ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 104
  • 0
  • 2
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 18 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 17 dana

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, imamo prilike da čujemo flagrantno kršenje osnovne logike koju govori prethodni govornik koji kaže da 400 ljudi primaju socijalnu pomoć po 40 hiljada dinara u Mionici, koji su članovi Srpske napredne stranke. Porodilje primaju 40 hiljada dinara, a ne postoji 400 porodilja u Mionici. Prema tome, takvu vrstu nelogičnosti pokazuje prethodni govornik upravo zbog toga što je jedan od glavnih kreatora rupe u budžetu od četiri milijarde u svojoj lokalnoj samoupravi.

Druga stvar, kada govore o strahu od Srpske napredne stranke i građana koji žele da pričaju, oni ne žele da pričaju sa onima koji su uspeli državu da dovedu u situaciju da nemamo da isplatimo plate i penzije, već žele da razgovaraju s ljudima koji misle o njihovoj budućnosti i o tome da imaju da isplate porodilje sa 40 hiljada dinara, a o tome kako će to u budućnosti izgledati, nemojte puno da čekate. Već posle lokalnih izbora imaćemo prilike da vidimo tu politiku. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, krenućemo od prethodnog govornika. Ko o čemu, prethodni govornik o poštenju. O dedinoj kući, a u stvari se protivi amandmanu koji govori o unapređenju obrazovanja. Znači, nije potrebno obrazovanje, ali je dobro biti član stranke koja napravi rupu u budžetu lokalne samouprave od četiri milijarde dinara. Nije dobro biti ekonomski ostvarljiv, održiv, razvojan budžet, nego imati budžet koji će da plaća radnike lokalne samouprave preko fudbalskog kluba ili preko kafića ili preko javnih preduzeća koji su već zaduženi.

Znači, to su modeli kako treba voditi lokalne samouprave, a ovako kako treba voditi budžet Srbije, sa ekonomskim rastom od 3,5%, to ne valja. E, pa građani Srbije znaju gde je rast, gde je prosperitet, gde njihova deca mogu da očekuju sigurnu budućnost. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48