DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 49
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 14 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poplave na velikim rekama i bujične poplave su najčešće elementarne nepogode u Srbiji, što je uslovljeno položajem i reljefom Srbije.

Srbija ima oko 12.000 bujičnih vodotokova koji sa različitim stepenom intenziteta ugrožavaju područja na kojima se nalaze. Bujične poplave nastaju kao posledice erozije zemljišta, što se javlja pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora. Ove poplave nastaju naglo posle intenzivnih padavina, transportuju velike količine nanosa i traju nekoliko sati.

Za razliku od poplavnih talasa velikih reka, čija najava traje nekoliko dana, a nekada i nekoliko nedelja. Uspešna odbrana od bujičnih poplava moguća je jedino preduzimanjem preventivnih mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova, biološki i biotehnički radovi u slivu za sprečavanje erozije zemljišta i tehnički radovi u koritu vodotoka za sprečavanje izlivanja velikih voda i zadržavanja vučnog nanosa. Mere koje se primenjuju su administrativne i obuhvataju između ostalog izradu plana proglašenja erozivnog područja i plana odbrane od bujičnih poplava.

Bujične poplave koje su se desile maja 2014. godine u Srbiji, posledica su klimatsko-meteorološkog fenomena male verovatnoće pojave.

Ovaj klimatsko-meteorološki fenomen ne bi mogao biti sprečen, ali bi njegovo destruktivno dejstvo bilo znatno manje, da je bivša vlast preuzela preventivne mere.

Za razliku od takve neodgovorne vlasti prema svom narodu i državi, aktuelna vlast je samo u poslednje četiri godine uložila pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini izgradnjom novih sistema odbrana, redovnim održavanjem postojećih planskih dokumenata, kao i promenom zakonske regulative, što je slučaj i sa predloženim zakonom.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju prethodnog amandmana apostrofirao sam da je za sprečavanje i ublažavanje posledica od poplava najvažnija prevencija.

Republika Srbija je u tom smislu uložila značajna sredstva u periodu od 2014. godine do danas i ona iznose oko pola milijarde evra u više desetina različitih projekata. Međutim, pored Republike Srbije najveći donator za prevenciju i obnovu od posledica je i Evropska unija, koja je za tu namenu donirala 172 miliona evra. U protekle četiri godine sa vlastima Srbije Evropska unija je radila na saniranju posledica od poplava u 51 opštini, a radilo se o rekonstrukciji i izgradnji brojnih objekata, domova, javnih objekata, mostova, a od pomoći koja je data direktnu korist imalo je 150.000 ljudi.

U tom kontekstu treba istaći i projekat obnova posledica poplava, izrada mape ugroženosti i mape rizika za teritoriju Srbije koji se finansira iz IPA 2014. godine u iznosu od 6,15 miliona evra, uz implementacionu podršku Svetske banke. Novcem projekta obezbeđena je najsavremenija oprema za lasersko snimanje terena iz vazduha, kao i hardver i softver za obradu podataka, kao i jedno terensko vozilo. Tim projektom biće izrađene mape, karte rizika za 74 područja koja su definisana kao plavna područja ili za oko 9.500 kvadratnih kilometara, a Vojno-geografski institut sprovodiće snimanje terena 2018. i 2019. godine. Donirana oprema treba da pomogne unapređenju pripremljenosti za slučaj poplava, da raspolažemo efikasnije resursima i da bolje reagujemo.

U protekle četiri godine na ovom planu urađen je ogroman posao. Srbija je danas nekoliko džinovskih koraka dalje od mesta na kojem je bila 2014. godine, kada su nas zadesile velike poplave, bezbednija od poplava i spremnija za reagovanje u vanrednim situacijama, ali s obzirom da su klimatske promene ogromne a nepogodne sve češće potrebno je da radimo više, pametnije, efikasnije, upravo ono što radi aktuelna vlast. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, životnu sredinu ugrožavaju brojne i raznovrsne opasnosti kojima se čovek suprotstavlja u granicama svojih umnih i tehničkih mogućnosti.

Od svih pojava, poplave izazivaju najveće materijalne i ekološke posledice koje se mogu proglasiti vanrednim stanjima. Generalno, glavni uzroci poplava su povremene pojave kiša jakog intenziteta, kao i kiše umerenog intenziteta, a koje traju neobično dugo.

Poplave izazivaju različite štetne posledice, odnosno prouzrokuju štetu, a najveće štete su svakako izgubljeni ljudski životi. Ostale štete mogu se podeliti na materijalne i nematerijalne, direktne i indirektne.

Upravo sa takvim posledicama, susreli smo se u periodu april-septembar 2014. godine, kada je zbog obilnih padavina došlo do poplava na prostoru koji obuhvata oko 20 hiljada kvadratnih kilometara, što se do tada nikada nije događalo. Posledice su bile katastrofalne i manifestovale su se u ugrožavanju života, zdravlja, imovine više od 1,6 miliona ljudi u 119 opština zapadne i centralne Srbije, a ukupna šteta iznosila je 1,7 milijardi evra.

Uzimajući u obzir iskustva iz tog perioda, kao i činjenice da je poplavama potencijalno ugroženo 18% teritorije Republike Srbije, najviše u priobalju Dunava, Tise, Save, zatim Morave, Drine i Kolubare, nameće se potreba daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti. Do pogoršanja stanja zaštite od poplava u Srbiji dolazi usled ljudskih aktivnosti, kao što su krčenje šuma, neplanska urbanizacija, oštećenje vodnih objekata. Daljem pogoršanju mogu doprineti nepravilna upravljanja vodnim objektima, kao i potencijalne klimatske promene.

U odbrani od poplava najveći značaj imaju preventivne zaštite, koje moraju obuhvatiti prostornu celinu vodotoka, priobalja i sliva. Osnovni cilj preventivnih mera sastoji se u smanjenju verovatnoće pojava izlivanja velikih voda i redukciji potencijalnih šteta od poplava.

U tom smislu, potrebno je pored ostalog, planirati na svim vodotocima drugog reda, čišćenje korita i rastinja, a u preventivne mere spadaju i pravovremeno uzbunjivanje, evakuacija stanovništva i sklanjanje pokretne imovine. Sve ove preventivne mere iziskuju velika finansijska izdvajanja, ali sve što se danas ne investira u prevenciji, ako dođe do poplava kasnije će se platiti sedam puta više.

Shvatajući značaj preventivnih mera, Srbija je u sistemu zaštite od ove nepogode od 2014. godine do danas, uložila oko pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini Srbije.

Upravo predloženim zakonom, pored ostalog, predviđaju se i mere aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode, pa ga stoga, u danu za glasanje, treba podržati. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:24