MILUTIN MRKONJIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1942. godine u Beogradu.

Diplomirao je 1968. na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Počeo je da radi u „Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd“, gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje.

Za direktora u radnoj organizaciji „Centar za istraživanje i projektovanje“ postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa „Zavodom za projektovanje ZJŽ“, a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće „Saobraćajni institut CIP“. Mrkonjić je postao njegov prvi direktor.

Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji…

Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.

Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef „Aeroinženjeringa“ (Kompanija „Braća Karić“).

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Član je i predsedništva te stranke.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine.

Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko 6 odsto glasova. Od jula 2008. nalazi se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast energetike. 2013. smenjen je sa mesta ministra saobraćaja. Poslanički mandat mu je potvrđen 30.avgusta 2013.

U decembru 2009. godine dobio je titulu počasnog doktora nauka Megatrend Univerziteta.

Potpredsednik je Socijalističke partije Srbije i član Izvršnog odbora. Počasni predsednik predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 18 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 4 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 09.04.2015.

Hvala najlepše gospođo Gojković.

Poštovani ministri i ostali članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, meni je žao što u momentu kada jedan od poslanika, inače moj miljenik, gospodin Marko me je presekao, ja sam upravo nešto hteo da pojedem i meni nije dobro, šećer mi skače jer sam malo ozbiljniji čovek pa nisam odmah odgovorio jer ne mogu da se snađem u tim replikama ja.

To deluje donekle simpatično, ali sada već i nije. Ja sam to rekao i pre dva dana kada se govorio na plenarnoj sednici o suštini zakona. Ovo je projekat oko koga ne sme da bude ovolike rasprave i ovoliki sukobi.

Taj projekat ne bi smeo toliko da se koristi u svrhu političke ili politikantskog prepucavanja bilo koje stranke.

Dužnost mi je pripala, kao jednom od najstarijih članova ovde i kao čoveku koji se tim poslom bavi 40 godina, ipak da pomirim sve te snage. Podsećam, kad se govori o članu 16, hajde da kažem jednu rečenicu jer mi vreme ističe, o zemljištu, širi interes tog prostora je želja i potreba grada da najstariju tačku u Evropi na Koridoru 10 železničkom skinemo s dnevnog reda. To je čvor. Čvor uslovljava da interes bude opšti. Da se razumemo. To niko do sada nije rekao, između ostalog, naravno. A šta će se tu graditi, to je druga tema. Ovaj zakon je samo jedna etapa.

Što se tiče odnosa partija u vezi ovih projekata, podsećam na 1996. godinu, kada je takođe bio pokrenut ovaj proces u drugom smeru. Taj posao tada je radila jedna grupa mladih entuzijasta, promotera, na čelu sa Srđanom Šaperom, takođe divnim dečkom, demokratom ortodoksnim i meni to nikada nije smetalo, kao što mi ni danas to ne smeta.

Dakle, ovo je dobar projekat. Ja se zahvaljujem i gospodinu Božoviću i Marku i gospodinu Babiću kad me prozivate, ali prozivajte me u kontekstu toga da morate svi zajedno na njemu raditi. Dakle, ono što je gospodin Vučić ponudio ruku, treba prihvatiti. Svi stručnjaci će biti uključeni. Ja sam ubeđen, i ovi koje vi danas ovde spominjate, da su isti ti ljudi spremni sutra da krenu u realizaciju tog projekta. Hvala najlepše.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.04.2015.

Samo što nisam zaspao. Izvinjavam se.

Dugo traje diskusija. Lično nisam očekivao.

Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, premijer Vučić je na jedan, za mene nov, način pokazao šta znači politička volja kada se ulazi u takve projekte. Ovih dana imam često prilike da mlađim i starijim kolegama objašnjavam šta to znači. Dakle, opredeljenje da se uđe u takve investicione projekte traži punu posvećenost, spremnost da se za takve projekte žrtvuje. Nekoliko puta sam objašnjavao i danas i juče i prekjuče šta je to bilo sa koridorima. Zašto nismo više uradili? I opet sam istu stvar rekao. Nije bilo posle petog oktobra političke volje, a gradilo se koliko se moglo. Zahvaljujem predsedniku. On je to danas ovde objasnio.

Moram da se vratim. Neću ići na kneza Miloša i kneza Mihajla, ali ću se vratiti opet na Branka Pešića i zahvaljujem se premijeru što je i njega spomenuo. Kada su trasirani koridori kroz Srbiju, kao evropski koridori, i tada su napravljene strategije saobraćaja u Beogradu. Dakle, Gazela, o njoj je već bilo reči, projekat Beogradskog čvora, koji nije samo stanica Prokop, nego i 50 kilometara pruge, 20 kilometara tunela, pet-šest stanica, itd, i prva faza realizacije projekta metroa. Nažalost, razne političke prilike su uslovljavale, da sada to ne pominjem, kako ćemo i šta graditi.

Nikada ne kritikujem, savetujem to i vama, kao mlađim kolegama, one koji su radili u ovom vremenu, pod uslovom da nije bilo kriminala. Poštujte to. Uvek uzmite u obzir da su bile teškoće, ali ova Vlada ima šansu da većinu tih projekata dovrši i to tako i treba da shvatite. Dovršavate najznačajnije strateške projekte Srbije i imate šansu da se na tim poslovima stvarno dokažete.

Jedna jedina stvar koja meni u ovoj diskusiji nije smetala, to je pre svega i premijer rekao, a posle toga i većina ministara, angažujte i uključite sve potencijale stručne, to je moje iskustvo. Kada se neki čovek bavi razvojem u Srbiji, on mora da shvati da će naići na dve vrste otpora. Jedno je neznanje, koje je manji problem, ubeđujete ljude, a drugo je opstrukcija iz interesa. To ste već i vi sami ovde rekli, i nekoliko diskutanata i morate biti spremni na takvu vrstu angažmana. Zbog toga kažem, angažujte više ljudi koji imaju iskustva, koji to rade. Ja prvi put danas govorim u Skupštini, znači uzbuđen sam isto kao i premijer, jer jedan od projekata koji sam radio, sa ponosom ističem, 40 godina, u raznim političkim trenucima i fazama, uvek terajući, pa i sa Vučićem sam dva puta razgovarao i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, treba razmišljati o tome. Imate tu sjajne ljude, sjajne inženjere, i ministar Vujović je to lepo rekao od Mihajla Mitrovića, koji jeste čovek u godinama, preko Branislava Jovina, Joce Katanića inženjera, ovih mlađe generacije, arhitekata Brane Mitrovića itd. Sve su to ljudi koji mogu da pomognu, i to je jedan od razloga ove tako da kažem, želje da se uključe u te projekte.

Pošto je predsednik Vučić danas dao ruku s njima, ja predlažem gospodinu Maliju, dobro je da postoji preduzeće koje se time bavi. U to preduzeće stavite sposobne ljude, sposobne menadžere, i naravno inženjere i mlade i stručne ljude koji to treba da rade i to će biti uspeh sigurno Beograda na vodi. Ja sam ubeđen da je to projekat budućnosti i iza njega stojim. Neću govoriti o zakonu, govoriće moje mlađe kolege u krajnjoj liniji, mi u partiji smo svi zaraženi već tom idejom, i ne samo idejom Europolis ili Beograd na vodi. Moram Vučiću to da kažem, Europolis je bilo ime tog vremena, '96. godina, ali oni će govoriti o zakonu. Zakon je jedna etapa u realizaciji tako velikih projekata. Mnogo važnija je organizacija. Postavite pravu organizaciju sa stručnim ljudima u delu koji se odnosi na struku, sa političarima u delu koji se odnosi na politiku, jer sa narodom treba razgovarati, Vučić to dobro zna, i vi ćete imati uspeha.

Još jedan put zahvaljujem i pozivam na opštu mobilnost. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2013.

Hvala.
Uvaženo predsedništvo i predsedavajuća, uvaženi ministre i kolega, SPS podržaće oba ova dokumenta, upravo zbog toga što oni predstavljaju kontinuitet jednog ozbiljnog projekta koji se radi već peta, šesta godina. Dobro je da jedna Vlada nastavi barem deo posla koji je radila prethodna Vlada i dobro je da se ovakvi projekti, kao što se veliki infrastruktuni projekti, rade u kontinuitetu.
Dakle, oba ova projekta su ozbiljni projekti i vi ste to dobro obrazložili, o tome ne bih govorio. Ali, da vas podržim i u jednoj drugoj stvari koja je vrlo važna, mislim da je nekoliko kolega govorilo o tome, sada je kolega Đurić izašao. Nema kredita država i Vlada bez privilegovanih kredita. To je ovo što je gospodin Ilić govorio. Tu su kamate najniže, ali uslov je da rade i preduzeća zemalja koje te kredite daju i to nije ništa novo. Mi smo jedan takav ugovor imali 1992. godine za magistralnu prugu sa Francuzima, pa su došle sankcije i da ne pričam dalje o tome, tako je bilo.
Krediti dve evropske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke su drugo pitanje. To su krediti koji se daju i tu su propozicije jasne i na bazi tih propozicija mi možemo, na bazi tendera svih zemalja koje žele da učestvuju, da biramo, odnosno da se biraju izvođači. Kada se radi o državnim ugovorima, to je ovo što se odnosi sada na kineski ugovor ili ono što je bilo sa Azerbejdžanom, onda moramo prihvatiti da i oni ljudi rade. Naravno, stvar procene je zemlje i Vlade Republike Srbije u koju projekat treba ući. Potpuno se slažem sa gospodinom Ilićem i Vladom, moramo ići na ovakve infrastrukturne projekte i na ovakve aranžmane, da bismo mogli da zaposlimo i našu operativu.
Podsećam, Koridor 10 smo počeli i obezbedili sredstva pre nego što smo imali rešene neke druge stvari o kojima je Velja takođe govorio, ali smo svesno ušli u to, da bi danas došli da svaki mesec otvorimo po jednu deonicu. Sada imao kontinuitet i znamo šta radimo. Gde su tu naši izvođači? To je druga stvar koju sam takođe hteo da pokušam da objasnim.
Kada smo ušli u Koridor 10, 2008. godine, ja sam verovao da naša preduzeća, zbog njih smo sve to radili, znaju i mogu da rade. Nažalost, to nije bila istina. Danas smo već osposobili ta naša preduzeća da mogu da konkurišu. Dobra je odluka bila Vlada da se umesto „Alpine“, koja je dobila na međunarodnom tenderu most Bešku, uključi naša „Mostogradnja“ koja taj posao zna da radi.
Takođe bih predložio Vladi da i ove druge dve deonice ili dva projekta na kojima je radila „Alpina“, jedan je deo oko Dimitrovgrada, a drugi je most Mijatovac dole na železničkoj magistrali Koridora 10, da se i ta dva projekta, takođe po hitnim odlukama Vlade, udele našim izvođačima. Sada je to prilika da i naša preduzeća rade. Zbog toga je dobro, naravno, ukoliko je granica o kojoj je govorio gospodin Ilić, ili možda o kojoj treba više da govori predsednik Vlade i gospodin Krstić, tog našeg zaduženja tamo, gde nismo prezaduženi, gde nisu te crvene linije, ja, nažalost, nisam stručnjak za to.
Prema tome, podršku ovakvim projektima SPS će uvek davati i predlažemo da se ova dva zakona usvoje. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 88570.00 RSD 17.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 77936.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije) Republika Mesečno 8471.00 RSD 13.05.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77936.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:18