MARKO ATLAGIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 30.04.1949. godine.

Osnovnu školu je završio u Ostrovici, a gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Nakon završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija. Posle završenog fakulteta, upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde je magistrirao 1981. godine. Doktorirao je 1996. godine na Filozofskom fakultetu u Prištini.

Radio je kao profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Nikola Tesla u Kninu i Filozofskom fakultetu u Nišu (u trećinskom odnosu). Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i član Senata Univerziteta.
Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.
Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 214
  • 0
  • 0
  • 0
  • 11 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

odgovoreno za 10 dana i 23 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 2 dana i 13 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim govornicima da je vaspitanje veoma važna delatnost, ne samo za danas nego i za budućnost.

To je najbolje predočio čuveni atinski pedagog Platon, koji je u svom delu „Državi“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni. Ali, ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije, biće neznalica.“

Republika Srbija je, dame i gospodo, do dolaska na vlast stranke bivšeg režima, do 2000. godine, imala jedan od najboljih školskih sistema na svetu. Naši studenti završavali su fakultete koji su bili prepoznatljivi od Rusije do SAD, od Afrike do Severne Evrope. A onda je došla 2000. godine na vlast stranka bivšeg režima Đilas-Jeremić-Tadić, koja je zajedno sa Gašom Kneževićem, Anom Pešikan i drugim uvela naš obrazovni sistem u najdublji ponor u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji.

Kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast i za predsednika Vlade Republike Srbije izabran gospodin Aleksandar Vučić, znao je da bez vaspitanja i obrazovanja nema modernizacije Srbije. Zato je on u ovom visokom domu rekao, citiram ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao – jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i da učimo. Završen citat.

Predsednik Vučić je bio svestan da bez znanja nema napretka Srbije. Siguran sam da je predsednik imao na umu čuvenog engleskog filozofa Frensisa Bekona koji je rekao – Znanje je moć. Zrno znanja jače probija nego čelično.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i krenula u modernizaciju Srbije, tad su predsednik, ministarstvo i SNS stavili pod lupu čitav vaspitno-obrazovni sistem i u hodu, gospodine ministre, što i vi danas činite, menjali ono što je brzo nametnuto, što je bilo nefunkcionalno i pedagoški neodrživo. Unutarnja reforma škole do dolaska na vlast SNS, a pogotovo vas, gospodine ministre, nije sprovedena i ona se danas sprovodi.

Ja bih voleo da naši politički protivnici danas sede ovde da ovo negiraju i da iznose svoj predlog.

Predsednik je znao, pošto je zasigurno čitao Lajbnica, da se modernizacija Srbije ne može sprovesti bez vaspitanja. Lajbnic, nemački filozof, je rekao: „Dajte mi vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“.

Zato smo mi iz Srpske napredne stranke vaspitanju i obrazovanju dali istaknuto mesto u našim programskim dokumentima.

Predsednik Vučić je dobro znao da se zdravo društvo zasniva na zdravoj porodici. Radom na ekonomskom oporavku zemlje iz ambisa u koji je gurnula stranka bivšeg režima Jeremić, Tadić i Đilas, morala je voditi računa i na obnavljanju porodice i njenih funkcija, što Vlada čini, u kojoj ste vi, gospodo ministri, vas dvojica, danas punom parom.

Najveći deo tereta opšte ekonomske i društvene krize obrušio se na ženu majku, koja mora da vaspitava. Žene su prve ostajale bez posla, ostavljali su ih naši politički protivnici, a time i bez ekonomske samostalnosti. To je za posledicu imalo profesionalnu neostvarenost i ekonomsku zavisnost žene. Depresija i frustracija su se samo manifestovale i pokazivale stanje u koje se žena-majka gurnula bez svoje krivice, ali sa mnogo negativnih implikacija na vaspitanje naše dece.

Žena-majka je danas heroj. Ona se danas bori sa sopstvenim nezadovoljstvom, nedovoljnim porodičnim budžetom, vaspitanjem dece i očuvanjem braka.

Vi, gospodo, iz stranke bivšeg režima, Tadić, Jeremić, Đilas, umesto da ste otvarali radna mesta i zaposlili ženu-majku, vi ste zatvarali radna mesta i vi ste poterali majku na ćoškove ulica da prodaje cigarete jer to je bio jedini način da prehrani porodicu. Jel tako, gospodo iz bivšeg režima? Umesto da se deca ponose majkom, što je zaslužila, oni se stide i zaobilaze ulice u kojima im majka prodaje švercovane cigarete. Majka je bila prinuđena da švercuje, da beži od policije, a treba da decu nauči da to isto ne rade.

Pitam vas, gospodo iz bivšeg režima, kako ste to bili zamislili? Srpska napredna stranka otvara radna mesta i smanjila je nezaposlenost sa 26% na 11%.

Veoma je važno da učitelji i nastavnici, gospodine ministre, budu pedagoški osposobljeni. Vi ste tu dali kao ministarstvo veliki doprinos i danas to činite.

Na kraju, jedan od šetača, profesora, duboko vas je uvredio, ali ne vas, nego sebe. Rekao je taj nekakav učitelj, on će da mi popuje… Dozvolite da kažem šta učitelj na kraju znači. Poštovani profesore, koji ste kritikovali učitelje, a imate doktorsku diplomu, naučiti dece broj, složiti slova u red, čitati im, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem šta učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je jednostavno biti. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što rasprava ide dubinski o vaspitanju i obrazovanju. Slažem se sa svima onima koji su konstatovali da smo kao zemlja 2000. godine izbacili, da tako kažemo, vaspitanje iz škole, ne samo iz škole nego i iz društva u celini. To je bio jedan projekat stran nama, ali je bio projekat.

Dugo sam razmišljao, kao prosvetni radnik, kako bi bukvar ili početnica, kako je neki nazivaju, u prvom razredu osnovne škole trebalo da izgleda. Mi, gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva i prosvetni radnici, moramo osnovne civilizacijske vrednosti vratiti u naš vaspitno-obrazovni sistem. Samo ću tri rečenice da kažem koje bi, po mom mišljenju, trebale biti temelj udžbenika, odnosno bukvara u prvom razredu, a kasnije da pedagozi, nastavnici razrađuju ove tri rečenice. Prva rečenica treba da glasi – bez rada nema života. Druga rečenica – ja volim svoje roditelje. Treća rečenica – ja volim svoju otadžbinu. I četvrta, evo dodajem i četvrtu – ja volim sve dobronamerne ljude sveta.

Dakle, naša strategija koja je napisana, koju su prethodnici napisali i sudelovali, je zastarela, to ministar Šarčević dobro zna, a moram da kažem, gospodo narodni poslanici i poštovani roditelji, da su tvorci strategije ogromne sume novca uzeli na račun pisanja i zbog toga danas oni demonstriraju po ulicama Beograda, da ne spominjem Anu Pešikan, Tinde Kovač Cerović, psihologe. Molim vas da se razjasnimo mi koji smo pedagoške struke, svaka škola sa određenim brojem odeljenja treba da ima ne psihologa, nego pedagoga. Psiholog dolazi na pet škola, psiholozi se bave „ekstremnim slučajevima“ itd.

Poštovani narodni poslanici, mi se bavimo nasiljem u školi. To je zamena teza koja je ubačena 2000. godine. Mi se trebamo baviti vaspitanjem u školi, u roditeljskom domu, na ulici, u Skupštini ovoj i svim faktorima vaspitanja i obrazovanja. Nasilje je posledica nevaspitanja, a psiholozi nas uče, pogotovo psiholozi kliničari, obrnutom situacijom. Znate kad je nastala teza da svaka škola maltene treba imati psihologa? Hajde pogodite, poštovani narodni poslanici. Prosvetni radnici tačno u glas koji sad slušaju ovaj prenos kažu – kad je za predsednika Republike Srbije došao Boris Tadić. Pošto je on psiholog, po toj liniji, a mi koji smo studirali pedagogiju znamo šta je pedagogija, a šta je psihologija i zato se bavimo mi posledicama, a ne uzrocima. Uzrocima se bave pedagozi, a posledice su nasilje u školi, u porodici, na ulici itd. Pogledajmo osnovne pedagoške civilizacijske vrednosti kad uđemo u gradski autobus kako nam se ponašaju ne samo učenici, nego i roditelji. Učitelj u osnovnoj školi uči svakog đaka da mora da radi a da ne krade, a kad dođe kući, šta im roditelji kažu? Dajte vi na to odgovor.

Prema tome, kada je neko spomenuo strategiju, uzeli su ogromne milione, a ta strategija je zaostala. Mi smo u ovom visokom domu u prvom sazivu upozoravali na to, ali teško je išlo. Danas potpisnica Tinde Kovač Cerović potpisuje apel, a ona je tvorac toga i jedan od glavnih krivaca što vaspitanja nema u školama i društvu. Ja se zalažem za pedagogizaciju škole i društva u celini. Bez toga teško ćemo realizovati zacrtanu modernizaciju Srbije. Hoćemo, ali mnogo teže. Vratimo vaspitanje u školu, vratimo vaspitanje na ulicu, vratimo vaspitanje u društvu, vratimo vaspitanje u ovaj visoki dom. Pa nećemo iznositi laži nego istine, ali ćemo argumente.

I, molim vas, završavam, čuli smo ovih dana da se ne dozvoljava kritika, pogotovo od gospode jednog dela novinara. Gospodo novinari, kritika je dozvoljena i poželjna, ali ona se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Da li je tako ili ne? Da li to, gospodo novinari, činite? Čini mi se da se vrlo malo to čini. Prema tome, ne možemo iznositi neistine. Možemo da pitamo. I dalje mi pitamo, kao novinari, i dajemo odgovor. Ne dozvoljavaju jedan deo uopšte da se odgovori.

Da završim. Zalažem se za punu pedagogizaciju vaspitno-obrazovnih ustanova. Gospodine ministre, mi smo imali problem da i Zakon o predškolskim ustanovama ovako nazivamo, da ga zovemo o vaspitanju i obrazovanju. Ja sam insistirao baš na tome unazad tri godine da se zove o vaspitanju. Pre sve vaspitava dete, a onda se obrazuje. Mi pedagozi po struci to vrlo dobro znamo. Ali, vratili smo i u osnovno obrazovanje i vaspitanje reč, nije je bilo, vi to dobro znate, kao dobar i iskusan praktičar i teoretičar. Hvala lepo.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Poštovana predsednice, samo da konstatujem, kako smo već i rekli, da je lik nastavnika jedan od glavnih faktora u školi i na fakultetima.

Moj prethodni govornik je okarakterisao jednog profesora univerziteta. Samo da dodam da je taj profesor na protestima rekao za predsednika Republike, citiram, „da nema savesti i svesti“, završen citat.

Samo bih vas podsetio, gospodo narodni poslanici, a vi sedite ovde klupama koji pamtite, da je taj Čedomir Čupić, profesor, izabran za redovnog profesora bez uslova. Sećate se emisije koja je bila, čini mi se na jednoj od nacionalnih televizija itd, bile su kolege profesori, iskoristio je politički trenutak i proglašen je za redovnog profesora. Iskoristio je 5. oktobar, evo ga i sada šeta, isti taj Čedomir Čupić. Bilo bi dobro zaviriti mu u njegove prihode, odakle su mu stizali prihodi u to vreme, ne samo njega, nego mnogih potpisnika ovoga apela. Otvoreno, javno, zna se gde ko i kako je radio.

Još jedanput, ponavljam, nastavnik mora imati takav lik da bude primer učenicima i studentima. To mi iz pedagogije vrlo dobro znamo. Mora biti pedagoški i psihološki osposobljen za funkciju koju obavlja. Mora se boriti protiv kriminala i korupcije.

Pogledajmo jedan deo ovih profesora o kojima sam govorio unazad dva dana itd. Ja sam ukucao da vidim kakav je Čedomir Čupić u prestižnim međunarodnim časopisima. Znate šta mi pokazuje tamo? Nula. Nula, a on uzima da kritikuje ovu vlast koja se bori da mi profesori pišemo, ne samo u našim časopisima, nego i u međunarodnim, da nauku na neki način stavimo na tržište Evrope i sveta. To je suština.

Kada smo to pokušali, gospodine ministre, na čelu sa vama, tu se otpor javio. Evo ih šetaju, jer nemaju to, jer su to 5. oktobra dobili, a sada žele oni i njihova deca da to dobiju, jer to je suština stvari, a ne da na tržište da stavljamo svoja znanje, svoja obrazovanje, tako možemo stavljati i ekonomiju. To nas vuče napred. To je modernizacija Srbije za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, gospodo ministri, i mi narodni poslanici, većina u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a kako znate, motor modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivičnog dela u medijskim napadima na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića?

Poštovani narodni poslanici, iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan građani Republike Srbije svedoci su tendencioznih, zlonamernih, neistintih medijskih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove najbliže saradnike.

Ti medijski napadi delo su raznih tajkunsko-mafijaško kriminalnih i politikantskih grupa i pojedinaca, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.

U tim medijskim napadima, predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je nazvan „diktatorom“ okružen kriminalcima, zatim da kontroliše i cenzuriše medije, da je pokrao izbore, da je nekompetentan, zatim sledi kriminalizacija njegovih najbližih saradnika, prijatelja, kumova i članova porodice i na kraju optužbe za nacionalnu izdaju, naravno da to nije istina.

U medijske napade uključili su se i predsednici političkih stranaka, a neki sede ovde u Visokom domu, saveza za drugu pljačku Srbije i pojedinci kao što su Velimir Ilić, Olja Bećković, Teofil Pančić, Matija Bećković, Amfilohije Radović, Goran Marković, Slaviša Lekić, Zoran Ivošević, Gordana Suša, Dušan Teodorović, Borka Pavićević, Cvjetin Milivojević, Božo Prelević, Miloš Vasić i drugi kroz medije „Vreme“, „NIN“, „Danas“, „BIRN“, “Vjesti“, „Nacional“, „Tabloid“, „B 92“, „Blic“, „Kurir“, „Radio Slobodna Evropa“ i druge.

Ovi ljudi su, poštovani građani Srbije, od 2004. do 2012. godine većina ih je hvalila tadašnju vlast kada je zemlja uništavana pljačkaškom privatizacijom i dovedena na ivicu ponora. Valjda su se i oni tada osladili.

Da se razumemo, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali gospodo između kritike i medijskih napada postoji suštinska nepremostiva razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica i zato je društveno korisna i deluje čak lekovito.

Međutim, određene ličnosti, predstavnici političkih stranaka, zaposleni u određenim tabloidima, neke nevladine organizacije i neki dežurni analitičko-stručni šarlatani, lažima o predsedniku Republike Srbije gospodinu Vučiću i njegovoj porodici i saradnicima, truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Srbija garantuje slobodu izražavanja i kritiku vlasti, ali gospodo, podvlačim, to vredi u obrnutom smeru predsednik države ima pravo da argumentovano demantuje, a vi bi mu to gospodo uskratili. E, to nije demokratija.

Setimo se samo laži da je predsednik države Aleksandar Vučić uvredio žene prilikom obilaska turske fabrike u Kraljevu. To je gospodo jedinstven slučaj u svetu da nikoga niste kritikovali i da nekog kritikujete zbog nečeg što nije rekao. To su ozbiljni medijski napadi.

Najnoviji medijski napadi na dr Aleksandra Martinovića, dr Vladu Orlića i dr Nebojšu Stefanovića, prevazišli su svaku meru. Čuli smo i danas golobradog gusara sa Maldiva, kako Zakon o visokom obrazovanju ne poznaje i neargumentovano kritikuje uvažene kolege.

Nikada u zadnjih 50 godina nije više medijski napadan jedan predsednik, nego što je Aleksandar Vučić. A gospodo, nikada niti jedan predsednik u zadnjih 50 godina nije imao bolje rezultate za građane Srbije i državu Srbiju.

Medijski napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića napad je na državu Srbiju da ustane iz pokajničkog kolena, isključivo krivca u kojeg je bacila stranka bivšeg režima i evo ih ponovo okupljeni u savez za drugu pljačku Srbije, prvo su opljačkali za vreme DOS na čelu sa Draganom Đilasom, zvani Điki mafija, Vukom Jeremićem, zvani Vuk potomak i jedan od najvećih svetskih kriminalnih bandi i Sašom Janković i drugim članovima saveza za drugu pljačku Srbije.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – da li će Javno tužilaštvo Republike Srbije pokrenuti postupak protiv antidržavne delatnosti Vuka Jeremića?

Obrazloženje. Propali NATO prašinarski predsednički kandidat Vuk Jeremić godinama radi protiv svoje zemlje. Prvo, Jeremić se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Drugo, Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti Misiju Euleks na KiM mimo odluka Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji.

Treće, kada je 2008. godine ilegalno proglašena tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzimali nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time naneli nesagledive posledice po državne interese Republike Srbije.

Četvrto, Jeremić je decembra 2008. godine prema pisanju „Vikiliksa“ u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom izjavio, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati ako bude imala sreće. Završen citat. I time je naneo nesagledive posledice po državne i nacionalne interese svoje zemlje.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić i danas tako misli, kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić čini hrabar i odlučan korak u iznalaženju trajnog, održivog i kompromisnog rešenja za KiM.

Peto, Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti deklaracije o jednostranom proglašenju KiM i time zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Šesto, Vuk Jeremić je 06.09.2007. godine na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže, citiram, za punopravno članstvo Srbije u NATO, završen citat, i time naneo veliku štetu državi Srbiji.

Sedmo, Jeremić je u autorskom tekstu u „Vašington Postu“ najbrutalnije izvređao državu Srbiju i njezinog predsednika pred njegov veoma važan za Srbiju susret sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom, 17.07.2007. godine i time potkopao državne interese Republike Srbije.

Osmo, Jeremić je u autorskom tekstu i „Pariskom Mondu“ jula 2018. godine, pred sam susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za širenje stabilokratije, tj. diktature na Balkanu, i time naneo ogromnu štetu Republici Srbiji.

Deveto, Jeremić je član jedne međunarodne bande lopova i prevaranata, u kojoj su njegova dva najbolja prijatelja Patrik Ho, ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeik Tidijan Gadio, uhapšeni u SAD zbog davanja mita i pranja novca.

Patrik Ho je više puta gostovao u Jeremićevom Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj i jedan je od glavnih finansijera Vuka Jeremića. Jeremić je sklapao dogovore o ulaganjima od četiri milijarde dolara sa meksičkim…naftonosne izvore u vreme kada je meksičkim zakonima to bilo zabranjeno.

Deseto, Vuk Jeremić je otuđivao novac iz budžeta Republike Srbije na nezakonit način. Državna revizorska institucija je 2011. godine ukazivala na aferu „Aerosport“ u kojoj je Ministarstvo inostranih poslova vršilo plaćanje u iznosu od 42 miliona dinara, na osnovu fakture bez potpisa i bez javne nabavke, kupujući avio karte Vuku Jeremiću. Poštovani građani, za 2010. godinu Ministarstvo inostranih poslova je uplatilo 33 miliona dinara za avio karte Vuku Jeremiću. Vlasnik „Aerosporta“ je blizak rođak žene Vuka Jeremića.

Poštovani građani, Vuk Jeremić, zvani vuk potomak, Saša Janković, zvani sale prangija, Boris Tadić, zvani lipicaner, Dragan Đilas, zvani điki mafija, Dušan Petrović, zvani dule kravoubica i drugi članovi saveza za drugu propast Srbije, prva je bila za vreme DOS-a, kome predsedava Janko Veselinović, zvani stanokradica, ponovo se udružuju, a zaboravili su da ih je narod poslao u političku prošlost iz koje se, nadam se, zasigurno više neće vratiti. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, pitanja postavljam Tužilaštvu i Ministarstvu privrede.

Američka CIA je preko Džordža Soroša formirala u Srbiji Pokret „Otpor“ koji su petooktobarskim pučem 2000. godine ulicom doveli na vlast bivši dosmanlijski režim. Taj režim je formirao udruženi zločinački poduhvat koji je pljačkaškom privatizacijom i drugim oblicima kriminalnih radnji uništio ekonomsku i političku moć Republike Srbije, njenih vitalnih institucija, posebno policije i Vojske.

Poštovani građani Srbije, članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata, pored ostalih, bili su i danas tri aktuelna političara, i to: Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, i Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak. S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno, a ja mislim da jeste, da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao Telekom Srbiju 2011. godine tako što je prisilio, kao gradonačelnik, direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako Telekom po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Điki mafija je pre ulaska u politiku bio, mogli bismo reći, obična sirotinja, a nakon nekoliko godina u politici uvećao je svoje bogatstvo za oko 40 miliona evra, ali je zato ostavio grad Beograd u dugu za milijardu i 200 hiljada evra. Zašto, postavljam pitanje, Javno tužilaštvo nije pokrenulo istragu?

Drugo pitanje. Saša Janković, zvani Sale prangija, je bio glavni akter u aferi „Pištolj“ kada je, gospodnje, 1993. godine u Jankovićevom stanu njegovim pištoljem, bez dozvole, Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo. Da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da je dr Branka Prpa, kao direktor Istorijskog arhiva grada Beograda 14. juna 2004. godine komisijski uništila taj predmet i tako svesno lišila odgovornosti Saleta prangiju? Na temelju kojih dokumenata, postavljam pitanje, je to uradila? Tražim fotokopiju dokumenta. Ko su bili članovi Komisije i ko je bio javni tužilac?

Sledeće pitanje. Vuk Jeremić, u narodu, i odgovaram prethodnim govornicima, zvani Vuk potomak, je prema „Vikiliksu“ decembra, gospodnje, 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Domom rekao, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako budemo imali sreće, završen citat. Vuk potomak je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio i ostvario prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i doveo misiju Euleks na KiM i time zabio nož u leđa, ne samo građanima Republike Srbije, nego i državi Srbiji.

Vuk Jeremić, tzv. potomak, je bespotrebno postavio, namerno, onako katastrofalno pitanje Međunarodnom sudu pravde o nezavisnosti KiM i time po ko zna koji put, poštovani građani, zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Zašto Javno tužilaštvo ćuti o ovom problemu?

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, s konca i konopca, skupljena je nekakva družina koju, pored ostalih, čine Dragan Đilas, Saša Janković, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Janko Veselinović, zvani stanokradica, i mnogi drugi koji već dele mandate, umesto da predstave program. Poštovani građani, oni ga i nemaju, nikad ga nisu ni imali, ne znaju ga napraviti. Oni se sprdaju na društvenim mrežama sa programom.

Sve ono, poštovani građani, što je drug Tito sagradio, Slobodan Milošević sačuvao, ova družina bivšeg režima udruženog zločinačkog poduhvata pljačkaškom dokumentacijom je sve uništila, a Aleksandar Vučić sa SNS ponovo gradi i modernizuje Srbiju. Videli su da im je Vučić napunio državnu kasu, i evo, ih poštovani građani dolijali su ponovo da je opljačkaju. Oni su jednina grupa, kako vidite, mafijaša, ubica, lopova, prevaranata i luftiguza. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- Filozofski fakultet – Kosovska Mitrovica (Profesor) Javni Mesečno 124000.00 RSD 01.01.2015 - 31.12.2015.
- Filozofski fakultet u Beogradu (Projekat Ministarstva nauke) Republika Mesečno RSD 01.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:30