MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 90-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministra bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 113
  • 6
  • 0
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Odabir novog Generalnog sekretara

čeka se odgovor 27 dana i 22 sata

Poštovani, Ja kao obični građanin koji često pratim prenose Narodne skupštine Republike Srbije, kako plenarne tako i odborske sjednice, zapažam kako već više od dva mjeseca nemate Generalnog sekretara.

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 25 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 27 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2018.

Hvala vam na mogućnosti da se uključim u diskusiju, žao mi je što nisam mogla od početka, zbog svoje službene odsutnosti, ali sam pomno pratila raspravu ovde u parlamentu. Zaista želim da se zahvalim svim poslanicima koji su ozbiljno pristupili diskusiji o predlogu da se formira komisija koja bi ili koja će istražiti posledice bombardovanja iz 1999. godine po zdravlje ljudi u ovoj državi i zaštitu, odnosno posledice po životnu sredinu u kojoj živimo.

Doktor Darko Laketić, poslanik koga predlažem da bude predsednik ili predsedavajući komisije, koju će parlament, nadam se, usvojiti nakon usvajanja naše odluke i formiranja komisije, zaista je na jedan dobar i iscrpan način, kvalitetan, nepolitikantski juče obrazložio potrebu da se formira ova i ovakva komisija, sa vrlo važnim ciljem – da ovaj parlament učini isto što su uradili i parlamenti nekih evropskih država, a to je da tragamo za istinom kakve posledice je po život ljudi u ovoj državi ostavilo bombardovanje iz 1999. godine.

Dakle, ni sama nisam bila svesna kakvu će lavinu u javnosti pokretanje ove teme izazvati, što očigledno pokazuje samo jedno, da su građani naše države čekali ovaj čin da neko predloži i da neko na ozbiljan način počne da razgovara o ovom zaista velikom problemu.

Kada kažem da ćemo tragati za istinom, to naravno ne znači ono što neki pokušavaju u javnosti Srbije da prikažu, da će ta komisija ličiti na sudnicu, da ćemo mi bilo kome izricati presude i da ćemo mi tražiti način da kažemo javnosti Srbije ko je kriv. Ne. Cilj je, dakle, da se bavimo nečim drugim, nečim mnogo ozbiljnijim i da ne ličimo na sudnicu i da se ne opredeljujemo politički ko je za a ko je protiv, niti da istražujemo okolnosti zbog čega su države NATO pakta Jugoslaviju uopšte bombardovale. Dakle, ova komisija mora da pobegne od politikanstva i da se upušta to u politiku, zašto je NATO pakt bez odluke Saveta bezbednosti uopšte bombardovao našu državu. Mnogi od nas to znaju, većina naših građana Srbije to zna.

Da se osvrnem na diskusije više od 25 poslanika pre mog eventualno nekog sumiranja ovih diskusija. Znači, naš zadatak je upravo to da pobegnemo od politikanstva i da ne pričamo o tome da li je politika do 1999. godine bila ispravna ili da se okrećemo ka prošlosti i razgovaramo o tome da li je cilj bombardovanja i stradanja građana Jugoslavije i posledica koje danas osećamo od tog bombardovanja, kako u životnom smislu, tako i političkom smislu, bila u stvari namera da se devet godina kasnije proglasi nezavisnost jednog dela teritorije Republike Srbije i da se samoproglasi nova država na evropskom kontinentu. Zato vas molim da svi zajedno u toj komisiji, ko bude učestvovao, bežimo od takvih tema, jer će to samo pomoći onima koji su nas sprečavali ili koji će, naravno, na svaki način onemogućavati rad ove komisije. Toga moram oda budemo svesni, da rad koji očekuje poslanike po ovom pitanju ni malo neće biti lak, ni malo neće lagodan, da će biti mnogo otpora i da će biti mnogo pokušaja uticaja na njihov rad.

Vidim da smo izazvali veliko interesovanje ne samo među građanima koji šalju mejlove, nude svoju pomoć, podršku, podatke koje imaju, stručnjaci se javljaju, naučnici, doktori, sve što stigne na mejl Skupštine biće upućeno ka komisiji da razmotre važnost i relevantnost ovih potencijalnih svedočenja i da za ove ljude komisija vidi kakve podatke i dokumente imaju i da li oni mogu da se koriste u našem istražnom postupku.

Mediji su takođe veoma zainteresovani, ja sam im zahvalna na tome, jer ćutali su godinama, godinama i godinama i shvatili su da ćutanje je neki put u nekim upravnim postupcima odobravanje, neki put je ćutanje i strah da će vas neko opomenuti pa morate sakrijete tu temu od građana Srbije, a drago mi je da su se sada ohrabrili da pišu o tome, da organizuju emisije, bez obzira što često, moram da primetim, pokušavaju i da relativizuju rad ove komisije, da unapred kažu da poslanici nisu stručni.

Naravno, ni naše kolege u italijanskom parlamentu nisu stručnjaci u toj oblasti, ali su na odličan način uradili svoj posao posle više godina rada i da relativizuju uopšte, recimo, i moj pokušaj da predložim vama da počnemo da se bavimo ovako važnom temom, postavljajući pitanje čime se ja bavim i koje su moje stručne reference. Evo, nije važno šta sam završila kao predlagač, važno je to da sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da predstavljam građane ove države ovde. Što se tiče obrazovanja, ne moram da imam ni osnovno obrazovanje, važno je da predstavljam narod Republike Srbije i to je moj odgovor novinarima koji postavljaju javno pitanje ko sam ja, šta sam ja i da li sam završila atomsku fiziku da bih se bavila ovakvim pitanjima. Nisam, ja sam samo običan narodni poslanik, što i njima želim da budu - narodni novinari, konačno.

Dakle, rekla sam, zaista nemojte da razmišljate prilikom vaše odluke o glasanju. Nećete pogrešiti ako pritisnete zeleno dugme, jer nema građanina ove države kome nije potrebna istina, ma kakva ona bila, a koja se odnosi na njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece i, uostalom, budućeg način života u ovoj državi.

Naravno da smo izazvali pažnju i mnogih drugih mimo građana Srbije, mimo javnosti naše države, kao, sasvim je razumljivo, i njihovo interesovanje, jer ovo je očigledno tema koja je bila tabu tema dugo godina i koja je njima odgovarala da i dalje bude tabu tema i da se ne govori javno o eventualnim posledicama i to govori samo po sebi, jer treća grupa sektora koji je zainteresovan sada za formiranje ove komisije unapred govori da posledica nije bilo, da posledica nikakvih nema i činjenica da smo bombardovani projektilima sa osiromašenim uranijumom je u stvari nešto što je poželjeno, što je zdravo i da je to dobro i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu.

Ne želim sa njima da sporim, iako ni oni nisu atomski fizičari, nego su završili neke druge fakultete, ili su im poslali nešto drugo, ali svako od nas ima neku misiju i oni verovatno treba da predstavljaju nekog drugog, a mi predstavljamo samo Srbiju.

Znači, rekla sam da naša komisija nije zamišljena kao sudnica, da se neće baviti nikakvim političkim okolnostima, temama, a da li smo bombardovani zbog samostalnosti i samoproglašene nezavisnosti jednog dela Republike Srbije, bombardovanje u svakom slučaju nema opravdanje nikakvo, nigde, ne samo Jugoslavije, nego bilo gde na svetu. Ako neko nije u stanju da reši problem na drugi način, onda zaista bombardovanje bilo kog naroda i građana nije način i nije korišćenje osiromašenog uranijuma samo zločin. Zločin je sam čin bombardovanja bilo koga, Srba i drugih država u svetu koje su prolazile pre nas i posle nas onaj isti pakao kroz koji smo zajedno prolazili mi, ali kažem da se ne bavimo prošlošću, jer onda komisija neće moći da ispuni svoj cilj, a to je da na ozbiljan način, kroz svedočenja ljudi, kroz prikupljanje građe, prikupljanje dokaza za, prikupljanje dokaza koji govore protiv teze koju smo mi postavili i da se dođe do istine za nekoliko godina i da ponovo mi u plenumu razgovaramo o tome šta je komisija uradila do kraja 2020. godine, a na svakih par meseci ćemo kao poslanici dobijati rezultate njihovog rada. Mi to stvarno dugujemo građanima ove države bez ikakvog politikantstva.

U javnosti se kao unapred razlog protiv formiranja ove komisije, pa, eto, ako baš moramo da formiramo kao parlament nekakvu komisiju o istrazi ovih posledica na zdravlje ljudi, koriste poluinformacije neke ili namerno se plasiraju nekakve informacije da imamo izveštaj UN iz 2001. godine i da moramo sa time da se zadovoljimo, jer, Bože moj, eto, to je tako napisano.

Evo, iskoristiću priliku što sam poslanik i što mogu da kažem i vama uvažene kolege da taj izveštaj iz 2001. godine nije baš takav kako ga oni koji se pozivaju na njega pozivaju i koji koriste samo pojedine delove, koji očigledno odgovaraju, ne znam iz kojih interesa, i to su ljudi koji žive u ovoj državi. Treba da budu zainteresovani za istinu, a ne za poluistinu. Izveštaj u celini postoji i na sve načine ćemo pomoći komisiji, dr Darku Laketiću, da dobije pravi iscrpan izveštaj UN iz 2001. godine, a ne ono što je objavljeno na nekoliko stranica.

U pitanju je izveštaj UN koji je radio Senegalac Bakari Kante. To mu je ime. On je bio šef prve Misije u UNEP. UNEP je program UN za čovekovu okolinu. Takav je prevod. Kod nas bi to bilo – Program za zaštitu životne sredine.

NJegov tekst, iskreno, istine radi, nikada nisu objavile UN zato štop je taj izveštaj bio poguban za deo međunarodne zajednice koji je podržao bombardovanje, odnosno učestvovao u njemu i poguban da bi se objavilo u UN, jer UN nije grupa od nekoliko zemalja, nego su tu države koje umeju da razmišljaju svojim glavama i kojima zaštita životne sredine i zdravlje ljudi zaista mnogo znači, bez obzira da li su bombardovani, ubijani neki narodi koji žive na prostorima zapadnog Balkana, Jugoslavije, koji očigledno za deo međunarodne zajednice je niži nivo od naroda, pa može da bude na ovaj način kažnjavan, ali ono što je dobro, kada uđete malo u suštinu i istražujete u medijima, je jedan hrabar, nezavisan američki novinar pod imenom Robert Parons, uspeo svojim kanalima da dobije izveštaj iz 2001. godine UN, gospodina Kantea i da objavi u švajcarskim novinama „Kurije“ i da objavi u „Diplomatik“, mislim da ima čitav tekst, i govori u ekološkom smislu o jednoj ogromnoj katastrofi koja se desila u Jugoslaviji, a koja je zbog vetrova zahvatila i sve okolne države. Zato je taj izveštaj morao da se skloni, jer svi znamo koliko su zemlje članice EU osetljive kada je u pitanju problem koji se prenosi na njih.

U sedištu u Najrobiju ove organizacije postoji pravi izveštaj. Nadam se da niko nije imao hrabrosti i smelosti politički i diplomatske da ga potpuno unište, ali ako budemo mogli da pronađemo i gospodina Roberta Parsonsa, ja sam ubeđena, kao nezavistan novinar da je tako važan izveštaj, na osnovu koga je napravio ozbiljan članak, i sačuvao.

Postoji i drugi izveštaj, izveštaj kojim je rukovodio bivši ministar ekologije Finske. NJegov izveštaj je takođe katastrofalan po one koji tvrde da baš nikakvog uticaja i nikakvih problema nije bilo što smo bombardovani određenim projektilima sa osiromašenim uranijumom i, evo, gle čuda, izveštaj je napisan na 72 stranice. To, takođe, onaj ko hoće može da dobije, može da istraži bez problema, jer više to nije tabu tema nigde. Izveštaj od 72 stranice, gde je 70 stranice uklonjeno i pod velikim pritiskom u UN su se našle samo dve strance koje u stvari ne govore ničemu. Imamo izveštaj i iz Švajcarske grupe.

Znači, sve ono što se govori uvek ima dve strane. Na nama je da pokušamo da dođemo do istine, da vidimo da li je bilo i u kojoj meri uticaja posle ovakvog zločinačkog bombardovanja sa osiromašenim uranijumom na građane Srbije, građane Jugoslavije i građane koji se nalaze u okolini naše države. Eto, vidite, priroda ne zna za granice, pa onda kada se desi katastrofa u jednoj državi probleme imaju i druge države, o čemu govore ovi izveštaji koji su morali da budu ulepšani i dobar deo pothranjen, sakriveni od javnosti, ali nemoguće je da nam se baš ništa ne dešava. To je apsolutno nemoguće, nemoguće da je to nešto zdravo. To je stvarno nemoguće. Sa tim ne mogu da se složim, bez obzira što nisam atomski fizičar, kako mi spočitavaju neki.

Sedamdeset osam dana smo mi bombardovani, pa smo bombardovani. Hiljadu i 100 aviona je nas nadletalo i izbacivalo te različite projektile. Trideset hiljada projektila je bačeno na tadašnju Jugoslaviju. Petnaest tona osiromašenog uranijuma.

Znači, stručnjaci, nisam ja kao pravnik, kao običan građanin ove države, ovo izračunala. Kažu da je 15 tona osiromašenog uranijuma dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu, 35 kilograma uranijuma 235, to im je šifra, verovatno.

Posledice su dugoročne i posledice su bile nesagledive već 2001. godine, jer taj koji je 2001. godine rekao da je to nešto dobro i zdravo, taj očigledno nije stručno lice, a ne mi koji tragamo za istinom.

Zato ne bi trebalo da niti da neko diže paniku, a najmanje je potrebno da bilo ko potpuno bespotrebno relativizuje naš pokušaj da ozbiljno dođemo do istine i tu smo svi zajedno, bez obzira na naše političke pripadnosti da podržimo ovaj predlog, da zažmurimo nad tim što se mi ne slažemo najčešće, ali nad ovim brojkama treba da se složimo, jer te brojke su istinite i da zajedničkim naporima dođemo do istine i ništa više, ali i ništa manje.

Drago mi je da ćemo danas na glasanju nakon završene iscrpne rasprave glasati za ovaj predlog. Ubeđena sam da ćemo ovaj predlog i izglasati i omogućiti kolegama da počnu da rade i da građanima Srbije saopšte konačno šta je istina i da li mi imamo posledice po naše zdravlje i zagađenje životne sredine. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2018.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče, imam jednu zamerku vama što ste prekidali poslanika Balšu Božovića u svom govoru. Ovaj govor zaista mnogo pomaže svima nama ovde u parlamentu da već unapred znamo kako će DS glasati, da je jedno ono što oni govore u medijima, da će svakako podržati formiranje komisije koja treba da se bavi posledicama bombardovanja NATO pakta 1999. godine Jugoslavije i uticaja tog bombardovanja na naše zdravlje i na zaštitu životne sredine. S druge strane, parlament je pravo mesto da se javno pred građanima Srbije iznese stvarni politički stav i to smo danas imali prilike da čujemo.

Većinu poslanika ovaj govor uopšte nije iznenadio. Ovaj govor je očekivan i znali smo da ne samo poslanik koji je malopre govorio, nego i oni koji svojim neprisustvom danas na sednici, prosto govore o tome koliki strah imaju od rezultata rada ove komisije i kako da objasne da su i oni podržali da ova komisija počne da radi.

Ovakva diskusija, kao što je diskusija bila Balše Božovića malopre, se nije čula u italijanskom parlamentu, kada su naše kolege radili ovo isto. Ni u jednom sazivu, ni u drugom, ni u trećem, ni kada su pokazali rezultate svoga rada pred svojim parlamentom i evropskim parlamentom, a to je izveštaj kojim se dokazuje da su italijanski vojnici oboljevali, obolevaju i oboljevaće u budućnosti i umiru od posledica toga što su službovali na teritoriji Kosova i Metohije i drugim teritorijama na zapadnom Balkanu, koje su bombardovane projektilima osiromašenog uranijuma.

Možete dobacivati, samo napred. Ali odustati neću bez obzira kako se zovem, kakva mi je politička biografija, kakav sam laik, neću odustati ni zato što nisam atomski fizičar, da ova komisija pred parlamentom jednoga dana kaže istinu.

Ako vi imate drugačije podatke, uvaženi kolega, izađite pred komisiju i recite vaše relevantno mišljenje, podatke zašto mislite da se u Srbiji ne umire od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom.

(Balša Božović: Rekao sam da se umire.)

Nisam vas prekidala, čak sam se i zalagala da do kraja pred građanima Srbije kažete vaš stav i vaše mišljenje, a vi stav i mišljenje povodom formiranja komisije u stvari nemate ili nećete do kraja da ga iskažete ovde, jer znate da ćete sa dva zarez nešto posto, posle ovakvih govora i ne glasanja, imati nula posto.

Jedinu ocenu politike od kako je formiran višestranački sistem, pa dok god ga neko ne ukine, daju samo građani na izborima. To ne daju politički protivnici jedni drugima. To su paušalne ocene i to je zato što se mi ne slažemo.

Jedinu ocenu daju građani Srbije na izborima i vi loše govorite o građanima Srbije. Građani Srbije smatraju da je politika Aleksandra Vučića i stranaka koje ga podržavaju vrede 55% u ovom trenutku.

Ako vi hoćete da promenite narod pa da uvezemo neki drugi, onda to recite, ali nemojte po ovoj tački dnevnog reda. Nisam očekivala ni od koga da politizuje ovu temu i da zato što zna da ova tema boli mnoge građane Srbije, pa skoro sve bez obzira da li su Srbi, Albanci, Mađari, Slovaci, Rumuni, Bugari, nisam znala da se oboljevanja tako dele i bez obzira da li su u SNS, u SRS u LSV ili demokratskoj, jednako stradaju i jednako imaju posledice od bombardovanja.

To što je juče jedna novinarka govorila da u Danskoj više oboljeva od raka, niko ne spori ovde. Danska nije bombardovana. Mi se ne bavimo da li ima porast obolelih od raka uopšteno u Evropi i koja država u odnosu na broj građana jedne države ima manje ili više obolelih. To uopšte nije tema.

Samo ako neko hoće da zamuti pa da niko ništa ne razume, priča u Danskoj ih ima više. Nažalost, možda ih ima više i to je strašan podatak za mene kao za nekog ko se interesuje uopšte šta se dešava u svetu. Ali, mi govorimo da li ima porast broja obolelih od raznih teških bolesti zbog posledica bombardovanja. To su potpuno dve različite stvari. Nemali ili imali školu, valjda to svaki građanin razume šta je ovde potrebno da se ispituje.

Znate šta je žalosno? Žalosno je kada poslanik narodnog parlamenta Narodne skupštine ustane i govori ovakve stvari. Potpuno relativizuje, priča ko je kriv, ko nije kriv, strašno je uopšte reći da je Srbija bez obzira ko je kada, u kom trenutku vodio kriva, što je neko podigao avione i probleme rešavao bombardovanjem.

Molim predsedavajući da nikoga ne prekidate ko će tako nešto izgovoriti. To je dobro da Srbija čuje da ovde ima političara, da ima poslanika koji kažu – Srbija je kriva što su bacali osiromašeni uranijum na nas. To nećete čuti ni u jednoj državi sveta bez obzira da li se režimi menjaju.

Zločin je bombardovati nekog, to ću da ponovim sa osiromašenim ili neosiromašenim uranijumom. Zločin je bombardovati. Da li ste čuli nekada, a svi znamo, Japan za vreme Drugog svetskog rata na čijoj strani je bio. Znamo šta se desilo da bi oni kapitulirali. Je li tako? Bačene su prve atomske bombe na njih, na Hirošimu i na Nagasaki.

Na Hirošimu su bile jače i teže posledice kasnije po ljude i po zaštitu životne sredine, jer je bomba eksplodirala u vazduhu, to je ona čuvena pečurka. Nagasaki manje nešto posledica zato što je bomba udarila o tlo, o kameno tlo. Da li je ikada nekome palo na pamet u istoriji Japana da ovog trenutka, da ne izađe da se pokloni žrtvama tog stravičnog bombardovanja atomskom bombom? Da li je iko ikada, bez obzira na kojoj strani je bio Japan u Drugom svetskom ratu i ko je posle vodio njihove vlade?

To je strašno i to je žalosno da kod nas postoje političari kada hoćeš da otkriješ istinu, ovde niko nije rekao šta je istina i da li ljudi zaista obolevaju od ovih posledica i da li imamo posledice po životnu sredinu, ustane poslanik u odbranu od toga jer zna da neće biti na glasanju jer ga je sramota da pritisne dugme i da kaže – neću da se formira ova komisija; ustane i kaže – gde ste vi bili, gospođo Gojković, 1999. godine?

Ne znam gde ste vi bili. Znam da je Vuk Jeremić bio u Londonu, eto to znam. To često on sam govori, da je bio u Londonu. Znam da je dosta ljudi bilo u Budimpešti, u hotelima. Znači oni koji su imali nešto para, oni su uspeli da se sklone, da sklone svoju decu, porodice i ja im na tome ne zameram.

Svako iz Pakla rata, bombardovanja, bacanja bombi po glavama, uništavanja beži kako zna i ume. Gde ste vi bili, ja to ne znam. Ja sam bila u Srbiji. Ja sam bila u Srbiji i nikada neću, bez obzira da li imam para da pobegnem u neki Segedinski motel ili hotel u Budimpešti ili negde, tako sam vaspitana, neću napustiti svoju državu. Bila sam u skloništu.

Drago mi je da telefonirate i da niste spremni da vodimo dijalog na ozbiljna pitanja.

(Balša Božović: Jesam, nego neću.)

Mašite rukom, znam da vas ne interesuje, vas ništa ne interesuje.

(Balša Božović: Vi mene ne interesujete.)

Ja vas ne interesujem. Ni vi mene ne interesujete, ali predstavljate neki delić građana Srbije kojih je sve manje i manje.

Kada se obraćam vama, obraćam se ljudima koji su vam dali poverenje da danas budete protiv osnivanja ove komisije, da pravdate bombardovanje, da pravdate što je neko bacao osiromašeni uranijum po nama i po vama, Balša Božović i po vašim komšijama i po vašim porodicama. NJima se obraćam kad kažem Balša Božović, jer je neko zaokružio ime vaše stranke i poslao vas ovde. Sada kada govorite, ne govorite u vaše lično ime, kao što ja ne govorim u svoje ime i ne predlažem nešto u svoje ime, nego govorite u ime tih 2% koji još uvek veruju da ćete vi na pravi način da ih zastupate.

Znači, u Japanu niko ne bi imao ovakav govor, ovakve stavove kao što vi imate, a oni su bili u Drugom svetskom ratu na pogrešnoj strani. Mi nikada nismo bili na pogrešnoj strani. Srbija ima časnu istoriju.

Mi možemo da se vraćamo u prošlost, da budemo zagledani u prošlost i zagledani u budućnost, kako to članovi vaše poslaničke grupe kao mantru ponavljaju od 2000. godine, stalno da budemo zagledani u budućnost a da se suočimo sa prošlošću. Eto, prošlost je 1999. godina, delić toga. Hajde da spojimo tu prošlost iz 1999. godine i budućnost kojoj težimo, da vidimo gde smo i da vidimo da li kod nas ima posledica ili nema. Da li ima ili nema? Da li se u Srbiji zdravije živi, ili u Danskoj, kako smo čuli juče? Danska nije bombardovana, a Srbija jeste bombardovana.

Mi znamo da je vama teško da govorite o ovome. Pitate zašto nismo to od 1999. godine osnovali?

(Balša Božović: Što?)

Vidite, prvi izveštaj, uvaženi poslaniče Božoviću, čini mi se da ste u poznim godinama završili kako-tako fakultet i da mogu da vam objasnim neke stvari, prvi izveštaj o tome je napravljen 2001. godine. Ne znam šta da radimo od 1999. godine?

(Balša Božović: Ne znate šta da radite?)

Da, vi ste nam pomogli.

(Aleksandar Martinović: Obnavljali smo zemlju. Popravljali smo mostove. Koliko je mostova napravljeno?)

Znam ja da smo mi obnavljali zemlju, ali to uvaženog poslanika ne interesuje. NJivo njegove diskusije – gde ste bili i što ste to počeli da radite baš ove godine, jer, kaže, time bildujemo patriotske kapacitete. Kakva mudra rečenica! Ne, ne bildujemo, mi smo patriote. Kao što su i Italijani koji su istraživali ovo patriote. Kao što su, da vam kažem nešto, vi koji kažete da se ništa nije dešavalo, imam slovenački izveštaj, nisam ga prevela, ali pošto sam iz stare Jugoslavije razumem i slovenački dosta dobro, mi smo se školovali ne tako virtuelno nego smo morali da učimo i da čitamo i na makedonskom i na slovenačkom i ništa nam nije falilo, taj izveštaj kaže da je 200 belgijskih vojnika i oficira obolelo, iz belgijskog korpusa četvorica su umrla. Kako to da su stradali Italijani od osiromašenog uranijuma, stradali su Belgijanci, a Srbi nisu stradali? I svi građani, osim Srba, koji žive u ovoj državi nemaju posledice od osiromašenog uranijuma, mi ne oboljevamo, naša životna sredina gde se mi krećemo nije ugrožena, a svi evropski narodi koji istražuju ovo pitanje, čiji su vojnici poslati na teritoriju Kosova i Metohije bez ikakve zaštite i pripreme, njima je dozvoljeno da istražuju i utvrđuju da stvarno ima posledice i da njihovi vojnici zbog toga oboljevaju i umiru.

Mnogo je ovo teška tema, mnogo komplikovana, zahtevna, da bi o njoj razgovarali kao da sedimo u nekom beogradskom kafiću, da govorimo – sine, brate, šta je bilo 1999. godine, ali mi smo 1999. godine zaista obnavljali zemlju od pakla… Možete da se kreveljite koliko hoćete, uopšte mi ne smetate, čak mi i pomažete da završim diskusiju. Mnogo mi pomažete, kolega Božoviću.

(Balša Božović: Replika.)

To smo radili dok ste se vi pripremali da preuzmete državu 2000. godine, mimo izbornih rezultata, jer te izborne rezultate, nažalost, nikada ne možemo da vidimo jer su spaljeni u ovom zdanju.

Znači, mi smo krivi za sve. Hvala vam puno, kolega, a vi, eto, niste krivi baš ni za šta, niste krivi što je 2008. godine, a ne 2009. i 2010. godine, Kosovo samo proglasilo svoju nezavisnost, predsednik je bio Boris Tadić, predsednik Vlade je bio Vojislav Koštunica, ministar inostranih poslova bio je Vuk Jeremić, a vi ste ovde narod podizali 2000. godine da izađu na ulice, jer ste govorili – pitanje Kosova i Metohije je samo zbog Slobodana Miloševića, kada ga smenimo, Kosovo ostaje u Srbiji. A onda ste upali u ovo zdanje, spalili da ne bi videli kakvi su rezultati izbora zaista, i pokrali slike. Vratite slike, pa će vam sve biti oprošteno! Barem od toga da krenemo.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2018.

Izvinite što sam dobila reč, ja svoju reč ustupam ako je to moguće da replicira Balša Božović.

Kao ovlašćeni predlagač po Poslovniku dobijem reč uvek pre drugih, ako to niste znali, ali ne želim da slušam više dobacivanja zašto ovaj, a zašto onaj. Ako poslanik Balša Božović ima nešto da kaže u svoju odbranu, dozvolite mu da kaže. Ali, kao ovlašćeni predlagač želim njegovom šefu poslaničke grupe da kažem da se njegov stav drastično razlikuje od stava Balše Božovića, člana DS i poslaničke grupe, koji je u svom obraćanju, na temu o kojoj danas raspravljamo, na formiranje komisije, govorio potpuno suprotno od onoga što pokušava sada poslanik Ćirić da objasni šta je njihov stav. I Balša Božović je ispolitizovao ovu temu, niko do tog trenutka jednu reč nije govorio o tome ko je kriv, da li je ovo ili ono u pitanju, nego je on svojim izlaganjem, uvredama koje je ovde iznosio, uvrede koje su upućene Srbiji, uvrede koje su upućene ljudima koji su živeli i žive u ovoj državi, koji žele da čuju istinu koju ćemo dobiti nakon rada ove komisije.

On je izazvao mnogobrojne replike, povrede Poslovnika u kojima su poslanici rekli šta im je zasmetalo u njegovom govoru, a zasmetalo je sve. To je politički stav, gospodine Ćiriću, koji je on izneo. Pa, nije on neko ko je došao sa ulice, pa vi ne znate da je on član vaše poslaničke grupe i dok ostali nisu reagovali vi se niste javili da ispravite njegov govor. Vi ste se javili kada ste videli koliko je on pogrešio, koliko je to štetno za DS, koliko to ne podržavaju ti građani koji još uvek glasaju za vašu stranku. Vi ste se zato javili, a niste se vi javili zato što se u početku odmah niste složili sa onim što je on govorio. On je negirao zločine, on je bio za bombardovanje Jugoslavije, jer je rekao da je zato što je vođena pogrešna politika Jugoslavija morala biti bombardovana. Pa nije valjda da niko od ovde prisutnih nije njega dobro razumeo. On je samo sam sebe izgleda dobro razumeo. To su stavovi koji su izazvali ovoliko polemike i replike.

(Goran Ćirić: Dobro, koliko vremena ima?)

Ne, ja sam ovlašćeni, gospodine Ćiriću, ako je vama najveći argument koji član Poslovnika na ovako ozbiljnu temu, koji stav, vreme, koliko ko sekundi govori i to puno govori o vama. Vama je bitno vreme, Poslovnik, da bi prekinuli ovo o čemu mi govorimo, jer vi znate, građani Srbije, bez obzira koje su boje, podržavaju formiranje komisije. Žao mi je što ćete snositi vi političke posledice, jer nemate hrabrosti da glasate za ovo. Za ovo treba političke hrabrosti.

Nije lako ovu temu izneti 2018. godine na sto u parlament. Mislite da neću imati posledice? Mislite da ne razumem obraćanje mnogih izmena između redova? Milite da senator Skanu nije imao političke posledice? Mislite da vojna industrija njegove zemlje nije skočila na njega? Znate li da njegova partija nije imala hrabrosti ponovo da ga kandiduje sada kada je završio mandat, ali je zato najpopularniji u svojoj regiji, valjda je to vrednije. Podrška naroda koju on ima, pa će se on vratiti u Senat, verujte mi, takav političar će se vratiti u italijanski parlament, a političar koji kaže – ko je kriv što su bacali bombe na nas, taj neće biti u parlamentu. Zato što je narod uvek u pravu i narod uvek zna zašto i kako glasa za nekog. I vaše uporište je bio nekada Beograd, time ste se dičili, i vas Beograđani više uopšte ne razumeju, a zamislite kako vas tek razumeju ona područja koja su bombardovana i to ćemo videti na sledećim izborima. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 06.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 101017.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:38