DUŠAN BAJATOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1967. u Ravnom Selu kod Vrbasa.

Diplomirani je ekonomista i inženjer elektrotehnike.

Bio je generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije i član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je poslanik i šef odborničke grupe Socijalističke partije Srbije u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zatim u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, kao i u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Takođe, bio je i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine, član Izvršnog odbora Regionalne privredne komore Novi Sad, generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije, kao i član brojnih drugih društvenih organizacija i stručnih institucija. Poslanik je u Skupštini Srbije, a nalazi se na čelu Odbora za odbranu i bezbednost.

Oktobra 2008. imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća „Srbijagas“.

U maju 2009. godine potpisao je Osnovni sporazum o saradnji za projekat „Južni tok“ na teritoriji Srbije sa predsednikom Upravnog odbora kompanije „Gasprom“. Nekoliko meseci kasnije, potpisao je i Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Memorandum o gasovodu „Južni tok“. Novembra 2009. godine u Švajcarskoj osnivački akt zajedničkog preduzeća Srbijagasa i Gasproma „Južni tok Srbija“ potpisao je sa direktorom projekta „Južni tok“ u kompaniji „Gasprom“. Na zasedanju Evropskog biznis kongresa u junu 2010. godine u Kanu izabran je za člana Predsedavajućeg Komiteta ove asocijacije, koja okuplja 117 kompanija iz 23 evropske zemlje.

Novac od članstva u Upravnom odboru „Jugorosgasa“ donirao je socijalno ugroženim porodicama, zdravstvenim ustanovama i talentovanoj deci.

Za potpredsednika SPS-a izabran je 2006, a na tu funkciju reizabran je na Osmom kongresu partije u decembru 2010. Član je i Predsedništva te stranke i predsednik vojvođanskog Pokrajinskog odbora.

Osnivač je i raniji direktor Televizije Most u Novom Sadu.

Bio je narodni poslanik u sazivima iz 2008. i 2012. 2014. godine. Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 8 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 3 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

Poštovane kolege, ovo je rasprava o praktično najvažnijem dokumentu koji ova država donosi o budžetu i sigurno je od interesa za sve građane. Ova početna rasprava je u načelu.

Mislim da je najvažniji podatak koji ovaj budžet iskazuje da izlazimo iz perioda fiskalne konsolidacije. Dok se nalazite u periodu fiskalne konsolidacije ne možete računati na ozbiljne stope raste. To svi znamo. Ovaj budžet će biti uvod, 2018. godina, ono što se u ekonomskoj teoriji zove teorija rasta.

Ne želeći da ulazim u rasprave šta je bilo i kako je bilo, od 2012. godine ne vidim eksperimente tipa da smo za 2-3 meseca ostavili 400 hiljada ljudi bez posla, ne vidim da smo izmenom jednog Zakona o građevinarstvu uništili 23% BDP. To su bile neke vlade u kojima smo i mi učestvovali, da se razumemo. Ne vidim tu vrstu eksperimenata. Trebalo je popraviti sve ono što je urađeno u pljačkaškoj privatizaciji, čije su posledice po ekonomiju ove zemlje bile daleko teže od NATO bombardovanja. Dakle, treba dići ponovo srpsku ekonomiju.

(Radoslav Milojičić: Dajte, molim vas.)

Recite.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

Ne čujem kolegu. Verovatno ima nešto da kaže.
Dakle, ovaj budžet je posle dugo vremena…
(Zoran Živković: Ovo može?)
Gospodine Živkoviću, ja sam vas vrlo pažljivo slušao.
(Zoran Živković: Imali ste šta da čujete.)
Imate pravo. Takvo elementarno neznanje nisam skoro čuo. Neki mali broj glasova vam je dao taj mikrofon i vi ste narodni poslanik i možete da pričate šta god, ali morate biti pristojni, morate čuti, ako ništa drugo, i drugo mišljenje.
Šta je karakteristika ovog budžeta? I prošle godine, i ove godine, i uopšte u periodu fiskalne stabilizacije? Najzad smo počeli da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Dugo vremena mana našeg društva je bila što smo trošili na ovaj ili na onaj način, u ovim ili onim političkim nametanjima više nego što smo trošili.
Koliki nam je guber? Koliko piše u ovom budžetu? Tako je urađeno i prošle godine. Voleo bih da smo imali veće stope rasta. Ja bih voleo da naš društveni proizvod nije na nivou 36, 37, 38 milijardi, koliko neko govori, i to je u stvari naš problem – relativno mali društveni proizvod po glavi stanovnika, relativno mala per kapita. Na tome moramo da radimo.
Sistemske mere koje se mogu preduzeti od iduće godine, a to vidimo po tome što je uloženo dodatnih 100 miliona evra u kapitalna ulaganja, vratiću se kasnije na to, govore da država koja je kod nas ipak na unutrašnjem planu, mimo stranih investicija, najveći investitor, govore da ovaj budžet u datim okolnostima u kojima se nalazi srpska privreda odlično planira.
Neću polemisati sa 0,5% deficita. Siguran sam da mi u suštini nećemo imati deficit. Siguran sam da ćemo imati suficit, ali morate planirati konzervativno ako hoćete da imate stabilan dinar i ako hoćete da imate ove kamatne stope, pa i ako hoćete da imate dobre ocene ovih koje ja lično mrzim, a zovu se MMF i Svetska banka, ali su vam važni zbog toga da biste imali određene kreditne rejtinge.
Mogu da vam kažem da je „Srbijagas“, koji ima veliku količinu duga u svom portfoliju, ove godine reprogramirao, recimo, dolarske kredite sa kamatnim stopama od 0,9%. Kapital je relativno jeftin.
Čak bih imao drugu strategiju. Ja bih se čak zaduživao, pod uslovom da mi možemo u ovom politički nestabilnom regionu, jer nema više investicija za jednu malu državu, postoje samo investicije koje su regionalnog karaktera, ili se uklapate u neke velike sisteme koji dođu da investiraju kod nas. Ovo govorim zbog toga što se paušalno ocenjuju strane investicije koje dolaze kod nas.
Nema drugih investicija. Ili radite regionalne investicije, a mi sa Hrvatima ne možemo da se dogovorimo ništa, neću da pričam o Crnoj Gori, imamo srpsko jedinstvo sa Republikom Srpskom, nadam se da će to biti i sa Crnom Gorom, ali, to su političke stvari, da biste pravili ozbiljne privredne sisteme, velike privredne sisteme, ili morate da imate značajne resurse, koji su kod nas kao RTB Bor, ili još bolje, EPS, koji je najbolje srpsko preduzeće, pa kad govorite o dizanju BDP-a mnogo je važno koliko će EPS investirati, od remonta do novih postrojenja, ili do novih kapitalnih investicija koje će proizvoditi nove količine struje.
To su prave stvari o kojima mi treba da razgovaramo.
Kad gledate infrastrukturu, ako pogledate razdeo koji ima Ministarstvo za izgradnju infrastrukture, mislim na puteve, videćete da mi kontinuirano i postojano radimo na završetku Koridora 10, na Koridoru 11, na nekim drugim manjim koridorima. Kolega je pričao šta to znači, za Suboticu se ne vraćamo, na pojedinačne cifre, ovde ne pričamo o tome, onoliko koliko imamo, a to je nekih, čini mi se, 500 miliona, gospodine ministre. Mi dajemo iz budžeta za to.
Zašto to spominjem? Kaže neko – pustite vi to što je smanjeno nešto sa 70% duga na 55% BDP, to nije važno, ostalo je isto 24 milijarde. Jeste, ali smo sprečili podizanje duga, a izvršili smo sve ove investicije.
S druge strane, oni koji poznaju ekonomiju, koliko je porastao, recimo, PDV, koji pokazuje rast ekonomije? On je u bruto iznosu značajno porastao. I onda se nalaze kritičari i kažu – ali, smanjilo se zbog onog dela koji se vraća, neto se smanjio. Pa, nije bitno, gleda se samo bruto. To pokazuje u stvari šta se dešava u ekonomiji.
Često napadamo Miladina Kovačevića i Zavod za statistiku, te se menjaju metode, te ne znam ni ja šta. Ja bih to komentarisao ovako. Gospodo, ja svaki dan provedem između 300 i 400 km u automobilu. Idem po celoj Srbiji. Većina vas vozi. Uzmite broj kamiona pre dve, tri, četiri godine, evo, dok je ova vlast ili ova koalicija, i danas. Mnogo je veća gužva u kamionima. A nisam siguran da se kamioni voze prazni.
Dalje, kad je poljoprivreda u pitanju, pozdravljam rast od dodatnih sedam milijardi, jedino bih zamolio, pošto znamo da postoje neka neisplaćena potraživanja iz prošle godine, a za to vidim da je taj razred povećan, da se isplate potraživanja poljoprivrednika iz prošle godine, nije to tako mnogo, i da se zadrži barem ovaj nivo ulaganja u poljoprivredu. Zašto? Jer je u ovih 4,5% ove godine, oko 0,9% će biti poljoprivreda. Jedna od retkih grana gde Srbija ima čist prihod, naše pare, iz naše zemlje, bez nekih preteranih velikih ulaganja, sa vrlo trpeljivim seljakom. To je to. Ja ne bih da raspravljam o vlasničkim strukturama, nego o prinosu. Možda treba razmisliti o razvoju zalivnih sistema. Ovde ih trenutno ne vidim. Ali, to hoću da kažem.
Kad su u pitanju kapitalna ulaganja, ovde smo govorili o ulaganjima u vojsku. Ja ih pozdravljam i mislim da su mala. Jer, mi treba nekom da objašnjavamo u kakvom okruženju se nalazi Srbija? Uzmite strategiju odbrane. Mi ne predviđamo invaziju, mi ne predviđamo da ćemo nekog da bombardujemo. Mi planiramo da se odbranimo od terorizma. Mi planiramo da se odbranimo od onoga što može da se desi u regionu, ne da sa nekim ratujemo. A 20-30 godina nismo ulagali u vojsku. Pa, mora da se uloži.
Što se tiče plata, pozdravljam porast plata i u policiji i u vojsci. Hajde da o tome razgovaramo. Ja razumem da je naša ekonomija relativno plitka i mala. O čemu govorim? Ako bi previše ulagali u proizvodnju, mi bi, nažalost, zbog strukture naše privrede, uglavnom kupovali uvozne proizvode. Mi ne želimo da ulažemo u onaj deo standarda, niti imamo pravo na to, koji bi dovodio do toga da previše kupujemo uvoznu robu, što se, nažalost, često dešava. Moramo mi da prestruktuiramo našu privredu. Nije lepo da kupujemo tuđe mleko i tuđe sokove, a možemo da proizvodimo u Srbiji. Postoje i drugi primeri o kojima možemo da razgovaramo.
Ovo je odmereno sa dve mere. Jedna je povećanje plata u javnom sektoru, koje neće ugroziti budžet, niti cifre u njemu, što se već sad vidi, jer je rezerva koju ne možete odmah da vidite ali, ako pažljivo čitate budžet videćete da to neće ugroziti budžet.
S druge strane, podignuta je cena rada. Pa valjda će onda i realni sektor, i privatni sektor, ići na podizanje plata? Šta se dešava u javnom sektoru? U javnom sektoru, jer se ovde govori i o produženju zabrane zapošljavanja, u javnom sektoru odlaze oni koje ne možemo da platimo, a godinama smo ulagali u njih. Ne možemo da ih zadržimo. Ostaje prosek. U privatnom sektoru oni plate one koji valjaju, odnosno koji im trebaju, a ove druge na neki način, zahvaljujući tim relativnom niskim stopama, relativno niskoj minimalnoj zaradi, zadržavaju na tom nivou. I to je jedno od pitanja, ako ja smem da sugerišem Vladi Republike Srbije, koje moramo dinamično da posmatramo.
Kad je u pitanju privredni ambijent, pa, koliko ja znam, PDV u Hrvatskoj je veći nego u Srbiji, u Mađarskoj je veći nego u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Kolike su plate?)
Molim? Recite. Kolike su prosečne plate tamo? Pa, da nas nisu bombardovali iz Mađarske, i kod nas bi bilo više.
Znači, mi moramo da govorimo o realnosti. Stići ćemo mi. Nije srpska ekonomija manja od hrvatske ekonomije. Mi sa tim treba da se poredimo, a imaju i more? Govorim o ukupnom obimu. Mogu oni imati nešto veće plate, a kolika im je kupovna moć? Koliko košta struja? Možemo redom da idemo. Koliko koštaju komunalije? Znate, standard života se ne meri tako kako bi to ispalite pa ljudi ne razumeju o čemu pričate. Pivo je skuplje nego kod nas, verujte mi. To bar znam.
Dakle, šta je suština kod ovih zarada? Moramo da pomognemo opštom atmosferom i realnom sektoru. Ovde se povela polemika – koliko treba polemisati o nekim stvarima i ako se ne varam ovde je predloženo da se stopa zarada sa 63% smanji na 62%. Kaže – smešno. To je istorijska stvar. Prvi put za 40 godina razmatramo smanjenje stope doprinosa na zarade sa 63% na 62%. Ako se ne varam, gospodine ministre, to je 12 milijardi. Ako preračunamo na dinare, to je 100 miliona evra. Da počnemo sa 100 miliona evra.
Nije ovde baš najjasnije zapisano, ali želim da podržim, predviđeno je mogućih 200 miliona evra u ekologiju. To je 63 prečistača. To pozdravljamo. To su pare koje će biti utrošene u unutrašnjem BDP Srbije za povećanje.
Predviđeno je potencijalno još dodatnih 200 miliona evra za kupovinu opreme u zdravstvu. Zar to nije ono što tražimo? Nemamo milijarde, ali imamo 200 miliona. Da li je tačno da je urađena dobra obnova Kliničkog centra u Nišu? Ja kao lokalpatriota se zalažem da Novi Sad dobije više, a još manje imam protiv da se obnovi i Klinički centar u Beogradu. Zašto? Jer jedna takva ustanova ide po standardu na dva miliona stanovnika, taman te tri bi trebale da omoguće podizanje stepena zdravstvene usluge. Vidim da su neke pare planirane i za opšte bolnice, koje bi takođe trebale da budu nešto što bi trebalo da približi zdravstvenu politiku građanima.
Oko još nekih stvari ovde možemo da polemišemo. Hteo bih samo da kažem što se tiče projekta gasne infrastrukture, koja će biti izgrađena ovde na teritoriji Srbije od Bugarske do mađarske granice, da ne mešamo neke stvari. Dakle, Srbija može da razmatra tri pravca i ona su prisutna u strategiji. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija koja se radi i ona je trenutno grant Evropske komisije. Zašto grant? Zato što taj evropsko-američki pravac snabdevanja gasom Srbije trenutno ne raspolaže određenim količinama gasa, nije komercijalan, ali će Republika Srbija uraditi svoju obavezu i svih 80,5 miliona, nešto uz grant, nešto što ćemo mi platiti, uradiće taj gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom.
Što se tiče komercijalnog projekta, koji nije nikakav jedinstveni projekat, i ministar Antić je dobro rekao, ne treba da povezujemo te stvari, taj projekat se radi po potpuno evropskim pravilima, radi se kao deo infrastrukture koji će biti rađen kao deo povećanja transportnih kapaciteta Republike Srbije kad su u pitanju gasovodi, dakle, naš projekat, srpski projekat, da, radiće ga rusko-srpska firma, ali uobičajeno je, i to možete da pogledate, to su javni podaci na sajtu Agencije za energetiku, predviđa se trošak od milijardu i 80 miliona evra za taj projekata. Tačno je da treba da bude gotov 15. decembra iduće godine, ali uobičajeno je, kad se rade tako velike infrastrukture, 30% je ulog akcionara, 70% je finansiranje tzv. projektno finansiranje.
Da li ćemo se mi baviti nekim brigdž lanom, pošto moramo za osam meseci to sve da završimo ili bilo čime drugim, važno je da Srbija u tom projektu, zajedno za Bugarskom, da dobro idu stvari, zajedno sa Turskom koja gradi kopneni deo u Botošu, kao što smo se dogovorili, i izgradi gasnu infrastrukturu, jer ovo je prvi put da će Srbija doći u poziciju da bude tranzitna zemlja, a ne zemlja u kojoj završava neka cevi i kraj i pomozi Bože.
U perspektivi, pošto i Rumuni vrši istraživanje, dovoljni su sami sebi, planiramo interkonekciju sa Rumunijom. Povećaćemo je, a za to nisu potrebne državne pare, kapacitet Banatskog Dvora na 750 miliona metara kubnih, odnosno u drugoj fazi na milijardu metara kubnih, a to je 50% godišnje proizvodnje potrošnje Republike Srbije. Ako bude prošao taj veliki gasovod, gradićemo još jedno skladište od milijardu kubnih metara u Itebeju, to je dve milijarde, to je trenutno godišnja potrošnja gasa iz uvoza Republike Srbije.
Prema tome, ove godine, ako ste gledali podatke koji su zvanično objavljeni, javni sektor je bolje radio i odbacuje značajan profit. Nije to još do kraja dobro, polako ulazimo da se izlazi iz tih socijalnih efekata socijalne politike, koja je još uvek prisutna u „Srbijagasu“. Moraćemo da vidimo da EPS poveća investicije i nažalost u perspektivi se mora razmatrati jedna druga cena električne energije da bi EPS postao ono što treba da bude, samoodrživi sistem koji odbacuje veliku količinu društvenog proizvoda. Nadam sa da će i naftna industrija Srbije u sve investicije, koje sada ima, a nisu male i u centralu i duboku preradu, postati regionalna naftna kompanija što je bio njen cilj i time bi u stvari bili ispunjeni ciljevi koji su bili potpisani u okviru međudržavnog sporazuma.
Neću sada trošiti više vremena, možemo da obrazlažemo i nekoliko drugih stvari. Mislim da je najvažnija stvar, koju smo mi sada uradili, da smo najzad počeli u budžetu da trošimo onoliko koliko u državi proizvodimo i da stvaramo sistemske uslove, uključujući i poreske olakšice, da imamo više ulaganja.
Izvinjavam se, jedan parametar sam preskočio da komentarišem.
Ako je nama deficit u razmeni sa inostranstvom pokrilo ulaganje stranih investicija, a razumeo sam da jeste, da je čak bilo nešto 200 miliona evra, stranih investicija je bilo više, nego što je bilo deficita, to je fantastičan podatak. To znači da mala i srednja privreda, koju možda nismo odmah prepoznali, radi svoj posao. Ovde je velika polemika oko koliko građana odlazi, iz Rumunije odlazi veliki broj građana, nažalost, odlazi iz Srbije, odlazi iz Hrvatske, ali želim da spomenem jedan podatak, mi treba da uradimo sve da sačuvamo svaku pametnu glavu u Srbiji.
Mislim da će ove godine, što zvanično, što nezvanično, IT sektor u Srbiji, koji se razvija, a pozdravljam izgradnju Tehnološkog parka u Novom Sadu, prebaciti milijardu evra. To košta neku električnu energiju, a u stvari prodajemo svoje znanje. Ta grana, ja bih je nazvao industrije, će sigurno da raste. I, ono u čemu treba u narednom periodu da posvetimo posebnu pažnju, to sam samo usput spomenuo, i mislim da država treba da ima odgovarajuće planove za razvoj te, hajde da nazovemo sekundarna ili tercijalna prerada poljoprivrednih proizvoda.
Koliko sam razumeo, mi sad uz dobru cenu imamo ogromne viškove žita i kukuruza u Srbiji. Kukuruz ćemo da izvezemo, cene su odlične, ali onda treba pomoći i tim seljacima da kroz industriju koja je u Srbiji organizovana ne prodajemo više žito, nego da prodajemo bonžitu.
Mislim da velike rezerve za stvaranje dodatne vrednosti dodatne vrednosti u stvari leže u preradi onoga što naša poljoprivreda proizvode. U tom smislu, mislim da u narednoj godini ovaj budžet ćemo doneti, i u 2021. godini, treba u značajnoj meri, ako se stvore uslovi, povećati dotacije ili donacije, kako god hoćete, poljoprivrednim proizvođačima. Hvala, izvinjavam se.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.12.2014.

Ja bih, samo da gospodin Đurišić…

Imovinska karta

(Novi Sad, 06.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Generalni Direktor JP Srbijagas Novi Sad Sopstveni mesečno 162309.00 RSD 23.10.2008 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Paušalno mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Član nadzornog odbora AD Jugorosgaz Javni mesečno 999999.99 RSD 18.03.2009 -
Član nadzornog odbora Podzemno skladište gasa Banatski dvor Javni mesečno 618209.00 RSD 30.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:07