Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, uvaženi gosti, činjenica da će Srbija jedina u Evropi imati bezvizni režim sa Kinom, govori o tome da odnosi dveju zemalja stalno napreduju, te da se dugoročno planiraju. Srbija, kao zemlja koja utemeljuje svoje mesto u modernom svetu, očigledno ima velikog prijatelja u Kini, a Kina u Srbiji pouzdanog i poštenog prijatelja u ovom delu sveta, zahvaljujući bliskim odnosima od izuzetnog značaja aktiviranje saradnje sa Narodnom Republikom Kinom. Kao potencijalno najvećim emisionim turističkim tržištem na svetu, Kina je vodeća svetska u emisionom turizmu.
Prema podacima, kineske nacionalne turističke administracije, u 2015. godini 120 miliona kineskih državljana putovalo je u inostranstvo. Potrošili su oko 15 milijardi dolara, i to je u odnosu na 2014. godinu oko 15% više. Činjenica da se broj turista koji putuju u inostranstvo iz Kine povećao 13 puta od 1998. godine, sama po sebi govori o razvoju najdinamičnijeg turističkog tržišta na svetu. Osam miliona turista poseti Novi Zeland u toku jedne godine.
Predviđanja kineske nacionalne turističke administracije je da će u narednih pet godina oko šest stotina miliona kineskih turista posetiti strane destinacije. Glavni pokretački faktori ovako velikog rasta putovanja bili su vizna liberalizacija i povećanja kupovne moći kineskih državljana. Tamo gde idu njihovi turisti Kinezi ulažu u infrastrukturu, hotele i privredu. Ukidanje viza za građane Kine sama po sebi predstavlja istorijsku šansu, kao i ogroman potencijal za turističku ponudu Srbije i preporod turističke privrede.
Ako dodamo tome prognoze da će region 16 zemalja centralne istočne Evrope do 2018. godine beležiti rast kineskih turista od 46%, možemo reći da ovim zakonom Srbija ide događajima u susret.
Danas smo mogli da čujemo da smo se dobro setili da napravimo Sporazum o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Niste u pravu, nismo se setili. Ovo je rezultat jednog višegodišnjeg postepenog procesa koji nam govori da naša Vlada planira i da promišlja, da brine o građanima.
Mogu da vas podsetim na to da smo 2014. godine doneli odluku u ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava koji poseduju važeću šengen vizu, vizu Velike Britanije, ostalih država članica EU ili vizu SAD.
Takođe, juče smo na Odboru za spoljne poslove mogli da čujemo zabrinutost dela opozicije u smislu bezbednosnih i ekonomskih migranata. To smo mogli i danas da čujemo od kolege Živkovića.
Nas je juče ambasador Đurišić, pardon, koji je danas ovde, upoznao sa tim da su svi standardi i bezbednosne procedure ispoštovani i da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Kine strogo nadzirati i reagovati na bilo kakve izazove i biti u stalnom kontaktu. Da u ovom smislu ta praksa nije nikakva novost, podsetiću vas na Sporazum o uzajamnom putovanjima građana dve zemlje. To je iz 1979. godine, ugovor koji je potpisala SFRJ sa Narodnom Republikom Kinom.
Veći protok kineskih državljana osnažiće mogućnost saradnje na poljima kulture, ekonomije, trgovine, sporta, nauke, obrazovanja i tako redom. U tom smislu turistička privreda Srbije mora da preduzme hitne korake kako bi se adekvatno pripremila da ne propusti ovako jedinstvenu priliku za svoj razvoj. Trenutno Srbija u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope ima niži procenat turističkih poseta i prihod od turizma je na dosta niskom nivou, ispod 3% BDP, što je i u odnosu na zemlje Evrope negde oko tri puta manje.
Prema podacima Svetske turističke organizacije, Srbija je u poređenju sa zemljama sličnih kapaciteta, Mađarskom i Slovačkom, ima znatno manji broj noćenja. Nadamo se da ćemo postići veći broj poseta.
U vezi sa ovim uvođenjem direktnog leta između, Beograda i Pekinga će biti veliki i značajni korak kako bi Beograd dalje učvrstio svoj položaj kao regionalni centar i regionalno čvorište u avio saobraćaju, gde prerasta u aerodrom koji bi sustigao razvijene aerodrome u Evropi. Ovde možemo da dodamo slobodno i železnicu čija se izgradnja planira, takođe Luku Pirej, i pregovore oko Luke Bar, a o čemu smo juče isto čuli od kolega iz Ministarstva spoljnih poslova.
Kina kao najmnogoljudnija zemlja sveta poslednjih godina, ne samo da beleži vrtoglav rast turista koji odlaze u inostranstvo, već i turista koji dosta troše.
Istraživanja pokazuju da kineski turisti potroše oko 1500 eura po osobi na putovanju. To je odgovor na bojazan o ekonomskim migrantima, koje su neke kolege ovde izrazile, a treba i primetiti i to da je Kina, nekada možda raspolažu i starim informacijama, kao zemlja koja je bila izvor migranata, danas postala destinacija poželjna za ekonomske migrante, naročito iz južne i jugoistočne Azije i Afrike.
Takođe, neke smo danas mogli da čujemo da podržavaju ovaj sporazum, iako im Kina nije naročito važna, zbog prilike kako oni kažu, da se uzme neki novac. Ovakve navike neću da komentarišem, ali pored materijalne koristi, važno je istaći da su za nas suštinska nematerijalna dobra, kao društvo, naša dva naroda. Narodi Srbije i Kine imaju uzajamno poštovanje, uvažavanje, podršku, zajednička sećanja, a podsetiću vas dame i gospodo, i na zajedničke žrtve koje smo imali tokom zločinačke NATO agresije.
Rezultat ovog sporazuma će biti bolje upoznavanje dva naroda i jači međudržavni odnosi, kulturna, naučna i saradnja u obrazovanju su za mene lično, najvažnije vrednosti kojima zemlje mogu bilateralno da rade i koje mogu da razvijaju. Na kraju, možemo da citiramo filozova Mao Ce, koji je rekao: „Jedan put od hiljadu milja počinje prvim korakom“ i nadam se da ovaj zajednički korak Srbije i Kine, može da nas dovede do toga da počnemo zajedno da koračamo sa našim partnerima, među kojima su najmanje dve zemlje koje su među najjačim i najrazvijenijim u svetu. Hvala vam.

Za kolegu, prethodnog, odgovarao sam samo u delu gde je on izrazio bojazan za bezbednosne aspekte, neke komplikacije koje bi mogle da nastanu uvođenjem bezviznog režima, a nisam u drugim delovima odgovarao njemu, kao i na pitanja koje je opozicija postavljala.
U ovom drugom delu, mogu samo da iznesem svoje mišljenje i ono kako razumem. Mi smo često u praćenju i ispunjavanju raznih standarda koji su sada najviše poznati sa evropskim integracijama i to je dobro da prihvatamo, da odlučimo i da vidimo dali možemo da primenimo nešto što je bolje i korisnije od onoga što mi trenutno radimo, ili je potrebno, zbog tržišta sa kojim sarađujemo itd. Dakle, to unapređivanje pozdravljam, ali isto to je nešto što je Srbija imala, moram da kažem do promene vlasti, do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na čelo Vlade Srbije, a to je da smo prateći i jureći, najčešće za zapadnim standardima, često zaboravljali ko smo i šta smo.
Tako, mi smo u nekim stvarima, često bili prvi u svetu, najugledniji. Pominjemo sada Mihajla Pupina, Nikolu Teslu itd. U sportu, možemo da objasnimo onome ko me ne razume, kao Novaka Đokovića, naše vaterpoliste, koji su ljudi prvaci u svetu i oni su iz našeg naroda, iz naše zemlje. Njihovom odlukom su postali prvi u tome, i zato su postali prvi u svetu. Prepoznali su nešto pre ostalih, uporno radili, trenirali i nameću standarde ostalima. Dakle, ostali koji hoće da budu prvaci u tim delatnostima, oni moraju njih da prate kao uzor i da se njima bave.
Isto tako, smatram da mi prepoznajemo prvi u Evropi viznu liberalizaciju, i otvaranje toga sa Kinom, i to je standard koji mi uvodimo Evropi. To je moje mišljenje i moj stav.

Hvala.
Samo po ovom amandmanu da kažem da se ne bih složio sa kolegom, pošto zakoni sami po sebi imaju preventivni karakter i kazne takođe.
Tako da treba to malo da pogledaju i LJotić je bio pravnik i mora kolega malo više to da pogleda i da izuči pošto je njima blizak. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poštovana ministarko, državni sekretaru, poštovani saradnici ministra, u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, pred nama su dva organski povezana zakona - izmene i dopune Krivičnog zakona, koji se tiče od korupcije, i Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Koja su to suštinski koruptivna dela, koja su krivična dela ovde najviše istaknuta i povezana? To su dela iz dva poglavlja - krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv službene dužnosti. Mi smo ovim izmenama zakona reformisali pomenuta poglavlja na taj način što smo ih modernizovali i dopunili.
Gde je zapravo ležao ceo problem? Ove glave Krivičnog zakonika su ostale u davno prošlom uređenju, u socijalizmu, a društvene prilike, kao što je svima poznato, su danas značajno drugačija od tog vremena. Tranzicija, promenjena ekonomska realnost, drugačiji način poslovanja, oblici imovine drastično su promenili oblike korupcije. Iako su tzv. demokratske promene nastupile 2000. godine, malo kome je palo na pamet da osavremeni i promeni Krivični zakonik sve do 2012. godine kada počinju reforme Krivičnog zakonika kojima se on osavremenjuje i počinje da prati promene u društvu.
Koji su problemi nastali time što o Krivičnom zakoniku nije vođeno računa? Javnom tužiocu i policiji je oduzeto osnovno sredstvo za rad i onemogućeno im je efikasno vođenje istrage. Sa druge strane, ostavljen je ogroman prostor za zloupotrebe, država je neselektivno, koristeći posebno odeljenje višeg suda, poznatijeg kao specijalni sud, uvela naše društvo u svojevrsno vanredno stanje.
Svima su nam poznate brojne spektakularne akcije hapšenja, na desetine raznih mafija, od kupus mafije, šoder mafije, sportske, profesorske, naftne, lekarske, stečajne i tako redom, delujući na savest građana i na svest o ovakvim bespotrebnim etiketiranjem čitavih profesija i poziva, omalovažavanje državnih službenika, obezvređujući čitavo društvo i sistem, da bismo kasnije bili svedoci kako su optužnice uglavnom padale jedna za drugom ili se do optužnice nije ni došlo. Neka suđenja traju više od 10 godina, pa i to da se čitavu epohu, deceniju na ovaj način koristi pozicija određenih krugova za pretnju, obračun, reket, bogaćenje ili svojevrsnu, preventivnu kompromitaciju, pretnju i blaćenje određenih ljudi i konkurencije u medijima.
Takođe, stekao se utisak u javnosti da tužilaštvo nije ni odlučivalo šta će im dopasti da rade, već je o tome odlučivano na drugim mestima i krugovima. Ovim izmenama vraćamo ispravno oružje u ruke javnom tužiocu i policiji.
Kako lečimo Krivični zakonik? Pogledajte kako je sada uređena glava krivičnih dela protiv privrede. Sedam novih krivičnih dela, sva nova, jasna, čista uz visoko poštovanje osnovnog načela krivičnog prava leks serta, što znači određenost. Sva ova krivična dela su rađena po ugledu na najrazvijenije zemlje koje se najefikasnije bore protiv ovih pojava.
Konkretno, ova modernizacija je postavljena po ugledu na nemačku doktrinu krivičnog prava, po ugledu na nemački krivični zakon.
Međutim, i najbolji krivični zakon, pa i ovaj pred nama, urađen po najvišim standardima, može da bude teško primenjiv ukoliko državni organi koji treba da ga koriste nisu propisno organizovani i stručno usavršeni, specijalizovani. Po prvu put Vlada nam dostavlja takav predlog gde Krivični zakonik prati poseban organizacioni zakon koji treba da omogući efikasnu primenu Krivičnog zakonika.
Šta da vam kažem? Ovaj novi zakon uvodi potpunu specijalizaciju za sva koruptivna krivična dela o kojima sam govorio. Tužilaštvo za organizovani kriminal nastavlja da radi i da i dalje goni organizovani kriminal i visoku korupciju. Sva ostala korupcija sada će se goniti u četiri regionalna centra: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Do sada smo imali situaciju da tužioci i policija u manjim mestima moraju da rešavaju komplikovane predmete sa nedovoljnim kapacitetima i neretko pod velikim pritiskom. Tako neorganizovano i razbacano pravosuđe, pored ostalih društvenih okolnosti koje sam pomenuo, omogućavalo je da raznorazni krugovi i lobiji pljačkaju, prolaze nekažnjeno, postaju vlasnici fabrika i enormne imovine preko noći, a da su po pravilu ti uspešni biznismeni i moćnici jučerašnji državni službenici ili pouzdani ljudi sistema, miljenici, poverenici političkih partija koji su baš u tom trenutku slučajno bile na vlasti.
Oružje za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koje u vidu današnjeg zakona predajemo u ruke onima koji će ga primenjivati, ne znači samo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal i četiri regionalna centra efikasnije i savremeno da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, već označavaju početak nove metodologije. To znači uvođenje službenika za vezu između tužilaštva, policije, i drugih državnih organa, čime se obezbeđuje maksimalno brza razmena podataka i koordinacija svih relevantnih institucija sistema.
Uvodi se metodologija koja će napraviti multisektorske jedinice pod komandom javnog tužioca. Ovaj način rada drastično smanjuje mogućnost uticaja na istragu i samu korupciju državnih organa koji u njoj učestvuju. Ovaj metod se zove - udarne grupe i on je poznat u svetu. Misli se na metod koje su uvele SAD 2001. godine posle napada na „kule bliznakinje“ i cilj je maksimalna, brza i kvalitetna međusobna koordinacija, prikupljanje podataka i koordinacija svih relevantnih subjekata, samim tim podizanje jakih optužnica sa malom verovatnoćom za neuspeh.
Mi iznetim uvodimo jedan moćan sistem rada koji će uvesti nov način razmišljanja i ponašanja kod naših istražnih organa. Zato se slobodno može reći da ovakvu reformu, u smislu borbe protiv korupcije, Srbija još nije videla, a bila je potrebna. Ona je nastala 2012. godine i danas se osavremenjuje i nadam se da će se i dalje osavremenjivati.
Ono najvažnije što će na unutrašnjem planu, efikasna borba protiv kriminala i korupcije, značiti ne samo više novca i materijalnih sredstava koji će biti izdvojeni za kulturu, nauku, zdravstvo, obrazovanje, sport, neće samo značiti bezbedniju i pravedniju Srbiju. Ono najvažnije je što će uspeh u borbi protiv kriminala i korupcije za građane značiti povratak poštovanja i poverenja u državne organe, povratiće dostojanstvo i poštovanje samim državnim službenicima, zahvaljujući brojnim merama i politici koju Vlada Republike Srbije sprovodi. Zato ću u danu za glasanje glasati za ove zakone i nadam se da ćete nastaviti da ih ovako osavremenjujete…

Završio sam. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo poslanici, diskusija o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije pretvorila se, očekivano, u diskusiju o stanju u medijima. Analizirajući temu stanja u medijima, možemo da primetimo da se samo jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom drži neutralno u odnosu prema vlasti, a većina ostalih učestvuje u neretko sinhronizovanim napadima na SNS, dok su za preostali deo uspesi Vlade periferne vesti koje se ne mogu čuti u udarnim terminima koji su rezervisani za oštre kritike, spletke, laži, rijalitije, kič i šund.
Da vas podsetim samo na udarnu vest od 26. maja na RTS-u, u dnevniku je prva vest bilo mišljenje hrvatskog analitičara Davora Đenera, da bismo kasnije tokom dnevnika mogli da saznamo i ne tako važnu vest da se predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Ako postoji cenzura u Srbiji, onda bi dokaze za to morali da čujemo bar u ovom domu, u kom se nalaze predstavnici skoro svih političkih stranaka i pokreta u Srbiji koji nešto znače ili su nekada nešto značili na našoj političkom sceni, čak i oni koji su po podršci u narodu na nivou statističke greške. Ali, dokazi i optužbe se svode na već viđene teme upravo iz medija, uglavnom intrige, manipulacije, senzacionalističke poluinformacije.
Čiji se glas u medijima danas ne čuje i čija su prava zapostavljena? Fama oko monopola i cenzura je smešna, pogotovo u eri društvenih mreža i velikog broja različitih medija i medijskih organizacija, jer kakva bi to ličnost ili društvo moglo da kontroliše ovaj galimatijas koji funkcioniše u medijima. Jasno je da to ne može niko, prema tome, fama o cenzuri i monopolu je nedobronamerna, jer je neistinita. Plasiranje priča o monopolu i cenzuri šteti imidžu Srbije jer se poručuje da u Srbiji umesto demokratije vlada totalitarni režim i autokratija, a mnoge su bitke pred nama. Podsećam vas na one koje smo dobili. To su međunarodne bitke, Unesko ili ova sramota sa jučerašnjim skandalom u Savetu Evrope i lažima koje smo čuli.
Potrebno je da se upristojimo i da raspravu dignemo na nivo suštine o značaju medija, a ne da spekulišemo o nečemu što ni formalno ni tehnički, a ni suštinski nije moguće. Srbija je nesumnjivo demokratska, civilizovana i dovoljno uređena zemlja.
Ovde je dosta rečeno i o predloženim kandidatima koji su u stvari tema. Siguran sam da je svima jasno da SNS nije umešana u predložena rešenja, kao što će glasanje potvrditi da ne želi da utiče na nezavisnost REM-a. Nije odugovlačila, pregovarala, niti na bilo koji drugi način uticala na kandidate.
Verujem da kandidati prate naše izlaganje i zato želim da ih podsetim, i njih i javnost i vas, dame i gospodo poslanici, da je njihova obaveza, pored ostalog, da podstiču razvoj stvaralaštva u oblasti medija, da podstiču razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga i najvažnije – da podstiču očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i nacionalnih manjina.
Zato apelujem na izabrane i buduće članove Saveta REM-a da budu svesni da mediji imaju jednu od vodećih uloga u našem društvu, ulogu kolektivne savesti, da su zato dužni da utiču na podizanje profesionalizma i društvene odgovornosti, da su dužni da vode računa o kvalitetu, zastupljenosti i afirmaciji naše kulture, nauke, obrazovanja i istorije, da su dužni da pokažu brigu o Srbima u regionu, dijaspori, krađi našeg nasleđa, prekrajanju istorije. Siguran sam da ništa od navedenog nije stav s kojim se nećemo svi složiti, naročito u ova teška vremena po naš narod i našu državu. Zato i podsećam one s čijim smo se biografijama upoznali da im niko ne može zabraniti da budu rodoljubi. Sve vas podsećam na reči Mihajla Pupina, da kada ljubav prema otadžbini zamre, onda i država mora umreti.