Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani Srbije, tačka dnevnog reda je izbor predsednice Skupštine Srbije. Nekako ne mogu da se otmem utisku, ovo je treći dan, ako se ne varam, da razgovaramo na tu temu, odnosno da je to tačka dnevnog reda, a da mi razgovaramo o svemu, samo ne o tome.
Probaću da, u skladu sa Poslovnikom, ipak govorim o temi - predloženom kandidatu većine poslanika u ovom sazivu, gospođi Ani Brnabić.
Ono što se čulo o Ani Brnabić u većini slučajeva su bile kritike koje su malo kritike, malo uvrede i uglavnom nešto što se teško spočitava baš Ani Brnabić. Sećam se i perioda kada je Ana Brnabić predložena za premijera Vlade Republike Srbije prvi put i ni tada, ni danas, ni u međuvremenu niko nije osporio profesionalnu karijeru Ane Brnabić. Ali su nam bila puna usta njenog privatnog života, njenih prijatelja, njene familije, rodbine, kumova, čega god hoćete, samo ne činjenice da kažemo, ako imamo razlog, zašto Ana Brnabić ne može da predsedava parlamentom Srbije. Ja baš mislim da može i baš mislim da treba i beskrajno mi je drago što će obavljati funkciju predsednice Skupštine Srbije.
A zašto mi je drago? Pre svega, drago mi je što ćemo ponovo imati ženu na čelu parlamenta. Praksa je pokazala da je to bilo delotvorne. Neke mnogo važne zakone smo doneli u periodima kada su žene predsedavale parlamentom Srbije. Iza mene sedi profesorka Slavica Đukić Dejanović, koja je bila predsednica, čini mi se, u onom najosetljivijem parlamentarnom periodu kada je, da se svedem sada na one brojke o kojima često ovde govorimo, vladajuća većina imala svega 128 poslanika. Međutim, sa pozicije jedne žene, a bogami i profesionalca kao psihijatar, uspela je da taj mandat traje četiri godine.
Juče je bezbroj puta spomenuto njeno ime, a i u prošlom mandatu onoliko puta sam, bar ja, bila tužna što je nema da nekada kao profesionalac čuje sve nas, pa oceni u kakvim smo to ličnim problemima koje reflektujemo, kojekakvim frustracijama upućenim drugim ljudima, kolegama pritom.
U sve mane ljudi koji sede u parlamentu Srbije ja imam svest da je za njih glasao narod. Građanke i građani. Neko za nas koji pripadamo vladajućoj većini, neko za vas, gospodo, koji pripadate opoziciji, ali svi, sigurno, sa ambicijom da ovde sedimo i razgovaramo o problemima, a ne o animozitetima, da ovde sedimo i razgovaramo o unapređenju kvaliteta njihovog života, a ne o tome ko koga voli ili mrzi. Sve smo radili u prošlom mandatu, osim toga. U ovom smo krenuli da na temu izbora predsednice parlamenta govorimo o svim temama koje će se, potencijalno, možda i naći pred parlamentom Srbije.
Zato i kažem da je dobro što će Ana Brnabić biti predsednica parlamenta jer je pokazala jednu sposobnost kojoj se iskreno divim. Ne sećam se da je bilo koja žena brutalnije vređana u ovoj sali. I ne sećam se da je bilo ko rekao – izvinite, ali da se 100 puta ponovilo, ako je u naletu emocija na koje ima pravo kao živ čovek, Ana nešto makar i van mikrofona progovorila.
Kad imate sposobnost da trpite te udarce ispod pojasa, onda morate da imate sposobnost i da rukovodite sa 250 poslanika koji nisu baš svi došli da bi bili poslanici. Neki su došli da izgrade svoju karijeru političke zvezde, nesvesni da kada se postaje zvezda na jednoj, pet, sedam bezobraznih diskusija brzo se prestaje zvezda.
Sve smo ovde slušali, pa i činjenicu da je Ana Brnabić bila apolitična ili nije bila član SNS kada je postala predsednica Vlade, što je opet ne diskvalifikuje, kao što je danas ne diskvalifikuje činjenica da je potpredsednica SNS. Prosto je pravo svakog čoveka da profesionalno prihvati da uradi jedan posao za narod i državu, a da onda, u sklopu ljudi koji su joj ukazali poverenje, prepozna istu ideju i politički se opredeli. To je daleko časnije od onih momenata koji su se dešavali, a to je da se posvađamo sa partijskim drugovima, promenimo partiju, otmemo, presvučemo se, zovemo se sad ovako, sad onako i da još sa te pozicije, a bogami je veliki broj takvih, kritikujemo neprincipijelnost Ane Brnabić.
Treće što je, takođe, fenomen – u tri mandata biti predsednica Vlada sa pozicije žene, pa još posle toga kao još jedan stepen više poverenja, ja bih rekla, dobiti šansu da vodite parlament Srbije, mislim da će ostati zapamćeno i da je važno za sve one žene koje se bave politikom, učestvuju u političkom životu, ali i za sve one žene koje za to do sad nisu imali hrabrosti.
Da li je lako? Nije, naravno. Da li je izazov? Jeste. Da li može da se izađe na kraj sa svim predrasudama koje se tiču ženske populacije i političkog angažmana? 0, da, može. Nekad i sa mnogo težih pozicija, kakva je bila Anina, pre svega zbog onoga zbog čega su je opet beskrajno vređali, a to je njenog seksualnog opredeljenja, iako kada biste zagrebli sada u ovoj sali i mimo ove sale i u ovoj časnoj i poštenoj Srbiji mnogo je onih koji bi morali da se stide zbog svojih delovanja na te teme.
Ono što je Ana rekla transparentno neki kriju. Ana žena, oni muškarci. To nikad nije dobro, pa čak i ako ne kriju to.
Mnogo je gore za Srbiju i srpski narod ako izgubimo respekt prema porodici, prema majkama svoje dece, a i to se često dešava.
Nikada to nije upotrebila Ana Brnabić, ja znam da je mogla. I to je dodatno kvalifikuje da vodi ovaj parlament u ove četiri godine.
Ono što je važno za mene i za poslaničku grupu SPS jeste da ćemo mi imati vremena da razgovaramo o nekim važnim pitanjima i nadam se da ćemo imati i šansu i prostora. Kad kažem šansu i prostora onda se nadam da ćemo o tome razgovarati svi koliko nas je.
Juče su pomenuti neki predlozi zakona koji su u prošlom mandatu navodno ostali bez da se o njima razgovara. Lepo je to rekao kolega Jovanov – ne zbog toga što mi to nismo hteli. Hteli smo, nego smo čekali samo da se dogovorite sa pozicije opozicije kako ćemo s tim.
Reći ću vam o čemu je trebalo da se razgovara, i to smo se sa pozicije SPS prećutali zato što je važno da se donese zakon, a nije mnogo važno ko je predlagač, bar ne nama. Sa tradicijom od 34 godine mi baš ne moramo da trčimo da se prvi zapljunemo. Nekako mi se čini da se zna šta mislimo. Radilo se o izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti. To je važan zakon. Čvrsto verujem, Ana, da ćemo uspeti da sada o tome razgovaramo.
Predizborna kampanja je sve nas iz SPS značila jednu stvar da saslušamo te ljude sa kojima smo sreli i od kojih smo tražili glas. Tako smo čuli koji su sve to problemi na koje direktno možemo da utičemo kao narodni poslanici i Skupština Srbije. E, u tim problemima, odnosno ti problemi su sadržani u Predlogu izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, a probali smo, istine radi i obraza svih nas, da kao poslanička grupa SPS na to utičemo 2010. i 2011. godine, čak.
Uvažena koleginica Mirjana Dragaš, jedan vrhunski sociolog, je probala da i tada ukaže na te probleme. Nije bilo razumevanja, tako da nemojte da mi razgovaramo o tim kategorijama, ljudi kao da nikoga nije bilo briga u ovom mandatu. Bogami malo duže ili nije bilo briga ili baš nismo imali sluh, ili smo imali veće probleme u tom trenutku, pa je to ostajalo ispod radara.
Predloga zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, takođe napisan u poslaničkoj grupi SPS, beskrajno važan. Predlog zakona o medicinskim sestrama i tehničarima, odnosno Predlog zakona o medicinskoj nezi, zna gospođa Macura o čemu govorim. O tome koliko je neravnopravan položaj medicinskih sestara u ovom trenutku. Pa, ako hoćete i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima.
Konačno, možemo mi da razgovaramo i o toj rezoluciji, koju ste kolega predložili, ali hajde da razgovaramo o rezoluciji, hajde samo da ne dođemo do faze da se ponovo brukamo i dajemo na važnosti Aljbinu Kurtiju držeći sednice koje liče na sve, samo ne na ozbiljne ljude koji brinu o nacionalnom i državnom interesu Srbije i pre svega o građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali ne samo o građanima koji žive na Kosovu i Metohiji nego i o građanima koji su pod pritiskom, pretnjom oružjem, svejedno je da li 1999. godine ili 2004. godine ili 2008. godine ili 2020. godine morali da napuste taj prostor, ni o njima nismo razgovarali od 1999. godine na ovamo, osim u pokušajima.
Sve su to teme koje treba da budu sadržane u jednoj rezoluciji, a naš zadatak kao narodnih poslanika bio oduvek i danas je i sutra bi trebalo da bude da svoj autoritet, svoje pozicije, svoje prisustvo pre svega na međunarodnim forumima iskoristimo upravo da objasnimo kolika se nepravda nanosi državi Srbiji i srpskom narodu kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Zato sam bila i još uvek sam jako ljuta, povređena, ne razumem bilo koga od mojih kolega ko se nađe preko puta evropskih zvaničnika i ni u jednom trenutku ne progovori o toj najotvorenijoj rani Srbije. Ne mislim da imam bilo kakvo veće pravo, iako bih možda i mogla na tu temu od svakog od vas, ali očekujem da kao odgovorni ljudi i na kraju kao predstavnici apsolutne većine u Srbiji koja kaže Kosovo je južna srpska pokrajina, to u ime birača koji su glasali za vas, kažete, uvažene kolege kada god se nađete sa zvaničnicima iz Evrope i sveta.
Ima mnogo njih koji su svoj stav o Kosovu i Metohiji prepisali ili im je nametnut, ili im je rečeno da to tako treba, da ne kažem da je plaćen i da je kupljen. Ako im lepo objasnite šta je problem. Možda nećete promeniti njihovo mišljenje, na taj kratak rok, ali dugoročno verovatno hoćete.
Ono na šta smo svakako spremni, kao poslanička grupa SPS, ili sa pravom mogu da kažem i kao koalicija zajedno sa JS jeste da saslušamo sve vaše konstruktivne predloge, da čujemo šta je to o čemu mislite da možemo da razgovaramo, ali budite sigurni da se nikada neće desiti da prećutimo pokušaj da nam spočitate ono što vam se sviđa, ili mislite da tako treba, da vređate, ponižavate ljude, bez razlike s koje strane takve uvrede idu.
Apel profesora već tri dana traje u samo jednom smeru, hajte da ova rasprava izgleda civilizovano. Nadam se, uvaženi profesore da nećemo imati rasprave kakve smo imali u prošlom mandatu, da ćemo se baviti tačkama dnevnog reda. Nisu ova prva dva dana obećala da to baš ide u tom smeri. Ali, ova prva euforija, uglavnom i nije za merenje. Neka ovaj prva konstitutivna sednica bude, hajde da razumemo kao šansu da pokažemo, evo nas ponovo u parlamentu. Ali, da kod svih ostalih sednica koje će biti tematske ipak sednemo kao ljudi i pročitamo zakone i ne počinjemo raspravu sa pozicije ne valja Ana Brnabić.
Ana Brnabić će uspešno voditi ovaj parlament. Jedan, moram priznati onako ženski tim, koji obećava. Neki misle da će to biti suptilnije, ja mislim da će biti oštrije, nego što je bilo, i ako nije falili žena u timu Vlade Orlića. Bilo kako bilo, pred nama je četiri godine, probajte da ostanemo ljudi jedni prema drugima, jer ova zgrada pamti svaku izgovorenu reč, svaki zarez. Nemojte da za 20 godina, kada neko bude čitao stenograme, bude vas sramota ako dođe unuk da vas pita, što si deda ovo rekao u parlamentu Srbije. Hvala vam najlepše.