IVANA NIKOLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1989. godine. Živi u Ubu.

Po zanimanju je master inženjer saobraćaja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 21 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, uvaženi predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set dobrih predloga zakona, a ja ću posebnu pažnju posvetiti predlogu zakona koji na jedan sistematski način uređuje nekoliko veoma važnih oblasti sveprisutnih u današnjem društvu, a to je Predlog zakona o elektronskom elementu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Ovakav predlog zakona je zaista jedan organizovan i sveobuhvatan pristup novonastalim situacijama u jednom sistemu, u jednom društvu, a sve u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni primenom donetih zakona.

Naravno, ovde moram odmah da kažem da, s obzirom kako se dešavaju promene u načinu rada primenom savremenih tehnologija, neophodno je da zakon bude fleksibilan kako bi se išlo u korak sa izazovima koje nameće savremeno društvo.

Sigurna sam da je za Srbiju elektronsko poslovanje razvojna šansa. Namera je, naravno, da pratimo razvijene sisteme, da koristimo iskustva iz razvijenih evropskih zemalja sa dobrim sistemima poslovanja, koji za cilj imaju da se omogući brže i efikasnije poslovanje, da se smanje troškovi poslovanja, da se omogući bolja usluga građanima i da postoji sigurno i jeftino čuvanje dokumenata.

Digitalizacijom dokumenata postiže se veća pristupačnost dokumentima, obezbeđuje se lakše pretraživanje, korišćenje i publikovanje dokumenata, kao i pristup informacijama od javnog značaja.Dodala bih da je odličan primer kako digitalizacija utiče na razvoj zemlje Estonija. Imala sam priliku da nedavno boravim u toj zemlji, u zemlji digitalizacije, koja beleži pozitivne rezultate i benefite od primene savremenih tehnologija u poslovanju. Na primer, građanin sa svojom ličnom kartom ne samo da poseduje na njoj lične podatke, već može da koristi i da plaća javni prevoz putem te kartice, da se tu nalazi zdravstveni karton, da postoji uvid deci u školi u ocene. Samim tim, smanjuje se broj odlazaka u razne institucije, smanjuje se broj korišćenja nepotrebnih papira, samim tim troškovi i štedi se vreme.Želim da istaknem da se ovakvim predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu postiže kontinuitet rada prethodne Vlade, a u ovim oblastima naročito akcenat je na sveobuhvatnoj reformi javne uprave. Ipak, korišćenje elektronskih usluga u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, iako se beleži rast. Srbija je krenula u pravcu rešavanja tih problema sa nekoliko svojih poteza, kao što su, između ostalih, i donošenje ovih zakona, uvrštavanje elektronskog poslovanja u Nacionalnu strategiju o razvoju informacionog društva, kao i projekat e-uprava.

Istakla bih takođe da su predlozi zakona koji su na dnevnom redu, a iz domena Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, neophodni da bi zakon o kome sam govorila bio primenljiv. Smatram da je jako važno da se uspostavi permanentan, održiv sistem sigurnog i stručnog usavršavanja državnih službenika i stalno poboljšavanje njihovih veština i znanja.

Na samom kraju, želim da kažem, da u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i u cilju beleženja što boljih rezultata, da ću u Danu za glasanje svakako podržati predložene zakone. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set dobrih predloga zakona, a ja ću posebnu pažnju posvetiti zakonu koji se odnosi na oblast koja do sada nije bila regulisana zakonskom regulativom, a to je Zakon o upravljanju aerodromima.
Usvajanjem ovog zakona konačno će biti zaokružena, odnosno kompletirana oblast, odnosno slika o vazdušnom saobraćaju. Mi imamo dobre zakone koji se i te kako primenjuju, kao što je Zakon o vazdušnom saobraćaju, kojima se uređuju pitanja, recimo, vrste aerodroma, njihova namena i sl, ali ne i oblast koja precizno govori o upravljanju aerodromima kao delatnost. Ni upravljanje aerodromima, kao delatnost, ali ni jedna druga delatnost vezana za aerodrome nije utvrđena kao delatnost od opšteg interesa, da bi se na njih primenio Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Usvajanjem predloženog zakona i predloženih izmena i dopuna zakona, koje su danas na dnevnom redu, otvaraju se vrata novim investicijama, aerodromima će moći da upravljaju javna preduzeća, društva kapitala i preduzetnicima.
Smatram da treba dati mogućnost svim ravnopravnim učesnicima na tržištu koji ispunjavaju određene uslove i tako im omogućiti učešće na liberalizovanom tržištu i konkurentnost, pa neka budu izabrani najbolji.
Čitajući predloge zakona jasno je da je cilj onakvih zakona razvoj i modernizacija aerodroma, pogotovo onih koji poseduju određene sertifikate, a nemaju dovoljno sredstava za dalji razvoj, ali kroz mogućnost zaključenja ugovora o koncesiji razviće i unaprediće postojeće infrastrukturu, što vodi ka povećanju broja putnika, samim tim vodi ka povećanju broja linija redovnog prevoza, što bi dovelo do poboljšanja stanja u privredi i ekonomiji.
Evidentno je da je cilj ove Vlade, odnosno osnovni zadatak napredak Srbije u svakoj sferi sa osnovnim ciljem poboljšanja životnog standarda za sve građane.
O radu Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja govore podaci koje je u uvodnom izlaganju izložila gospođa ministar, a to je između ostalog podatak da je pre 2013. godine broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“ bio oko dva miliona, a danas je taj broj dva puta veći, a očekujem do kraja godine čak pet miliona.
Kada se govori o oblasti saobraćaja, može se slobodno reći da je svaki vid saobraćaja, počev od vazdušnog, železničkog, drumskog u usponu sa trendom povećanja broja putnika, sa povećanjem prevoza tereta, tako isto i proširenje mreže.
Reći ću još neke rekordne podatke Aerodroma „Nikola Tesla“, osim onih koji su izneti po broju putnika. Evo podatak da je više od 90% letova započeto bez kašnjenja. To je podatak iz novembra ove godine, tako da je prosečno kašnjenje smanjeno sa osam minuta na manje od šest minuta. Sledeći podatak, izvode se radovi na rekonstrukciji i adaptaciji terminala jedan na Aerodromu „Nikola Tesla“ i najnoviji podatak od juče da su započeti radovi na ojačanju međuspratne konstrukcije, što sve ukazuje da ne treba stajati, jer se potrebe na tržištu menjaju, povećavaju se kapaciteti i mi treba da stvorimo uslove da možemo da opravdamo sve veće zahteve koji se pred nas postavljaju.
Želim da istaknem da je prilikom izlaganja programa Vlade premijer izneo da je Aerodrom „Nikola Tesla“ aerodrom sa rekordnim rezultatima i da će koncesioni model upravljanja obezbediti nove investicije od najmanje 700 miliona evra, što će obezbediti dodatne prilive u budžet Republike Srbije, ali ovakav model će se primenjivati i na preko 30 malih aerodroma na teritoriji Republike Srbije. Kada kažemo mali, ne mislimo površinski mali, nego po broju putnika i da ćemo omogućiti i takvim aerodromima linije redovnog prevoza putnika.
Želim da kažem, prvenstveno zbog građana Srbije, da je prilikom jučerašnje rasprave neko od opozicionih poslanika iznosio stavove, odnosno iznosi ona mišljenja na način na koji oni tumače zakone, pa postavljaju pitanje - kako se priprema predlog zakona, da li su uključene sve relevantne institucije u pripremi predloga i da li se održavaju javne rasprave? Reći ću konkretno da za ovaj Zakon o upravljanju aerodromima, zbog hitnosti za njegovo usvajanje, nije održana javna rasprava, ali da je formirana radna grupa koja uključuje, po meni, i te kako relevantne institucije, najpre Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direktorat civilnog društva vazduhoplovstva Republike Srbije, Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, „Er Srbija“, Saobraćajni fakultet, kontrole letenja Srbije i Crne Gore. To su institucije koje vrlo dobro ispituju tržište, koje imaju podatke o stanju na terenu. Smatram da je po ovakvom sastavu radne grupe ovo jedan jako dobar predlog zakona.
Na kraju, smatram da će set zakona o kojima danas raspravljamo, nakon usvajanja, dati prostor za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije i izražavam potpunu podršku predlozima. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim o ovoj temi u danu kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Kada je reč o bilo kom nivou obrazovanja, smatram da treba sagledati sve okolnosti koliko je to u određenom trenutku moguće, koji utiču na jedna proces i da treba pokazati razumevanje i ružiti podršku onima kojima je potrebna.
Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, do sada je menjan nekoliko puta u smislu pojedinih rešenja. Sa svakom izmenom se trudilo da se dođe do što veće podrške studentima, kao i povećanju broja visokoobrazovanih lica u našoj zemlji i što veće iskorišćavanje finansijskih sredstava iz budžeta koji su odvojeni za njihovo studiranje. Naravno, o svemu tome vodilo se računa i da se održava određeni kvalitet visokog obrazovanja.
Sama činjenica da novi sistem studija nije bio u primeni na svim visokoškolskim ustanovama istovremeno sproveden i u svemu kako je prvobitno propisano, dovelo je do svih ovih izmena zakona, pa i do današnjeg predloga.
Smatram da ovakav predlog treba da bude prihvaćen i u pogledu produžetka roka za studente upisane na osnovne studije i studije na višim školama, jer su se na mnogim visokoškolskim ustanovama poslednjih godina dogodile značajne dinamične promene, promene planova i programa studiranja. To znači da, ako bi studenti koji studiraju po starom sistemu prešli na bolonjski proces, studiranje bi se vratilo čak nekoliko godina unazad. Praktično, oni bi dobili nove ispite, a po programu po kojima su studirali određeni broj ispita bi bio priznat, a u ovom novom programu, ti ispiti ne postoje. Praktično, oni ispiti koje su oni položili, možemo reći da im se ne bi važili.
Što se tiče predloga koji se odnosi na snižavanje broja bodova koji je potrebno ostvariti za dobijanje mogućnosti stavljanja na rang listu, na 48 bodova, i to da je na pojedinim studijskim programima iz raznih razloga, npr. uslovni predmeti ili dvosemestarni ispiti, teško ostvariti 60 bodova u jednoj školskoj godini, ali doduše slažem se da nije nemoguće ostvariti i prema podacima iz Ministarstva prosvete, činjenica je da ostvarenih 48 bodova nema finansijske efekte po budžet, s obzirom da se radi uvek o istom broju studenata koji se može finansirati iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade, i onda se ti studenti rangiraju u okviru svojih fakulteta.
Činjenica je da svega 10% studenata uspe da ispuni zakonski uslov i prikupi 60 bodova, te da cilj Vlade nije da ih finansijski optereti, zbog čega je predloženo da granica za budžet ostane 48 bodova, i zato smatram da ovaj predlog treba da bude prihvaćen.
Takođe, napomenula bih, kada je reč o visokom obrazovanju i da postdiplomcima treba da se produži rok za završetak studija, jer to je grupa studenata za koje ne treba da se odvoje posebna sredstva iz budžeta ili neki posebni nastavni planovi, jer u suštini njihovo studiranje se svodi na eks katedre i na konsultacije sa svojim mentorima i jednostavno, ako se produži rok za studije, samo za studente na osnovnim studijama a ne i za postdiplomske, to bi na neki način bila diskriminacija koja nigde nije zabeležena u dosadašnjoj praksi. Ali nadam se da ćemo u raspravi u pojedinostima doći do najboljeg mogućeg rešenja i za ovaj nivo studija.
Pred sam kraj izlaganja, želim da napomenem da dolazim iz opštine Ub, u kojoj se dosta ulaže u sve nivoe obrazovanja, a to je do sada rezultiralo nikada većim brojem studenata na teritoriji naše opštine i nikada punijim školama.
Na kraju, istakla bih i da je premijer u izlaganju programa Vlade naveo da obrazovanje u daleko najvećoj meri doprinosi i društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i da predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Smatram da između ostalog i prihvatanje ovih predloga je put ka pomenutom razvoju i pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon. hvala.

Imovinska karta

(Ub, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:08