ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.

Živi u Beogradu.

Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.

U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).

Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.

Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik u Skupštini Grada Beograda od 24.10.2014. do 09.05.2018.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u XI sazivu, od 03.06.2016.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 70
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 12 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, član 3. Predloga zakona naglašava da smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet, a da svako ima pravo na zaštitu bez ikakve diskriminacije. Ovo je značajno, jer se katastrofe i vanredne situacije mogu dogoditi svuda i svakome.

Podsetiću vas na neke najveće prirodne katastrofe koje su zadesile Srbiju. Najveća poplava posle one majske 2014. godine, bila je 1965. godine kada se izlio Dunav, zatim 2005. godine u aprilu mesecu u centralnom Banatu, 2006. godine kada je poplavljeno 225 hiljada hektara.

Srbija je pretrpela čak sedam velikih zemljotresa, u Lazarevcu 1992. godine, magnitude 5,9, u Mionici 1998. godine, magnitude 5,7, a najrazorniji je bio onaj u Kraljevu 3. novembra 2010. godine, magnitude 5,4.

Požari i suše su takođe često pogađali Srbiju. Najviše temperature ikad zabeležene bile su u julu 2007. godine, kada je, recimo, u Smederevskoj Palanci zabeleženo čak 44,9 stepeni Celzijusovih, u Zaječaru 44,7 stepeni Celzijusovih i u Ćupriji 44,6 stepeni Celzijusovih. Velika suša je 2012. godine, prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji.

Najveće nevreme praćeno olujom i gradom zabeleženo je 1937. godine, maja meseca u Beogradu, ali su u novije vreme oluje i grad sve češći i za sobom ostavljaju ogromne štete u poljoprivredi. Najniža temperatura u Srbiji od minus 39 stepeni Celzijusovih zabeleženo je u januaru 2006. godine u Karajukića bunarima. Godine 2012. led je okovao mnoge gradove Evrope, pa i delove Srbije, u 14 opština je proglašeno vanredno stanje. Pojavljivanje klizišta u Srbiji nije neuobičajeno, jer je čak 38% teritorije Srbije obeleženo kao nestabilno područje, a evidentirano je čak 35 do 36 hiljada klizišta. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, jer je veoma dobar. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da kažem par reči o ovom zakonu sa aspekta odbrane i bezbednosti.

Odbrana svake zemlje obično se oslanja na civilnu odbranu i vojsku. Zasniva se na osposobljenost i organizovanost čitavog stanovništva, ali je Srbija prestala nažalost da to radi već duži vremenski period.

I evo, sve do sada prepuštala se uglavnom slučaju. Ranije smo to umeli da radimo. Pripremali smo čitavo društvo za najteže situacije, nema razloga da prestanemo da vodimo računa i o sebi i o svojoj zemlji.

Svaki civil treba da zna šta da radi u slučaju elementarne nepogode kako da zaštiti sebe, kako da zaštiti svoju porodicu i kako da pomogne onome kome je pomoć potrebna.

Stanovništvo Srbije mora da bude organizovan i osposobljeno za da može da odgovori na svaki izazov bez obzira odakle i zašto on došao da li je u pitanju neka prirodna katastrofa, vanredna situacija ili zbog elementarne nepogode ili nešto drugo.

Ovaj predlog zakona o kome danas raspravljamo daje odličnu osnovu za uspostavljanje sistema zaštite čitavog društva u tim situacijama, ali u budućnosti moramo da naše mlade sugrađane oni koji su bez iskustva kroz školovanje obučavati i osposobljavati kako da se snađu u vanrednim situacijama poput poplave, zemljotresa, požara, itd.

To je praksa u mnogim zemljama u Evropi, pa zašto ne bi bila i kod nas. Vanredne situacije svuda u svetu svakodnevno odnose mnogo ljudskih života, ugrožavaju i degradiraju životnu sredinu, uzrokuju veliku materijalnu štetu i gubitke. Rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, pa se državi nameće nužnost da organizuje efikasni sistem odbrane koji će moći da odgovori na sve izazove, rizik i pretnje bezbednosti po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra.

U svim uslovima rizika, kako god su oni nastali, vanredne situacije, katastrofa, vanredni događaji, zbog elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i terorističkih akata, moramo biti spremni za što efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedio oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u potpunosti podržavam Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i glasaću za njegovo usvajanje.

Predlog zakona je kvalitetan i sveobuhvatan u normiranju preventivnih mera i aktivnosti u cilju smanjenja rizika od katastrofa, efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i efikasnog otklanjanja njihovih posledica.

Naglasak je dat na što uspešnijoj prevenciji i jačanju otpornosti lokalnih zajednica i društva u celini i na podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u svim predvidivim situacijama.

Veoma je značajan i naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu pomoći. Usvajanjem zakona, stvoriće se neophodni uslovi za sprovođenje efikasnije zaštite, što će povećati stepen bezbednosti građana.

Poučeni iskustvom iz ranijeg perioda, a posebno iz katastrofalnih majskih poplava 2014. godine koje su zahvatile teritoriju 119 opština centralne i zapadne Srbije i u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi, onda se moramo osvrnuti na sve aspekte našeg reagovanja i ponašanja u ovakvim situacijama.

Kažu da poplava izbaci sve na površinu i ono najbolje, ali i ono najgore. Ta poplava 2014. godine pokazala je kako možemo da se ujedinimo oko cilja, ali i kako gotovo po pravilu postoji i neko ko je protiv, ko koči i ko takve situacije koristi za ostvarenje svojih ličnih ciljeva, bez obzira na posledice.

Setimo se još jednom te 2014. godine, setimo se Šapca, Obrenovca, Krupnja i mnogih drugih mesta ugroženih poplavama. Poplava je donela brojne žrtve i ogromnu štetu, ali nam je donela još nešto, solidarnost i hrabrost mladih ljudi širom Srbije koji su pokazali da mogu i hoće da se okupe i pruže nesebičnu pomoć ugroženima kao dobrovoljci. Poplava nam je donela i mnoge nove herojske spasioce koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli onima koji su bili u opasnosti.

Setimo se mudrih i ključnih poteza najodgovornijih u ovoj državi, počev od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, mnogih ministara u Vladi, rukovodećih u Vojsci, policiji, javnim preduzećima, pa i među građanima. Setimo se da je, recimo, ključni potez u odbrani Šapca bio to što je poslat lično načelnik Generalštaba general Diković da sa oficirima organizuje odbranu Šapca, i to je strateški jako važan potez, koja je u tom trenutku bila neorganizovana, a pretilo je da Šabac padne.

Zahvaljujući toj mudroj odluci i tom potezu, Šabac nije pao. Tadašnja Vlada na čelu sa Vučićem suočila se sa neviđenom stihijom, kako je znala i umela. Iako nisu imali formalno ovlašćenja, oni su rizikovali i preuzeli odgovornost da komanduju u momentu kada su odgovorni predsednici opština bili nemoćni ili bukvalno u haosu.

To je, kako se pokazalo, bilo neophodno uraditi, ali trebalo je imati i mudrosti i hrabrosti za takve poteze, jer odgovornost preuzimaju najbolji kada je najteže.

Još tada se jasno videlo da kao društvo nismo baš bili spremni za takve katastrofe, da je sistem koji smo nasledili imao manjkavosti i omogućavao je da neki gradonačelnici ili predsednici opština zbog ovlašćenja koja su imali čak samovoljno opstruiraju odbranu od poplava. U situaciji kada nismo imali civilu zaštitu niti brojnu vojsku samo zahvaljujući snalaženju Vlade i mudrom i odlučnom rukovođenju lično Aleksandra Vučića u ovoj katastrofi izbegli smo i mnogo katastrofalnije posledice.

Čitavo društvo je sa zebnjom pratilo događaje u vezi katastrofalne poplave. U medijskom fokusu bili su gradovi poput Obrenovca, koji je bio u potpunosti devastiran ili drugih gde se nalaze energetska postrojenja ili se nalaze bliže Beogradu. Nažalost, mnogi mediji su se uozbiljili tek kada je vrag odneo šalu, ali su neka udaljenija i manje bitna, pod navodnicima, mesta bila medijski nepokrivena i dugo su bila na margini događaja.

Tadašnji alternativni mediji na internetu, poput društvenih mreža, blogova i sajtova koji imaju status medija, odigrali su i svoju ulogu. Sa jedne strane veliki pozitivni doprinos pokazali su u lociranju ljudi koji su bili u opasnosti i koje je trebalo spasiti. Tu su ogroman doprinos dali i radio amateri, koji su zajedno sa tviterašima, odradili veliki, neprocenjiv posao i spasli mnoge živote.

Međutim, sa druge strane, jedna manja grupa ljudi koristila je internet i društvene mreže za širenje konfunzije, izazivanje tenzija, šireći ne proverene informacije i dezinformacije.

Svesno ili nesvesno mogli su da naprave neprocenjivu štetu da su se kojim slučajem strah, ogorčenje i panika proširili u većoj meri. Najbrutalniji primer takvog opasnog ponašanja bio je širenje neproverenih informacija o stotinama ili hiljadama mrtvih u Obrenovcu. Takve vesti su se zbog svoje suštine munjevito širile. Stvarali su ih i širili internet sajtovi koji su imali status medija ili su od internet korisnika doživljavani kao takvi. Nažalost, nisu bili svesni opasnosti i posledica koje su proizvodili.

Sve takve vesti morale su biti proverene. Ogroman broj ekipa je slat na teren da to provere, trošeni su ogromni resursi, a vesti su se pokazale netačnim. Neko je zarad lične promocije, kao navodni borac za istinu ili zbog vođenja kampanje protiv Vlade iz političkih razloga, širio senzacionalističke vesti i time radio protiv svog naroda i svoje države, uznemiravajući javnost. Zbog svega navedenog smatram da je pravo vreme za donošenje ovakvog zakona i pozivamo vas da ga usvojimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:36