ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 4
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 9 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam sledeći amandman. U članu 2. stav 1. nakon tačke 13. dodaje se nova tačka 13a, koja glasi – registar rizika od katastrofa je interaktivna elektronska, geografsko-informaciona baza podataka na teritoriji Republike Srbije, koju vodi Ministarstvo u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja. Kao obrazloženje naveo sam – amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljivi u zakonu.

Naime, osnovni ciljevi kome teže, rešenje o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođeno područje.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Kada se radi o rešenjima koja uređuju sistem reagovanja, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim. U celini, ta su rešenja pojednostavljena i inovirana, kako bi bila jasnija i primenljivija imajući u vidu da se ovaj sistem nalazi u procesu nadogradnje od donošenja zakona u vanrednim situacijama, i da su u tome postignuti određeni rezultati.

Takođe, u periodu primene zakona o vanrednim situacijama i na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama, ukazala se potreba za donošenjem novog zakona sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasnijim a samim tim i njegovu efikasniju i precizniju primenu.

Situacija na terenu i sve ono što nam se događalo poslednjih godina, a posebno poplave iz 2014. godine, zahteva i stalno unapređenje sistema o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, naravno koristeći i praksu i drugih država.

Kao što je rečeno, ovim zakonskim projektom vrši se nadogradnja postojećeg zakona u cilju postizanja veće efikasnosti. Takođe, neophodno je veće uključivanje lokalnih samouprava i blagovremena procena od rizika katastrofe, kako bi se smanjio rizik, zaštitio život ljudi i materijalna šteta svedena na minimum. Jedna od ključnih uloga u sprovođenju ovog zakona u cilju efikasnosti su i sami građani, koji treba da preuzmu aktivnu ulogu a ne da se ponašaju pasivno, inertno, kao što je praksa pokazala u pojedinim situacijama.

Značajna izmena je što usvajanjem ovog zakona skupštine opštine koje čine gradsku skupštinu preuzimaju obavezu i aktivnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, tako da u pojedinim slučajevima zbog neefikasnosti i neblagovremene procene od rizika pojedini štabovi mogu biti raspušteni sa ciljem prevazilaženja katastrofalnog stanja koje može nastati ili kada se nije vodilo računa o životima ljudi.

Na kraju, ključna stvar u ovom zakonskom projektu jeste preventivno delovanje, novac koji se investirao u zaštiti ili preventivno delovanje, može višestruko da pomogne u smanjenju rizika od katastrofa.

U Danu za glasanje, Socijalistička partija će glasati za predloženi set zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman. U članu 1. Predloga zakona reči: „za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda“, zamenjuju se rečima: „pod kojima se građevinski proizvodi mogu stavljati na tržište i biti dostupni na tržištu“. Kao obrazloženje naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, čime se doprinosi preciznosti zakona.

Donošenjem i usvajanjem Zakona o građevinskim proizvodima šira javnost, posebno građevinska, s pravom očekuje da će novi zakon urediti tržište građevinskih proizvoda i podići nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, kao i da će konkurencija dovesti do povoljnih cena za investitore.

Očekivani kvaliteta nije daleko od svih domaćih proizvođača. Primera radi, u Cementnoj industriji Srbije ne očekuju se velike promene, jer su u njoj standardi već nekoliko godina usaglašeni sa evropskim.

Ovaj zakon omogućava da se uspostave tehnički zahtevi za veliki broj građevinskih proizvoda, koji će podići kvalitet proizvoda na našem tržištu. Zakon nameće kontrolu, i to je za krajnje potrošače veoma dobro.

Implementacija neće biti brza, potrebna su podzakonska akta. Usvajanjem ovog zakonskog projekta, domaći proizvođači će standarizovati svoje proizvode koji će na taj način lakše stizati na strana tržišta.

Svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće da ima jasnu deklaraciju i znak da je proizveden u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima, novine su Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Tako će hiljadu i 200 različitih građevinskih proizvoda napravljenih u Srbiji, poput vrata, prozora, građevinskih blokova, vodovodnih cevi, najzad biti jasno deklarisano, što do sada nije bio slučaj.

Na osnovu gore izloženog, proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorije za ocenu kvaliteta, svi oni osetiće efekte novog Zakona o građevinskim proizvodima. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretne odnose i pravi potresi na tržištu očekuju se tek usvajanjem podzakonskih akata i pravilnika kojima će biti definisana konkretna pravila igre, lista standarda, kao i rokovi za njihovu primenu. Rok za podzakonske akte jeste šest meseci od usvajanja zakona.

Novim zakonom biće urađeni uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvode i izrade deklaracije o performansama, stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode, kao i obaveze preduzeća prilikom proizvodnje, prodaje i distribucije. Pravila će važiti za proizvođače, uvoznike i distributere građevinskih proizvoda, laboratorije, sertifikaciona tela, projektante, izvođače radova, lica koja obavljaju stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova, ali i državne organe i investitore.

Svaki građevinski proizvod koji se nađe u prodaji moraće da prati deklaracija o performansama u pisanoj i elektronskoj formi. Takođe, na materijalu će morati da stoji srpski znak usaglašenosti, mora biti vidljiv, čitljiv i neizbrisiv.

Takođe, jedan od osnovnih razloga donošenja ovog zakona je ispunjavanje obaveza, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU iz pregovaračkog poglavlja i o slobodnom kretanju robe. Zbog toga što je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti ne usklađeno sa evropskim, srpska industrija građevinarstva, kao i rad sertifikacionih kuća u ovoj oblasti godinama nisu konkurenti na tržištu EU. Domaći privredni subjekti koji su svoje poslovanje prilagodili propisima EU i već posluju na tom tržištu imaju dodatne troškove, jer svoje proizvode moraju da usklade sa domaćim zakonodavstvom koje je u odnosu na evropsko u najvećoj meri zastarelo.

Koliko je ovaj propis značajan za industriju svake zemlje, možda najbolje ilustruje podatak da je nakon usklađivanja svog zakonodavnog okvira sa evropskim standardima, Slovenija u oblasti proizvodnje betona, agregata i betonskih proizvoda samo u periodu od 2000. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za sedam posto. Prihod od prodaje proizvoda slovenačkih preduzeća na teritoriji EU skočio je u tom periodu za čak 80%, a broj preduzeća iz oblasti građevinarstva povećao se za 25%.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:17