DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Oženjen je i otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 80
  • 2
  • 0
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 9 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre pravosuđa sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona koji je vrlo značajan, Predlog zakona kojim će se na adekvatan način unaprediti odgovor države prilikom vanrednih situacija i eventualnih prirodnih nepogoda, odnosno katastrofa.

Naime član 3. ovoga zakona na koji sam podneo amandman, upravo govori o dva aspekta ovog problema. Prvi aspekt ovog problema jeste upravo sprečavanje, odnosno definisanje svih onih mera bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu. I ono što je posebno bitno jeste, tu postoji jedna činjenica na koju treba da budemo ponosni svi zajedno, naročito stranke vlasti, a to je 2014. godine, prilikom katastrofalnih majskih poplava, da nije bilo reakcije države i uvođenja štaba za vanredne situacije u Šapcu, Šabac kao grad bi bio poplavljen. Dakle, i pored toga što drži opozicija, i pored toga što postoje primedbe razno-razne i kritike na tu temu, ovo je činjenica sa kojom će se evidentno svi složiti.

Ono što je takođe vrlo bitno, jedan vrlo bitan aspekt ovog zakona koji je definisan u članu 3. Možemo reći da je to jedan aspekt, u stvari gde se čovek, ljudsko biće, ljudski život i ljudsko zdravlje postavljaju u sedište ovog sistema, odnosno ovog zakona u ovom slučaju. Naime, po ovom zakonu u članu 3. spašavanje ljudskih života, dakle čovek kao najbitniji resurs predstavljaju suštinu ovog zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ovom raspravom u pojedinostima mi govorimo o Predlogu zakona o upravljanju rizicima, odnosno o smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju u vanrednim situacijama.

Naime, član 2. na koji sam podneo amandman govori upravo o terminima koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ti termini su vrlo značajni zato što na adekvatan način definišu određene prirodne katastrofe o kojima se govori. Naime, u stavu 1. definisan je termin katastrofa. Dakle, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, ali takođe može predstavljati i tehničku nesreću, pre svega misli se na određenu situaciju ukoliko dođe do određenih neželjenih momenata u radu određene fabrike ili postrojenja. Ono što je vrlo bitno, u drugom stavu se nastavlja sa definisanjem ovih termina. Tu se govori o elementarnoj nesreći, odnosno nepogodi koja može biti meteorološkog, hidrološkog, geološkog ili nekog drugog porekla, ali je suštinska stvar da ugrožava život zajednice koja živi na odgovarajućem terenu.

Upravo jedan od termina koji je od posebnog značaja u ovom zakonu, a koji je značajan ne samo retorički, već i suštinski jeste smanjenje rizika od katastrofa, odnosno definisanje svih onih mera koje mogu biti i socijalne i ekonomske i zdravstvene i političke i institucionalne, dakle, sve one mere koje zajedno obuhvataju redosled poteza koji je u takvim situacijama neophodan da bi se sprečile žrtve, da bi se smanjila materijalna šteta ili na bilo koji način ublažio efekat elementarne nepogode. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Naime, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona, koji upravo govori o uređivanju smanjenja rizika od katastrofa, ali takođe govori o tome na koji način mora da se uspostavi valjana koordinacija između Sektora za vanredne situacije, s jedne strane, i svih onih relevantnih subjekata koji učestvuju u procesu zaštite i stanovništva i dobara u Republici Srbiji učestvuju u svemu tome.

Ono što je takođe bitno za ovaj zakon jeste da on na jedan vrlo značajan i detaljan način definiše obaveze lokalnih samouprava u ovakvim okolnostima. Zašto je to bitno? Pa, zato što se upravo svaka neželjena situacija koja se može nazvati prirodnom katastrofom upravo dešava na određenoj teritoriji koja pripada odgovarajućim lokalnim samoupravama. Iz tih razloga lokalne samouprave moraju na adekvatan način da budu pripremljene za tako nešto.

Pre svega ću se osvrnuti na ovaj značaj, upravo zato što dolazim iz mesta koje je više puta bilo ugroženo poplavama, reč je o Prokuplju, i unazad deset godina karakteristično je da su najmanje dve godine bile izuzetno rizične i da je najmanje dve godine sam grad bio ugrožen visokim vodostajem reke Toplice.

Naime, u takvim okolnostima, pre svega, jedna prisebna, adekvatna i vrlo značajna reakcija lokalne samouprave, bila je, rekao bih, dominantna, uz to bih pohvalio i jedan veliki odziv građana koji je u takvim okolnostima dobrovoljno, praktično se javio i stavio na raspolaganje i lokalnoj samoupravi, ali i sektoru za vanredne situacije i tada smo na jedan težak, ali u svakom slučaju, koordiniran i vrlo marljiv način uspeli da zaustavimo ovu pošast i ovu vanrednu situaciju održimo u nekim okvirima, tako da nije bilo neke značajne štete.

Ono što bih želeo još da kažem jeste da vezano za ovaj zakon, da pored toga i pored te definicije i dodatnih uslova, koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju, ovaj zakon dodatno definiše i upravo obaveze privrednih društava. Hvala.

Imovinska karta

(Prokuplje, 28.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 05.10.2016 -
- Fakultet za sport i fizičko vaspitanje - Leposavić Republika mesečno 110000.00 RSD 05.10.2016 -
Pomoćnik direktora za medicinske poslove KBC Dr Dragiša Mišović, Dedinje Republika mesečno 9000.00 RSD 05.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 12:09