JOVAN PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Član je Saveta Instituta Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti u Moskvi.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 19 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Gospodine potpredsedniče, želim da ukažem na značaj ove odredbe zakona, jer ona sa jedne strane ukazuje da se smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama stavlja kao nacionalni i lokalni prioritet.

Sa druge strane, ovde se mnogo govorilo o tome na koji način se pitanje diskriminacije tretira u ovom zakonu. Ja zaista nemam razumevanja za kolege koji su podnosili amandmane i koji traže da se ova odredba briše, jer je potpuno neprihvatljivo da u ovoj situaciji kada je zaštita ljudskih života postavljena kao prioritet, pitanje diskriminacije žele da se izbaci iz ovog zakona.

Ovde se mnogo govorilo o različitim oblicima diskriminacije, ali ja želim da ukažem na jedan drugi oblik koji je vrlo bitan i gde je Vlada Republike Srbije upravo pokazala kako i na koji način, ni na koji način ne želi da diskriminiše građane Republike Srbije.

Ovde se nije govorilo o političkoj diskriminaciji. Ona nije postojala nijednog trenutka 2014. godine, kada su poplave, katastrofalne poplave zahvatile Republiku Srbiju. Ni jedna opština, koja je u tom trenutku imala većinu, a koja je bila suprotna vladajućoj većini, nije bila u situaciji da Vlada Republike Srbije nije ukazala pomoć. Tu su dela, možemo reći da su ta dela sada ovde, u ovaj novi zakon pretočena u reči. Ne postoji politička diskriminacija ni prema jednoj opštini u Republici Srbiji kada je u pitanju zaštita bezbednosti, zaštita ljudskih života ili bilo koji drugi oblik koji je važan za funkcionisanje bilo koje opštine, bez obzira na političku većinu.

Ovaj zakon, sa ovom odredbom, govori da je politička jednakost građana, kada je u pitanju zaštita ljudskih života, na najvišem nivou, da to Vlada Republike Srbije poštuje. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, prilikom rasprave o amandmanu na član 1. ukazao sam zaista na kvalitet i značaj ovog potpuno novog zakona, koji uređuje na sistematičan i sveobuhvatan način važnu oblast, na osnovu svih negativnih iskustava koje smo imali u prethodnom periodu.

Član 2. se tiče definisanja izraza koji se koriste u ovom zakonu. Sama činjenica da, kada pogledamo broj izraza koji su ovde primenjeni, kada pogledamo način kako su definisani, u stvari u potpunosti govori o sveobuhvatnosti regulisanja pitanja kojih se tiče ovaj zakon.

Ja bih samo ukazao na nekoliko izraza koji su ključni, po mom mišljenju. Ukoliko se pravilno pristupi realizaciji ovih pitanja, može se u potpunosti ostvariti svrha zakona, a to je smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Ukazao bih na vezu sa tri pojma, tri izraza – rizik, procena rizika i prevencija. Jednostavno, vrlo je važno da Vlada u narednom periodu, institucije koje se bave ovim pitanjem, posebno posvete pažnju izboru kadrova, metodologiji procene rizika, kadrova koji imaju veliko i značajno iskustvo u oblasti analitike i, naravno, sistematičnost u pristupu rada svih institucija. Jer, procena rizika i rizik tiču se niza društvenih oblasti i neophodno je da sve one budu uključene u pitanje procene rizika i prevenciju kada je u pitanju rizik, tj. ne samo zaštita životne sredine, ne samo vodosnabdevanje, ne samo zaštita i procena kada su u pitanju klimatske promene, nego sve druge institucije koje se dotiču pitanja koja reguliše ovaj zakon.

Posebno bih istakao potrebu ulaganja u obuku lica koja se bave procenom rizika. Od kvaliteta dobre i urađene analize, zavisiće moguće sprečavanje i rano otkrivanje pojava koje mogu dovesti do katastrofa.

Naravno, sve to podrazumeva određeno ulaganje. U tom smislu, zakon je vrlo kvalitetno uredio ovu oblast, definisao jasne nadležnosti pojedinih institucija i vrlo je važno što je jedan od osnovnih ciljeva zakona koje je on definisao ovde identifikacija i procena rizika. U tom smislu, verujem da će institucije Ministarstva unutrašnjih poslova na najkvalitetniji način obraditi povezanost pitanja rizika, procene rizika i prevencije. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Na početku želim da istaknem zaista veliku važnost ove sednice i predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, ne samo u oblasti koju pokriva ministar Stefanović, oblast MUP, nego oblast pravosuđa, uvođenjem niza novih instituta, adekvatno se reagovalo na potrebe društva i na ono što se smatra napretkom društva. U svakom slučaju, ova sednica će promeniti, kada se usvoje zakoni, nadam se u toku ove nedelje, u velikoj meri niz raznih oblasti i unaprediti funkcionisanje institucija u oblasti unutrašnjih poslova, vanrednih situacija i pravosuđa.

Što se tiče ovog zakona, koji je novi i koji je, mogu slobodno da kažem, adekvatna reakcija, adekvatan odgovor na negativna iskustva koja smo, kao država, kao društvo, imali u suočavanju sa vanrednim situacijama i katastrofama i predstavlja, mogu slobodno da kažem, jedan strateški dokument, jednu sintezu svih mogućih aspekata i rešavanja problema.

Ovde su kolege mnogo isticale preventivnost, isticale su edukaciju, a ja bih istakao nešto što se pokazalo kao slabost u prethodnom periodu, a što je na žalost dovelo do toga da se kao država, kao društvo suočimo sa katastrofalnim poplavama i srećom da su MUP, Vojska i Sektor za vanredne situacije bili dobro organizovani, uspešno smo prebrodili sve one slabosti, nedostatke i propuste, zanemarivanje naših obaveza koje smo imali u prethodnom periodu.

Ovde želim da istaknem integrisanost subjekata koji učestvuju u rešavanju pitanja smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Upravo u prethodnom periodu se najmanje na tome radilo. Nije se radilo na ukazivanju značaja povezivanja privrednih subjekata, lokalnih samouprava, državnih organa i građana i njihovoj potrebi zajedničkog rada radi rešavanja ovih problema. Zato moram da dam nekoliko karakteristika, to je moj utisak, pristupanja rešavanju i donošenju ovog zakona.

Prva stvar, moram da kažem da se ovom zakonu pristupilo ozbiljno. Znači, ozbiljnost u rešavanju problema. Druga je sveobuhvatnost pokrivanja pitanja koja se tiču smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Druga, kao pravnik moram da istaknem odličnu pravnu normativu. Tehnički je zaista dobro urađeno. Ono što se ovde često spočitava vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, a upravo ovaj zakon pokazuje, na osnovu iskustva, volju i odlučnost da to rešava, to je pitanje decentralizacije. Upravo ovaj zakon pokazuje volju za decentralizacijom, prepuštajući i sagledavajući značaj lokalnih samouprava u borbi sa ovim problemima.

U tom smislu, kada se sva ova pitanja uzmu u obzir, kada se integrišu svi subjekti koji učestvuju u borbi sa katastrofama i upravljanju u vanrednim situacijama, zaista može u narednom periodu doći do ukupnog razvoja Republike Srbije, i to je intencija ovog amandmana koji sam podneo. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54637.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 12:53