DIJANA VUKOMANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. januara 1967. u Virovitici, u Hrvatskoj.

Maturirala je u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Magistrirala je 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, u Mađarskoj. Doktorirala je 2009. godine na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

Objavila je preko trideset analitičkih studija u domaćim i inostranim stručnim časopisima i zbornicima, posvećenih političkim partijama, nacionalizmu, i post-komunističkoj tranziciji.

U periodu od 1992-2000. godine bila je zaposlena kao istraživačica u Institutu društvenih nauka, Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine radi u Institutu za političke studije kao naučna saradnica.

Bila je saradnica domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji.

Stručno se usavršavala na studijskim boravcima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (tokom 1997 godine).

Član je Socijalističke partije Srbije od oktobra 1996. godine. Nakon odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti i iz stranačkog života Vukomanovićeva je zajedno sa Milomirom Minićem pisala program SPS-a, da bi za Osmi kongres socijalista napisala novi program stranke mnogo liberalniji i u čijoj osnovi je moderna levica, okrenutost ka Evropi i saradnja sa drugim strankama. Na pomenutom kongresu SPS, 2010. godine, izabrana je za jednog od potpredsednika stranke.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

U prethodnom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i članica Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Sebe opisuje kao politikološkinju, levičarku i antiglobalistkinju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Socijalističku partiju Srbije i istoimeni poslanički klub napustila je 4. oktobra 2016. godine, a 3. februara 2017. godine priključila se novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 24
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 21 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Razgovor sa poslanicom

odgovoreno za 4 meseca i 8 dana i 22 sata

Poštovana, Kontaktiram Vas povodom inicijative 16 organizacija civilnog društva, eksperata i aktivista okupljenih oko Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja ima za cilj unapređenje izbornog sistema kroz promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i iza koje je do sada stalo više od 16.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Zahvaljujem.

Mi danas pričamo o setu predloga zakona, ali i moje koleginice i kolege su se do sad fokusirale na zakon o dualnom obrazovanju. Naravno, ja se kao levičar pridružujem svim onim kritikama koje govore o jednoj opasnosti, opasnosti da našu decu dugoročno pretvorite u jednu novu klasu, radničku klasu prekarijata, vi znate šta znači reč prekarijat, to znači jednu nesigurnost, znači da oni već od svoje 15 do 18-19 godine, budu spremni da ulaze u svet rada koji je nesiguran, da postanu radnici koji će biti beskrajno zamenjiva radna snaga.

Znači, mi ovde odrasli, koji smo punoletni i koji imamo političku, pravnu i svaku drugu vrstu moralne odgovornosti, razgovaramo o maloletnicima, o generaciji koja je rođena 2004, 2005. godine i koja nije u mogućnosti da sluša ovu raspravu jer je ne interesuje, a sudbinski se odlučuje o njima.

U obrazloženju zakona pomenuta je cifra, oko 150 hiljada nezaposlenih mladih ljudi uzrasta od 15 do 24 godine. Namerno napominjem ove brojke, jer do sada je radni vek u Srbiji zbog velike nezaposlenosti, zbog lošeg stanja u privredi višedecenijske, još od doba socijalizma da sad ne fokusiram ni za jednu vlast, kretao u taj svet rada u nekim svojim dvadesetim godinama. Nama su našim generacijama uvek govorili da treba završiti fakultet. Ali, vi sada decu uvodite u svet rada u 15 godini.

Prisustvovala sam jednoj konferenciji i to slikovito odražava ovo što se ovom vrstom reforme pokušava uraditi, kada je češki ministar rekao – mi Česi kada ne znamo šta radimo, radimo ono što rade Nemci. Tako vi sada objašnjavate ovu reformu koja zadire duboko i dugoročno u svet rada, govorite da ćete reformisati srednje obrazovanje po uzoru na Švajcarce, na Nemce, na Austrijance. Ovde se pominju i zemlje višegradske grupe, centralno-istočne Evrope, ali ja vam govorim i vi to svi znate, da je svet rada zaista poražavajući, standardi i zaštite na radu, uopšte uslovi rada su jako loši.

U ovom obrazloženju su možda, a možda je to i ministar Šarčević mogao da izloži, kakvi su nalazi, kakvi su rezultati tog eksperimenta koji je već i sproveden, dualnog obrazovanja na oko 1.200 učenika, u 21 školi gde je bilo uključeno 88 kompanija. Takođe, vreme mi je ograničeno pa ubrzavam, velika je razlika između te ambicije da vi uključite u taj sistem dualnog obrazovanja kompaniju i lokalne privrednike koji su nažalost na nekom mikro nivou ili nivou malog preduzeća. Znači, slepo guramo jednu čitavu generaciju, kažem, rođenu 2004, 2005. godine u ovu vrstu jednog eksperimenta, a da još uvek nismo svesni da to dugoročno opredeljuje njihovu sudbinu na tržište rada i cenu po kojima će oni morati da prodaju svoju radnu snagu. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Evo, ja ću biti parlamentarna prema mojim koleginicama i kolegama uvaženim narodnim poslanicima, ali meni vreme teče, a treba da razgovaramo, jer je retka prilika da imamo uvažene goste ministre sa saradnicima i predstavnike Vlade Republike Srbije.

Dakle, mene kao i moje kolege interesuje dosta toga. Nadam se da će biti ljubazni i voljni da odgovore ministri, pošto su oni u tom resoru gde od svojih saradnika mogu mnogo toga i informacije da nam prenesu.

Počela bih od činjenica, od brojki. Ovde na dnevnom redu imamo zakone koji se odnose na javnu upravu i koji se odnose na zakone o bezbednosti informacija, o elektronskom dokumentu, elektronskom poslovanju, ali sve bi se to moglo zbirno podvesti pod jedan pojam koji je pred Srbijom, a to je budućnost e-uprava ili tzv. digitalizacija, što i jeste bila jedna od ključnih reči premijera, odnosno predsednice Vlade Brnabić.

Htela bih da kažem da je Vlada, ono što je bilo saopšteno javnosti, donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi. Znači, to su i javne službe. Nisu samo državni službenici na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Brojka koja je u opticaju, kada ste se prebrojali, ljudi koji su zaposleni je oko 450 hiljada. Tačan broj je 451.433 čoveka koji su zaposleni na neodređeni vreme.

Ono što mi uvek izgovaramo u ovom jednom tranzicionom procesu, kod nas tranzicija nikako da završi, jeste da su to među najnižim standardima u Evropi, u smislu da nema dovoljno zaposlenih. Ako se uzima racio broj službenika u odnosu na sto stanovnika, pa se kaže da je evropski prosek 8,5%, da je to u Srbiji 6,4%. Znači, premda se donosi odluka o maksimalnom broju, ima još prostora i to je ono što će razumevati ministar Ružić, pošto je bio i na poziciji ministra za evropske integracije, kada je čitao rezolucije Evropskog parlamenta, izveštaje Evropske komisije, tamo se uvek naglašava da nema u Srbiji dovoljne političke opredeljenosti za reformu javne uprave. Želimo biti blagonakloni, pa verovati da je to sada moguće, da je budućnost pred nama, mada kaskamo za svetom.

Mi kao poslanička grupa, a međusobno smo pričali na osnovu diskusija drugih narodnih poslanika iz drugih poslaničkih grupa, vidimo dovoljno znakova sumnje da će Nacionalna akademija, ovako kako je zamišljena u Predlogu zakona, iskreno, zaživeti i da će moći da uposli taj proces celoživotnog obrazovanja, stručnog usavršavanja, dogradnje veštine i iskustava upravo zbog tog broja. Problem je u selekciji.

Nedovoljno je rečeno možda i u uvodnom izlaganja ministra. Ima vremena da to pojasni prilikom razmatranja amandmana. Kako će se vršiti selekcija u jednoj partokratskoj državi? Zašto kažem partokratska država? Zato što to ne pripisujem ni za jednu političku partiju. Pripisujem za sve one političke partije koje su bile na vlasti, jer ako imamo uvid unazad nekoliko meseci, a na to upozorava, to su podaci Transparentnosti Srbije, da su u v.d. stanju u „Službenom glasniku“ non-stop preko 300 ljudi. Produžava se to neko v.d. stanje, da li su po prvi put zaposlenih njih preko 200 na šest meseci, prvi put angažovani i ostali, da su im produženi, pošto nije taj javni konkurs sproveden na još tri meseca, znači, šest plus tri i to beskonačno v.d. stanje daje povod da se kaže da je cela država Srbija, a to nam je zadatak, i opozicionih i vladajućih partija, da izgrađujemo državu, da se oseća snaga i ozbiljnost partije da je kontinuirano u nekom v.d. stanju.

Ovako kako je zamišljena Nacionalna akademija, na to je već upozoravao kolega Đurišić, novci, pare koje su opredeljene, jer ovde kada razgovaramo mi smo zastupnici građana, zastupnici poreskih obveznika i treba da zamolimo ministra da nam objasni način razmišljanja kojim se opredelilo da za plate i socijalna davanja zaposlenih se daje tri puta više para nego za sprovođenje programa u Budžetu 2018. godine. Treba, takođe, da objasnimo na osnovu čega se došlo do te brojke od milion i po evra koja će biti namenjena za zgradu, da tako kažem, a ne za ljude. Republička agencija za imovinu ima dovoljno tog neiskorišćenog prostora. Da li zaista nameravate da gradite? Ovde se govori o tehničkoj dokumentaciji. Da li ćete graditi novu zgradu?

Ja ću se složiti i sa gospodinom Šešeljom, kolegom, mada se ne slažemo često, ali uz dužno uvažavanje – da li ste namerili da to bude u Beogradu? Zar je Beograd centar Srbije? pogledajmo unazad dvovekovnu tradiciju izgradnje države. Zašto ne bi bio centar, odnosno sedište te Nacionalne akademije u Kragujevcu, recimo, ili zašto ne i u Pirotu? Možda bi bolje razumevali svi, i mi kao političari i državni službenici, probleme sa kojima se suočavaju građani.

Dakle, ima puno prostora za, da tako kažem, učenje u hodu, za kompromise, ali zaista bih molila za pojašnjenje kriterijuma na osnovu kojih se došlo do određenih brojki, do određenih brojki o preuzimanju zaposlenih i imenovanih lica, da li je to iz Službe za upravljanje kadrova, Vladine Službe za upravljanje kadrova, najpre se pominjalo sedam plus pet, došlo se do cifre od tridesetak. Kolega Marko Đurišić je upozoravao da se došlo do cifre od oko 36.000.000 dinara.

Dakle, kad se čita celokupan taj zakon, oseća se malo i nedostatak neke normativno-tehničke redakcije discipline. Ja sam imala na momente utisak da čitam Strategiju o reformi javne uprave ili Akcioni plan. Znači, taj rečnik, pravnički rečnik mora puno bolje da se izoštri u tom smislu da treba, evo, na to je ukazivao kolega Pavlović, da zaista treba da se definiše položaj direktora, koji je gotovo nekakav inokosni organ, a da uopšte nijedan član ovog zakona nije posvećen niti njegovom imenovanju, koliki je njegov mandat, mi smo našim amandmanom predložili pet godina, ali njega treba da imenuje Vlada, znači, niti njegove odgovornosti.

Prema tome, zaista nedostaje taj direktor, da i on dobije jedan član, pošto je zaista moćan. On ima zaista i diskreciona prava i da utiče na programski savet Nacionalne akademije, i da utiče na izbor članova komisija. Znači, može da odlučuje, otprilike ono što će biti program rada, ali zaista, jedan čovek ne može da poseduje to sveobuhvatno znanje.

Na posletku, ali ništa manje važno, ja ne mogu da odolim da potenciram lepotu i bogatstvo srpskog jezika, to su, takođe, neki poslanici već ukazivali i da izrazim čuđenje za upotrebu reči „kouč“, „koučing“. Mislim da je malo rogobatno, malo je teško, nije u duhu našeg jezika. Zaista mogu da imam razumevanja za ministra Ružića, koji znam da je veliki ljubitelj sportske terminologije i, barem meni lično to podseća na ulogu kouča ili trenera u sportu, ali vi znate da je tamo trener zadužen za pravila igre i za tok odvijanja utakmice, a ovako kako je kouč definisan, znači, on je neki strateg, a ovako kako je kouč i koučing definisan u predlozima izmena Zakona o državnim službenicima, on je neko ko ravnopravno učestvuje sa polaznicima kursa u razmeni iskustva, znači, on je nešto sasvim na nekom nižem rangu u odnosu na mentora koji prenosi kompletna znanja.

Ako se konsultujete sa Jedinstvenom metodologijom izrade propisa, tamo isto piše, jednostavno se apeluje da se koriste reči srpskog jezika, odnosno strane reči ako za njih nema adekvatnih reči u srpskom jeziku. Dakle, moj apel bi bio da umesto „kouča“ koristimo izraz „vodič“. Mislim, to nije, kako da kažem, neko puritansko čistunstvo i neka odbrana ćirilice ili srpskog jezika. To je, jednostavno, zdravorazumski, jer zaista, kako da kažem, na onaj način na koji je predstavljen koučing u predlogu izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, zaista je nejasno u čemu je on to bolji od polaznika, eto, tako da uprostim.

Kažem da verujem u e-upravu. Evo, ovde povremeno u Srbiju dolaze predstavnici Estonije. Mi se možemo beskrajno izgovarati našim siromaštvom, time što smo bili i ratovima i sukobima i raznim nesrećama razdirano, da tako kažem, i društvo i država, ali vidite da je Estonija, kao bivša komunistička država, uspela da razbije tu e-upravu.

Evo, sad jedno pitanje ministru LJajiću u kontekstu ovih novih elektronskih, da tako kažem, zakona. Našla sam informaciju da je Estonija poklonila Srbiji nekakav „Iks roud server“, šta god to značilo, upravo za razvoj elektronske uprave, jer upravo i ovi zakon koji, i koristim priliku da pohvalim ministra LJajića, koji je na jedan veoma elokventan, jednostavan, slikovit način, a pri tom i stručan način, predstavio predloge svojih zakona. Najbitnije je da sve ovo što radimo, ne radimo radi neke apstraktne državne administracije, jer vi znate koliko građani imaju otpor kad god dođu na šalter lokalne opštine ili da ne pominjem neke druge organe, koliko im je teško da se suočavaju sa državnom birokratijom u Beogradu, ali sve ovo radimo zbog njih samih.

Evo, sada gledam u tim ministra Ružića i jedan od njegovih saradnika upravo insistira na tom lepom, sad ću vam pohvaliti izraz engleskog jezika „civil servant“, znači – službenik, sluga, gde ide do te mere, zato što smo svi ovde, treba stvarno da ističemo da smo mi sluge građana, ali toga građana, u predlozima zakona, reč „građanin“ se gubi, a upravo su nas to Estonci naučili, ako hoćete da glasate preko interneta, ako hoćete da preko mobilnog telefona imate završenu identifikaciju ili obavljate neko elektronsko poslovanje, vi morate da razvijete participaciju građana. Ministar LJajić je već naglasio, oko 360 hiljada da je bilo uključeno u neki oblik korišćenja, da tako kažem, modernizovanih sredstava, ali je zaista velika zabrinutost da širom Srbije, vi znate onu čuvenu srpsku rečenicu – a gde je ovde pečat.

Našla sam, takođe, podatak iz vašeg Ministarstva, iz vašeg tima da je još uvek na snazi 100 različitih propisa koji traže papirni dokument. Ne možemo biti samo, da kažem, ekolozi, jer mi u Skupštini to nismo. Mi još sve dobijamo na papiru. Ali, zaista, digitalizacija u Srbiji svaki dan doživljava poraz. Mi smo juče doživeli ovde jedan poraz onih ljudi, prvenstveno predsednice, koja je pokazala da softver u koji su uložena sredstva od poreskih obveznika, od para poreskih obveznika ne funkcioniše. Znači, prvog dana redovnog zasedanja elektronski sistem i digitalizacija Srbije, koju promoviše ova Vlada, je u kolapsu.

To je sve skupa zabrinjavajuće. Naša poslanička grupa, i time završavam, će podržati modernizaciju Srbije. Ne možemo iz straha od te partokratije, iz tog kontinuiranog upliva partija na selekciju kadrova, jer nekoga, ako izaberete od tih 450 hiljada ljudi da pohađaju Nacionalnu akademiju, vi ste mu dali nadu da će biti bolji državni službenik, ali će isto tako imati možda veću platu, lakše će da se uspinje na toj lestvici državnih pozicija.

Iz tog razloga, od tog straha od partokratske države, ne možemo da podržimo ova dva zakona, a zakone koje je prezentirao ministar LJajić, mi zaista nemamo ništa protiv, ali u amandmanskoj raspravi ćemo doneti konačnu odluku. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela bih da iskoristim priliku što imamo retko zadovoljstvo da se viđamo sa ministrom i njegovim saradnicima oči u oči i, eto, to je prilika da postavimo neka pitanja koja nisu toliko u opticaju javnosti.

Zajedno sa mojim koleginicama i kolegama, imala sam priliku da pre jedno godinu dana prisustvujem izložbi koja je bila ovde upriličena u holu Narodne skupštine, gde su bile fotografije usamljene dece. Zašto kažem usamljene dece? Tada je iznet podatak da u preko 100 škola u Srbiji imaju samo jednog, eventualno dvoje đaka. To je bila jedna potresna slika oronulih škola, zaboravljenih, koja zaista, sada čitajući ovaj Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, izgleda kao da živimo u nekom paralelnom svetu. Lica te dece, lepe dece, usamljene dece, sigurno vredne dece, koja se ujutru spremaju da idu u školu, koja kilometrima pešače i ovaj portret učenika, đaka koji je napisan jednim birokratskim, tehnokratskim rečnikom, koji je pretočen u Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, to su zaista dva paralelna sveta.

Budimo realni, budimo iskreni, ovde su neke moje koleginice i kolege koji rade skoro celog života u prosveti, u nauci, u obrazovanju, zaista svedoče kako to izgleda, koliko je težak posao profesora, nastavnika. Svi smo prošli kroz neko obrazovanje, imamo različita iskustva, ali znamo da bi bilo idealno kada bi ovo što je predočeno kao predlog zakona zaista zaživelo u praksi. Kada sam čitala početak tog zakona, o ciljevima, o ishodima, tu se koristi jedan, da tako kažem, tehnokratski rečnik, govori se o digitalnoj kompetentnosti, govori se o preduzetničkom duhu, govori se o životnim stilovima. Mi znamo da je bivši premijer, sadašnji predsednik Republike Srbije govorio o njegovoj ambiciji da unapredi nivo higijene. Da sada prosto ne ulazimo u tu tematiku, ali vi znate koliko je teško održati, da tako kažem, životni stil učenika na nekom nivou u ovim uslovima siromaštva.

Naravno, siromaštvo je reč koja se izbegava u politici, ne samo u toku ove vlasti, nego i ranije. Ali, Srbija nije prosperitetna zemlja. Zaista bih želela da ukažem na to koliko ima smisla razgovarati o Predlogu zakona, jer, evo, želim da pohvalim, predsednica naše poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić je već ukazala da je jedna narodna inicijativa dala rezultate. Ovde u Predlogu zakona je proglašena nulta tolerancija na nasilje. Koleginica Rašković Ivić je već rekla da u ovaj zakon uopšte ne ulazi reč koje smo svi svesni i koja izlaže decu riziku, a to je vršnjačko nasilje. Znači, ušle su mnoge druge inovativne, nove reči, novi govor, ali vršnjačko nasilje je izgleda još jedna zabranjena reč, kao što je i siromaštvo koje ne ulazi u naše zakone.

Ovaj zakon, ova dva zakona se u stvari najviše odnose, odnosno Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, na đake koji još uvek nemaju biračko pravo. I nastavnici i učitelji i profesori imaju biračko pravo, ali za decu zaista nemamo mogućnost da utiču. Ali, pomenula sam tu narodnu inicijativu i hoću reći da set predloga koji je organizovan i koji je poznat u javnosti zahvaljujući roditeljima nažalost nesrećno stradalog dečaka, Aleksin zakon i upravo toj peticiji i toj akciji koja se prikupljala podrškom na Fejsbuku je dala rezultate. Neki od tih pravnih instituta za koje su se oni zalagali, kao što je oduzimanje, recimo, licence direktoru ili nastavnom osoblju, su ušli u ovaj zakon, što je dobro. Znači, ima smisla razgovarati.

Zaista se čudim ministru Šarčeviću što prilikom promocije dualnog obrazovanja, što će reći preduzetničkog duha, u Srbiji uspostavlja, nemam ništa protiv, ali saradnju sa predsednikom Privredne komore. Mislim da to nije ta relacija, da zaista naši đaci po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja neće odmah uhvatiti tašnu i staviti mašnu, pa čak i da mi zaista njima stavimo te lepe uniforme, gledajući engleske ili belosvetske koledže. Vi znate da to nije realnost u Srbiji. U Srbiji se teško živi, živi se najviše od rada, a ne od preduzetničkog duha. Zato bih savetovala da vašu saradnju tokom vašeg mandata orijentišete ka SANU, tu su umni ljudi. Znači, učimo od onog što je najkvalitetnije obrazovanje, ne samo u Evropi nego i u svetu.

Već sam, pominjala, naravno, to medijski nije interesantno, tu listu koja postoji, recimo, u Americi, gde postoji 5.000 termina koje je jedan čovek, prof. univerziteta u Virdžiniji, sakupio. To su ne samo fraze, ne samo ono što mi možemo da naučimo iz hrišćanstva, iz islamske kulture, što je deo naše nacionalne tradicije, što je deo naših narodnih poslovica, što su činjenice, što je tradicija iz latinskog ili starogrčkog jezika, ali na kojoj naša deca ne mogu da razviju čitalačke kompetentnosti i da postignu bolje rezultate na PISA testovima. Ovde je naveden podatak u obrazloženju Zakona koliko je loš, nezadovoljavajući performans naših učenika na PISA testovima – čitalačke, matematičke kompetentnosti, funkcionalne pismenosti, naučne pismenosti. Nije preduzetnički duh nego inovativnost, znači sposobnost učenika u Srbiji da razmišlja i da kreativno daje doprinos, a ne samo da buba informacije i sve ostalo.

Mislim da strateški ovi predlozi zakona idu u jednom pogrešnom pravcu, u oblasti Zakona o visokom obrazovanju neguju mediokritetstvo, jer vi kada zacementirate u zakonu da je 48 evropski prenosivih bodova dovoljno, vi jednostavno mladom čoveku, akademskom budućem građaninu, budućem naučniku govorite – dovoljno je da budeš osrednji student, evo ti 48 bodova. U moje vreme se cenila izuzetnost i zaista još uvek, hvala Bogu, čak i u ovoj Vladi, a pogotovo i u opoziciji, ima izuzetno dobrih đaka, briljantnih đaka. Završiću ja sa nekom poslovicom – um caruje, snaga klade valja. Mislim da SNS treba da bude zaista na oprezu i na kraju će pobiti znanje i obrazovanje.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 23320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 11:08