DUŠAN BAJATOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1967. u Ravnom Selu kod Vrbasa.

Diplomirani je ekonomista i inženjer elektrotehnike.

Bio je generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije i član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je poslanik i šef odborničke grupe Socijalističke partije Srbije u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zatim u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, kao i u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Takođe, bio je i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine, član Izvršnog odbora Regionalne privredne komore Novi Sad, generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije, kao i član brojnih drugih društvenih organizacija i stručnih institucija. Poslanik je u Skupštini Srbije, a nalazi se na čelu Odbora za odbranu i bezbednost.

Oktobra 2008. imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća „Srbijagas“.

U maju 2009. godine potpisao je Osnovni sporazum o saradnji za projekat „Južni tok“ na teritoriji Srbije sa predsednikom Upravnog odbora kompanije „Gasprom“. Nekoliko meseci kasnije, potpisao je i Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Memorandum o gasovodu „Južni tok“. Novembra 2009. godine u Švajcarskoj osnivački akt zajedničkog preduzeća Srbijagasa i Gasproma „Južni tok Srbija“ potpisao je sa direktorom projekta „Južni tok“ u kompaniji „Gasprom“. Na zasedanju Evropskog biznis kongresa u junu 2010. godine u Kanu izabran je za člana Predsedavajućeg Komiteta ove asocijacije, koja okuplja 117 kompanija iz 23 evropske zemlje.

Novac od članstva u Upravnom odboru „Jugorosgasa“ donirao je socijalno ugroženim porodicama, zdravstvenim ustanovama i talentovanoj deci.

Za potpredsednika SPS-a izabran je 2006, a na tu funkciju reizabran je na Osmom kongresu partije u decembru 2010. Član je i Predsedništva te stranke i predsednik vojvođanskog Pokrajinskog odbora.

Osnivač je i raniji direktor Televizije Most u Novom Sadu.

Bio je narodni poslanik u sazivima iz 2008. i 2012. 2014. godine. Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 4 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.12.2014.

Ja bih, samo da gospodin Đurišić…

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.12.2014.

Dobro, kolega Đurišiću, pošto ste tražili neka objašnjenja, zaboleće vas ruka od tog Poslovnika.

Kao što ste videli, sve vlade od 2008. godine su se zaduživale po osnovu tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Ako vas baš interesuju kamatne stope, ove su povoljnije i jeste ovo transparentnije zapisano. Ranije smo prikazivali samo ugovore.

Ja samo želim da vam kažem da je socijalna politika, koja je vođena kroz „Srbijagas“ kao skriveni fiskalni deficit Vlade Republike Srbije, počela 2008. godine.

Kada bismo danas gledali bilanse „Srbijagasa“, bez ovih zaduženja banaka, nama privreda, građani, toplane i ostali duguju milijardu i 300 miliona evra. Realno gledano, od preduzeća u restrukturiranju, a to su ta radna mesta za koja se često borimo, zavisno od toga da li smo vlast ili opozicija, objektivno neće biti sve naplativa potraživanja i zato postoji plan, i ja ću nekoliko reči da kažem o tome, da se izvrši finansijsko restrukturiranje „Srbijagasa“ i da se „Srbijagas“, u skladu sa novim Zakonom o energetici, isto tako restrukturira, odnosno upodobi, podeli po energetskim delatnostima.

Ja sam pogledao ovaj zakon i razumem nestrpljenje kolega. U stvari, ovo briše se, ne treba da se uzme zaduženje za „Srbijagas“ nikako, ali, izvinite, mi i nemamo sa čim da platimo ruski gas, a preuzeli smo obavezu ove godine 100 miliona zato što nam toplane u ovom momentu duguju 150 miliona evra i zato što će taj dug do kraja grejne sezone rasti.

Ukoliko biste gledali garancije koje „Srbijagas“ može da uzme od škola, bolnica, preduzeća u restrukturiranju, ne mogu da daju nikakve garancije. Ili, ako hoćete od socijalnih ustanova, krenite redom, državnih ustanova, su obične menice, kao i toplane što nam daju.

Vi znate da izdavanje menice bez pokrića je krivično delo. Odmah možemo da uhapsimo preko hiljadu direktora škola, bolnica i svega ostalog zato što su se deca grejala, zato što su se gradovi grejali, zato što se vodila neka socijalna politika koja je preskupa.

Ova Vlada je jednostavno napravila jedan plan u saradnji sa „Srbijagasom“ i ja sada želim da ga izložim gde sa ovom preskupom socijalnom politikom mora da se prestane. Reći ću vam situaciju sa „Petrohemijom“. To nije nikakva tajna. Duguje 250 miliona „Srbijagasu“, duguje 250 miliona NIS-u. Plate su dva miliona evra na mesečnom nivou.

Bolje bi bilo da smo umesto vođenja skupe socijalne politike, koja je počela 2008. godine, te pare potrošili da razvijamo ta ista industrijska postrojenja. Gospodo iz DS, bili smo zajedno u Vladi, nismo donosili takve odluke. Bilo je jednostavnije pustiti da nešto izlazi kroz prozor ili kroz dimnjak nego se opredeliti za korporativne garancije recimo zajedno sa NIS, pa bismo sa tih 500 miliona duga prema „Srbijagasu“ i prema NIS-u i 300 miliona prema državi, tamo gde je „Petrohemija“ napravili Katar, odnosno napravili bi preduzeće koje bi bilo profitabilno. Jednostavno, nismo tako radili. Opredeljivali smo se da čuvamo ta radna mesta. Preskupo. Da su ti radnici dve godine otišli na godišnji odmor, a da smo napravili fabriku polipropilena ili polietilena, koja nam treba da napravimo sada uspešan ciklus, ti radnici bi koštali 50 miliona, a mi smo potrošili 250 samo iz „Srbijagasa“ i 250 miliona iz NIS-a. Znači, ne može dalje tako.

Ako hoćemo da sutra bude snabdeven Banatski dvor, vama da biste ga napunili, doduše, imam dobre vesti, gospodine ministre, u narednom kvartalu će gas biti 340 dolara, u onom sledećem 275. Prema tome, ima i dobrih vesti i u toj sferi. Sa rusima su svi aranžmani potvrđeni u smislu fleksibilnosti isporuka. Ja moram da vam kažem da su nam otpisali, zahvaljujući razgovorima premijera i predsednika, 60 miliona evra kamata po osnovu ne preuzetog gasa i po osnovu finansijskog zaduženja, dakle, klasičnih kamata.

Šta mi sada želimo? Mi želimo da od 1. januara nema više novih zaduženja za „Srbijagas“. Šta to znači? To znači da gas mora da bude plaćen, a to neće ići tako lako. Jedno vreme će nam trebati jedan finansijski amortizer uz količine gasa koje imamo u Banatskom dvoru jer neće moći sve, na primer, toplane da plate gas jer mi isporučujemo njima gas četiri meseca, a oni kod potrošača naplaćuju celu godinu. Dakle, moraćemo nekako da napravimo takvu finansijsku likvidnost „Srbijagasa“ koja će omogućiti da mi to sve izdržimo dok ne uhvatimo korak sa toplanama i dok se ne završi priča oko restrukturiranja javnih preduzeća u restrukturiranju.

Šta je dalje važno da se kaže oko ovoga? Pitali ste ovde za dolare zašto smo se zaduživali. Ne verujem da će FED podizati kamatne stope više nego što će to raditi Evropska centralna banka, naprotiv, ali oko toga možemo da pričamo koliko god hoćete.

Šta je još važno? Ono što želim da saopštim i vama kao poslanicima, nemoguće je i da „Srbijagas“ bude najnezaštićeniji poverilac na svetu. Prema tome, i mi ćemo uvesti bankarske garancije. S druge strane, mi moramo deo duga da vratimo. Oko 600 miliona evra je samo razlika u prethodne četiri godine za isporučeni gas u nerealnoj ceni. Dve stotine miliona evra je dato za kapital koji je pozajmljen po ovim kreditnim osnovama. To mora da se prekine. Prema tome, nisu ove pare uzete, kao što kolege hoće da kažu, bezrazložno ili da bi ih neko potrošio za nekakve plate ili bilo šta. Naprotiv, cena transporta gasa na srpskom sistemu i međunarodni deo mora da poraste na dva dinara da bi bila realna. Sa tih dva dinara ćemo, kako smo se i dogovorili, gospodine ministre, vraćati 60 miliona evra obaveze „Srbijagasa“ na godišnjem nivou.

Takođe, mrežarine na osnovu procenjene imovine treba da donesu prihod negde oko četiri milijarde, čime će se održati deo investicionih ciklusa i još ćemo poraditi na tome da uprosečimo cenu gasa sa ostalim distributerima.

Govorim o tome da će „Srbijagas“ kao kompanija najzad, koliko god to delovalo nepopularno, izaći iz dežurnog krivca i za budžet i za naslovne strane novina, i biti efikasno vođena kompanija koja će pomoći da se deficit u budžetu vodi u skladu sa onim što je dogovoreno sa MMF-om.

Prema tome, možemo mi, ja ću se javljati po amandmanima ako treba, nikakav problem nije, moramo da shvatimo jednu stvar, ukoliko želimo da restrukturiramo tu kompaniju, ukoliko želimo da zaštitimo naše tržište da ono ne bude ni špekulativno, ni nestabilno, u smislu snabdevanja gasa, nama je nužno ovih 200 miliona da bi pomogli i toplanama i školama i bolnicama, i preduzećima u restrukturiranju, dok ne nađu strateškog partnera. Recimo, ubrzo treba da počne da radi „Železara“. Ona troši trenutno oko četiri miliona gasa mesečno, ne može da ga plati. Moramo da izdržimo još toliko da ne bi sva ta preduzeća jednostavno propala.

Molim kolege, koliko god da je to interesantno u ovo vampirsko doba, ovde nema ništa drugo osim popisa banaka i kamata. Stvarno su, što kaže kolega Babić, pošteno popisane i date kamate i kamatne stope su prosečno manje.

Ako je cilj sama priča zašto je u dolarima, tako je bilo predviđeno. Ako sada gledate kako će se ponašati, znači, mi već sada znamo da će Evropska banka morati da emituje dodatne količine novca. Ne znamo kako će se kretati sam euribor, verovatno neće ići nešto mnogo gore, znači u smislu povećanja, ali ni FED neće štampati novac, jer im to ne treba.

Prema tome, nije nikakva velika greška, što smo se zadužili u dolarima. Zašto? Zato što mi taj gas inače plaćamo u dolarima, a većina naših kredita je indeksirana u evrima. Prema tome, ovde je stvar čista.

Još nešto da vam kažem, verovatno ćemo u narednom periodu, ukoliko nam to odobri Ministarstvo finansija, da bi stvari bile čiste prema „Srbijagasu“, jer su nama gubici po osnovu kursnih razlika negde oko 150 miliona evra, deo koji se odnosi na plaćanje gasa, treba razmisliti da počnemo i mi da fakturišemo u dolarima. Jer, te depresijacije dinara, dolara i evra, su za tri godine su napravili 150 miliona duga kada je u pitanju „Srbijagas“. Tako izgleda kratka slika.

Ukoliko želimo da ispunimo dogovor sa Vladom Republike Srbije ove mere koje sam sada naveo moraju se poštovati, a ovaj kredit treba da nam posluži kao finansijski amortizer da bismo iduću godinu do kraja godine zaista izašli na zelenu granu. Hvala na pažnji.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.12.2014.

Svejedno, ili da koristim još onih sedam minuta što mi je ostalo? Ali, objašnjenje…

Imovinska karta

(Novi Sad, 06.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Generalni Direktor JP Srbijagas Novi Sad Sopstveni mesečno 162309.00 RSD 23.10.2008 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Paušalno mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Član nadzornog odbora AD Jugorosgaz Javni mesečno 999999.99 RSD 18.03.2009 -
Član nadzornog odbora Podzemno skladište gasa Banatski dvor Javni mesečno 618209.00 RSD 30.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:07