MIROSLAV LAZANSKI

Nestranačka licnost

Rođen 1950 godine u Karlovcu. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA.
Kao novinar Miroslav Lazanski je pisao za zagrebačke listove Polet, Vjesnik, Fanas i Start. Od 1991. je prešao u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, Katimerini, Diamond weekly i Securitarian.

Dobitnik je Gran pri nagrade “Zlatna Nika” za seriju reportaža iz Libije 2011. Odlikovan je Medaljom za bojničke zasluge. Autor je deset knjiga i više TV serijala.

Trenutno zanimanje mu je vojni analitičar.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

93.000 Potpisa

čeka se odgovor 18 dana i 17 sati

Postovani Narodni poslanice i roditelju, buduci da je za sedam dana sprovođenja inicijative višestruko premašen broj od 30.000 potrebnih potpisa i da je veliki broj građana s pravom glasa stavilo svoj potpis na inicijativu Narodnoj skupštini da uvede kaznu doživotnog zatvora bez prava na usl...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 20 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 15 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, uvažena gospodo iz Ministarstva odbrane, verujem da ste se danas svega nagledali i naslušali.

Da me se ne optužilo da sam pristrasan povodom NATO-a i nekih opservacija u vezi sa tim, reći ću vam, da sam u ovoj sali bio prvi koji je ušao u NATO, 1982. godine. Dakle, daleko vreme je prošlo i to u Monsu, intervju sa vrhovnim komandantom NATO-a, američkim generalom Bernardom Rodžersom.

Zašto su ovi svi zakoni danas, po nekim procenama, skupljeni i da li ima tu teorije zavere, ili postoji neka loša skrivena namera? Pretpostavljam da su svi ti predlozi zakona došli na red za ratifikaciju, pa su sticajem tih okolnosti se našli praktično jedan do drugog.

Ovom prilikom bih pokušao da odgovorim na neke procene oko Balkanskih vojno-medicinskih snaga, da li je to na neki način uključivanje, indirektno, Srbije u NATO ili nije. Ovde se strogo kaže - da se definiše organ za organizovanje i sprovođenje, obuku i operaciju i to je stalni mirnodopski ogranak balkanskih, odnosno organ balkanskih medicinskih snaga, što znači da se ne radi o ratu. Ukoliko bi došlo do ratne situacije, naravno da od tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga ne bi bilo ništa, da se to jednostavno onda raskida.

Mi treba da znamo da je Srbija jedina država u ovom regionu koja je zadržala vojno zdravstvo. U svim republikama bivše Jugoslavije vojno zdravstvo više ne postoji. Vojno medicinska akademija je brend, ne samo Vojske Srbije, nego i države Srbije. Posle Srbije, možda, najkvalitetnije zdravstvo ima Makedonija. Dakle, zašto je Makedonija izabrana kao sedište za prvu rotaciju tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga? Verovatno zato što je i ona po zdravstvu najkvalitetnija posle Srbije.

Ne bih tu tražio neke razloge da li tu ima nekih skrivenih namera. Ne, podsetio bih vas, da i u Drugom svetskom ratu, da su i saveznici i Nemci, čak, lečili međusobno ranjene, a bili su u proglašenom ratnom stanju. Naravno, da u slučaju bilo kakve konfliktne situacije od tih zajedničkih balkanskih medicinskih snaga nema ništa, a ovde se strogo i definiše da će one poslužiti za slučaj otklanjanja posledica prirodnih katastrofa u regionu. Ko može da ih uputi? Verujem, da u bilo kakvu vrstu ratne operacije te medicinske snage, što se tiče Srbije, neće moći ići bez odluke ovog Parlamenta.

Prema tome, svaka druga pretpostavka, ili hipotetsko razmatranje da li bi išli ili ne bi išli, mislim da u ovom času nema mesta tome, jasno je ko to određuje. Apsolutno je van bilo kakve realnosti da bi Skupština, Parlament Srbije podržao da vojno-medicinska ekipa Srbije ode, recimo, u neku borbenu misiju u okviru NATO-a. To se čak i prethodna vlast nije usudila se da stavi u parlamentarnu raspravu kad je bila procena da četiri srpska lekara u Avganistanu u okviru Misije „Isafa“, bi značila puno za imidž Srbije, pa ni tada to nije stavljeno u skupštinsku proceduru.

Mi moramo da znamo da ugled vojnog zdravstva Srbije je u regionu najveći, da čak i strane diplomate posećuju VMA, kada su u pitanju lekarske intervencije itd. Pustimo ljude neka idu, neka stiču iskustva, konačno naši vojni lekari u Centralnoafričkoj Republici u okviru Misije „MINUSCA“, gde je prisutno 47 država iz sveta, od čega i neke neutralne vojne države, kao što je Austrija, dakle, države sa svih kontinenata.

Ti vojni lekari tamo stiču dragocena iskustva iz lečenja, raznih vrsta bolesti, što nije neinteresantno za našu zemlju, s obzirom da nam dolazi i prolazi kroz ovo područje veliki broj migranata koji sa sobom mogu da nose različite vrste oboljenja. Gde ćemo mi iskustva oko prevencije o svemu tome nalaziti, ako ne šaljemo naše vojno-lekarske timove u takvu vrstu misija? To nisu borbene misije, istina. Postoje određen broj vojnika koji njih tamo štiti, naših vojnika, ali to je jedno dragoceno iskustvo. Konačno veliki deo tih troškova, najveći deo troškova pokrivaju UN, hajde da kažemo što nije zanemarljivo, pustimo ljude i da malo zarade novce, da zarade pare.Bivša Jugoslavija je imala isto takve misije u inostranstvu, gde su ljudi se javljali da idu, upravo zato jer je to određeno materijalno dobro.

Drugo, niko nikog ne tera da ide u takve misije. To su dobrovoljne misije, svako ko ide u misiju, da li u okviru da li Evropske unije, misija u borbi protiv pirata u Indijskom okeanu ili u okviru misije u Centralnoafričkoj republici, to su dobrovoljci. Oni potpisuju ugovor, idu na sopstveni rizik.

Prema tome, nemam straha od te vrste naše vojne prisutnosti u inostranstvu. Ova misija u Centralnoafričkoj republici već se pokazala kao jako dobra, mislim da je sada četvrta rotacija otišla nedavno. Tamo je građanski rat od 2013. godine, vojska Srbije je tamo prisutna od 2014. godine, u okviru pomaganja politike nacionalnog ujedinjenja, odnosno politika koja ide ka nekoj vrsti prestanka građanskog rata između hrišćana i muslimana.

U ovom času, Vlada kontroliše samo glavni grad Banguji, gde se muslimanska plemena Seleka i hrišćanska Balaka, međusobno tuku, kažem, još od 2013. godine. Naše snage su koncentrisane u vojnoj bazi „Morava“. Tu je naša bolnica, 200 metara od naše baze i mogu reći, ono koliko sam čitao strane štampe, strane vojne listove, da su iskustva naših snaga vrlo pozitivno ocenjena, da su naše jedinice dobile velika priznanja i to je nešto što pospešuje jedan imidž Vojske Srbije, pre svega, na tom humanitarnom planu, niko tamo ne ide da se bori, niti time možemo da navučemo neku vrstu osvetničkih,terorističkih akcija na našoj teritoriji. Lokalna plemena, koja se međusobno sučeljavaju, jako dobro znaju da mi tamo nismo u borbenoj misiji, nego upravo da pomognemo tom narodu.

Vojno-tehnički sporazum sa Belorusijom je vrlo značajan za nas, zato što je Belorusija, po svojoj vojnoj tehnici najfinije u nekadašnjem Sovjetskom savezu. Bio sam u njihovoj bazi „Baranovići“ i njihovom vojno-tehničkom zavodu „Baranovići“, oni imaju jeftiniji remont nekih vojnih vazduhoplova, čak nego, možda i Rusi. Jako je dobro sa njima sarađivati, zato što su vrlo otvoreni prema nama, imamo prijateljske odnose, nema političkog ucenjivanja.

Sa druge strane, njihov remont je vrlo kvalitetan. Kod nas se obično Belorusija doživljava u jednom pežorativnom smislu, ali ću vam reći da je Belorusija ono što je nekad bila Slovenija u bivšoj Jugoslaviji, fina tehnika, precizna tehnika i vrlo moderne tehnologije. NJihov pukovnik, pilot, u bazi u „Baranovićima“ ima platu 900 dolara. O Belorusiji se, često puta, naši politički faktori iz opozicije, negativno izražavaju.

Takođe i vojni sporazum sa Slovačkom, odnosno Predlog zakona treba izglasati zato što je Slovačka, u bivšoj Čehoslovačkoj, bila nosilac vojne industrije. Nama je, jedno vreme, za naše topove, haubice „Nora B-52“, dok nismo nabavili uređaj za bušenje topovskih cevi, nama su cevi stizale iz Slovačke, iako je Slovačka članica

NATO-a, ali su imali jedan vrlo blagonaklon stav prema našoj vojnoj industriji i pomagali su nam kad god su mogli. Konačno, Slovačka nije priznala Kosovo i to treba imati, takođe, u vidu kad govorim.

Pozdravio bih i ovaj Predlog zakona, što je ministar Vulin ovde predložio, zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala, što je vrlo značajno zbog naše istorije. Ovde bih izneo jednu stvar, koju verovatno vi, verujem najveća većina vas ne znate, tražio bih i da sa Vladom Nemačke potpišemo takav sporazum, jer mi u Osnabriku imamo najveću severnu grobnicu. Ono što je u Solonu Zejtinlik, to je u Osnabriku logor jugoslovenskih kraljevskih oficira, 12.000 jugoslovenskih kraljevskih oficira je bilo u logoru u Osnabriku za vreme Drugog svetskog rata.

Tu su bili, većinom, samo Srbi i Crnogorci, među kojima je i poneki Slovenac. Nemci su puštali iz logora Mađare, Slovence, puštali su Makedonce, Bosance i Hrvate. Srbi i Crnogorci su ostali u logoru i, kažem, poneki Slovenac je ostao, jer je ostao veran zakletvi.

U tom logoru je bilo 600 Jevreja, aktivnih i rezervnih oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, koje su Nemci 1941. godine pokušali da izvuku i pošalju u Aušvic. Naši oficiri su se tom potezu suprotstavili, bilo je čak i fizičkih obračuna, nije bilo pucnjave, ali Jevreji su ostali u logoru i spašeni su njihovi životi. Gledajte, Spilberg je napravio film „Šindlerova lista“ od 700 Jevreja koje je on spasio. Mi kao Srbija zaboravljamo nešto što je bilo pozitivno za srpski narod u Drugom svetskom ratu kada je taj kontekst u pitanju.

Jugoslovenski kraljevski oficiri su u Osnabriku spasili 600 jevrejskih ratnih zarobljenika koje je štitila Ženevska konvencija i zbog toga su ostali živi jer su se naši suprotstavili da budu izvučeni iz logora i poslati u Aušvic.

Predlažem ministru Vulinu da se o tom memorijalnom kompleksu u Osnabriku povede računa. Bio sam 2009. godine tamo jer je moj pokojni otac bio jedan od oficira Kraljevske vojske koji je bio četiri godine u tom logoru. Znam detalje svega što se tamo dešavalo. Tamo postoji naša jaka crkvena opština, postoji memorijalni kompleks i jedna jedina baraka koja je očuvana, jer se naš tamošnji živalj bori da to ostane kao spomen soba. Dakle, predlažem Vladi da se i Nemačkoj uputi predlog radi postizanja sporazuma o očuvanju tog logora koji ima fantastičnu simboliku ne samo za srpski narod, nego i kao dokaz pozitivnih stvari koje su Srbi, Kraljevski oficiri uradili u Drugom svetskom ratu. Hvala na pažnji.

Prva posebna sednica, u Jedanaestom sazivu, 11.08.2016.

Hvala vam predsedavajuća. Kolege poslanici, dame i gospodo, predsedniče Vlade, evo ja prvi put ovde u ovom parlamentu uzimam reč i drago mi je, jer moj je deda Radoslav Todora Živković bio u ovom sazivu parlamenta Kraljevine Jugoslavije 1935. godine kao član Jugoslovenske radikalne zajednice.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. svesno izrečena neistina to je laž. Naime, jedna od prethodnih govornica je rekla da je vojna neutralnost nemoguća. Mi znamo da su danas članice Evropske unije Austrija, Finska i Švedska vojno neutralne zemlje, vojno neutralna je Irska, vojno neutralna je i Švajcarska. Dakle, vojna neutralnost je moguća i to je pokazala i ova Vlada, odnosno prethodna a nadam se i buduća. To je, zapravo, jedan od, hajde da kažemo, referentnih momenata naše geostrateške pozicije. To je nešto što Srbija treba dobro da koristi i to je jedina moguća spoljno-politička orijentacija. Čudi me da prethodna govornica se nije upoznala sa faktografijom oko vojne neutralnosti, dakle i sa pravnim aspektima i vojnim aspektima upravo takve pozicije Srbije. Samo sam to hteo da reagujem.
Dakle, biću vrlo pažljiv slušalac svih kolega poslanika kad su vojne teme u pitanju i nadam se da neće dolaziti do situacija da ljudi nastupaju bez argumenata i onako paušalno. Jer kada je vojna neutralnost u pitanju mi smo svedoci da nam čak i mnogi zapadni političari i vrlo visoko rangirani zvaničnici zapadnih zemalja kažu našoj vladi – nastavite ovako kako ste do sada.
Niko vas ne prisiljava da se opredeljujete između istoka i zapada. Svesni smo vaših dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom…

Prva posebna sednica, u Jedanaestom sazivu, 11.08.2016.

…. Svesni smo da idete ka EU i to nama nije problem. Oni to nama javno kažu. Zaista me čudi zašto onda neki naši političari …

Imovinska karta

(Beograd, 11.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Politika a.d. (zaposlen) Javni Mesečno 126800.00 RSD 06.03.1991 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:26