MIODRAG LINTA

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Karlovcu. Živi u Beogradu.

Osnovne i postdiplomske studije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorija. Predavao je istoriju u vise beogradskih osnovnih i srednjih škola.

Predsednik je upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske. Obavlja funkciju i predsednika Koalicije Udruženja izbjeglica u Srbiji.

Na izborima 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 0
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 19 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Molba za gospodina Miodraga Lintu

čeka se odgovor 10 meseci i 20 dana i 14 sata

Postovani Gospodine Miodrag Linta, Obracam Vam se u ime stanara zgrade u ulici Kapetana Radica Petrovica 13, Zemun. Naime, mi smo se uselili u ovu zgradu u decembru mesecu 1996. godine kao izbegla lica. 1 juna 1997. godine sa DIPOSom smo zakljucili ugovor o stanovanju.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Govoriću o amandmanu koji se tiče poboljšanja položaja izbeglih i prognanih lica i Srba u regionu. Podsećam javnost da se sutra i prekosutra održava sednica jednog od komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji. To je komitet koji se tiče sprovođenja Aneksa B, podela diplomatsko-konzularne imovine.

Pored toga, želim da upoznam javnost i to je povod zašto govorim danas o sukcesiji, da je Ugovor o sukcesiji potpisan 2001. godine u Beču od strane predstavnika država naslednica bivše Jugoslavije, da je nakon ratifikacije u parlamentima država naslednicama bivše Jugoslavije stupio na snagu juna meseca 2004. godine.

U prethodnih 13 godina održane su, nažalost, samo četiri sednice stalnog mešovitog komiteta koji čine predstavnici vlada Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije. Za nas je posebno značajan, pre svega za stotine hiljada proteranih Srba, za preostale Srbe u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Aneks G tog sporazuma koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“, i u njemu se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Takođe je veoma značajan i Aneks E koji se tiče penzija. Podsećam da imamo oko 50 hiljada krajiških penzionera kojima se duguje 81 penzija u proseku. Na poslednjem, četvrtom sastanku Stalnog mešovitog Komiteta, koji je održan u Sarajevu, je bio prisutan tadašnji visoki predstavnik Vlade Srbije, prof Rodoljub Etinski, bila je prisutna i predstavnica Hrvatske Andrea Metelko Zgombić. Tada je dogovoreno da će sledeći sastanak biti održan u roku od šest meseci u Zagrebu.

Nažalost, Hrvatska predstavnica i tada je opstruisala inicijativu prof Etinskoga da se postigne dogovor o sprovođenju Aneksa G i Aneksa E vezano za povratak stanarskih prava, povratak otete pokretne, nepokretne imovine, naknade štete za uništenu i otetu imovinu, pitanje zaostalih neisplaćenih penzija, pitanje dinarske i devizne štednje.

Proteklo je, vidimo, pune dve godine, hrvatska predstavnica još uvek nije sazvala petu sednicu Stalnog mešovitog komiteta, što još jedanput potvrđuje da Hrvatska opstruiše sprovođenje međudržavnog sporazuma, odnosno Sporazuma o sukcesiji iako Ustav Hrvatske jasno kaže da svi ugovori koji su potvrđeni u Hrvatskom saboru imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Apelujem na Ministarstvo spoljnih poslova da u razgovorima sa Briselom i Berlinom ukaže na politiku opstrukcije koju vodi Vlada Republike Hrvatske, koja odbija da poštuje jedan međudržavni sporazum koji se tiče poštovanja jedne od temeljnih vrednosti EU, a to su ljudska prava. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Nastaviću da govorim o amandmanu koji se tiče rešavanja problema Srba u regionu, izbeglih i prognanih lica.

Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina proterano pola miliona Srba iz Hrvatske i pola miliona Srba iz Federacije BiH. Nažalost, brojni problemi su ostali nerešeni. Pomenuću samo neke od tih problema i dalje nije vraćeno 40.000 otetih stanarskih prava u Hrvatskoj. Oko 50.000 penzionera ne mogu da dobiju svoje izostale penzije. Imamo jedno klasično sistemsko otimanje poljoprivrednoga i šumskog zemljišta, proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH.

Što se tiče Hrvatske od 1997. godine od donošenja Zakona o vlasništvu, Hrvatska se kao država uknjižila kao vlasnik na 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog i šumskoga zemljišta. Hrvatska koristi činjenicu da veliki broj Srba na Kordunu, Baniji i Lici, severnoj Dalmaciji, zapadnoj Slavoniji, nije bio usledio katastar iz zemljišne knjige. Dakle, ljudi su bili posednici u katastru, ali u zemljišnim knjigama je stajalo da je to ili opšte narodna svojina, ili zadružna svojina ili su vlasnici vođeni njihovi djedovi, pradedovi, čukundedovi, itd.

Hrvatska je slala dopise na srušene kuće proteranih Srba i na njihove otete kuće da dođu u sud da u sklade katastar iz zemljišne knjige naroda, ljudi su rasejani širom sveta, žive u Srbiji, Srpskoj, Americi, Australiji, evropskim zemljama, nisu mogli doći. Hrvatska cinično je otpisivala Srbe kao vlasnike. To je apsolutno nedopustivo i još jedan apel EU da pošalje poruku Hrvatskoj da poštuje ljudska prava, stotine hiljade proteranih Srba. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Ja ću govoriti o amandmanu koji se tiče, pre svega rešavanja problema izbeglih i raseljenih lica. Ovde na današnjoj raspravi je pomenuto pitanje problema sa kojima se suočavaju izbeglice u gradu Čačku, ali ne samo u gradu Čačku, nego u desetinama drugih gradova. O čemu se zapravo radi?

Naime, sredstvima međunarodnih organizacija u Srbiji je izgrađeno oko 3500 stambenih jedinica za izbegla i raseljena lica. Zakonom o izbeglicama iz 2010. godine 3000 izbegličkih porodica dobilo je pravo otkupa, nažalost, to pravo nije dobilo 530 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske Vlade, kroz tzv. SIR program. Radi se o gradovima Niš, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Kragujevac, Pančevo i opština Stara Pazova.

Naime, 2003. godine Vlad Srbije i Vlada Italije su potpisali jedan Memorandum o gradnji novih 530 stanova u ovih sedam lokalnih samouprava, gde je rečeno da će 40% porodica dobiti pravo otkupa, 40% ide u zakup, a 20% će se naknadno odlučiti. Nažalost, za vreme vlade Vojislava Koštunice, odnosno ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, 2006. godine promenjen je taj Memorandum, izbačena je opcija otkupa i ovih 530 porodica su se našle diskriminisane, jer su bile u neravnopravnom položaju u odnosu na ovih 3000 porodica koje imaju pravo otkupa. Mi već, i ja lično, već više godina intenzivno pokušavamo da rešimo taj problem, da ovih 530 porodica od kojih su 80% izbegličke porodice, a 20% porodice iz reda domaćeg stanovništva, budu izjednačene i dobiju pravo otkupa. Imali smo više sastanaka i sa bivšim ministrom za rad, zapošljavanje, socijalna, boračka pitanja, gospodinom Vulinom, imali smo sastanak sa gospođom Mihajlović, ministarkom građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, međutim, taj problem još uvek nismo rešili.

Šta je suština problema? Stav gospođe Mihajlović i gospodina Vulina je bio da se to ne može rešiti, odnosno da Vlada ne može doneti zaključak kojim bi omogućila pravo otkupa za ovih 530 porodica dok god italijanska strana kao potpisnih Memoranduma ne da tu saglasnost. Apelujem na gospođu Mihajlović, evo ovde sada na gospodina Đorđevića, da organizujemo jedan sastanak da se uputi jedno zvanično pismo italijanskoj Vladi, da se zamoli italijanska Vlada da da saglasnost na otkup i da onda Vlada Srbije onda jednim zaključkom omogući da ovih 530 porodica konačno nakon osam godina agonije dobije, odnosno 10 godina agonije dobije pravo otkupa i da bude izjednačena sa ostalih 3000 porodica. Nadam se da ćemo uz pomoć i ministra Đorđevića i ministarke Mihajlović taj problem rešiti u narednom periodu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 05.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:12