JOVAN PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Član je Saveta Instituta Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti u Moskvi.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 17 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 28 dana i 2 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Važno je ponoviti još jednom u toku ove rasprave da se u odnosu na neko prethodno vreme poslednjih godina zaista desio značajan preokret kada je u pitanju odnos države prema našoj prošlosti, prema herojskim delima, prema svemu onome što je doprinosilo borbi za slobodu i slobodarskim tradicijama Srbije.

Upravo ova rasprava prethodnih nekoliko dana pokazala je svu tu razliku i shvatanje kako Srbi i srpski narod treba da imaju prema svojoj istoriji i svojim precima. Prethodno vreme obeležio je samo zaborav, samo optuživanje i svesna podela u srpskom narodu na one Srbe koji su u Srbiji i na ostale koji su van Srbije.

Treba istaći da svaki zaborav prošlosti doprinosi tome da nemamo sopstvenu budućnost. Zaborav doprinosi rezignaciji, zaborav doprinosi defetizmu i zaborav doprinosi tome da gubimo odgovornost prema otadžbini. Ali, najvažnije doprinos koji se desio prethodnih godina jeste razvijanje svesti o celovitosti srpskog naroda. Razvijanje svesti da je svaki Srbin koji je pao za slobodu bilo da se nalazi u Srbiji, da se nalazi u Republici Srpskoj, da se nalazi u Republici Srpskoj Krajini, u Crnoj Gori, u Makedoniji srpski junak i da je za svakog Srbina gde god živeo, najmlađi heroj Republike Srpske, Spomenko Gostović, srpski junak. Da je Mojkovac zajednička herojska bitka slave i stradanja čitavog srpskog naroda. Da je obeležavanje Oluje od strane Republike Srbije i Republike Srpske primer kako i na koji način doživljavamo celovitost srpske nacije i kako nikada nećemo dozvoliti da se naši heroji gde god pali za srpsku slobodu zaborave. Hvala vam.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Prethodnih dana mnogo se raspravljalo i govorilo o tome kakvo je stanje u lokalnoj samoupravi i pokušana su različita poređenja u odnosu na prethodni period i na današnji period.

Ja se moram osvrnuti na neka pitanja koja se tiču sistemskog karaktera, obzirom da sam u jednom periodu bio dva puta na čelu tada postojećeg Odbora za lokalnu samoupravu i imao sam mogućnost da analiziram rad lokalne samouprave i sasvim sigurno sam mogao da uočim osnovne probleme koji su se ticali, mogu slobodno reći, stvaranja sistemskog haosa u institucionalnom smislu u lokalnoj samoupravi.Mnogo mojih kolega je govorilo o materijalnim zloupotrebama koje su se dešavale u lokalnoj samoupravi, ali ja samo želim da podsetim građane i narodne poslanike da se setimo kako je izgledala lokalna samouprava u tom periodu. Mnogi su zaboravili da je skoro jedna trećina opština bila u permanentnoj blokadi zbog katastrofalnog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predviđao neposredni izbor gradonačelnika. Permanentni sukobi između skupštine i gradonačelnika, referendum i trošenje sredstava su odlikovali jedan period funkcionisanja lokalne samouprave.

Onda je došao drugi snažni udarac, na koga je tadašnja vlast ćutala sve vreme, a to je umanjenje transfernih sredstava lokalnim samoupravama, gde je veliki deo lokalnih samouprava došao bukvalno na rub egzistencije, a da ne govorim o diskriminaciji kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava, gde su pojedine lokalne samouprave favorizovane, dok su druge faktički bacane u zapećak.

Donet je Zakon o, bukvalno u sred mandata lokalne samouprave, kojim je predviđeno da mandat pripada odbornicima a ne političkim strankama, gde je stvoren potpuni haos u lokalnim samoupravama – zloupotrebe, zaduživanja, manjak investicija, odsustvo plana i razvoja je bilo karakteristika tog perioda, odsustvo zakona kojima se reguliše položaj zaposlenih u lokalnim samoupravama, položaj zaposlenih u autonomnim pokrajinama. Znači, jedan sistemski haos koji je trajao bukvalno skoro deceniju.

I nije bilo lako posle tog perioda uspostaviti kakvu-takvu stabilnost, koja se sada uočava, u donošenju zakona koji definišu položaj zaposlenih, u jasnim planovima kada su u pitanju investicije lokalnih samouprava, u stabilnosti lokalnih samouprava, koje su izuzetno važne, ne samo za funkcionisanje njihovih organa, nego za privlačenje investicija.

Oni koji govore o današnjem stanju, nemoj da porede kako su oni vršili vlast u prethodnom periodu kada su u pitanju lokalne samouprave i kakav je maćehinski odnos bio prema lokalnim samoupravama. Današnje stanje je neuporedivo bolje i naravno, trebaće mnogo više vremena da se popravi katastrofa koja je ostala iza njih. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Moram da reagujem, obzirom da se ovde mnoge kolege ne sećaju perioda kako su izgledale lokalne samouprave od 2008. do 2012. godine. To je bila jedna katastrofa, jedna devastacija. Niko tada nije imao hrabrosti da reaguje kada su 2009. godine umanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama.

A, onaj koji je trebao da reaguje, ko se nalazio na čelu Stalne konferencije gradova i opština, koji je morao da govori u ime lokalne samouprave, koji je morao svaki dan da poziva ministra, znate ko li je bio tada predsednik Stalne konferencije gradova i opština? Saša Paunović. Reč nije rekao, dok su ukidana transferna sredstva, dok su diskriminisane opštine kada je u pitanju dodela sredstava opštinama, kada je tadašnji ministar Mlađan Dinkić samo svojim opštinama dodeljivao sredstva, dok su crtani neki regioni, niko ne zna koja je uloga tih regiona bila i da li to uopšte danas postoji, dok su se zaduživale lokalne samouprave, svi su ćutali.

Mi sada hoćemo da govorimo kako je tad bilo sjajno vreme. Nikad gore vreme nije bilo kada su u pitanju lokalne samouprave, nikad zaduženije, nikad više zloupotreba. Imam obavezu to da kažem, jer sam tada bio na čelu Odbora za lokalnu samoupravu, govorio, obraćao se tadašnjem ministru Markoviću, predsedniku Stalne konferencije, predsedniku sadašnje opštine Paraćin. Niko reči nije rekao, osim što im je bilo bitno da su na svojim funkcijama, da se slikaju i da ništa ne rade za građane lokalnih samouprava.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54637.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 12:53