ŽARKO MIĆIN

Srpska napredna stranka

Rođen je 1982. godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Radio je u International Business Investment i NS Invest d.o.o. Novi Sad. Bio je izvršni direktor JP Zavod za izgradnju grada. Predsednik je Upravnog odbora Hotela “Prag” AD Beograd.

Na funkciji direktora JP “Sportski i poslovni centar Vojvodina” (Spens) bio je 2013. godine, a na izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika.

Na toj poziciji ostaje i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 0
  • 1
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 2 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je naša zemlja napredovala za vreme Srpske napredne stranke najbolje pokazuje nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je povećala prognozu rasta BDP Srbije za 2018. godinu za 1,3 procentna poena i koja sada iznosi 4,2% rasta.

Po Izveštaju, Srbija je zemlja koja je najviše korigovala rast u pozitivnom smislu u odnosu na ostale zemlje, i to u odnosu na zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope. Koliko smo napredovali, pokazuje činjenica da se za ceo region predviđa rast od 3,5%, a za nas 4,2%.

U Izveštaju se navodi i da je privreda u prvoj polovini 2018. godine zabeležila rast od čak 4,9% na međugodišnjem nivou.

Mislim da je važno da napravimo jedno poređenje na period u vreme ovih što bi da siluju i vešaju, iz saveza za silovanje i vešanje Srbije, jer, recimo, 2009. godine taj isti rast BDP-a je bio u minusu od čak 3,10%, 2010. godine je bio 0,6% i 2012. godine smo završili u minusu od 1%. Znate, ove brojke ovako kada govorimo u ovim procentima su interesantne, ali mnogo je to bolje reći u iznosima. Znači, 2009. godine ukupan BDP Srbije je bio na kraju godine 31,5 milijardi evra, 2017. godine, isti taj iznos je 40 milijardi evra. Dakle, više smo proizveli u Srbiji za vreme SNS za osam i po milijardi evra. Mislim da to dovoljno govori o tome kako radimo. Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima čiji je cilj da pospeši građevinsku industriju u Srbiji, koja evidentno zaista beleži veliki rast.

Kako smo došli do toga da građevinarstvo, pa i investicije uopšte beleže toliki rast u Srbiji? Pa, pre svega, sjajnim reformskim merama Vlade Republike Srbije, a mislim da je najbolji pokazatelj toga kako smo radili upravo „Duing biznis lista“, lakoće poslovanja Svetske banke, gde prema izveštaju za 2018. godinu zauzimamo 43. mesto, što je zaista veliki uspeh, jer to je 43. mesto od 190 ekonomija koje prati Svetska banka i to je napredak za čak 48 pozicija za tri godine i ujedno najbolji rezultat od 2007. godine, od kada je Srbija i rangirana.

Ova lista je dobar pokazatelj. Zašto? Zato što je koncipirana tako da ne uzima u obzir sve uslove poslovanja, već npr. deset ključnih oblasti koje su posledica državnih politika i načina na koje se te politike sprovode, dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinskih dozvola, dobijanja priključka na električnu energiju, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Evo, ovde imam sa sajta Svetske banke jednu tabelu iz koje možemo da vidimo gde je otprilike Srbija, dakle, Srbija je 43. mesto u odnosu na Mađarsku koja je 48, u odnosu na Bugarsku koja je 50, u odnosu na Hrvatsku koja je 51. i u odnosu na regionalan prosek. Zaista jedan dobar napredak i ono što je važno je da napredak na „Duing biznis listi“ znači da su zakoni koji uređuju poslovni ambijent zaista dobri i da se efikasnije sprovode, što svakako doprinosi svemu ovome što sam rekao. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima. Svakako, cilj ovog zakona je da uredi tržište građevinskih proizvoda i siguran sam da će biti uspešna u tome.

Ono što je važno za našu zemlju je da je građevinska industrija zaista u jednoj ozbiljnoj ekspanziji. Moram da podsetim građane kako je to izgledalo pre 2012. godine. Uvek je dobro praviti ta poređenja, kako to izgleda danas, kako bismo pokazali kakve mi postižemo rezultate, a kakve su oni postizali rezultate.

Dakle, pre 2012. godine građevinska industrija je radila sa samo 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je čak pet hiljada građevinskih radnika. Mogu vam pokazati na primeru grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, da je, recimo, 2012. godine bilo aktivno samo 20 gradilišta visokogradnje, a danas je aktivno preko 115, a ukupno je aktivno preko 729 gradilišta u Novom Sadu. Da ne govorim o Republici Srbiji, kao što je gospođa ministar rekla, dakle, preko 30.000 aktivnih gradilišta. To zaista pokazuje koliko dobro radimo.

Takođe, predanim radom Ministarstva građevine, od 2012. godine, danas građevinska industrija generiše 5,5% BDP Srbije ili 1,8 milijardi evra godišnje. Danas je u njoj zaposleno preko 116.000 radnika i posluje preko 11.500 firmi.

Zašto je ovo važno? Vrlo je važno, zato što je građevinska industrija pokretač privrede, jer za sebe direktno vezuje i stimuliše preko 30 drugih privrednih grana.

Evo, opet ću spomenuti moj grad Novi Sad, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ovakav razvoj građevinske industrije omogućuje slivanje velikih para u budžet grada i zahvaljujući tome smo uspeli da izgradimo i novu zgradu Hitne pomoći na pet hiljada kvadrata, novu muzičko-baletsku školu na preko 15.000 metara kvadratnih. Gradi se nova zgrada RTV. Dakle, izgradili smo kilometre i kilometre puteva, pogotovo u prigradskim naseljima, koja su bila značajno zapostavljena pre 2012. godine.

Danas, za razliku od pre 2012. godine, mogu da grade svi, jer pre 2012. godine su mogli da grade samo privilegovani tajkuni. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, moje današnje pitanje uputiću Ministarstvu pravde i ministru Neli Kuburović i Ministarstvu unutrašnjih poslova i ministru Nebojši Stefanoviću.

Na jednoj sednici Narodne skupštine moja uvažena koleginica iz DS je ponovo pokušala da obmane građane Srbije spinujući i iznoseći poluinformacije. Naime, ona je rekla da je podneto 340 tužbi protiv grada Novog Sada zbog, kako ona kaže, asfaltiranja dvorišta građana i da to predstavlja bahatost gradonačelnika Miloša Vučevića zbog koje će grad morati da plati veliki novac.

Ali, ono što je prećutala je da je preko 80% tužbi vezanih za ovo asfaltiranje upravo za ono asfaltiranje koje je iz njihovog vremena, dakle, pre 2012. godine i neke su čak iz 70-ih godina. Nije rekla kako se to asfaltiralo u njihovo vreme, jer su gospoda iz DS to radila bez ikakvih saglasnosti vlasnika parcela kojima su asfaltirali. E, to je bahatost.

Zato mi danas žanjemo ono što je presposobni gradonačelnik DS Pavličić posejao. Ali, ne samo to, vrhunac bahatosti je to što i kada su radili npr. kanalizacije, isto su radili bez saglasnosti, pa smo mi, kada smo 2012. godine preuzeli vlast, došli u situaciju da su četiri građevinske dozvole pale, pa su građani morali još mesecima da čekaju da bi im završili kanalizacije zbog takve bahatosti DS.

Hvala Bogu pa je SNS, na čelu sa Milošem Vučevićem, 2012. godine preuzela vlast u Novom Sadu i ne stidimo se što smo građanima uradili desetine kilometara puteva i desetine kilometara kanalizacije i to najviše u prigradskim mestima, u kojima žive ljudi koji su kažnjeni od DS zato što je nisu podržavali. Izgradili smo četiri prečistača otpadnih voda, vrednih čak 643 miliona dinara, kojima smo omogućili funkcionisanje kanalizacione mreže u Stepanoviću, Begeču, Kovilju i Rumenci. Grad Novi Sad je buduća evropska prestonica kulture, evropska prestonica mladih. Danas u Novom Sadu imamo novu industrijsku zonu sa „Lirem“ i „Delfaem“, sa preko 3.000 novih radnih mesta. Završavamo novu zgradu hitne pomoći i muzičko-baletsku školu.

Zato je sramotno kada neko iz žutog preduzeća ovde u Skupštini stavlja u usta gradonačelnika Vučevića, zahvaljujući kome je ovo sve urađeno. Sramotno je kada gradonačelnika Vučevića prozivaju upravo oni koji treba da se stide jer su žmurili dok su visoki funkcioneri DS sprovodili politiku „leva ruka – desni džep“, oni koji su žmurili dok se iz „Razvojne banke“ ukralo preko 40 miliona evra, oni koji su žmurili dok se od dece sa posebnim potrebama za izgradnju dvorca „Heterlend“ ukralo preko milion evra.

Sramotno je kada gradonačelnika Vučevića prozivaju oni koji su žmurili na malverzacije na Bulevaru Evrope, jer tamo su takođe, između ostalog, asfaltirali ljudima preko parcela bez njihovih saglasnosti. Ali, ne samo to, to nije bilo dovoljno, nego je visoki funkcioner DS dao nalog da se prebaci 600 miliona dinara avansno izvođaču, od čega je opravdano samo 137 miliona dinara, a preko 450 miliona dinara je nestalo u nekim džepovima.

Zato mislim da je jako važno da građani saznaju u kojoj je fazi trenutno krivični postupak za zloupotrebe prilikom izgradnje Bulevara Evrope i za koliki novac su oštećeni građani u ovom postupku. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Izvršni direktor JP "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad Pokrajina Mesečno 99731.00 RSD 05.07.2014 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 15:56