DIJANA VUKOMANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. januara 1967. u Virovitici, u Hrvatskoj.

Maturirala je u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Magistrirala je 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, u Mađarskoj. Doktorirala je 2009. godine na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

Objavila je preko trideset analitičkih studija u domaćim i inostranim stručnim časopisima i zbornicima, posvećenih političkim partijama, nacionalizmu, i post-komunističkoj tranziciji.

U periodu od 1992-2000. godine bila je zaposlena kao istraživačica u Institutu društvenih nauka, Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine radi u Institutu za političke studije kao naučna saradnica.

Bila je saradnica domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji.

Stručno se usavršavala na studijskim boravcima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (tokom 1997 godine).

Član je Socijalističke partije Srbije od oktobra 1996. godine. Nakon odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti i iz stranačkog života Vukomanovićeva je zajedno sa Milomirom Minićem pisala program SPS-a, da bi za Osmi kongres socijalista napisala novi program stranke mnogo liberalniji i u čijoj osnovi je moderna levica, okrenutost ka Evropi i saradnja sa drugim strankama. Na pomenutom kongresu SPS, 2010. godine, izabrana je za jednog od potpredsednika stranke.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

U prethodnom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i članica Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Sebe opisuje kao politikološkinju, levičarku i antiglobalistkinju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Socijalističku partiju Srbije i istoimeni poslanički klub napustila je 4. oktobra 2016. godine, a 3. februara 2017. godine priključila se novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 33
  • 0
  • 40
  • 1
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 6 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Pozivam se na član 107. zaštita dostojanstva Skupštine i ja vas molim da u svojstvu predsedavajućeg zaštite dostojanstvo.

Kolega poslanik je načinio nekoliko, da tako kažem, verbalnih, ozbiljnih prekršaja, počev od onog koje se tiče dostojanstva izbornog procesa nacionalnih manjina, koji su punopravni građani Srbije. To je bio jedan sveobuhvatan proces čije su pripreme trajale mesecima i zaista je nedostojno da on koristi da tako kažem, nipodaštavajuće oznake za pripadnike nacionalnih manjina. Čak neću citirati kako je nazvao pripadnike Romske nacionalne manjine.

Kolega Markoviću, jedno pravilo u politici važi, a to je nemojte svedočiti o nečemu što niste videli vlastitim očima. Recite mi kojim ste okom videli šta se dešavalo u Vranju? Levim ili desnim? Ili ste čitali saopštenje vaše partijske centrale i sada tumačite nešto … (Isključen mikrofon.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pošto kolege poslanici iz vladajuće koalicije nesebično hvale ministra Stefanovića, dozvolite da i ja svoje izlaganje započnem sa pohvalama. Ja ću isto kao i moja uvažena koleginica, šefica naše grupe, dr Sanda Rašković, da pohvalim načelnika Sektora za vanredne situacije, Predraga Marića. Ja sam ubeđena da zbog njegovih sposobnosti i sposobnosti njegovog tima, neće mu zameriti ministar zato što ga hvali opozicija, a takođe jer samo kvalitetni ljudi, pogotovo u vanrednim situacijama, sposobni ljudi da organizuju timove i intervencije u vanrednim situacijama, su preko potrebni ovoj državi, koja je, pa i po ovom dnevnom redu, u nekom katastrofičnom stanju.

Moje uvažene kolege su već govorile, svedočile su iz svojih jedinica lokalne samouprave koliko naša država nema kapacitete da reaguje na neke vanredne izazove, u slučaju nekih nesreća izazvanih bilo ljudskom greškom ili nekom višom silom, ali, evo, sad na tragu ovih pohvala dozvolite da se i u srpskom parlamentu čuje i pohvala i zahvalnost Udruženju vatrogasaca iz Južnog Velsa. Ja mislim da se kolega Bačevac, dr Bačevac iz Novog Pazara, već zahvaljivao na opremi koju oni kontinuirano već nekoliko godina pružaju Srbiji. Nedavno su i uputili tri navalna vozila, kao neku vrstu donacije.

Još 2012. godine je grupa vatrogasaca iz Velike Britanije, odnosno iz Južnog Velsa, vozilima su krenuli i dovezli su šest vozila za pomoć vatrogascima, odnosno, to je bila donacija. Vozili su kroz pet-šest evropskih država, preko 22 hiljade kilometara. Ali, kad već pričamo o požarima, moram da konstatujem da nije bilo vatrogasaca iz Raške, možda bi požar koji je izbio u Novom Pazaru bio i katastrofalniji.

Hoću reći koliko je država Srbija u stanju ljudske, životne potrebe, za opremom, za novcem iz budžeta, koji će se ulagati na zaštitu građanstva i ljudi na terenu širom Srbije i koliko političari koji su na vlasti treba da se manu politikanstva i jednog zamagljivanja realnih društvenih potreba, jer mi sad idemo u susret formulisanju nacrta budžeta, budućeg budžeta za 2019. godinu i zaista apelujem na vlast da mnogo veća sredstva usredsredi na rešavanje spašavanja ljudskih života. Usled ovih globalnih klimatskih promena, mislim da će građanstvo u Srbiji, stanovništvo, biti u sve većoj potrebi za takvim usmeravanjem sredstava.

Ja ću se isto kao i moja uvažena koleginica Mihajlovski osvrnuti, pošto imam ograničeno vreme, na ovaj zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i reći ću ono što je već očigledno. Dakle, ovo nije neki novi institut koji ne postoji u našem društvu, jer je već i Komitet pravnika za ljudska prava mapirao oko 95 različitih organizacija. Postoji različita organizacija koja je „pro bono“, ta čuvena reč kojoj se obradujete kada vam advokat kaže da će neka od njegovih usluga biti „pro bono“, ali zaista je mnogo ljudi koji su u potrazi za pravdom u zemlji Srbiji i zaista u bezizlaznom položaju i potrebna im je pomoć stručnih ljudi.

Vi znate, gospođo ministar, koliko su se strukovna udruženja, advokati, sa opravdanom argumentacijom isticali da donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći neće rešiti kvalitet ili ubrzati pristup pravdi u Srbiji. Oni imaju, naravno, svoje strukovne, veoma ubedljive argumente, ali ja se bojim da na ovaj način sročenim zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći mi jednostavno dajemo politički legitimitet jednoj socijalnoj sagregaciji u Srbiji, odnosno govorimo da će samo siromašni ljudi u

Srbiji, a to su, naravno, ovde su navedene kategorije i pogotovo ranjive kategorije, jednostavno biti osuđene na dobijanje besplatne pravne pomoći.

Pri tom, recimo, konkretno u članu 32. stav 4, mi smo uneli, odnosno vi ste uneli jednu odredbu koja zaista kaže da taj diplomirani pravnik sa tri godine iskustva u struci, ukoliko za osam dana ne donosi rešenje o dodeljivanju prava na besplatnu pravnu pomoć, doduše i ovaj rok od tri dana po prijemu zahteva, odnosno dostavljanje dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen. Zašto se ovde nije pisalo – smatra se da je zahtev, odnosno organ uprave, odnosno taj diplomirani pravnik, zašto ovde niste napisali – smatra se da je zahtev prihvaćen? Jer tih, koliko ste izračunali, ovde ste se pozivali na istraživanja koja je radila Svetska banka, ako je preko 600 hiljada tih potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći, ja mislim da je ovde trebalo da se donese upravo to rešenje – ako organ uprave ćuti, odnosno nije sposoban da u roku od osam dana donese rešenje, da se smatra da je zahtev prihvaćen.

Vi znate koliko ti siromašni ljudi ne poznaju prava. Neki od njih su nepismeni, ne mogu uopšte pred šalterom da dobiju neki papir, mada se ovde govori o digitalizaciji, ali ja mislim da upravo u članu 32. stav 4. trebalo je da piše da se zahtev prihvata ako organ uprave ćuti. Hvala vam, nemam više vremena.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2018.

Zahvaljujem.

Pa, evo, poštovane koleginice i kolege, mi smo na prvoj sednici redovnog jesenjeg zasedanja i da je sad neki analitičar koji pomno prati situaciju u Srbiji pogledao dnevni red Prvog redovnog zasedanja naše Skupštine, on bi možda bio zaprepašćen sa ovim dnevnim redom, zato, kako su već moje uvažene kolege Aleksić i Lazić ukazali i ranije u toku jutrošnje rasprave, da su na dnevnom redu u Srbiji danas, koja se suočava sa brojnim i ekonomskim i političkim, pa i regionalnim problemima, problemi ekologije, problemi migratornih ptica, slepih miševa. Zato, paradoksalno, ali ipak ću pohvaliti, dozvolite da kažem, tu vašu naknadnu političku refleksiju da ipak u dnevni red uvrstite barem jednu tačku koja je od životne važnosti za građane. Naravno, ja mislim na lečenje naših sugrađana koji ne mogu da nađu leka u Srbiji i za koje je to pitanje života i smrti.

Tako da ću i ja isto moje izlaganje početi upravo sa ovom 6. po redu tačkom, a onih prvih pet mislim da nisu od tolike važnosti.

Evo, ja ću u ime građana, mada me, naravno, nisu ovlastili, ali ja sam narodni poslanik, to je moja dužnost, da kažem hvala, hvala Vladi što je dodelila, što je u stvari iz RFZO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dodelila još ta dodatna sredstva, jer to će, nadam se, spasti nekakve živote.

Međutim, dozvolite da ipak izrazim čuđenje, poštovani ministre Lončar, sa tumačenjem humanitarnih akcija prikupljanja pomoći za lečenje dece. Vi ste identifikovali četiri grupe, da tako kažem. Rekli ste da neće nam valjda glumci, pevači, političari, a to mi svi jesmo, bez obzira da li smo opozicija ili na vlasti, i farmaceutska mafija, upotrebili ste prilično težak izraz, za koji trebaju i dokazi, da se oni ne trebaju baviti lečenjem dece. Izneli ste i danas neke tvrdnje koje su objavljene u nekim dnevnim novinama, da je došlo do određenih zloupotreba.

Ja vam ukazujem da je pre nekoliko godina i u pređašnjoj Vladi u različitom političkom sastavu bilo akcija procesuiranja, odnosno najpre hapšenja osumnjičenih za zloupotrebu procesa lečenja, da tako kažem, za iznuđivanje mita ili za zloupotrebu nekih fondova, da sad ne navodim konkretne primere. Vi ste ministar i kolega tih ljudi koji su angažovani u zdravstvu. Ja mislim da nije dobro niti ikoga, nijednu grupu ljudi koja želi zaista, pa makar jednim SMS-om, koji možda košta 30 dinara, ali da zaista doprinese i iz prostog poriva čovekoljublja.

Zato vas zaista molim da dobro promislite kad govorite, kad dajete izjave, da li, recimo, ova današnja rasprava, gde ste vi apostrofirali, gde ste naglasili da dolazi do zloupotreba, da neko prikupljenu humanitarnu pomoć možda zloupotrebljava, da li će to obeshrabriti sve one ljude koji su spremni da pošalju jedan SMS i da povećaju za 0,001, za jedan promil, za jedan procenat šanse nekog deteta ili nekog obolelog, da povećaju njegove šanse za lečenje.

Zato vas zaista molim da uvažite tu dobru volju građana, masovnu volju građana da zaista na neki način … Građani bi se obraćali na drugi način, na drugi način bi davali humanitarnu pomoć. Možda im je to tako najjednostavnije, preko SMS, zato što nemaju vremena da odu u poštu, da odu u neku banku.

Kao poslanik ću dati doprinos ubrzanju lečenja, jer na žalost svi mi, ja sam imala u porodici slučaj teško obolelog člana porodice i znam koliko čovek koji je skoncentrisan na lečenje nema vremena da se bavi administrativnim procedurama, nije dovoljno obavešten, on želi da razgovor sa lekarom obavi samo oko dijagnoze, oko načina lečenja i njemu je zaista hitno potreban novac.

Dakle, ja ću pročitati ono što biste vi možda mogli, jer je to upravo dopis Vlade koji je obnarodovan pre nekoliko dana, gde su uputili građane da se obraćaju budžetskom Fondu za lečenje obolenja, stanja ili povreda koje ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Evo, građani koji sada gledaju ovo i koji znaju da nekom treba, dozvolite da od ovih 20 minuta iskoristim nekoliko sekundi da kažem taj broj. Možda će se telefoni u ministarstvu, jer ovo su telefoni u Ministarstvu zdravlja, usijati, ali to je ono što građani očekuju od vas, ministre, da uložite možda neki novac od nekih, da tako kažem, propagandnih aktivnosti koje imate, neki mali fond u okviru Ministarstva zdravlja, da velikim krupnim slovima, u nekim dnevnim novinama, objavite ove brojeve.

Dakle, poštovani građani, ukoliko znate da je nekome preko potrebno da se obrati sa dokumentacijom budžetskom Fondu za lečenje, za traženje leka, pacijenata koji ne mogu da se leče u Srbiji, jer ne postoje uslovi, obratite se Ministarstvu zdravlja na sledeća dva telefona. Dakle, Vlada je ukazala na ova dva telefona: 011/2656-384 i 011/3614-700. Pri tom, poštovani gospodine Lončar, vas molim da se ne ugledate na vašeg kolegu Đorđevića iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja koji je zajedno sa bivšim gradonačelnikom, a sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, u toku predizborne kampanje za Beograd obnarodovao jedan drugi broj na koji bi mogle da se obrate žene koje su žrtve nasilja i do dan danas, deset meseci nakon obnarodovanja tog broja, se niko ne javlja, odnosno zato što nije izvršena javna nabavka, odnosno njegovo ministarstvo je najpre raspisalo, pa povuklo javnu nabavku i taj broj jednostavno nije u funkciji. Tu samo imate jedan automat koji vam kaže – vaš poziv ne može biti ostvaren, molimo pozovite kasnije.

Zato vas molim da na ova dva broja telefona, koje je Vlada pre nekoliko dana obnarodovala, a koji nije toliko popularizovan i koje građani ne mogu da znaju u toj situaciji, užurbanosti oko lečenja ili oko pripreme uslova za lečenje, molim vas jednostavno da možda otvorite neke nove linije. Naravno, tu su dati i mejlovi. Sada ih neću pročitati, ali preko ovih telefona, nadam se, da će građani moći preko tih mejlova …

Vi znate koliko Srbija nije digitalizovana, što bi predsednika Vlade rekla, da oni nisu u mogućnosti, nemaju kompjuter, nemaju mejlove, oni su u bolnicama. Oni pri sebi nemaju elektronski oblik komunikacije, a ne mogu da skeniraju preko mobilnog telefona.

Svi mi koji smo prošli, građani koji prolaze kroz proces lečenja nekog člana porodice, a pogotovo kada su u pitanju deca, zaista trebaju asistenciju administrativnu. To je ono što svi dokumenti EU govore i stavljaju kao veliku primedbu, bilo u Poglavlju 27, ekologije, pogotovo u oblasti zdravlja, a to je da nemamo dovoljno administrativnih kapaciteta. Čovek čija se dijagnoza broji danima zaista je u stanju velike potrebe.

Zato hoću da iskoristim ovo moje vreme da pohvalim nekakve nevladine inicijative koji se trude da prikupe sredstva za zbrinjavanje, npr, onkoloških bolesnika, palijativno zbrinjavanje. Vi znate za inicijativu Belhospis i gde se mnoge firme iz Srbije, strane firme, domaći akteri, da tako kažem, i strane diplomate angažuju da bi se prikupila sredstva da se izgradi taj hospis, ta kuća gde bi mogli ljudi koji su sa nekom termalnom dijagnozom da se leče.

Dakle, apelujem, pomenuću naravno crkvu, ulogu crkve, to čovekoljublje koje treba da se neguje u našem narodu. Prosto ovakvim načinom optuživanja, senzacionalističkim naslovima, bez dokaza, bez procesuiranja, bez hapšenja, zašto da ne, onih koji se usuđuju da zloupotrebe te fondove zaista obeshrabrujemo masu građana da pošalju makar i taj jedan SMS. Dakle, moramo da negujemo tu vrstu građanskog poverenja u smislu dati novac nepoznatom čoveku u humanitarne svrhe, a pogotovo kada su deca u pitanju, jer faktor vreme, vi ste lekar, vi to jako dobro znate, mnogo znači.

Neka to bude posvećeno ovoj šestoj tački. Nije važan taj redosled i naše političke igre dnevnog reda, naše zađevice. Ovde su ljudski životi u pitanju i naši kapaciteti. Mi nismo bogata zemlja i naši kapaciteti su zaista ograničeni. Upravo taj faktor vreme je od izuzetnog značaja.

Naravno, osvrnuću se na ovaj set ekoloških zakona. Evo, opet jedan komliment, koristim tu vrstu poznanstva, upoznatosti sa radom ministra Trivana i znam da je on izuzetno stručan za ovu oblast, ali jednostavno ekologija, premda jeste bolna tačka, crna tačka razvoja Srbije, na razvojnoj mapi Srbije, prosto mislim da će dugoročno zaista da zapreči razvoj i integrisanje Srbije, imidž neke Srbije u regionu i u svetu, jer vi znate koliko su turisti, koji se odluče da dođu ovde, zaprepašćeni stanjem ekološke svesti.

Zaista vas molim, ministre, da ne dolazimo u jednu zamku i da na kraju kažemo, na onaj način na koji čak i predsednik Srbije kaže, takvo je stanje svesti da njegovo rešenje, odnosno način na koji razmišlja o rešenju Kosova jednostavno narod ne razume. Zaista znamo koliki je problem, recimo, ovde pričamo o migratornim pticama, koliki je problem to što individualni proizvođači truju pesticidima svoje njive, svoje useva da bi se zaštitili od glodara, onda te useve ili te otrovane glodare jedu divlje ptice, pa one uginu i na kraju imamo društvo za zaštitu ptica koje izlazi u javnost sa podatkom da je od 2000. godine do sada 733 ptice uginulo. Imamo podatak da je od tih 733 slučaja samo jedan čovek iz okoline Kikinde kažnjen, i to institutom oportuniteta. Dakle, on je prosto platio, kako da kažem, nije čak ni odštetu platio, mada je bio predlog ovog društva da po jednom ždralu, a bilo je reči o pet otrovanih ždralova, odštetnih zahtev bude 200.000 dinara, ali on je tim istim institutom oportuniteta platio 400.000 dinara.

Znam da je teško nekoga ko ulaže trud da bi zaštitio svoje useve edukovati, ali jednostavno je nemoguće non stop se izgovarati na nisku svest ili nedovoljnu svest naroda, jer na kraju krajeva, te useve, vi ćete to bolje znati od mene, na kraju jedu i ljudi. Svi ti fitosanitarni propisi su zaista kompleksni i potreban je veći nivo saradnje sa vašim kolegom iz Ministarstva poljoprivrede.

Pošto na dnevnom redu imamo ograničenu agendu, a jedan od ovih sporazuma koje mi sada razmatramo jeste i Sporazum o saradnji u oblasti ekologije sa Republikom Hrvatskom, dozvolite sada jednu malu digresiju. Nadam se da mi nećete zameriti. Ne bih to čak ni pominjala da vi to niste spomenuli na Odboru za ekologiju juče i da danas niste to spomenuli. To je meni bilo neočekivano da ćete vi sa takvim bogatim političkim iskustvom, još iz vremena 90-tih, pomenuti pitanje granica. Ne znam zašto je to trebalo. Vi ste ministar u Vladi Srbije i iz mog nekog parlamentarnog iskustva, parlamentarne diplomatije, kad god smo išli, bila sam šef delegacije pred Parlamentarnom skupštinom OEBS, od tih 56, 57 zemalja članica, zaista sam videla brojna izlaganja širom sveta, od severne Amerike do naših krajeva, videla sam koliko se ljudi kad odu u inostranstvo, parlamentarnici zaista trude da vrlo paze na svaku rečenicu koju izgovaraju.

Vi ste juče sami na sednici odbora tumačili, u stvari jednostavno ste predočili da se razgovarali sa vašim kolegom ministrom energetike i ekologije iz Republike Hrvatske, ne samo povodom ovog sporazuma, ali da su oni otvorili pitanje granica. Rekli su da je to jedno otvoreno pitanje i vi ste sami rekli jednu rečenicu za koju bih molila prosto, ne samo vas, nego i druge ministre da prosto u tim nekim zvaničnim susretima, zaista kao što smo nekad imali uputstvo da insistiramo na onom apendiksu uz oznaku „Kosovo“ da i sad pazimo.

Dakle, ja ću vas citirati što ste rekli na sednici odbora juče 2. oktobra – istina, oni kažu da imamo neka otvorena pitanja povodom granica. Dakle, citiram sve vreme vas – recimo, Dunav, itd. međutim, moja teza je bila da je baš to razlog više, da mi sarađujemo. Sad ključna rečenica koju ste vi juče rekli u mikrofonu u sred Skupštine Republike Srbije – kakve veze ima, što se mene tiče, gde će biti granica na Dunavu? Ne znam, 100 li 200 metara levo ili desno, samo mislim da baš tu Dunav ili mora i ostalo uostalom treba da bude deo naše saradnje da zaštitimo ova područja. Neka se zatim oni koji se bave politikom na taj način dogovaraju šta ćemo i kako ćemo što se toga tiče raditi.

Dakle, ministre, zaista vas molim i molim prosto celu Vladu da poštuju uputstvo Ministarstva spoljnih poslova, vi ste iz iste političke partije. Vi i ministar Dačić i Ministarstvo spoljnih poslova je izdalo zvanično tumačenje povodom slučajeva spornih između granica Srbije i Hrvatske gde je naglašeno da Srbija insistira da ta granica ide plovnog puta Dunava, kako je to i zakonom rešen još 1945. godine.

Dakle, zaista mislim da u detaljima se nalazi đavo, ali da zaista moramo u svim našim spoljno političkim susretima, bilo da smo parlamentarci ili pripadnici Vlade, vodimo računa o svakoj izgovorenoj reči.

Dakle, vi znate da je predsednik Vučić nedavno konstatovao da ćemo mi biti u dobitku ako dobijemo jedan metar izgubljene teritorije na Kosovu, ako je njemu važan ovaj jedan metar, onda vas molim da i tih 100 do 200 metara sporne granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske da budu važni. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas je svetski Dan porodice. U našem narodu postoji jedna poslovica koja kaže da je žena stub porodice, zato će moje poslaničko pitanje na današnji dan biti upućeno Ministarstvu koje bi trebalo da štiti radnička prava žena, jer da bi žene bile stub porodice one moraju da imaju pravo da dostojanstveno rade i pošteno zarađuju.

Dakle, moje poslaničko pitanje je upućeno ministru rada, zapošljavanja za boračka i socijalna pitanja, gospodinu Zoranu Đorđeviću, a tiče se informacija koje su objavili razni mediji, dakle, to je već opšte poznata činjenica, mada Ministarstvo izgleda ćuti, i ono se tiče firme „Kejzen“ u Smederevu, gde većina rade žene radnice. Od 300 zaposlenih radnika, tamo je 280 žena, koje su zbog neisplaćene plate i zbog neplaćenog prekovremenog rada u poslednjih šest meseci stupile u štrajk. Nakon toga je usledilo isplaćivanje tog prekovremenog rada i zaostale plate.

Međutim, isto tako je usledilo i disciplinovanje radnica. Sedam radnika je do sada dobilo otkaz u formi sporazumnog raskida ugovora o radu, tri radnice su zastrašene pristale na sporazumni otkaz, međutim četvoro radnika ne pristaje.

U međuvremenu, došlo je i do spontanog sindikalnog organizovanja, više od polovine radnica je prišlo sindikatu „Sloga“. Međutim, izgleda da je to upravo upalilo alarm kod poslodavca i da se dešava ono što se i dešava širom Srbije, a to je da se radnici disciplinuju, zastrašuju i kažnjavaju zato što traže svoja radnička prava, dostojanstvene uslove rada i zato što stupaju u štrajk.

Budući da Ministarstvo i sam ministar Đorđević jeste najavio usvajanje novog Zakona o štrajku, pokrenuta je i javna rasprava, do duše ne u punom intenzitetu. Podsećam da Zakon o štrajku potiče u Srbiji još iz 1996. godine, a dosta toga se promenilo na tržištu rada i tržištu radne snage, tako da je moje pitanje upućeno ministru - da li je informisan, budući da se ne oglašava u ovom konkretnom slučaju o informacijama koje sam iznela, da li će da podstakne inspekciju rada da obavi, da tako kažem, uviđaj, da razgovara sa radnicama? Radnice su otišle na razgovor sa gradonačelnicom Smedereva, ali nije Smederevo toliko daleko od Beograda da Ministarstvo se ne bi obavestilo i sigurna sam da ima informacije.

Da li će ministar apelovati da se poštuje odredba člana 14. iz Zakona o štrajku, koji kaže da radnici zbog organizovanja ili učešća u štrajku ne mogu da bivaju otpušteno sa posla? Dakle ja molim informaciju o ovom slučaju.

Drugo pitanje upućujem gospodinu ministru Đorđeviću, tiče se nečuvenog slučaja radnice Danke Simić, koja je zbog toga što je njen suprug učestvovao u sindikalnom organizovanju, takođe zbog neisplaćenih zarada, premeštena sa mesta laboranta, najpre na posao čistačice, a zatim i pomoćne radnice u kamenolomu? Dakle, mi govorimo i ovo, vidim da moje kolege iz vladajuće koalicije nemaju strpljenja niti da saslušaju ovih pet minuta o položaju radnika u Srbiji, a možete misliti kako izgleda i desetočasovni i dvanaestočasovni i četrnaestočasovni prekovremeni rad radnika u Srbiji, a vi nemate strpljenja ni da saslušate pet minuta, u dužnom uvažavanju ovih informacija za koje je bitno da se čuje u Skupštini Srbije.

Dakle, da li će ministar Đorđević podržati nalaze Poverenice za ravnopravnost, koja je ustanovila prekršaje Zakona o zabrani diskriminacije ove pomenute Ranke, Danke, Simić, u Ravnaji u Malom Zvorniku i da li će sarađivati sa njom i da li će sarađivati sa poslovodstvom i vlasnicima ove firme da bi se radna i ljudska prava ove žene uvažila? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.03.2018.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću povodom brojnih neregularnosti koje su uočene na dan izbora u gradu Beogradu. Dakle, ove neregularnosti su prijavili registrovani posmatrači izbora i isto tako i predstavnici izbornih lista koje su učestvovale na izborima, a isto tako i građani i one su publikovane u javnosti.

Ova obaveštenja tražim zato što je došlo do fizičkih napada na pojedinim biračkim mestima upravo pomenutih registrovanih posmatrača i pojedinih građana. Takođe su uočena vođenja paralelnih spiskova građana birača, što otvara sumnju na neovlašćen uvid i zloupotrebu jedinstvenog biračkog spiska, a takođe se postavlja i sumnja u veliki broj prijave prebivališta na teritoriji Grada Beograda iz drugih opština i gradova širom Srbije.

Zato tražim od ministra Stefanovića da iz zapisnika koje su sačinili na uvidu predstavnici Policije iz policijskih uprava na teritoriji Beograda, konkretno na dva biračka mesta, dostavi objašnjenja i obaveštenja. Konkretno na biračkom mestu br. 1 na Novom Beogradu u prostorijama Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ u ulici Brodarska br. 3 i na biračkom mestu br. 66 na Zvezdari, MZ Novo Mirijevo 2, Mirijevski Venac br. 20, tu su fizički povređeni posmatrači CRTA, došlo je do fizičkog obračuna i incidenta i pozvana je policija i sigurno se na osnovu sačinjenog zapisnika intervencije policije mogu izvući podaci i objašnjenja.

Takođe, na Zvezdari su i druge, osim CRTA kao registrovanog posmatrača izbora i predstavnici izbornih lista „Inicijativa Ne davimo Beograd“, DS, Pokret „Dosta je bilo“ su prijavljivali neregularnosti.

Dakle, konkretno pitanje za ministra Stefanovića, pod jedan, koliko prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja su registrovane na teritoriji Grada Beograda i koliko je odjava prebivališta na teritoriji Republike Srbije, iz kojih opština i gradova bilo registrovano u MUP Srbija u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine?

Pod dva, koliko novih ličnih karata je izdato u periodu 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji PU Grad Beograd?

Moje drugo pitanje upućeno je ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, budući da je on zadužen, odnosno njegovo resorno ministarstvo je zaduženo za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, da ministar Ružić dostavi objašnjenja i obaveštenja o broju novoupisanih i izbrisanih građana iz biračkog spiska u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji Beograda i u tri opštine gde su se takođe održavali lokalni izbori, dakle u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu.

Pod broj dva, koliko poziva građana je bilo na dan izbora, to je pitanje za gospodina Ružića, 4. marta 2018. godine u Beogradu iz tri opštine gde su se održavali lokalni izbori, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, na dežurne telefone Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje su pritužbe bile i šta je Ministarstvo konkretno uradilo, intervenisalo iz obima svojih nadležnosti u slučaju neregularnosti?

Zašto su ova obaveštenja i objašnjenja važna i sumnja se na povredu odredbi Krivičnog zakona, odnosno krivičnih dela protiv slobode prava i čoveka i građanina, dakle čitavog niza, koje su regulisana članovima 155. do 160. Povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja i povreda tajnosti glasova. Tako, pitamo resorne ministre Stefanovića i Ružića za konkretne podatke o ovim neregularnostima, šta su oni konkretno preduzeli i šta će preduzeti da se ispravi pomenuta neregulisarnost u okviru nadležnosti njihovih resornih ministarstava.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 23320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 11:08