MAJA MAČUŽIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 07.05.1977. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Osnovnu školu „IV kraljevački bataljon“ i srednju Ekonomsko-trgovinsku školu završila je u Kraljevu, a potom i Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu.

Od 1998. do 2005. radila je pri „OSCE Mission to Serbia“ u Beogradu, a u „Trgomen PV“ Kraljevo u periodu od 2005. do 2008. godine. Od 2008 do 2013. godine radila je u JKP „Čistoća“ Kraljevo i od 2013 do danas u „Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo.

Članica je Gradskog veća u Skupštini Opštine Kraljevo - Oblast upravljanja projektima, oblast regionalne i međunarodne saradnje.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Odlično poznavanje IT. Služi se engleskim jezikom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 21 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice poslanici, pred nama je danas set finansijskih zakona koji treba da obezbedi i unapredi finansijsku stabilnost Srbije.
Moram priznati da u dosadašnjoj raspravi nisam čula nijednu smislenu i suštinsku primedbu na predložena zakonska rešenja. Naravno da ne mogu da uzmem za ozbiljno primedbu da je 27 tačaka premnogo, a da pri tome imamo još 57 predloga za proširenje dnevnog reda. Naravno, takođe ne mogu da uzmem za ozbiljno ni podatak da određeni poslanici smatraju da izgradnju puteva treba finansirati iz primarne emisije novca. To su zaista neki predlozi koje ne želim više da diskutujem.
Osvrnula bih se, takođe, na neke od prethodnih govornika koji su kritikovali ova zakonska rešenja, koji su bili stručnjaci za izgradnju puteva od livade do livade, a sada kritikuju završavanje jako ozbiljnih projekata, kao što su Koridor 10, kao što je završetak auto-puta od Obrenovca do Surčina i slično, iste one koji su imali 12 punih godina da donesu zakone o proceniteljima vrednosti nekretnina. Da su ga doneli pre 12 godina, ne bi imali toliki broj, odnosno na hiljade propalih privatizacija.
Navešću vam neke podatke upravo o tim privatizacijama, koje su oni sproveli. Od 2001. godine u procesu privatizacije prodato je 2284 preduzeća. Svako četvrto preduzeće koje je prodato, privatizacija je poništena, a 80% tih preduzeća su završili u postupku stečaja i likvidacije. Gotovo 400.000 ljudi je ostalo bez posla u tom periodu.
Treba li, istine radi, da pomenem da je od 2012. godine pa na ovamo zaposleno 124.000 ljudi, da je gotovo svakog meseca u proseku otvorena nova fabrika? Mislim da ove dve veličine nikako ne možemo da stavimo u poređenje.
Da su gospoda koja su 12 godina imala tu mogućnost doneli zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, ne bismo imali „Agrobanku“, „Razvojnu banku Vojvodine“ i ostale banke koje su propale zbog loših procena nepokretnosti koje su davane u zaloge.
Da ne bi dozvolili da ponovo dođemo u takvu situaciju, Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, podnela je Predlog zakona o proceniteljima vrednosti, između ostalog, koji je danas na dnevnom redu. On treba da donese profesionalnu kompetenciju, kao i odgovarajuću stručnost i obrazovanje procenitelja, njihov proces usavršavanja, koji u ovom trenutku ne postoji. On treba da stvori uravnotežen i adekvatan sistem procene vrednosti nepokretnosti koji će doneti finansijsku stabilnost u pogledu objektivnog i realnog osnova za kreditiranje privrede.
Zakon o proceniteljima vrednosti treba takođe da obezbedi pouzdane standarde koji će biti usaglašeni sa međunarodnim standardima.
Pored svega ovoga, ono što je značajno u ovom zakonu, to je takođe i uspostavljanje sistema kontrole i nadzora nad postupanjem procenitelja, kao i jedna od bitnijih mera koju donosi ovaj zakon, a to je polisa osiguranja od odgovornosti, i to profesionalne odgovornosti procenitelja, koja zaista treba da smanji broj nerealno izvršenih procena.
Očekujući da će donošenje ovih zakonskih rešenja koja su danas pred vama doprineti finansijskoj stabilnosti i kvalitetnijem životu građana Srbije, ja vas, kolege poslanici, pozivam da u danu za glasanje svoj glas date za ove zakone. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, danas je na dnevnom redu set finansijskih zakona koje je Vlada Republike Srbije podnela Skupštini kako bi na prvom mestu očuvala stabilnost Srbije, što je jedan od ključnih ciljeva Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Ekonomska, međunarodna i politička stabilnost su uspeh za prosperitet Srbije. Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnosti i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave i izgradila čitavo jedno naselje.
Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona, kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnost i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave, već i izgradila čitavo jedno naselje.
Danas ću se posebno osvrnuti na Zakon o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije, a koji će služiti za finansiranje projekta urbane regeneracije, odnosno izgradnje čitavog jednog naselja.
Pokušaću danas i da odgovorim na brojna pitanja koja su ovde postavljena, a odgovori na ta pitanja se nalaze i u materijali koji su poslanici dobili, ali očigledno da to nisu baš najbolje proučili.
Nakon razornog zemljotresa 2010. godine, koji je pogodio grad Kraljevo, preko 200 ljudi je bilo povređeno. Imali smo i dve žrtve. Preko 24 hiljade objekata je bilo oštećeno na neki način, objekata stanovanja. Preko 50 objekata javne namene, škole, bolnice, domovi zdravlja i slično. Nakon toga, pokrenut je projekat sanacije čitavog jednog naselja, koji je radno nazvan urbana regeneracija. U fokusu ovog projekta je naselje izgrađeno u periodu od 1947. do 1955. godine, koje sačinjavaju 16 oštećenih zgrada, više porodičnog stanovanja i pet prizemnih porodičnih kuća. Ukupno to čini 366 stanova koji su svrstani u četvrtu, petu i šestu kategoriju oštećenja nakon zemljotresa. Vrednost sanacije tih stanova je bila preko 50% vrednosti novoizgrađenih stanova. Iz tog razloga se i odlučilo na kompletnu izgradnju novog naselja. Danas ste već čuli od mojih kolega kako su uslovi za život u tim stanovima na ivici humanosti, kako brojni objekti nisu povezani ni na osnovnu infrastrukturu vodovoda i kanalizacije, ni jedan od tih objekata nije povezan na centralno grejanje.
Navešću vam još par podataka, a volela bih da su danas svi tu koji su postavljali pitanja, da čuju odgovore na ona pitanja koja su u toku dana imali, podaci koji vam govore, sami po sebi, koliko je teško stanje i koliko je loša situacija sa tim naseljem. U tih 366 stanova žive porodice čija je prosečna veličina 2,8 članova, ali u velikom broju slučajeva tu stanuju i porodice sa sedam, osam, pa i deset članova. Stanovi su kvadrature od 11 do 120 kvadrata, što od prilike iznosi 39 metara kvadratnih ili 14 metara kvadratnih po osobi.
Ono što će novo naselje da da, to je mnogo veća kvadratura od nekih 45 kvadrata po stambenoj jedinici. Prosečni prihodi domaćinstva koja stanuju u tom naselju su ispod republičkog proseka, negde oko 34.000 dinara, da, dobro ste čuli. U tom naselju živi čak pedesetak korisnika socijalne pomoći i negde oko 30% tih stanovnika čine stanovnici romske populacije.
Uzimajući sve ove okolnosti u obzir, 2013. godine, uz pomoć i uz podršku Investicionog okvira za zapadni Balkan, urađena je studija izvodljivosti projekta urbane regeneracije i krenula je realizacija istog. Eto odgovora na ona pitanja da li postoje planovi o izgradnji i kakva je dinamika tih planova. Sve je predviđeno strategijom, odnosno studijom izvodljivosti ovog projekta.
Nakon toga, sufinansiranje projekta odobrio je Administrativni savet banke za razvoj Saveta Evrope, 24. januara 2014. Godine. Paralelno sa tim, grad Kraljevo je rešavao ad hok sve krizne situacije na koje je nailazilo, pa je tako usvojio sva akta, plansku dokumentaciju i ono što je možda najteže bilo, a kolega Zoran Bojanić je pričao o tome, pomoglo u uređivanju vlasničkih odnosa na objektima koji su tada za grad Kraljevo bili poseban izazov, jer su objekti, kao što ste čuli, građeni posle Drugog svetskog rata, više puta su bivali u prometu, nisu registrovani u katastru, pa je tako 2012. godine samo stotinak objekata bilo upisano. Danas su to gotovo svi objekti.
U toku 2015. godine i početkom 2016. godine organizovan je arhitektonski konkurs koji je okončan, završena su geotehnička i geofizička ispitivanja i urađeni elaborati, izdati su lokacijski uslovi, urađen je projekat i 25. maja ove godine izdata je građevinska dozvola za prvi objekat na toj lokaciji.
Nakon uspešno vođenih pregovora sa bankom za razvoj Saveta Evrope, 6. Aprila od strane Srbije, odnosno 21. aprila od strane banke potpisan je nacrt ovog Sporazuma koji je danas ovde pred vama. Ovaj zajam koristiće se za izgradnju, čuli ste već od mojih kolega, četiri nove osmospratnice i istovremeno, ne samo za izgradnju, nego i za rušenje postojećih objekata. Svi objekti će biti izgrađeni u skladu sa najvišim socijalnim, ekološkim i energetskim standardima.
Sadašnji korisnici će postati vlasnici novih kvadrata po principu razmene kvadrat za kvadrat i neće samo oni dobiti time, dobiće i grad Kraljevo, jer će efikasnije koristiti ovaj prostor. Grad Kraljevo je u iznosu od pet miliona i 400 hiljada već obezbedio zemljište, dokumentaciju, projekte, parterno uređenje će obezbediti nešto kasnije i na taj način zaokružiti celinu ovog projekta.
Ono što moram da napomenem, to je grant Investicionog okvira za zapadni Balkan, pomoću koga je urađena studija izvodljivosti i nadam se da će takođe biti odobren grant za nadzor projekta.
Poštovane kolege, iz svega napred navedenog nesumnjivo stoji da je cilj ovog zajma izgradnja savremenog naselja u koje će se useliti stanovnici jednog starog i oronulog naselja, kojim će Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i lokalna samouprava grada Kraljeva pokazati da podjednako vodi računa o svim građanima grada Kraljeva. U interesu svih građana obuhvaćenih ovih projektom, pozivam vas da svoj glas u danu za glasanje date ne samo za ovaj zakon, već i za ostale zakone u ovom setu. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.10.2016.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, danas na dnevnom redu biramo članove Saveta REM-a, ljude koji svojim kvalifikacijama, znanjem, iskustvom i integritetom treba da daju doprinos u pogledu unapređenja medijskog sadržaja u Srbiji.
Pred buduće članove, a sada kandidate Saveta kao jedan od osnovnih ciljeva treba da stoji i cilj REM-a, a to je doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija.
Poštovana gospodo, da li sloboda mišljenja podrazumeva objavljivanje laži i degradiranje i kaljanje naših investitora i projekata poput „Jure“, „Mitrosa“, „Beograda na vodi“? Da li to spinovanje i stvaranje medijskih pritisaka na potencijalne investitore određeni spin majstori pokušavaju da oteraju potencijalne investitore i da uruše ugled Vlade RS? Ne polazi im to baš za rukom.
Ti spin majstori su zaista dobro plaćeni. To nemojte nikada zaboraviti. Oni za iznošenje svojih laži, neistina u javnosti dobijaju debele nagrade.
Oni su postali marketinški stručnjaci, savetnici, konsultanti, vlasnici marketinških agencija, jednom rečju vladari srpskih medija i stvaraoci lažne slike o Srbiji u javnosti.
Navešću vam još primera kršenja i zloupotrebe te slobode medija o kojoj pričaju. Nakon zvaničnog saopštenja policijske uprave u Kraljevu da će se u naselju Žiča obavljati planirano gađanje na prostoru koji je za to određen, na vojnom strelištu, na jednom portalu pojavio se uznemirujući naslov – U ovom srpskom gradu se očekuje pucnjava, nikako ne idite delovima grada jer možete poginuti. Zamislite kakvo je to zastrašivanje naroda.
Mogla bih vam navoditi još bezbroj takvih primera, stotine, spinovanja i plasiranja laži, ali pitam vas da li je nekada neko odgovarao za to? Da li je neko odgovarao za plasiranje laži o leševima koji plivaju u Obrenovcu za vreme vanredne situacije u državi, kada su pojedini mediji svojim lažima stvarali paniku među ljudima? Naravno da nije. U Srbiji ne samo da postoji sloboda mišljenja, već se ta sloboda ozbiljno zloupotrebljava, na takav način da se može govoriti bez ikakvih sankcija, odgovornosti i posledica. U Srbiji svako može da piše šta god mu je volja, bez obzira koliko te laži koje iznosi i uvrede mogu da naruše ugled, ne samo Srbije i ne samo takvog javnog mnjenja.
Nadam se, poštovani poslanici, da će izabrani članovi Saveta ubuduće mnogo više pažnje obraćati na poštovanje zaista zaštite slobode medija, da će sankcionisati zloupotrebu i neodgovorno korišćenje toga. U danu za glasanje ja ću svoj glas dati samo takvim kandidatima, koji će nas ubuduće zaštititi od neodgovornih i bezočnih nezaštitnika medija. Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Gradskog veća Grad Kraljevo Grad Mesečno 23000.00 RSD 21.06.2014 - 29.06.2016.
- JP Elektroprivreda Srbije Beograd (Stručni saradnik za nabavke) Javni Mesečno 70000.00 RSD 08.08.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:20