naplatu poverilaca, smanjenje troškova i skraćenje vremena stečajnih postupaka i poslanička grupa JS glasaće kako za ova dva predloga zakona, tako i za sve zakone iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39