ZVONIMIR ĐOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen u Prištini, 1960. godine.
Živi u Beogradu.
Završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju (VTVA, 29. klasa) u Rajlovcu i Batajnici (1981. godine) i stekao zvanje: Vazduhoplovnotehnički elektroinženjer. Kao oficir obavljao razne komandno-štabne dužnosti u raketnim jedinicama protivvazdušne odbrane (PVO) u Skoplju, Nišu, Kraljevu i Beogradu (od 1981. do 2006. godine). Poslednju dužnost u Vojsci Srbije obavljao u Komandi RV i PVO u Zemunu.
U organizaciji Američkog Instituta za mir (The United States Institute of Peace) i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, uspešno završio obuku i stekao znanja iz oblasti „Veština pregovaranja” (Professional Skills Workshop: Building for the Future). Na Beogradskom Fakultetu organizacionih nauka (FON), u centru za obuku – Prisma, završio prekvalifikacije za zanimanja u građanstvu, na programu „Upravljanje prodajom” (Sales Management) i dobio diplomu Menadžera prodaje (Sales Manager).
Penzionisan 2006. godine, u činu potpukovnika.
Od 2006. godine radi na poslovima menadžera prodaje i organizacije rada. Kao IT stručnjak u oblasti veb dizajna (Web Design & Development), samostalno dizajnirao i održavao više veb sajtova. Bavi se programiranjem.

Osnivač i član Srpske napredne stranke (od oktobra 2008. godine).

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Odbornik Skupštine Grada Beograda.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori Ruski jezik, služi se Engleskim jezikom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 20 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 15 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Zahvaljujem.

Meni je žao što ću morati da prekinem zabavu nekih narodnih poslanika i poslanica, ali moram vam reći, ovo što vi radite vodi u anarhizam i treba da budete svesni toga. Ovo nije parlamentarna demokratija, ovo je anarhizam.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem.

Juče i danas smo, poštovane kolege narodni poslanici, imali priliku da čujemo i ozbiljne diskusije i manje ozbiljne i tužne, otužne itd. Ali, hajde da se vratimo na dnevni red i da stavimo stvari na svoje mesto.

Glavobolju nam ovih dana stvara obaveza koja proizilazi iz jednog međunarodno pravnog akta koji je Srbija potpisala sa EU, tj. Evropskom zajednicom, radi se o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu koga imamo, prihvatili smo tada, i imamo obavezu da do 1. septembra, dakle, za još nekoliko dana, uskladimo svoje zakone tako da žitelji ili članovi, državljani EU imaju gotovo jednaka prava ili jednaka prava kao i državljani Srbije u kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Da se nama ne bi prebacivalo kako smo nedorasli ili neozbiljni itd, i da sada mi sve najgore govorimo o tom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ne kritikujemo mi sam Sporazum, koji je svakako dobar za Srbiju, mi kritikujemo pregovarače koji nisu svojevremeno dobro ispregovarali i doveli nas u poziciju kakvu nema nijedna druga zemlja članica EU, niti bilo koja zemlja koja je bila kandidat za ulazak u EU.

Da li je Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik Vlade, bio dobar pregovarač ili ne, stvar je za diskusiju, ali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije dobro ispregovarao, on i čitav tim koji je bio sastavljen uglavnom od predstavnika tadašnje vlasti. Zbog toga što ga nisu dobro ispregovarali, mi smo sada u problemu i želimo da taj problem rešimo i našli smo način kako ćemo ga rešiti. Rešićemo ga zakonom koji danas usvajamo, tj. Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Ne bih ja rekao da je Božidar Đelić loš pregovarač. Rekao bih pre svega da je on imao drugačije namere i prioritete. Nije njemu interes države Srbije tada bio na prvom mestu. NJemu su na prvom mestu bili interesi pojedinih centara moći kojima je omogućio da u kratkom vremenskom periodu pokupuju oko 300 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Samo četvorica ljudi, četiri osobe drže preko 100 hiljada hektara zemlje, nadajući se da će u roku od četiri godine, evo sada ovog 1. septembra oni i dalje biti na vlasti i da će upravo sada moći ponovnom preprodajom te zemlje da višestruko povrate uloženo. Procene su da bi ta zemlja, recimo, u narednih pet do deset godina bila skuplja, koštala pet i do deset puta više nego sada.

Da li je ova Vlada, a bilo je takvih primedbi, ozbiljno shvatila ovaj problem ili ne, neko je prigovorio da je neozbiljno prišla, ja kažem da nije tako, govori i činjenica da je ova Vlada zatražila od Instituta ekonomskih nauka i Instituta za ekonomiku poljoprivrede da urade stručnu studiju, tj. analizu pravnog i institucionalnog okvira tržišta poljoprivrednog zemljišta, procenu ekonomskih efekata liberalizacije tržišta, poljoprivrednog zemljišta i preporuke za izmene domaćeg zakonodavnog i institucionalnog okvira i njihovu adekvatnu primenu.

Ovu analizu radio je Institut ekonomskih nauka i Institut za ekonomiku poljoprivrede, pod rukovodstvom dr Jovana Zubovića, da ne nabrajam koliko još doktora i magistara je tu učestvovalo, a naručilac je bila Vlada. Znači, Vlada je veoma ozbiljno prišla rešavanju ovog problema. Izuzetna analiza, treba je pročitati, dostupna je javnosti, ali neću sada ulaziti u njene detalje.

Mislim da merama koje su predviđene ovim promenama, ovim Predlogom zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, upravo sprečeno ono što čitav narod, čitava javnost u Srbiji želi da se spreči, a to je da nam od 1. septembra neko dođe i, prosto rečeno, pokupuje poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu privatnih lica.

Više puta je ovde rečeno koje su to mere. To je da taj potencijalni kupac mora da bude najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave, znači, kod nas u Srbiji, da obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet kupoprodaje, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, i to najmanje deset godina, da ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu kojom bi obavljao tu poljoprivrednu delatnost, zatim, kao dopunsko, obezbeđujemo to poljoprivredno zemljište time da ako je, recimo, određeno kao građevinsko zemljište ono ne može da bude predmet kupoprodaje, da ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, da ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjima, vojnim objektima itd, znači, brinemo se o sebi. O ovome je više puta govoreno, tako da neću ponavljati.

Potpuno se slažem i prihvatam da ovakav predlog zakona treba da usvojimo. Ja sam za i pozivam vas da u danu za glasanje to i uradimo.

Međutim, na kraju bih se samo još na jednu stvar osvrnuo, veoma kratko. Juče smo u diskusiji čuli, a vezano je za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako je do raskola između jedne tada velike opozicione partije i njenih nekih članova došlo zato što je neko nešto prvo odobrio, pa nije odobrio, pa povukao svoju reč, itd, i u stvari problem se skreće na sasvim drugu stranu.

Gospodo, SNS, tj. mi koji smo nekada glasali za SRS, sebe ubrajam u takve, smo se suštinski razdvojili od te politike još odavno pre toga, možda još onog momenta kada je čitan onaj testament ispred američke ambasade. Setite se šta je tamo pisano. Zbog toga je važan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer tu je ona suštinska razlika između neke dve politike, namerno sada ne nabrajam o kojim se strankama govori. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, članovi Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u dosadašnjem toku rasprave čuli smo sve što se trebalo čuti, sve što je trebalo reći o predlozima zakona koje, na predlog Vlade Srbije, usvajamo na ovoj sednici.

Izražavam svoje zadovoljstvo što su vaša ministarstva, gospodo ministri, a posebno vi, i ovim predlozima zakona pokazali svoj domaćinski odnos, kao i cela Vlada, u vođenju države, što narod očigledno prepoznaje. Videlo se to i na izborima.

Kod prva dva predloga zakona, jasno je, radi se o još jednom načinu smanjenja troškova u radu Agencije za osiguranje depozita, pa su samim tim i prihvatljivi i posle vaših uvodnih obrazloženja, mislim da nema potrebe dalje obrazlagati.

Kod druga dva zakona radi se o garancijama koje Republika Srbija daje Nemačkoj Razvojnoj banci za zajmove EPS-u i EMS-u, a reč je u iznosu od 45 miliona evra Elektroprivredi Srbije, kojim se unapređuje zaštita životne sredine u Srbiji i paketi ugovora o zajmu od 15 miliona evra, napominjem, uz donaciju u iznosu od 6,5 miliona evra za potrebe Elektromreže Srbije, za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. Ovi zajmovi su veoma važni za razvoj energetskog sektora Srbije.

Kredit za EPS, čiji je rok otplate 12 godina, uz početak od pet godina, a za koji je Vlada Republike Srbije dala garancije, odnosi se na finansiranje i modernizaciju sistema transporta pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Taj zajam će biti iskorišćen za rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat će biti bolji kvalitet vazduha, jer će se sprečiti da vetar raznosi pepeo iz TENT-a, a ponekad će zaštiti i od zagađenja podzemne vode, reku Savu i zemljište.

Zajam i donacije EMS-A zaokružiće drugu sekciju prve faze gradnje projekta „Transbalkanskog koridora“, a koja ukupno ima četiri sekcije. Reč je o projektu koji vredi oko 30 miliona evra i on će, uz podršku Nemačke, biti povoljno finansiran zajmom koji odobrava Nemačka Razvojna banka KfW.

Dakle, reč je o projektu koji ima grant ili donaciju od 6,5 miliona evra koji obezbeđuje Evropska unija. Bez pomenutih novčanih sredstava, EMS ne bi mogao sam da finansira „Transbalkanski koridor“, koji predstavlja projekat od ogromnog državnog regionalnog, ali i evropskog značaja.

Taj „Transbalkanski koridor“ na relaciji, u ovom slučaju, između Kragujevca i Kraljeva, je projekat od ogromnog značaja, državnog i regionalnog, odnosno evropskog značaja, a druga sekcija prve faze podrazumeva podizanje prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400 kilovoltni naponski nivo, mi znamo da je prenosna mreža naponskog nivoa 220 kilovolti, u tim delovima Srbije, pri kraju svog životnog veka sa prosečnom starošću oko 50 godina, pa je svakako neophodno izvršiti modernizaciju.

Iz ovog što sam izneo, očigledno je da ću prihvatiti i predlažem i ostalima da prihvatimo ove predloge zakona i da ih izglasamo. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Dom zdravlja Zvezdara Dom zdravlja Zvezdara Mesečno 24978.00 RSD 23.06.2014 - 06.06.2016.
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 24.10.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 49161.00 RSD 01.01.2006 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:36