LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 96
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 10 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 19 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. da bih objasnila kako se primenom ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, svaka prirodna katastrofa je na videlo iznela neke slabe tačke kod stanovništva u Srbiji i u srpskoj ekonomiji, koji, imajući u vidu klimatske promene, zaslužuju posebnu pažnju i zahtevaju da se preduzmu mere za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Poboljšanje, jačanje i širenje sistema za odbranu od poplava, predviđanje poplava i preventivne aktivnosti, kao i fizičko planiranje kako bi se izbeglo da se kuće i postrojenja za proizvodnju gradiva u oblastima koje su sklone poplavama predstavljaju neke od aktivnosti koje je nužno preduzeti u skoroj budućnosti.

Vlada je osnovala krizni štab za poplave u okviru Sektora za vanredne situacije u okviru MUP zajedno sa kriznim centrima koji postoje u svakoj od pogođenih opština, odnosno gradova. Ti krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava te 2014. godine, nažalost, kad nas je zadesila katastrofalna poplava - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, pa sve do Ministarstva spoljnih poslova, znači 16.

Potrebe za sanaciju se odnose na finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se pogođenom stanovništvu pomoglo da ponovo ostvaruju prihode koje su ostvarivali pre poplava, da se ponovo uspostavi pružanje i pristup poslovnim uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja, vodosnabdevanja, čistoće, itd.

Potrebe za obnovom predstavljaju finansijska sredstva koja su potrebna kako bi se popravila i ponovo izgradila uništena materijalna dobra i infrastrukture prema standardima koji su propisani za gradnju koja je otporna na prirodne katastrofe.

Očekuje se da će se ove potrebe za sanacijom i obnovom finansirati kombinacijom državnih sredstava i sredstava iz privatnih izvora. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Hvala, predsedavajući.

Gledajući u budućnost, Srbija bi prirodnu katastrofu trebala da posmatra kao mogućnost i šansu da ispravi nedostatke koji postoje već dugi niz godina, a program sanacije i obnove bi trebalo posmatrati kao sastavni deo plana za ekonomski razvoj.

U tom smislu, problemi kao što su identifikacija i smanjenje rizika bi trebalo da budu deo razvojnog plana, budući da oni negativno utiču na najosetljivije grupe – siromašne, Rome, lica sa niskim primanjima, lica sa invaliditetom, žene.

Ono što je ključno za smanjivanje rizika jeste popravka, rekonstrukcija, proširenje, unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava, kao i poboljšanju oblasti odlaganja otpada u rudarstvu i ostalim proizvodnim aktivnostima. Uz to, unapređivanje sistema za predviđanje poplava je još jedan preduslov za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, čemu se može pristupiti na regionalnom nivou kroz saradnju sa susednim zemljama i stvaranjem ekonomije obima.

Kada se desi velika katastrofa, kao što su bile poplave 2012, 2014, 2016, delom i 2017. godine, prva mera je saniranje, oštećenja na nasipima i drenažnim sistemima usled poplava. Kao što je i bio slučaj sa prethodnim velikim poplavama, zabeleženi su svi događaji i evidentirane su žrtve i štete. Što se ovo događa? Upravo zbog toga što apsolutno ništa nije ulagano u vodoprivredu od 2008. do 2013. godine, bilo ne ponovilo se.

Treba reći da ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive. Znači, preventiva, edukacija u prvi plan i, prema svim podacima kojima raspolažu UN, svaki dinar koji se uloži u vodoprivredu se osam puta ovaploti. Treba sprečiti, a ne lečiti i sigurna sam da će u danu za glasanje svi podržati naše amandmane. Hvala na pažnji.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici.

Ja sam podnela amandman na član 2. da bih objasnila kako se zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, poplava je ugroženo 18% teritorije Srbije u dolini velikih reka gde se nalaze skoro svi veliki gradovi i naselja u Srbiji kao Beograd, Novi Sad, Šabac, Pančevo, Smederevo, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Svilajnac, Zaječar, Negotin.

Procesi erozije kao bitan činilac bujičnih poplava, prisutni su na 75% teritorije Srbije a registrovano je 11 hiljada i 500 bujičnih vodotokova. U preliminarnoj proceni rizika od poplava 2012. godine, znači pre katastrofalnih poplava 2014. godine na osnovu podataka o istorijskim poplavama u poslednjih 50 godina identifikovano je 99 značajnih poplavnih područja na kojima poplave mogu ugroziti stanovništvo, privredne aktivnosti i životnu sredinu.

Treba znati da su mogući mnogo gori scenariji i teže posledice od ovih iz maja 2014. godine. Posebno se ukazuje na problem visokih brana i akumulacije od kojih se neke nalaze iznad Vranja, zatim Leskovca, Užica, Valjeva i drugih naselja.

Ovi objekti, pored ostalog služe za odbranu od poplava, ali je neophodno da se posebno kontrolišu i održavaju što nažalost nije slučaj pogotovo u periodu od 2008. do 2013. godine.

U Srbiji se poslednjih godina zbog nedostatka sredstava brani akumulacija neodržavaju prema standardima i propisima, a veća oštećenja na njima mogu da dovedu do katastrofa velikih razmera. Investicije u sanaciju i obnovu bi trebalo posmatrati kao deo napora usmerenih na smanjenje rizika, a ne samo kao na iznenadne i neočekivane troškove.

Infrastruktura različitog tipa i proizvoljne aktivnosti bi trebalo da budu manje osetljive posle završetka sanacije i obnove.

Usmeravanje pomoći na one ljude koji su bili najviše pogođeni poplavama bi takođe doprinelo o smanjenju postojećih razlika u razvoju i dovelo bi do smanjenja broja marginalizovanih ljudi koji žive ispod granica siromaštva. Mislim na populaciju, žene. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47