DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • 2
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 8 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 13 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala predsednice.

Gospodine ministre, gospodine Mariću sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 2. stav 1. gde se nakon tačke 14. dodaje nova tačka 14a koja glasi – evakuacija je planski organizovano pomeranje ljudi, životinja i materijalnih dobara sa ugroženih na neugroženo područje.

Ovim amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u zakonu. Amandman nije prošao, ali bih ja iskoristila priliku, jer sam prošle nedelje u uvodnoj reči imala par pitanja, s obzirom da nam je na dnevnom redu i Predlog zakona dobrovoljnim vatrogasnim društvima, što je jako pozitivno. Znači, jedna nova snaga od 150 registrovanih 300 vatrogasnih društava, koji će, čuli smo, od vas dobiti vozila i biti spremna da pomognu i ne samo pri nepogodama, požarima, poplavama, nego i u evakuaciji.

Moje pitanje se odnosi na njihovo finansiranje, s obzirom da su, imaće finansije od Republike, lokalnih samouprava, poklona, donacija i onaj deo koji je njihov samostalni prihod. Pretpostavljam da će to novim propisima i da je to još u razradi, da će da se ovaj deo na taj način definisati, pa bih zamolila ako možete da to objasnite. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre, gospodine Mariću sa saradnicima, podnela sam amandman na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Cilj ovog amandmana i predlog je adekvatniji izraz koji treba da doprinese preciznijem sadržaju odredbe.

Istakla sam već prošle nedelje koliko je ovo bitan Predlog zakona, jer smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama jeste nacionalni i jeste lokalni prioritet. Svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofa, bez ikakve diskriminacije, a zaštita i spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na sve druge zaštite. Otuda je procena rizika, preventivne mere i aktivnosti koje se preduzimaju veoma važno, a upravljanje rizikom od katastrofa, koje se zasniva na međusobnoj koordinaciji svih subjekata, još važnija.

Cilj ovog zakona je pravno uređenje za uspostavljanje jedinstvenog i ujedinjenog sistema, usklađenog sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda i to i jeste njegov glavni cilj, pogotovo što mi već imamo iskustva iz 2014. godine i ja nekako vidim ovaj predlog zakona kao dopunu i ispravljanje onoga što se pokazalo kao neadekvatno pre par godina.

Takođe je novina i međunarodna saradnja koja je predviđena u Predlogu zakona i daje mogućnost zaključivanja ugovora sa međunarodnim organizacijama i to je isto ovo iz prakse, da nije bilo ekipa Danaca i ovih drugih ljudi koji su pomagali, teško da bi se tako brzo oslobodili onoga što se dešavalo 2014. godine, a to se ne odnosi samo na ljudstvo, velika prednost tih međunarodnih organizacija i njihovih društava jeste u samoj opremi.

Ovim predlogom daje se na značaju, i to je njegova najveća korist, preventivnim merama i aktivnostima, pre svega, na proceni rizika od katastrofa, planu zaštita i spasavanja kao osnovnih dokumenata za efikasno upravljanje rizicima.

Ono što bih ja ovom prilikom dodala na kraju, istakla bih značaj prevencije i edukacije najmlađih, sa kojima se krenulo pre par godina kroz razne vidove obuke, kroz razne vidove promotivnih materijala koji imaju obrazovni karakter i razvijaju svest o značaju zaštite od raznih opasnosti. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Hvala, predsedavajući.

Gospođo ministar, gospodine Mariću, gospodine Daboviću, drago mi je da je danas ovaj zakon na dnevnom redu, s obzirom da smo nedavno, 2014. godine, imali neprijatna iskustva sa poplavama u kojima sam učestvovala i drago mi je da se kroz ovaj Predlog zakona ispravljaju neke stvari sa kojima smo kuburili u to vreme.

Planirala sam da o ovome mnogo duže pričam, međutim, ostalo je malo vremena, tako da ću da se fokusiram na osnovne. Cilj ovog zakona je da pravno uredi, uspostavi jedinstvo u ujedinjen jedan sistem koji je usklađen sa realnim potrebama zaštite spasavanja stanovništva i materijalnih dobara, jer smo nekako do sada uvek reagovali u trenutku kada treba da se reaguje.

Sa ovim Predlogom zakona vidim da se govori o preventivi koja je daleko bitnija i da se od tada, pa do sada su se mnoge stvari promenile baš u tom preventivnom smislu koji je od velikog značaja.

Ja bih samo ukazala na nešto što je i tada bio problem, a to je da su mnoge lokalne samouprave dosta dugo radile na osnovnim dokumentima a to su dokumenta koja su i osnov zaštite. To je rizik od katastrofa i plan zaštite i spasavanja.

Problem je bio što mnoge lokalne samouprave nisu imale adekvatne ljude za to, pa to nije bilo dobro odrađeno ili su skupljale neki novac, pa je taj novac išao ljudima koji u tom trenutku nisu imali licencu, tako da su te opštine finansirale nešto što u stvari nisu mogle da koriste.

Jako mi je drago da će to sada biti kontrolisano, da će licencirana osoba moći na tome da radi i da će konačno lokalne samouprave imati svoje prave planove za zaštitu i spasavanje i, takođe, Pravilnik o metodologiji, koji će biti jedinstven za sve, koji je vrlo značajan. Znači, nemamo razlike od jedne do druge lokalne samouprave i to su, po meni, jako pozitivni pomaci.

Sada nekoliko rečenica o ovom drugom zakonu, koji je takođe naišao na veliko odobravanje, a to je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Vidim da su savezi jako pozdravili ovo. Ne samo da ima novine u smislu uvođenja vatrogasnih jedinica i s obzirom da ima 150 društava do sada i 300 saveza, njihovo angažovanje u smislu dobijanja vozila, o čemu je ministar govorio, i njihovo uključivanje u rad i pomoć MUP i regularnim jedinicama bio bi od velikog značaja, a posebno su oduševljeni finansiranjem, jer sada sa ovim Predlogom zakona biće obezbeđeno i finansiranje, doduše od 2019. godine, ali u tom smislu je napravljen veliki pomak.

Finansiranje će imati iz tri osnove – od Republike, lokalne zajednice, pomoću donacija, poklona i imaće jedan prostor za sopstvene prihode, pa bih vas ja ovom prilikom ili sledeće nedelje, kada budemo razgovarali o tome, zamolila da objasnite da li je to u skladu sa pravilnicima koji tek treba da se prave, gde će to biti tačno objašnjeno kakve su nadležnosti dobrovoljnih društava i da napomenem da su svuda, u Sloveniji pogotovo, čast biti dobrovoljni vatrogasac i da je sa ovim napravljen jedan dobar pomak.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i ministarki pravde u vezi sa jednim problemom koji muči mnoge jednoroditeljske porodice.

Naime, kao narodnoj poslanici i članici Odbora za prava deteta, obraćalo mi se više samohranih majki, samohranih roditelja zbog problema koji imaju u vezi sa plaćanjem alimentacije za decu koja su posle prekida bračne zajednice poverena njima.

Ovo pitanje zaslužuje veću društvenu pažnju, pre svega sa stanovišta očuvanja porodice kao osnovne ćelije društva, a time i izgradnje zdrave ličnosti deteta koje sutra treba da bude odgovoran i kreativan član ovog društva. Tako i zakon predviđa da se i posle razvoda braka roditeljsko pravo vrši zajedničkim i sporazumnim starateljstvom i kada se dete poveri jednom od roditelja.

Međutim, sve je češća praksa da roditelj kome je utvrđena zakonska obaveza učešća u izdržavanju maloletnog deteta koje je povereno drugom roditelju, najčešće majci, svoju zakonsku obavezu ne izvršava. Brojni su slučajevi kada ne ispunjavanje ove zakonske obaveze samohranog roditelja i dete o kome se brine dovodi u stanje socijalne potrebe.

S druge strane, roditelj koji izbegava plaćanje alimentacije vrlo retko snosi posledice. Poznat mi je primer u kome je otac dugovao preko pola miliona dinara za alimentaciju, a da je u momentu kad je zakonski bio primoran da plati napustio posao, kako ne bi izvršio svoju zakonsku obavezu prema detetu. S tim u vezi, centri za socijalni rad kao organi starateljstva imaju obavezu da preduzimaju mere socijalne zaštite i u ovim slučajevima zaštite dete i samohranog roditelja, da im obezbede psihološku, pa i materijalnu podršku, da učine sve napore kako bi deca ostala u svojoj biološkoj porodici i pokreću pitanje odgovornosti roditelja koji ne izvršava obavezu plaćanja alimentacije.

Želela bih da skrenem pažnju na ovaj problem i pitam gospodina ministra – da li ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad ostvarivanjem ove uloge centara za socijalni rad i da li je potrebno da se centrima obezbedi bolja kadrovska opremljenost, kako bi stručno, nepristrasno i efikasno brinuli o jednoroditeljskim porodicama?

Takođe, ministarku pravde želim da pitam – da li postoje podaci o broju ne izvršenih sudskih rešenja o plaćanju alimentacije za decu nakon razvoda, šta sudovi u tom pogledu preduzimaju i da li se izriču privremene mere?

Takođe bih pitala da li je moguće u našem sistemu formirati državni fond alimentacije kako bi se sprečile situacije da deca i samohrani roditelji zbog neodgovornosti drugog roditelja ostaju bez sredstava za život. Ovo je po Švedskom modelu, a iz ovog fonda bi se mogla stipendirati i deca koja žive sa jednim roditeljem. U tom slučaju država bi preuzela obavezu naplate alimentacije. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:05