SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 2
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 18 dana i 9 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 8 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, prethodni govornici iz moje poslaničke grupe izneli su jasno stav SPS i na argumentovan način obrazložili zbog čega ćemo mi podržati Predlog budžeta za 2019. godinu, kao i sve prateće zakone koji su tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja.

Obzirom da je moja matična kuća, kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti, fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva, želim posebno da se osvrnem na jedan sasvim nov Predlog zakona koji danas razmatramo u kontekstu pratećih zakona.

Radi se o Predlogu zakona o Fondu za nauku Republike Srbije. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan i da je on uz uključivanje hiljadu mladih doktoranata u tekuće naučno-istraživačke projekte, među najvrednijim rezultatima rada resornog ministarstva u protekloj godini.

Zakonom o fondu propisuje se pravni okvir za uspostavljanje Fonda za nauku čiji je prevashodan cilj da se osigura stabilno, predvidivo i održivo finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Smatram da je izuzetno važno i to što se usvajanjem ovog zakona stvaraju i pravne pretpostavke za sprovođenje neophodnih reformi u našoj naučno- istraživačkoj zajednici.

U našoj zajednici prepoznata je potreba za reformama, kao i potreba da se našim naučnim institucijama osigura stabilnost u radu. Zbog toga smatram da je izuzetno važno i to što se kao novina planira i institucionalno finansiranje institucija čija je pretežna delatnost nauka i istraživanje.

Dakle, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, ali i da se naši naučni istraživački potencijali dalje razvijaju i adekvatno koriste.

Poštovani narodni poslanici, nema sumnje, naš najvredniji naučni potencijal su naši istraživači. Našu naučnu zajednicu danas čini 16.592 istraživača, od kojih oko 62% ili nešto više od deset hiljada istraživača su doktori nauka. Naši doktori nauka i istraživači rade pretežno na fakultetima i naučnim institutima, a mali broj ih je angažovan i u nefinansijskom, tj. poslovnom sektoru.

Važan naučni resurs Srbije su i savremene i dobro opremljene laboratorije fakulteta i instituta, naučni centri, ogledna poljoprivredna dobra i mnogi drugi materijalni resursi u koje su proteklih godina uložena značajna finansijska sredstva.

Da naša naučna zajednica ima izvanredan istraživački potencijal, svedoče brojni naši naučni rezultati od kojih, ne mali broj publikovan je u vodećim međunarodnim naučnim časopisima. Pominjem ovaj deo rezultata, jer je njihovom objavljivanju prethodila pozitivna recenzija od strane najeminentnijih stručnjaka za određenu naučnu oblast. Mnoge naše naučne rezultate citiraju naše kolege iz drugih zemalja, a mnogi od njih su korišćeni i za postavljanje novih hipoteza u njihovim istraživanjima.

Važni rezultati naše naučne zajednice su i patenti, nova tehničko-tehnološka rešenja. Na primer, nove tehnologije u prehrambenoj industriji, nove sorte bilja i razne inovacije u mnogim naučnim oblastima važne za ekonomski i svaki drugi prosperitet jednog društva.

Rezultat naše naučne zajednice je i visoka pozicija naših univerziteta na listama kojima se prikazuju rejtinzi svetskih univerziteta. Podsetiću vas da je Beogradski univerzitet na prestižnoj Šangajskoj listi rangiran među 400 najboljih od preko 25 hiljada svetskih univerziteta. Posebno visoko Beogradski univerzitet rangiran je u oblasti nauke o hrani, tehnologije i hrane, gde zauzima izvanredno 42 mesto.

Poštovani narodni poslanici, uz svaki naš vrhunski naučni rezultat utkano je mnogo znanja, truda, objavljenih radova u vodećim svetskim časopisima, entuzijazma mladih i talentovanih istraživača, naučnih saradnika i posvećenosti univerzitetskih profesora. Onda je jasno zbog čega Predlog zakona o fondu za nauku zavređuje i pažnju i pohvalu, jer on pruža nove i veće mogućnosti za našu naučnu zajednicu da ostvari svoje istraživačke ciljeve u oblasti osnovnih, razvojnih i tehnoloških programa kroz četvorogodišnje, dvogodišnje ili jednogodišnje projekte.

Uverena sam da će naša istraživanja i reformski procesi koji slede doprineti jačoj sponi nauke i našeg društva, jer verujem da je zajednički cilj svih nas, da naše društvo bude društvo znanja, a da naši naučni rezultati budu stožeri ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i to sve sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Zbog toga, Socijalistička partija Srbije pruža snažnu podršku nauci i svim nastojanjima da se ona vrati na pijedestal koji joj u našem društvu i pripada. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodi poslanici, među predloženim zakonima koji su predmet parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja, želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Smatram ovaj predlog zakona važnim i potrebnim, kako za rešavanje potencijalni, praktičnih problema studenata kojima 30. septembra ističe rok za završetak studija po programima po kojima su studije započeli, tako i za dodatno propisivanje pravnog okvira za buduću sveobuhvatnu reformu visokog obrazovanja.

Kažem dodatno propisivanje pravnog okvira, obzirom da je važeća zakonska regulativa donesena prošle godine, a sada usvajanjem dopuna predloženih ovim zakonom, u skladu sa uočenim nedostacima i potrebom preciziranja pojedinih zakonskih odredbi, obezbediće se celovit zakonodavni okvir kao osnov razvoja i unapređenja sistema visokog obrazovanja u Srbiji.

Nema sumnje, cilj je dobro organizovano, efikasno i kvalitetno visoko obrazovanje u skladu sa raspoloživim resursima i najboljim domaćim i inostranim praktičnim rešenjima. Zbog toga smatram da predložene izmene i dopune zakona treba razmatrati u kontekstu kontinuiranog i intenzivnog rada na pronalaženju i optimalnog i sveobuhvatnog zakonodavnog okvira reformi visokog obrazovanja. To nije ni malo lak, niti pak jednostavan zadatak, što je i razumljivo, ako se ima u vidu da danas u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, važeću akreditaciju ima 121 fakultet, pet visokih škola akademskih studija i 62 visoke škole strukovnih studija. Ukupan broj akreditovanih studijskih programa na ovim našim visokoškolskim institucijama je 2.154. Procene su da našu studensku zajednicu danas čini preko 200 hiljada studenata na svim godinama i svim nivoima studija, a od čega su oko 2/3 studenti akademskih, a 1/3 čine studenti strukovnih studija.

Dakle, jasno je da su fakulteti, visoke škole, studijski programi, studentska i celokupna akademska zajednica po zastupljenosti i po potencijalu važan resurs našeg obrazovanja, kao i ukupnog društvenog i ekonomskog razvoja naše zemlje, ali resurs koji mora da se prati, analizira, razvija i unapređuje u skladu sa najboljim iskustvima i raspoloživim mogućnostima.

Najvažniji ciljevi reforme visokog obrazovanja su unapređenje kvaliteta studija, ali i bolja povezanost visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. U tom smislu, smatram da je izuzetno dobra preporuka da svaka naša visokoškolska institucija treba da ima formiran savet poslodavaca, kao neposrednu sponu privrednih subjekata sa visokim obrazovanjem. Ovo je posebno važno za akademije i visoke škole strukovnih studija, obzirom da je njihova najvažnija misija da studentima osiguraju sticanje praktičnih znanja i veština koje će im omogućiti da odmah po završetku studija uđu na tržište rada i počnu da rade u nekoj konkretnoj oblasti.

Upravo, ovo su i razlozi zbog kojih su i strukovne studije posebno cenjene i popularne u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Na primer, u Nemačkoj i Austriji, stručnjaci po završetku strukovnih studija lakše se zapošljavaju. Za ove stručnjake poslodavci se češće odlučuju, jer oni su ti koji su odškolovani da se odmah mogu uključiti u posao neke fabrike, kompanije, privrednog društva, institucije i slično. Zašto? Zato što su ovi stručnjaci kroz studije stekli potrebna praktična znanja. U njihovom školovanju učestvovali su i profesori direktno iz prakse i oni sa velikim iskustvom iz biznisa. Uz to, visoke strukovne škole tamo sarađuju sa velikim brojem lokalnih i stranih kompanija, čime pomažu studentima u pronalaženju mesta za rad i praksu, a ta mesta kasnije najčešće budu i njihovo stalno zaposlenje.

Polazeći od ovoga, smatram da će se i kod nas sa formiranjem saveta poslodavaca na našim visokoškolskim institucijama značajno unaprediti veza visokog obrazovanja sa privredom i drugim institucijama sistema. Smatram da je to izuzetno važno, jer naši studenti moraju dobiti i nove i veće mogućnosti za sticanje praktičnih znanja i radnog iskustva, a nakon završetka studija i mnogo veće šanse za zaposlenje u struci.

Pored navedenih važan cilj ovog predloga zakona je i da se raznim merama podrške fakulteti i visoke škole dodatno stimulišu za veću otvorenost, za mobilnost studenata i rad na privlačenju stranih studenata. U tom smislu, predlog je da se značajno skrate i pojednostave procedure za odobravanje studijskih programa na stranim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina. Predlog je i da studenti koji učestvuju u programima međunarodne mobilnosti mogu da prenose ESPB bodove između različitih studijskih programa.

Inače, smatram da je politika privlačenja stranih studenata izuzetno važna, kako zbog mobilnosti studenata, tako i zbog internacionalizacije domaćeg visokog obrazovanja, ali i velikih mogućnosti da se i na ovaj način podstakne i pomogne društveni i ekonomski razvoj.

Ono što je posebno važno kada govorimo o stranim studentima, to je da su oni kod nas svakako dobro došli. Između ostalog i zbog činjenice da godinama unazad imamo veći broj raspoloživih akreditovanih studijskih mesta, od broja novoupisanih studenata. Dakle, nakon završenog upisa, nove generacije studenata, značajan broj mesta na akreditovanim studijskim programima, ostaje nepopunjen. Razloga je više. Tu su i novoformirani fakulteti i visoke škole, ali i negativni demografski trendovi koji se posebno osećaju u obrazovanju. Da je to tako jasno govore podaci da iz godine u godinu sve manje novorođene dece i sve manje novoupisanih studenata.

Polazeći od ovog, ali imajući u vidu i pojedine druge pokazatelje, stanja potencijala i mogućnosti visokog obrazovanja u Srbiji, smatram da je izuzetno dobro, što je Ministarstvo prosvete pokrenulo nov projekat pod nazivom – studiraj u Srbiji, sa ciljem vraćanja stranih studenata na naše univerzitete. Kažem, vraćanje stranih studenata iz razloga što je nekada na našim univerzitetima bilo mnogo studenata, stranih državljana iz mnogih zemalja sveta i sa različitih kontinenata.

Podaci kažu da je krajem osamdesetih godina na univerzitetima u Srbiji studiralo oko 20.000 stranih studenata. Tada su naši fakulteti i naši univerziteti bili na dobrom glasu i prepoznati kao institucije koje školuju vrhunske stručnjake. Ova dobra praksa, nažalost, prekinuta je devedesetih godina zbog poznatih političkih dešavanja, vezanih za raspad naše bivše državne zajednice.

Posle 2000. godine, bilo je više pokušaja da se strani studenti u značajnijem broju vrate na naše univerzitete, ali rezultati su bili skromni. Tako na primer, 2005. godine, na Beogradskom univerzitetu bilo je svega 184 strana studenta. Danas na svim našim visoko školskim institucijama, opet prema podacima Ministarstva prosvete ima ih 1470, više nego 2005. godine, ali daleko od toga da smo zadovoljnim ovim brojem i ovaj broj smatramo minornim.

Zbog toga sam i rekla da smatram da je izuzetno dobro što je ministarstvo pokrenulo projekat – studiraj u Srbiji, verujem da ćete imati podršku i neophodnu logistiku i drugih ministarstva i Vlade u celini, kako bi se stranim studentima, pored kvalitetnih studija, ponudili i dobri smeštajni, boravišni uslovi, pojednostavljene procedure za dobijanje boravišnih viza, ali i lakše rešavanje drugih administrativnih pitanja.

Nadam se da ćete uspeti u svom planu da ovaj projekat u potpunosti zaživi, školske 2019, 2020. godine, i da će naši fakulteti i naši univerziteti ponovo biti atraktivni za strane studente.

Želim samo da kratko pomenem, smatram da je vredan i pomena i pažnje, predlog ovog zakona, a to je da se pravno urede pitanja vezana za izbor lektora srpskog jezika na visoko školskim institucijama u inostranstvu. Ovo je izuzetno važno, jer sam cilj govori dovoljno o tome, a cilj je da srpski jezik na ovim institucijama opstane i da se predstavlja na pravi profesionalan i odgovoran način.

I, na samom kraju, želim da kažem da ja, kao i sve moje kolege iz poslaničke grupe SPS, podržavamo predlog da se našim, pod navodnicima, starim studentima produži rok za završetak studija, uvereni da im na ovaj način pomažemo i ohrabrujemo sve njih da učine i dodatan napor i da završe studije na ličnu korist i na korist naše zajednice. Hvala na pažnji.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam amandman na član 1. Predloga zakona sa ciljem da se ovaj član dopuni i dodatno precizira.

Suština predloženog amandmana je da se pored uklanjanja memorijala koji su nezakonito podignuti uvrsti i mogućnost uklanjanja memorijala radi promene lokacije iz opravdanih razloga. Naime, smatram da članom 1. treba precizirati mogućnost promene lokacije spomenika i drugih memorijala u slučajevima kada je to neophodno. Na primer, kada je potrebno sprečiti propadanje, rušenje, ruiniranje obeležja kao posledice prirodnih nepogoda poput poplava, požara, klizišta itd. Iz tih razloga i smatram da je svrsishodna dopuna člana 1. kojom se precizira mogućnost uklanjanja memorijala radi promene lokacije.

Kao društvo moramo sa posebnom pažnjom čuvati i negovati ratne memorijale. Oni su svedoci istorijski slavne i junačke srpske vojske. Oni su istorijski svedoci ponosnog i nesalomivog srpskog naroda, naroda koji se kroz istoriju, boreći se za slobodu i otadžbinu svoj život nije mario da u toj istoj borbi da. Pretrpeo je ogromne ljudske žrtve. Naše žrtve su i vojnici i civili, i žene, i deca. Srbija je kroz istoriju vodila odbrambene ratove, branila se od raznih moćnih do zuba naoružanih i silnih agresora i neprijatelja. Samo u 20. veku gotovo da nema generacije koja nije osetila strahote rata počev od oslobodilačkih, balkanskih ratova, zatim Prvog i Drugog svetskog rata, pa sve do ratnih dejstava 90-tih godina kada je komadana naša dotadašnja država Jugoslavija i do NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

Smatram da u ovoj 2018. godini kada se navršava 100 godina od završetka Prvog svetskog rata imamo posebnu moralnu obavezu da ne samo ratnim memorijalima već i drugim vidovima društvenog aktivizma podsetimo svih junaka koji su svoje živote dali za slobodu našeg naroda. Sa posebnim pijetetom sećamo se vojvode Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika, sećamo se naših junaka koji su prošli albansku golgotu, naših Solunaca, sećamo se nesalomivog Gvozdenog puka i njegovih ratničkih podviga od 1912. do 1918. godine.

Sećamo se i zapisa o borbenom moralu srpskog vojnika, a podsetiću vas danas na samo jedan koji je po meni posebno uverljiv, jer ostavio ga je okupatorski vojnik, kaplar jedanaestog puka devete austrougarske divizije, učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš, o srpskim vojnicima on kaže – tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih, tek ovde sam shvatio da neumitna sila bolje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu.

Ne smemo zaboraviti ni slavnu antifašističku borbu koju je vodio sav slobodarski svet. Ne smemo zaboraviti žrtve koje je naš narod u toj borbi podneo. Ogromne materijalne i nenadoknadive ljudske gubitke pretrpela je Srbija i 90-tih godina. Stradali su naši vojnici, ali na pragu 21. veka i nedužni civili i žene i deca. Zbog toga danas sa ponosom sećamo se svih naših heroja, junaka, vojnika i civila koji su svoje živote ostavili na braniku naše otadžbine. Ne smemo zaboraviti istorijske činjenice. Ne smemo umanjiti srpske žrtve date u prošlosti. Ne smemo dozvoliti reviziju sopstvene istorije kojom bi se sakrila istina prekrajanjem istorijskih događaja, a najmanje što možemo to je da znamo koje smo žrtve kao narod podneli, ko su junaci koji su dali svoje živote za našu slobodu i da im se odužimo istorijskim pamćenjem, a deo tog pamćenja svakako su i spomenici tj. ratni memorijali o kojima danas govorimo. Hvala na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:57