GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 101
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 15 dana i 3 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Dame i gospodo, poštovana ministarka, na član 3. predloženog zakona podneo sam amandman i u članu 3. predloženog zakona jasno se govori da ne može biti nikakve diskriminacije u uslovima kada je život ljudi ugrožen.

(Nemanja Šarović: Znači nema diskriminacije?)

Ovakav način diskriminacije praktično se nalazi na Agendi 2030 UN koje govore o održivom ekonomskom i uopšte razvoju.

Ako pogledate član 6. Agende, onda shvatite da je jedan od ključnih ciljeva u Agendi broj 6. – obezbeđenje pijaće vode. Ako pogledate tih šest agendi, odnosno sedam podciljeva, možete da shvatite koliki je značaj pijaće vode. U prvom potcilju govori se da pijaća voda mora da bude dostupna svima i da mora da bude jeftina. U drugom cilju govori se o potrebi da voda bude dostupna celoj populaciji i uvodi se pojam ravnopravnosti polne. U trećem cilju govori se o neophodnosti da postoji koordinacija u funcionisanju između organa u okviru države, pa i međugranična saradnja. U četvrtom cilju govori se o potrebi zaštite izvora pijaće vode. Sedmi cilj govori da je neophodno utvrditi međudržavnu saradnju u procesu obezbeđenja funkcionalnih uslova za obezbeđenje pijaće vode. Sedmo, što je strašno značajno i što Vlada Republike Srbije svakako čini, govori se o povećanju lokalnih resursa, lokalnih zajednica da vodotokovi, pijaća voda bude prihvatljiva.

Nesporno je da Srbija u ovom trenutku nema problem sa pijaćom vodom, ali ako pogledate da je u prethodnih stotinak godina samo 17 godina je imalo normalne uslove u funkcionisanju, da je 51 godina bila sušna, onda je svakako normalno da ovaj zakon pokušava da otkloni opasnosti koje prete i naravno, da Vlada Srbije jeste tu da te probleme rešava. Zahvaljujem se.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Dame i gospodo, poštovana ministarko, na član 4. podneo sam amandman kojim kažem i sugerišem Vladi da ovaj zakon, koji se suštinski ne tiče ekonomije, ne direktno, indirektno svakako ima veze, jer utiče na rast i razvoj Srbije. Ako pogledate ono što mi napravimo u BDP u toku jedne godine, onda ako pogledate konkretno 2000. godinu, imali smo za oko 850 miliona dolara manje kao posledicu suše. Godine 2003. imali smo milijardu dolara minusa, 2007. godine imali smo 700 miliona dolara kao posledice suša, 2012. godine blizu dve milijarde dolara. Za toliko je bio umanjen BDP kao posledica suše. Ako pogledate poljoprivredne grane, ako pogledate, na primer, konkretno proizvodnju kukuruza, onda je to bilo, recimo, 20% po pojedinim godinama sojine sačme, repe, znači 20%, 30% imamo kao posledicu loših vremenskih uslova, odnosno kriza koje postoje u oblasti poljoprivrede.

Ne samo to, već i činjenica da u posledice požara svakako utiču na ono što stvaramo u toku godine, i ako imate 40 hektara u poplavama, odnosno blizu 80 hektara imate zahvaćene požarom u jednoj godini, od toga 16 hiljada pod šumama, svakako jesu ozbiljni problemi za budžet Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije čini brojne napore. Sedamdeset hiljada parcela praktično se navodnjava, oko 44 hiljade se intenzivno navodnjava, 50 miliona kubnih metara vode, od toga 95% direktno iz reka se navodnjava, ali Vlada Srbije je svesna da u budućem vremenskom periodu mora da učini još napora, Ministarstvo poljoprivrede, da učini da sistemi za navodnjavanje izgledaju bolje i drugačije. To se ne može učiniti ako nemate dobre ekonomske rezultate, ako nemate suficit u budžetu, ako nemate odakle da investirate.

Zato Vlada Srbije, kada čini napore u oblasti finansija, ono čini napore i u oblasti poljoprivrede i zaštite od elementarnih nepogoda koji mogu da nam se dese u narednom vremenskom periodu. Ja vam se zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31