MILAN KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 9. marta 1952. godine. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je (1977), magistrirao (1984) i doktorirao (1987) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu Knežević je završio specijalizaciju (patološka anatomija) 1983. godine. Redovan profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U Kliničkom centru radi kao načelnik službe za patološko anatomsku dijagnostiku.

Izabran je za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine na izbornoj listi SRS. Septembra 2008. je iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke prešao u poslaničku grupu Tomislava Nikolića “Napred Srbijo” i u oktobru iste godine ušao u novoosnovanu Srpsku naprednu stranku. Član je Glavnog odbora SNS i potpredsednik Šumadijskog odbora.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika kada je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehonološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zdravlje i porodicu, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, ima dvoje dece. Živi u Kragujevcu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbiji, mi imamo, praktično, uobičajenu svakodnevnu praksu ponašanja opozicionih poslanika žute varijante, gde umesto 62 u klupama sedi samo jedan. Oni dođu ujutru, pola sata, sat, iznesu neistine, napadaju sa raznim neargumentovanim neistinama i onda odu. I, najveći deo dana rada Skupštine nema ih u sali.

U prilog nečeg što pokazuje vredan, posvećen rad Vlade i predsednika Vučića, radi građana da pročitam da je Republički zavod za statistiku objavio da je prosečna neto plata u Srbiji za avgust iznosila 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evro i da je statistika pokazala u prvih osam meseci, od januara do avgusta, došlo do porasta u odnosu na 2017. godinu 5,8 % rasta plate nominalno, odnosno realno 3,8 %, tako da je neto zarada za avgust iznosila oko 39.000.

Tako da, iz ovih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku vidimo da je učinjen napredak u rastu plata. Naravno, svi mi znamo da je to nedovoljno, ali neprestani rad i trud Vlade u svim segmentima privrednog, investicionog i zakonodavnog dela održaće ovaj neprestani napredak rasta plata sa ciljem poboljšanja standarda građana. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) Republika Mesečno 83722.00 RSD 01.04.1984 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) Republika Mesečno 67000.00 RSD 01.03.1980 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.02.2016 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) Republika Mesečno 23761.00 RSD 01.01.2011 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:45