SVETLANA NIKOLIĆ-PAVLOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1955. godine. Živi u Ćupriji.

Po zanimanju je lekar, specijalista kardiologije.

Načelnica internističkog sektora opšte bolnice u Ćupriji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 22 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 28 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dragi gosti iz Uprave za biomedicinu, poštovane sudije, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set od tri veoma važna zakona iz oblasti zdravstva.

Najpre, Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o presađivanju ljudskih organa i o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ovom prilikom želim da izrazim svoje posebno zadovoljstvo kao dugogodišnji zdravstveni radnik i kao narodni poslanik da sam u prilici da učestvujem u donošenju ovako važnih zakona.

Novi Zakon o primeni ljudskih ćelija i tkiva, najpre na precizna i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Pored toga, da bi se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Republici Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca, i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra kao organizacione celine, kao ni odgovornosti i obavezne poslove registra, što je osnov za rad u skladu sa najvišim standardima iz ove oblasti.

Novi zakon uređuje aktivnosti u ovoj oblasti, što doprinosi razvoju i unapređenju rada sa nacionalnim davaocima, što doprinosi bržem ostvarivanju zdravstvene zaštite u ovoj oblasti, kao i unapređenje međunarodne saradnje. Novi zakon je propisao pojednostavljenu proceduru, izdavanje dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina ovog zakona je pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane o darivanju, zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Formiranjem inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu, obezbeđuje se kontinuiranost stručnog nadzora u oblasti biomedicine koja je specifična zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda u procesu rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi, koje prati savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.

Donošenjem novog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svim etapama, u svrhu lečenja unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke u prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.

Budući da se sva nova rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenje novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva predstavlja jedinu mogućnost.

Što se tiče drugog predloga zakona o presađivanju ljudskih organa, donošenjem novog zakona obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno eksplantacije organa i donor bolnica kao jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga, gore pomenuta zdravstvena ustanova.

Donošenje programa transplantacije koji je biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa, sistem sledivosti, pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim. U pogledu maloletnih građana, neophodan je informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem svojih organa, jasna uloga i zadaci uprave za biomedicinu, kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine, na nivou cele Republike Srbije, jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa. Kako je u pitanju vrlo osetljiva oblast, neophodno je, pre svega, imati edukovane inspektore koji će svojim postojanjem i delovanjem osigurati održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Na kraju, potpuno usklađivanje sa direktivama EU. Na kraju, želim da istaknem još jednom svoje posebno zadovoljstvo, što sam u prilici da kao pripadnik većinske, vladajuće većine, u ovom visokom Domu, u danu za glasanje podržim ove predloge zakona i glasam za njihovo donošenje. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Kraljevini Srbije u toku Prvog svetskog rata pomoć srpskom sanitetu prvi su pružili škotske žene sa tri bolnice i transportnom jedinicom. Došle su i sanitetski misije iz drugih delova Komonvelta, iz Australije, Novog Zelanda, Kanade. Stiglo je ukupno 60 žena, počev od bolničarki i vozača sanitetskih vozila do lekara i hirurga.

Bile su to odlično opremljene transportne jedinice koje su preuzele najznačajniji deo - evakuaciju ranjenika iz Goriševske bitke i sa Kajmakčalana. Dolaskom na Krf rasformirane su skoro sve dotadašnje srpske sanitetske ustanove, a nova organizacija ustanovljena je posle potpisivanja Sporazuma 6. aprila 1916. godine u Parizu. Delovi tog francusko-srpskog Sporazuma koji su se ticali organizacije sanitetske službe bili su za Srbe u mnogome nepovoljni.

Ratni napor srpske vojske i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, njen sanitet vojni i građanski, podneo je velike žrtve: 122 poginula i umrla lekara, jedan stomatolog, 25 lekara stranaca u srpskoj vojsci, 20 umrlih studenata medicine, četiri starijih doktoranata, 11 zarobljenih lekara na radu u srpskim vojnim bolnicama.

Kako su za vreme Prvog svetskog rata, pored vojnika i civila, stradali domaći i strani zdravstveni radnici, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj…

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, srpska vojnička groblja, osim na teritoriji Srbije nalaze se na teritoriji susednih zemalja, ali i širom Evrope i severne Afrike, i ukupno je u zemlji i inostranstvu evidentirano preko 6.000 srpskih vojničkih grobalja. U okviru kompleksa savezničkih vojin grobalja iz Prvog svetskog rata, u Solunu se nalazi groblje Zejtinlik. Završni radovi na izgradnji groblja su otpočeli 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1.300 kaplara. Radovi su privedeni krajem 1936. godine da bi 11. novembra 1936. godine, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu bilo obavljeno svečano osvešćenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom.

Inicijativom i zalaganjem Sekretarijata za kulturu Srbije, prikupljena su sredstva za obnovu groblja. Radovi su izvedeni u periodu od septembra do oktobra 1969. godine i na ulaznu kapiju je postavljen gvozdeni natpis – Srpsko vojničko groblje.

Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika, stradali na Solunskom frontu. Oko mauzoleja nalazi se 10 parcela u kojima je sahranjeno 1.448 srpskih ratnika.

Pored toga, tu su i dve zajedničke grobnice, 78 nepoznatih srpskih ratnika prenetih sa Solunskog fronta, 217 nepoznatih srpskih ratnika zarobljenika, prenetih iz Carigrada.

Na ostrvu Vidu je 1938. godine izgrađen mauzolej spomen kosturnica po projektu arhitekte Nikole Krasnova, pa je nekadašnje ostrvo zmija postalo poznato kao „srpski Jerusalim“. U mauzoleju spomen kosturnici su sahranjena 1.232 srpska vojnika, a u bočnim piramidama nalaze se kosti još 1.532 srpska vojnika.

Na ostrvu Krfu u mestu Gouvi je 1975. postavljena spomen ploča u znak sećanja na iskrcavanje srpske vojske koje je počelo 2016. godine na Badnje veče i trajalo do 5. aprila 1916. godine. Tekst na spomen ploči ispisan je na francuskom, grčkom i srpskom jeziku. Pretpostavlja se da je u Jonskom moru između ostrva Vido i ostrva Krf sahranjeno oko 10.000 srpskih umrlih vojnika.

Kako su za vreme i Prvog svetskog rata pored vojnika i civila stradali srpski i strani zdravstveni radnici, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje glasaju za ovaj moj amandman, a poslanički klub SNS će u Danu glasati za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Ćuprija, 18.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Opšta bolnica Ćuprija (Kardiolog-šef odeljenja) Republika Kvartalno 334000.00 RSD 01.01.2016 - 31.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 15:59