Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 27. Poslovnika Narodne Skupštine, jer ni Narodna Skupština u celini ni naš predsednik posebno, ne sme da pokazuje nemoć, ne sme da jadikuje zbog bilo kakve situacije u kojoj se nalazimo. Nama je sasvim nepotrebno da pozivamo bilo kakve strane sile, pa i EU da procenjuje situaciju u našoj zemlji.

Ni u vreme vanrednog stanja nije bilo ovakvog ataka na Skupštinu i narodne poslanike i onda je ključno ovde pitanje – šta radi izvršna vlast?

Izvršnu vlast moramo staviti na odgovornost, smeniti ministra Unutrašnjih poslova zato što danas nije obezbedio da svi poslanici nesmetano uđu u zgradu Narodne Skupštine. Ja sam do duše prilično nesmetano ušao jer sam odmah nudio da se tučem sa svima njima i nisu hteli. Ali, to što su tukli narodnog poslanika Marijana Rističevića nije incident preko koga se sme preći, bez obzira iz koje je stranke, bez obzira zašto imaju animozitet prema njemu. On nije smeo danas biti tučen pred Narodnom Skupštinom, a ako je tučen ko je najodgovorniji, ministar unutrašnjih poslova.

Dakle, smenimo ministra policije i izaberimo novog ministra i kao prvo od njega zahtevajmo da se raščisti ulaz u Narodnu Skupštinu. Da zakonodavna vlast može nesmetano obavljati svoj posao. Ne interesuju nas ni politički ni politikanski razlozi zašto se ne reaguje u drugim i sličnim situacijama, ako predsednik republike može da trpi i da mu blokiraju celu zgradu, Palatu predsedništva, neka on to i dalje radi, ali Narodna skupština nije dužna da to trpi.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv ove izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, jer ona narušava postojeći sistem izbora i sve ono za šta smo se mi borili punih 10 godina, od 1990. do 2000. godine, kad je dolazilo do teških zloupotreba u poštovanju biračkog prava. Imali smo tada i potpise koji su se falsifikovali, potpise sa spomenika sa groblja, imali smo izmišljene matične brojeve i čuda.

Ja sam ponosan što sam bio inicijator za donošenje ovakvog zakona, gde je uvedeno da se samo sudskim putem mogu overiti potpisi, gde je uvedeno da svako ko pristupi glasanju bude obeležen na kažiprstu, što sam uveo providne glasačke kutije, itd.

Malo-pomalo te stvari su dovođene u pitanje. Prva velika greška je bila omogućavanje glasanja u inostranstvu. Vrlo mali broj ljudi se odazivao, a morali su se slati kontrolori iz Srbije. I sad, ti kontrolori iz Srbije prave veći trošak nego celi izborni proces u samoj Srbiji. To je bilo apsolutno iracionalno. Očekuje se od svakog građanina da na dan glasanja dođe kući, da glasa, ako želi da iskoristi svoje biračko pravo. Ako ne želi, ne mora. A to da se ljudi traže po belom svetu da bi glasali, čak i oni koji decenijama žive napolju, pa što su oni zainteresovani koja će vlast biti u Beogradu ako su oni decenijama napolju? Onaj ko živi u Beogradu i trpi postojeću vlast, ili će trpeti buduću vlast, on je životno zainteresovan za rezultate glasanja.

Mi smo praktično za republičke izbore podneli liste, iako rokovi nisu istekli. Sve stranke koje su imale mogućnost da skupe 10 hiljada potpisa skupile su. Nekim strankama su naprednjaci pomagali. Neću da kažem, to nije protivzakonito. Vi ste imali miljenike i među navodno patriotskim i prozapadnim strankama. I znali ste, oni neće proći cenzus, ali vi ćete najviše dobiti u preraspodeli njihovih glasova posle izbora. To nije protivzakonito, ali da li je moralno? To je drugo pitanje. Ja mislim da to nije moralno i da izbori moraju biti maksimalno čisti. Ko nije u stanju da prikupi te potpise, ne treba ni da ide u izbore.

Ko može objektivno da skupi potpise od stranaka koje se nisu prijavile? Može ova grupa oko Đilasa, objektivno, mada im je najbolje da ustraju u svom bojkotu jer ne mogu dobiti ni 10% glasova, što je očigledno, i to je Demokratska stranka. Nema ko više. Ali, ako se sad budu potpisi overavali na ovaj način, onda ćete vi imati opet listu sa 20 i više kandidatura. Čemu to? Čemu to unošenje zabune u glasačko telo?

Na primer, ja neću pominjati kome ste sve skupljali potpise, iako sve znam, ali skupljali ste ovoj novoj monarhističkoj stranci. Kako je ona nastala? Tako što su ukradena dva poslanička mandata Srpskom pokretu obnove. Šta vi kradete međusobno jedni drugima na vašoj listi i nije tako strašno, ali umesto da budu žigosani zbog krađe mandata, vi ste im skupili potpise da sad idu kao samostalna stranka na izbore. Nikad sami ne bi skupili 10 hiljada glasova. Niko normalan u Srbiji nikad ne bi glasao za monarhiju. Koji to čovek može glasati za monarhiju? Niko normalan. Našao bi se određen broj ludaka…

(Aleksandar Martinović: Glasao bi Đujić da je živ.)

Ja kažem, od sadašnjih živih ljudi. Ne govorim o onima koji su bili zarobljenici nekog bivšeg vremena. Ali među sadašnjim živim ljudima nema niko ko bi glasao za monarhiju, ako je normalan. A nenormalnih ima.

Šta je bilo, Martinoviću? Daj skini to sa usta, da te čujem šta govoriš.

(Aleksandar Martinović: Za monarhiju se ne glasa.)

Glasa se za stranku koja se zalaže za obnovu monarhije. Eto. Ko normalan može glasati za takvu stranku. A vi se na taj način igrate sa izborima. Pravite nam cirkus od izbora. Mogli ste i onu veliku rokenrol partiju da izvučete odnekud. I onu partiju Šećerovskog, pokojnog, jadan, dobar je bio čovek ali je služio za uveseljavanje naroda. Sve ste to mogli. Tadić nema šansi da sam skupi 10 hiljada potpisa, apsolutno.

Znači, samo dve stranke su moguće da skupe, ali najverovatnije ni jedna od njih neće izaći. Možda se demokrate predomisle. I čemu sad da se nabudži taj birački listić za republičke izbore? Treba lepo da se to privede kraju, da se izađe na izbore. Biće prilike i da vam saspem u lice kojima ste još skupljali potpise. Ali, nije sad potrebno, da ne bismo raspravu okrenuli na neku pogrešnu stranu.

Ovde je bitno da ni pre uvođenja ovih notara nije bilo moguće da se za republičke izbore overavaju potpisi kod opštinskih činovnika, matičara ili nekih drugih. Mogli su samo sudski službenici da overavaju potpise i sudske službe, isključivo sudske službenike notari su zamenili.

Hajde sad da ste rekli - nema dovoljno notara, da se požuri, pa sudski službenici. Ali, vi ste uveli sada da opštinski činovnici overavaju potpise za republičke izbore i tu će biti svašta. Jer, tu se u opštinama ne može kontrolisati za koga se sve overavalo, ko je šta overavao. Za lokalne izbore nešto i može, za republičke ne može. Onda ćete imati na osnovu zdravstvenih knjižica, na osnovu zdravstvenih kartona, na osnovu ovoga, na osnovu onoga, matične brojeve, može biti 50 lista za izbore.

Čemu to služi? Nemojte.

Sad, sami ste sebe ubedili da imate 57%, pa šta će vam više, ljudi? Najčešće se umire od pohlepe. Ne dajte da vas pohlepa uhvati u toj meri. Normalno je da imate ispod 50%, da ni jedna partija nema preko 50%. Ali, eto, u povoljnoj ste poziciji, iskoristili ste povoljne okolnosti koje su vam se same namestile i šta ja tu mogu? Ne mogu vam smanjiti onoliko koliko bih želeo, ali nemojte vi sebi veštački tako povećavati.

Što se tiče lokalnih izbora, tu sam sklon da se prihvati ovo rešenje, da se vrati na praksu da mogu i opštinski činovnici overavati liste, jer oni se u opštinama znaju i znaju se gde su liste overavane, gde nisu. Kad se prikupljaju potpisi za republičke izbore, onda u opštinama pojma nemaju. Onda vam dođe iz jedne opštine 1.000 potpisa overenih, a niko nije zaista potpisao listu.

Slobodana Miloševića je koštalo vlasti i života što su socijalisti i julovci izmišljali potpise za stranku Sinišu Vučinića i time izazvali sukob sa nama mesec dana pred izbore i na tim izborima Milošević je poražen. Da nam nije to uradio mi nikad sa njim ne bismo ušli u sukob, imali bi onu koaliciju na lokalnim izborima što smo bili dogovorili, možda bi do danas vladao, možda bi do danas bio živ i još uvek na vlasti. Čudne su to istorijske činjenice.

Tako je bilo, Mrkonjiću. Ti si svedok. Ja sam se i sa tobom raspravljao oko toga svojevremeno.

Tako je bilo, ali izvucite neku pouku. Dakle, sklon sam da prihvatim ovo.

Postoje još neke stvari koje nisu rešene, imamo poplavu tu ljotićevštine na beogradskim ulicama. To je onaj fašizam u začetku. Još nisu počeli da ubijaju ljude, ali vidite, počeli su da nanose povrede, da udaraju, da razbijaju, da zastave skrnave, itd.

Znate šta je interesantno kod tih ljotićevaca? Oni se međusobno oslovljavaju sa – druže, pa su tu vrlo slični komunistima, a istim metoda se služe. Što su komunisti radili u Drugom svetskom ratu, to su radili ovi ljotićevci, a da su, ne daj Bože, došli na vlast, radili bi možda još gore od komunista. Više Srba i četnika su ubili ljotićevci nego što je poginulo između partizana i četnika do 1944. godine.

Ali, pojavilo se i nešto novo. Šta se dešava na državnoj televiziji? Tamo je onaj žuti Dragan Bujošević. Oduvek je pripadao Demokratskoj stranci. Radovao se da će mene mrtvoga iz Haga dopremiti. Kaže – hoće li nogama napred ili glavom napred? Napunio je godine starosti za odlazak u penziju, nije penzionisan. Rekli su – dok mu traje mandat. Istekao mu je mandat neki dan, opet su ga zadržali da bude v.d.

Srpska radikalna stranka je tamo, evo, otkad sam se ja vratio sa službenog puta neprekidno pod blokadom. Dva tri puta smo imali mogućnost učešća u nekim emisijama, izuzimajući ono što je bilo propisano za izbore. Nikad gori RTS nije bio, osim u vreme kad je Bojana Lekić bila generalni direktor. Bojana Lekić i Dragan Bujošević, to su dve najmračnije figure u istoriji srpske televizije.

Sinoć daju televizijski propagandni film „Tito – medijska ikona“. Ni jedne kritičke reči o zlikovcu i zločincu, diktatoru Josipu Brozu Titu. Hvale ga – bio je ovakav, bio je onakav, pa ga na kraju porede sa Mahatmom Gandijem, sa Gandijem koji u životu nikad mrava nije zgazio, mrava, ni jedno živo biće. Porede zlikovca koji je ubio više Srba nego Adolf Hitler.

Da li se to vraćamo u titoizam? Da li to proslavljamo titoističku diktaturu? Da li ste gledali taj film sinoć? Može li se to tolerisati? Možemo li sa tim na izbore ili ćemo neke demokratske tradicije veličati u Srbiji, iskustva prošlosti, požrtvovanu borbu za demokratiju kojoj su Srbi uvek bili skloni i u 19. i u 20. veku, krvave ishode tih borbi, stradanje radikala i ostalih slobodara kroz celi 19. vek ili ćemo sada prozapadna opozicija proslavljati ljotićevce i slične fašiste, a režimska televizija obnavljati titoistički kult? Reći ćete – Bujošević nije vaš. Što ga ne smenite? Što dozvoljavate da ostane? Što ste dozvoliti da u taj REM uđu neki odavde koji su uvek antisrpski delovali? Govorili smo to na vreme. Niste dali patriote da popune upražnjena mesta, nego najgori izdajnici. Doveli ste ovde Čanka i Čedu Jovanovića da vam određuju koji će ljudi ući u REM i u odlučnom momentu i REM će se okrenuti protiv sistema u Srbiji.

Sve se karte već sklapaju ko će gde, koliko će ministara da vam odmah otpadne, da pretoči u suprotni tabor, već se zna za Zoranu Mihajlović je odavno mesto tamo spremno, to svi znaju, to i vi znate, to i predsednik Republike zna.

Sve nešto trpite, sve nešto izigravate dobrotu, humanost, itd. Kod sprovođenja zakona se ne traži dobrota, nego principijelnost i zato je Boginja pravde vezanih očiju. Ona drži sablju i seče po zakonu, po propisima, negledajući ko je lep, ko nije, ko je prijatan, ko je neprijatan kao pojava itd. Ovde sad kuknjava zbog ljotićevaca na ulazu u Narodnu skupštinu, a sporedni ulaz ne radi. Moralo se proći kroz ljotićevce. Ja sam odmah počeo sa njima da se tamo prepirem. Oni se smeškaju. Ja kažem – kako vi tako mladi i pametni, a ljotićevci, pa onda ako me naljute da ću ih sve pomlatiti, pa mogu samo jedan poziv telefonski, da pozovem svoje ljude da vas razjure i sve tako. Oni ćute kao zaliveni.

Vi imate ministarstva sile u rukama i kukate. Samo vi kukajte. Pazite, ali naviknućete i narod i protivnike i sve ostale da ste nemoćni. Kukaćete i kada vas budu kao zečeve ubijali po Beogradu. Jedan je korak samo do toga. Mene ni Đinđić nije smeo. Kad mi je poslao rulju pred Narodnu skupštinu, saznao sam ranije, doveo sto ljudi sa automatskim puškama u zgradu Narodne skupštine i sa njima sa izašao i rulja me dočekala i dovoljan je bio jedan metak u vazduh pa da se rulja razbeži. Njemu i Čedomiru Jovanoviću sam pre toga saopštio – ako udare tamo gde su radikali, biće krvi do kolena.

Poštujemo izborne rezultate, uvek smo poštovali, nikad nasilno nismo pokušali da dođemo na vlast, ali da me neko na silu pomeri sa ovog mog poslaničkog mesta, da mi zabrani ulaz u Narodnu skupštinu, pa krv bi gazio do kolena radije, a to ne bi dozvolio. Ovo mi je narod poverio i dok me narod ne opozove ja sam tu i nema tu zezanja.

Jesam i ja nekad bio pristalica da se napravi neki incident, ali benigni, da ne stradaju ljudi. Ako je režim bio suviše okrutan i trebalo ga je dovesti poznaniju prava, ali kod nas ljudi nisu ginuli, mi smo vodili računa. Ne bi, za moj dolazak na vlast, ni jednu kap srpske krvi prolio, ali bi krvi sprskih izdajnika i neprijatelja ako ugroze Srbiju.

Nas neko ugrožava. Ne ugrožava nas ta šačica jadnika, nije ih sinoć bilo pred predsedništvom valjda ni par stotina, nego nas ugrožava neko spolja ko stoji iza njih, a vi još se udvarate tim spolja i hoćete u EU, hoćete tamo, hoćete ovamo. Ne može, treba da se isprsite, ako ste u stanju. Ako niste, evo, vi se povucite, mi smo spremni da preuzmemo političke dizgine države i da pokažemo šta znamo.

Pokazaćemo prvo da znamo zavesti red, uspostaviti čvrst poredak, disciplinu, pa onda redom hapsiti sve koji su se ogrešili o zakon, počevši od onih 2000. godine koji su sa automatskim puškama upadali u Narodnu banku Jugoslavije i druge državne institucije, koji su pravili krizne štabove i koji su na taj način preuzimali vlast. Ja se ni tad nisam mirio i nudio sam Miloševiću da mi poveri mandat da formiram novu vladu da to raščistim. Evo živih socijalista, oni nisu smeli. Malo su razmišljali, pa su mislili da je bolje ići linijom manjeg otpora, kompromisnim rešenjima i to vas je upropastilo. Je li tako? Jesam li jednog trenutka stao u suprotstavljanju dosmanlijskom režimu? Nikada, uvek sve prkosno u Narodnoj skupštini.

(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje.)

Čedo, što si podnaduo tako, da te nije neki virus strefio?

(Čedomir Jovanović: Nego propao SPS, a tebi dobro ide.)

Dobro, propao SPS, zaslužio da propadne ako nije valjao, šta mu ja mogu što je propao, ali mi nismo propali, ma šta nas je udaralo, ma kakve smo imali udare spolja i iznutra, mi nismo propali, našu smo ideologiju sačuvali, naš obraz, što je najvažnije, i spremnost da preuzmemo vlast svakog trenutka, ako zaslužimo narodnu volju, narodno poverenje. Samo pod tim uslovom. Ovde svi oni koji znaju da nikad ne mogu osvojiti vlast idu na ulicu, jer su mnogi od vas naučili da se ulicom dobija vlast. Ti si bio čuvar svete vatre mesecima, par godina, dok nisu sazreli uslovi da američki štab iz Mađarske dovoljno dolara prikupi, organizuje otpor, potkupi policijske generale, potkupi mafiju i krene u završni udarac.

(Čedomir Jovanović: Kad si priznao rezultate izbora.)

Molim? Milošević je poražen na predsedničkim izborima.

(Čedomir Jovanović: Kakvi onda Amerikanci?)

Znam, ali to nije bio razlog da vi preuzmete kompletnu vlast, nego samo predsedničku funkciju Koštunica da preuzme, a ništa ostalo, a vi ste preuzeli sve, jer su socijalisti bili mekani pa vas pustili. Ja vam ne bih ništa dao, pa da vidimo kako bi uzeli na silu. Oni su bili većinski partner, oni i julovci, oni s vama sklapali koaliciju, mi napustili onda vlast i gotovo.

(Čedomir Jovanović: Da li je Toma bolje znao od tebe, pa je zato bio…)

Što se Tome tiče, i to je vaš produkt. Nije baš tvoj, ali jeste Tadićev i onog Mikija Rakića, najmonstruoznija ličnost istorije druge polovine devetnaestog veka.

Tačno je da Koštunica nije dobio više od 50% glasova, što je bilo po Ustavu potrebno, ali je imao 10% više od Miloševića, pa bi u drugom krugu sigurno dobio.

Mi smo kontrolisali rezultate, tako je bilo, ljudi. Ali je najgore od svega što je Ustavni sud proglasio pobedu Koštuničinu i Koštunica je s tim papirom došao kod Miloševića i Milošević je priznao poraz.

(Marijan Rističević: Tad su odbili glasove s Kosova.)

Kako su meni oteli pobedu, otimanjem glasova s Kosova, to je druga stvar.

(Marija Rističević: Tad su odbili glasove.)

Pa odbili su bili i kod mene. Prvo sam dobio izbore, zahvaljujući tome što su oni Liliću natrpali kutije na Kosovu.

(Čedomir Jovanović: Tad si prodao.)

A gde se to prodaju izbori, Čedo? Šta lažeš, bre? Šta petljaš? Nego plati onu pšenicu šest miliona evra.

E, druga stvar ovde, šta vam ne valja? Evo, danas je „Politika“ objavila nekrolog Spasoju Kruniću. Prvi veliki pljačkaš Beograda, drugi je bio Đilas, možda je Đilas više opljačkao, ali prvi je bio Spasoje Krunić i celi Srpski pokret obnove.

Mi radikali smo učestvovali u obaranju Đinđića i najvažnije nam je bilo da Đinđić padne, ali nismo hteli u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, hteli smo nove izbore. Vi socijalisti ste podržavali Srpski pokret obnove tri godine, a sada u nekrologu u „Politici“ stoji, koji je potpisao vaš koalicioni partner Aleksandar Čotrić, da je Spasoje Krunić imao najviše muka da se suprotstavlja tim vašim podmetanjima, miniranjem itd, koji je izraz upotrebio nije važno. Kao, vi ste mu bili najveći problem, a da nije bilo vaše podrške ne bi mogao ni da vlada u Beogradu, jer je SPO imao manjinsku vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, istorija je učiteljica života i nije loše da se po nekad podsetimo šta je ranije bilo.

Ja nikada nisam imao nikakve nade u 5. oktobar i 6. oktobra sam već grmeo da je najgori šljam i ološ došao na vlast i tako se dosledno ponašao dok nisam otišao na službeni put. I sa tim rečima otišao na službeni put, da jedino žalim što taj šljam i ološ nisam prethodno oborio sa vlasti, bila mi je preča bitka u Hagu.

Prema tome, to meni ne možete da govorite. Čedo Jovanović je bio sa Zoranom Đinđićem kod mene negde dva, tri dana posle 5. oktobra, možda već i 6. oktobra. Ne bilo je dva tri dana kasnije se već govorilo o vanrednim republičkim izborima. Jeste, ali se već govorilo o vanrednim izborima, bio je onaj konsultativni sastanak u Republičkoj Skupštini pre toga. Ja sam Đinđiću pokazao naš projekat izbornog zakona. Đinđić ga uzeo u ruku i vrati mi i rekao – prihvatam. Jel tako bilo? Jel ga uopšte pogledao, jel uopšte čitao? Nije, jer je imao poverenja, ako smo mi nešto uradili da smo čestito i dobro uradili.

Međutim, dočekala me rulja, htela je da me linčuje pred Narodnom Skupštinom i ja pokazao zube i nema rulje. Više me uopšte nisu napadali. E, ako vi dozvoljavate da vaše poslanike napadaju to će postati standardna praksa. Vi to dozvoljavate, vi jaučete, ovde. Ja sam samo jauke čuo od strane vladajuće koalicije. Gde je odlučnost? Gde je ministar? Što ministar odmah nije došao i rekao šta je preduzeo? To je ministar policije da kaže – evo preduzeli smo to i to i da identifikovani napadači budu pohapšeni.

Ako se tuče narodni poslanik na stepenicama Narodne skupštine šta će nam onda Narodna skupština. Da ukinemo Narodnu skupštinu. Nas radikale niko neće da tuče, ni na stepenicama, ni na bilo kom drugom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne moram vas uveravati da ja nikad ne zloupotrebljavam ovo svoje pravo. Ovde je premijer Ana Brnabić nabrajala šta je sve radila Vlada Srbije 2003. godine u vreme vanrednog stanja, a najgoru stvar nije pomenula. Tadašnja Vlada je izvršila dvostruko ubistvo na mafijaški način. Prvo su regularno uhapšena dva građanina, možda pod osnovanom, a možda bez osnovane sumnje da su učestvovali u prethodnom krivičnom delu. Ta dva građanina su saslušana u policijskoj stanici pod batinama, a onda su ministri odlučili da budu likvidirani i njima su policijski oficiri pucali u glavu i to nikad nije procesuirano, nikad odgovorni ministri nisu izvedeni pred sud. To je najgora stvar koja se desila 2003. godine.

Dobro, ubili premijera, dešava se i u drugim zemljama. Ali da Vlada ubija građane, e, to je ono što je nepodnošljivo. Kod nas su i ranije ubijali i premijere i kraljeve i ovakve i onakve, ali Vlada na ovako brutalan i beskrupulozan način, koliko ja znam, nije ubijala. Nije ubijala da direktno policijske oficire upotrebi, da im naredi, i tako dalje. Ako je na neki mafijaški način, zakulisno, neka od vlada u prošlosti, hajde, to je druga stvar. Ovo je toliko brutalno bilo da je neverovatno da ni do danas nije procesuirano.

Evo, manje sam od dva minuta govorio. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Marković je evocirao uspomene na vremena kad su srpski radikali iznošeni iz Narodne skupštine. Mada, njegovo poređenje može izgledati nekome umesno, razlike su ogromne. Mene kad su iznosili, na primer, iznosilo me je najmanje šest policajaca, za Boška su bila dovoljna trojica ili četvorica. Ja uz put nisam hteo da cepam srpsku zastavu, nego sam se uvek s najvećim poštovanjem odnosio prema njoj, ali što je najvažnije, mi smo srpski radikali branili demokratiju, prava narodnih poslanika i zbog toga smo bili uklanjani, jer su nam oduzimali reč protivpropisno itd.

Malopre sam Boška Obradovića pitao – Boško, koji su ti zahtev? Svi su to čuli valjda, računajući on će mi reći koji su mu zahtevi, pa možda ga i podržimo, a on se okrenuo i pred svima rekao da nema on nikakve zahteve, on će zahteve posle ispoljavati, ovde je došao da svira, da zavodi anarhiju. U tome se uvek razlikujemo od ovih svirača.

Ono zbog čega smo najviše kivni i na sadašnju Vladu Srbije, što joj najviše zameramo, toliko puta sam u Narodnoj skupštini, na raznim televizijama, u raznim novinama govorio o tim kriminalnim ubistvima koji je izvršio režim 2003. godine u vanrednom stanju, ubivši i to hicima visokih policijskih oficira Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, nakon što su uhapšeni i saslušani. Svi ćute, a svi znaju, svi ministri u Vladi i predsednik Republike i svi visoki državni funkcioneri da sam potpuno u pravu, da iznosim istinu. Vi čekate da prođe zastarelost da bi čelni ljudi prošlog režima prošli nekažnjeno.

Ako ne daj Bože izdanci tog prošlog režima opet dođu na vlast, oni imaju iskustvo da i ubijanja mogu proći nekažnjena, a ko će ih onda ometati u tim ubijanjima? Vi bi trebalo, dok nije prošao rok zastarelosti, za 5. oktobar je već blizu da prođe, krajem ove godine, a i za 2003. godinu… Jel ovaj zakon menjan posle 2003. ili ranije, pa je podignuta zastarelost na 25 godina? Ti bi trebao, Martinoviću, da znaš, ranije je bilo 20.

(Aleksandar Martinović: Posle.)

Posle. Znači, za 20 godina zastareva i sve ono što je bilo u vreme vanrednog stanja 2003. Ne smete to dozvoliti. Odgovorni ste pred nacijom i odgovorni ste pred istorijom za to ćutanje, za tu pasivnost, za tu neaktivnost. Morate goniti sve one koji su krivi pred zakonom, koji su najteža krivična dela činili, pa makar bili i ministri.

Gospođo Brnabić, vi ste u pravu kada kažete da ste eminentne stručnjake iz oblasti medicine angažovali u ovoj borbi protiv virusa. Zaista mnogo je tu uglednih ljudi, pametnih ljudi i ljudi sa naučnim delom iza sebe, ali sami ste se na neki način namestili ovakvim napadima, jer ste ubacili među sve te pametne i jednog notornog dosmanliju, ovog Nestorovića, koji je prvo vodio kampanju protiv vakcinacije pre nekoliko godina, pa onda rekao da je korona najsmešniji virus na svetu, a sada objašnjava narodu kako će na osnovu izuma Nikole Tesle da nađe univerzalni lek za bog te pita šta i da će mu u tome pomoći naivni ljudi koji imaju mnogo para. Eto, to je najsmešniji čovek u vašem timu. Trebali ste malo da proberete. Ko je bio pomoćnik ministra kod dosmanlija, kako može da uživa vaše poverenje? Jednom dosmanlija, uvek dosmanlija, pokazao da nema ni pameti, ni patriotizma, ni znanja, ni ništa.

U toj Vladi smo imali i ministra prosvete koja je tražila da se izbaci iz udžbenika za osnovu školu Darvinova teorija evolucije, pa da se napiše da je Gospod stvorio kosmos i čoveka za sedam dana, ali nije objasnila kakvih je to sedam kosmičkih dana u pitanju, jer zemaljski nisu postojali, valjda.

Imali smo to isto u dosmanlijskoj vladi, i to je za nauk svima. To je Vlada bila sa koca i konopca i zato je Srbija strahovito pod njom stradala. Naš režim, ako ništa, pod sankcijama je sačuvao fabrike, a oni su to sve uništili i rasprodali za bagatelu i pare sklonili u inostranstvo. Zbog toga morate da vodite računa da im se nekim sporadičnim sitnim potezom ne nameštate. Nemojte takve ljude u vaše ekspertske timove. Ne može biti ekspert neko ko kaže da je protiv vakcinacije i vodi kampanju i koji kaže da je korona najsmešniji virus na svetu, a sad potegao i Nikolu Teslu, sad se on setio posle skoro 100 godina da sprovodi Tesline izume.

Dame i gospodo, ja sam sa velikom pažnjom slušao Vladimira Đukanovića, i u velikom delu njegovog izlaganja ja se slažem, i evo, prihvatam ovu njegovu inicijativu, najbolje bi bilo večeras u pola devet sa svih balkona da se čuje pesma „Sprem'te se, sprem'te četnici“. To će biti najbolji odgovor novom svetskom poretku i onim srpskim izdajnicima, a jačaće patriotski duh stanovništva.

Međutim, nešto drugo sam ovde hteo da kažem, da kažem nešto s čim se ne slažem, i vi, naprednjaci imate zasluga što se pravi ovolika sad gungula oko 1. maja. Da ste na vreme ukinuli taj komunistički praznik, da niste povlađivali vašim koalicionim partnerima, socijalistima, sad ne biste imali nikakav problem, 1. maj bi bio običan dan kao svi ostali. Ali, šta vi slavite, pre nekih 150 godina štrajkovali radnici u Čikagu, policija ubile neke od njih, i sad to mi slavimo kao praznik rada. Ko zna koje je ubila i kakve je ubila i zašto je ubila. Šta se to nas tiče. U Americi neće da slave.

Znate li ko je još osim komunista slavio 1. maj? Adolf Hitler. Adolf Hitler je bio na levičarskim tradicijama, njegova partija je bila socijalistička. Ne slavi ceo svet. Mnogi su se toga oslobodili i znaju da nema šta da slave tu. Prestaće i Rusi, polako i oni su krenuli tim putem da se oslobode svih dogmi. Krajnje je vreme da se mi toga oslobodimo. Nemojte da povlađujete socijalistima. Ako su vam neophodni kao koalicioni partner, ima i boljih od njih, možete njih da uzmete njih da uzmete kao koalicione partnere. Jel tako? Ali, prestanite da slavite 1. maj i rešili ste problem.

S druge strane, glasajte za naš amandman da se 3. maja u ponoć ukine vanredno stanje, i svi su ti problemi rešeni, prelazimo na stanje vanrednih okolnosti i rešavamo probleme na drugi način.

Gospodine Đukanoviću i predsednik Putin je pre nekoliko godina izjavio da je u vreme komunizma u Sovjetskom savezu vladao totalitarni režim. On je bio protiv rušenja Sovjetskog saveza kao saveza bratskih država, ali nije bio protiv rušenja totalitarizma i uvek se ograđuje od tog totalitarizma.

A vi, koji želite u EU, vi raznovrsni levičari, svi vi koji ste u koaliciji sa naprednjacima, treba da znate da je sada jedan od uslova EU da države članice osude komunistički totalitarizam, komunističku ideologiju. Moraćete da se odreknete svoje komunističke prošlosti jednom. I da znate, više je Josip Broz Tito ubio Srba nego Adolf Hitler i to je nepobitna činjenica.

Vi ste zaustavi otkopavanje masovnih grobnica oko srbijanskih gradova, moraće to da se nastavi uskoro, pa da se utvrdi tačan broj Titovih žrtava. Ali, drago mi je za ovo što se Đukanović složio delimično sa mojom primedbom, ali bi me još više obradovalo da je podržao da se večeras u pola devet pusti „Sprem'te se, sprem'te četnici“ sa svih balkona, da to bude i odgovor ovim zagovornica totalitarne komunističke ideologije, koji smatraju da je komunizam bio nešto pozitivno u našoj istoriji. Nije, to nas je najviše uništilo. To je rasturilo Jugoslaviju.

Da je Jugoslavija ostala unitarna država, ne bi bilo raspada. Komunisti su uveli federalizam, komunisti su izmišljali razno razne nacije i sada svaka nacija izmišljenja želi da se ljulja, želi da se dokazuje, ode svako svojim putem.

Dame i gospodo, ja bih ovde postavio pitanje Neđi, kako se ono preziva, Jovanoviću, pre svega, kao advokatu – kako on može da kaže da se ne može osporavati odluka Ustavnog suda? On je kao advokat morao do sada biti u situaciji više puta u svojoj praksi da osporava odluku Ustavnog suda. Ova država je prihvatila bez našeg učešća da se i nakon odluke Ustavnog suda pravna zaštita može tražiti od Evropskog suda za ljudska prava. Moram predavanje da ti držim što si morao da učiš na pravosudnom ispitu.

Kako ti kao advokatu nije smetalo što se sudi ljudima preko video-linka, što stražari sede sa čovekom u zatvorskoj ćeliji, a njemu se sudi u sudnici? Kako ti to nije zasmetalo?

Imali smo i slučajeve da je neko uredbu dopunio, i Nebojša Stefanović, a nije imao pravo na to, pa je to posle, kako se to kaže, konvalidirano, da li je tako? To je Vlada posle ispravila. Čini mi se nešto da je i Zlatibor Lončar tako zabrljao, pa su ljudi trebali da se naviknu da samo Vlada uz potpis predsednika Republike, kao formalnog šefa izvršne vlasti. Po definiciji, predsednik Republike je formalni šef izvršne vlasti. Mogli su to doneti, ali je potrebna kad-tad potvrda parlamenta.

Ovde je osnovno pitanje – ko je utvrdio da parlament ne može da se sastane? Ko je to utvrdio? Gde je taj akt da kaže neko – pokušali smo da sazovemo, nije moglo?

Gospodine Marinkoviću, prvo niste smeli da date reč ovom Vladimiru Đuriću, jer je on lopov najobičniji koji je ukrao mandat Saši Raduloviću i nelegalno je u Narodnoj skupštini.

Drugo, prećutali ste kada je ovde izneo laž da imamo državnu crkvu koja je van zakona. Srbija je sekularna država i to je dokazala, ali ima posebno poštovanje prema sedam tradicionalnih verskih zajednica. Sve te verske zajednice pravoslavna, rimokatolička, islamska, jevrejska i druge, povinovale su se javnom zahtevu da se izbegavaju masovni skupovi stanovništva u vreme verskih praznika da bi se sprečio napredak epidemije.

Taj čovek je istovremeno ovde u Narodnoj skupštini tvrdio da se u Srebrenici desio genocid. Umesto da se zbog toga nalazi u zatvoru, da je dobio 20 godina robije, on dolazi ovde, vi mu dajte reč ako da je narodni poslanik, kao da uživa poverenje građana, kao da je narodni tribun, kao da ne postoji za njega, stoji samo izdajnički sektor kome pripada, ovde se i ponaša kao najgori izdajnik, napada naše prijateljske veze sa Narodnom Republikom Kinom, napada naše bratske veze sa Rusijom, ponaša se kao najgori izdajnik.

Ovo je primedba vama da ste prekršili Poslovnik. Niste mu trebali dati reč, a kada je progovorio da imamo državnu crkvu koja je van zakona, trebali ste mu oduzeti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je ovoga puta vodila borbu za spas stare i najstarije generacije i po svemu sudeći uspela je, ali borba još nije završena, epidemija može da se vrati ko zna kad, ko zna gde, ko zna kako i mora se biti oprezan.

Zašto je Srbija vodila borbu za spas stare i najstarije generacije? Zato što mi duhom ne pripadamo EU i nismo spremni jednim potezom da žrtvujemo najstarije i da kažemo oni su svakako otpisani, oslobodiće nam fondove penzijskog osiguranja, oslobodiće nam budžetske stavke itd. To su na zapadu radili. Jedna Švedska ima oko 10 miliona stanovnika, a 2.600 je već umrlo od Korona virusa. A kada pogledate ko su ti umrli, sve preko 80 godina. U Italiji nekoliko 10 hiljada, u Francuskoj takođe, prosek u Italiji, prosek starosti - 81 godina.

U Srbiji je brojka relativno niska, a mogla je biti još niža, a da nije bilo neodgovornosti u nekim staračkim domovima da su na vreme preventivne mere sprovedene. Ali, iako imamo razloga za relativno zadovoljstvo, pa kad sagledamo još u uslovima vanrednog stanja koliko je bilo manje saobraćajnih nesreća i pogibija, koliko je manje ljudi ubijeno od strane kriminalaca i tako dalje, mi u ukupnoj brojci nismo na gubitku nego čak i na dobitku. Naravno, svaka je smrt tragična, najgora je za one najbliže srodnike koji ostaju. Onaj koji umre njemu više nije ništa, on nema više nikakvih problema, ali najbliža rodbina strada. Da je kod nas primenjen sistem kao u zapadnoj Evropi da se pusti da nepoznata epidemija prvo obuhvati 60%, 70% populacije kako bi se stekao kolektivni imunitet i kod nas bi bilo mrtvih skoro kao u Švedskoj i kod nas bi bilo mrtvih proporcijalno kao u Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji itd.

Mi pripadamo jednoj civilizaciji koja voli i poštuje starije i nije spremna da njihove živote žrtvuje da bi bolje i lepše živela. Otuda smo primenjivali mere koje se primenjuju koji je u Kini i tamo je na delu civilizacija stara nekoliko hiljada godina koja posebno poštuje starije i najstarije. Tako je prošla i Rusija koja takođe mnogo poštuje stare i starije i prvo su skočile u njihovu zaštitu. To je ono što je kod nas dobro. Ali, mi opozicionari nismo ovde da hvalimo vlast, ovo što je uspešno to je uspeh svih nas, jel tako, a ono gde ste pogrešili to su samo vaše greške i zbog njih morate biti pozvani, bar na političku odgovornost.

Vi ste zaveli vanredno stanje, možda su postojali razlozi. Ja bih rekao - jesu, postojali su. Trebalo je zavesti vanredno stanje, moguće i stanje vanrednih okolnosti, vanredne situacije povodom epidemije, ali uslovi za vanredno stanje su bili ispunjeni. Postoji stara latinska poslovica – Salus populi suprema lex est – Zdravlje naroda je vrhovni zakon. Dakle, šta je trebalo da uradite? Trebalo je pri zavođenju vanrednog stanja da poštujete sve ustavne i zakonske mere, zakonske obaveze u onoj meri u kojoj se one mogu poštovati. Vanredno stanje po Ustavu trebalo je da proglasi Narodna skupština.

Vi ste rekli, Skupština nije mogla da se sastane. Ko je to proveravao? Kako nije mogla, kad nije ni sazivana. Mogli su preko radija i televizije da nas pozovu, mi bi se sjatili. Ako kažu obavezne maske, možda mi ne bi mogli nabaviti ove maske zahvaljujući ministru zdravlja, nije ih bilo dovoljno, ali mogli smo od vojske uzeti gas masku, pa dođi na sednicu Skupštine. Ja znam, Maja Gojković je u vreme bombardovanja, kad su svi mostovi u Novom Sadu bili porušeni, vojnom skelom išla na sednicu Savezne Skupštine, vojnom skelom, pod bombama. El tako bilo, Majo? E, moglo je i ovog puta i onda niko ne bi mogao da kaže, da je Ustav prekršen.

Odnos vlasti prema ovoj tragediji koja nam je pretila bio je s jedne strane dobar, upozoravajući, mobilizatorski ali s druge strane pomalo brutalan, pomalo bahat, moglo se dakle, da bi se postigao cilj i pogaziti nešto što nije smelo ili nije moglo da se gazi. Još pre više od dvesta godina Monteskije je u svom delu „O duhu zakona“ protumačio zašto je neophodno u svakom ljudskom društvu podela vlasti. Zato što se svaka vlast kvari, apsolutna vlast najviše. Zato što jedinstvo vlasti vodi tiraniji. Zato što svaki čovek koji ima vlast kad tad dođe u situaciju da je zloupotrebi. Takva je ljudska priroda. Ljudska priroda se ne može veštački promeniti. Dok smo ljudi, dok postojimo mi ćemo se boriti za vlast, za primat, za prvenstvo, za dominaciju, pa i za hegemoniju i tako dalje. Stalno je među nama nadmetanje.

Pošto je vlast takva kakva je, Monteskje je objasnio da vlast mora biti podeljena i to na tri grane, zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Kako bi svaka od ove tri vlasti one dve mogla da kontroliše. E, tek tada postoji ravnoteža vlasti. Naravno, u tom sistemu podele vlasti mora da odskače zakonodavna vlast, mora biti malo ravnopravnija od ostale dve, jer ostale dve imaju mnogo više mogućnosti u ljudskoj praksi da zloupotrebe vlast, pogotovo izvršna vlast, a možda i sudska.

Kad je situacija takva, vi ste morali da postupite dakle, po Ustavu, da sazovete sednicu Narodne skupštine, pa tek ako se ispostavi da Skupština ne može da se održi, da su porušeni mostovi u Srbiji, da nema struje da krenu vozovi, da nema benzina da krenu automobili, da kažete, evo, Skupština se nije mogla sastati. Gde je vama jedan jedini dokaz da se Skupština nije mogla sastati. Nemate taj dokaz. Kažete, Vlada donela odluku o zabrani skupova više od sto ljudi. Pa, više od pedeset ljudi, a šta nas briga za odluku Vlade. Ne može Vlada koja je nama podređena, koju mi biramo odjednom da nama postane nadređena i da ona spreči sednicu Narodne skupštine zato što sprečava okupljanje građana više od pedeset ili više od stotinu.

Uostalom, mi nismo ovde građani, mi smo ovde narodni poslanici, predstavnici građana, mi nosimo suverenu vlast u državi, a ne Vlada, a ne predsednik Republike, a ne sudska vlast. Narodni suverenitet se kroz nas iskazuje i dokazuje.

Dalje, ugrožen je, naravno, bio opstanak države, ugrožen je opstanak građana, pre svega opstanak građana, a bez građana nema ni države. Argument da se sprovede vanredno stanje je bio tu, ali ga je trebalo sprovesti na primeren način, na Ustavom i zakonom propisan način, u tome je suština.

Vi sad možete meni da odgovorite, vi imate komotnu većinu u Narodnoj skupštini, imate, još uvek imate, posle sledećih izbora nadam se da nećete imati, pa nećete moći baš sve odluke samo svojom voljom da izglasavate, ali, to ćemo videti još.

To što vi imate većinu i što se može opravdano pretpostaviti da ćete vi svaku odluku izglasati, pa makar i nekog konja da imenujete za senatora, ne opravdava vas zbog izbegavanja da se zakaže sednica Narodne skupštine, jer ste pogazili demokratske manire. Ne može se dokazati da u jednom sistemu postoji demokratija ako se ne poštuju demokratski maniri. Vi ste u jednom periodu ovde i te kako kršili demokratske manire. Malo ste se poslednjih meseci ipak vratili poznaniju prava, ja to moram priznati, ali ste bili krenuli za dosmanlijama. Vlast je slast. Udri ko je protiv vlasti. Pa, ste se onda malo povukli i počeli da držite do parlamentarne tradicije, do obaveznih principa i pravila.

Ima tu još argumenata, naravno, koji se mogu izvesti u prilog našoj tezi da nije na adekvatan način vanredno stanje proglašeno, jer morate imati u vidu da ni Skupština nije bila raspuštena. Čak i da je Narodna skupština raspuštena, a ona se kod redovnih izbora ne raspušta, ona se raspušta samo ako su potrebni vanredni izbori, ako je Vlada podnela predsedniku Republike obrazložen zahtev da se raspusti, jel tako? Mi smo u redovnom zasedanju koje je počelo 1. marta, bila je garda, himna, svečanost, mi smo u redovnom zasedanju bili. Mogli smo se sastajati svaki dan, mogli smo spavati u Skupštini, mogla je prvo da dođe ABHO ekipa iz Generalštaba da zapraši celu Skupštinu.

Nekad se na selima kod nas narod protiv tifusa zaprašivao praškom DDT, taj prašak izaziva kašalj, čitav niz nus efekata, ali protiv tifusa je bio dobar, spašavao živote i sad se konji zaprašuju DDT praškom i ostala stoka, dakle, moglo se uraditi i ovde to.

Došla je ekipa iz Kine, došla je ekipa iz Rusije, znaju kako se to radi, mogu i naše podučiti, možemo i mi dalje da razvijamo ove jedinice ABHO, ko zna šta nas čeka u budućnosti i da se na taj način obezbedimo.

Moglo se ovde doneti dovoljno kreveta, po jedna ona vojnička porcija, kašika, viljuška, nož i da ovde jedemo, zasedamo i spavamo. Naravno, ne bi bilo komocije, mogao bi krevet na krevet, na sprat, pa i na tri sprata, ali je sve moglo, a nije. Nema potrebe sada, mi smo tu pred ukidanjem vanrednog stanja, mi smo podneli amandman na ovu odluku i tražimo da se vanredno stanje ukine 3. maja u ponoć, a da se onda proglasi ova specijalna vanredna situacija, kako se to zove ministre, ti si se sad istakao u ovim uslovima, verovatno znaš bolje od mene? Ćuti ti, Rističeviću, tebe nisam pitao. Dakle, može.

Ova najstarija generacija koju smo zaštitili i odbranili, sad joj moramo malo popustiti, postala je nervozna, nemojte ljudi sad zbog psihičkih frustracija sad da počnu da nam umiru. Treba apelovati stalno na ljude i dokazivati da imamo snažne argumente. Nemojte se družiti, izbegavajte neposredne kontakte, pređite na društvene mreže, pređite na telefone, da ne stvorimo uslove da se ponovo pojavi zaraza, ali treba ljude pustiti da izađu na ovo sunce jer sunce vraća poverenje u društvo, sunce vraća volju u život, popravlja raspoloženje i leči od mnogih bolesti.

Od ovih odluka koje ste doneli neke apsolutno ne mogu opstati. To što ste uveli da se suđenje obavlja video linkom, da optuženi iz zatvora prati suđenje preko televizijskog ekrana i da bude osuđen na dve, tri godine zatvora to je apsolutno nedopustivo, to ne može da opstane, to je protivno našem ustavnom sistemu, krši se princip neposrednosti suđenja, krši se princip prava na javnu raspravu, a to je prisustvo optuženog u sudnici u toku procesa i njegovo delotvorno učešće u procesu u jedno od njegovih osnovnih prava.

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima o zaštiti ljudskih prava predstavlja i slučaj da je optuženi bio u staklenoj kabini u sudnici. Dovedete ga u sudnicu, pa držite u staklenoj kabini, pa i to je kršenje ljudskih prava i to sprečava njegove stalne konsultacije sa braniocem, ukida jednakost strana o postupku i tako dalje.

Od kad su dosmanlije uvele Specijalni sud, što je takođe protivustavno u našem sistemu, tamo se svima sudi tako što se optuženi ubace…

Kako se zove ono gde se ribe drže, Nataša?

(Nataša Sp. Jovanović: Akvarijum.)

(Marijan Rističević: Riblja čorba.)

Akvarijum, nije riblja čorba.

Stavljate optužene u akvarijum. To su radile dosmanlije, to radite i vi. To je apsolutno protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Dovedete ga kao soma u akvarijumu i on jedva diše tamo, nema ni vode, da barem sipate vodu, pa hajde, pa da plutaju malo. Nijedno suđenje koje je obavljeno pod takvim uslovima nije regularno i moraće da bude poništeno. Mnoge časne ljude ste tako osudili, Čedo, uključujući i Legiju i Zvezdana.

Dalje, kad je reč o ljudima kojima je suđeno na ovaj način, njihove presude odmah moraju biti ukinute i mora intervenisati vrhovna sudska vlast. Vi ste gonili ljude koji su kršili propise o vanrednom stanju, pa ste kažnjavali novčano, pa ste neke prekršajno i tako dalje. Kad se ovo završi, po mom mišljenju, pošto nikada ranije nismo bili u ovakvoj situaciji i narod nije imao sa time iskustva, ovog puta treba prekršiocima, to objektivno nisu veliki prekršaji, a u uslovima vanrednog stanja i epidemije jesu i strašni, ali kad se to prevaziđe nisu, treba aktom predsedničke milosti, odnosno pomilovanjem da se njima ukinu te presude ili da Narodna skupština donese zakon o amnestiji gde će tačno navesti za koja krivična dela i za koji način kršenja tih krivičnih dela.

Još jedna stvar koja je veoma važna.

Ana, niste stigli da izvršite rekonstrukciju Vlade pre ovoga. I sama si svesna kakva je situacija u Vladi, da više od pola ministara nije funkcionisalo. Jel tako? Neki su išli za svojim interesima, baš ih briga u kakvoj je situaciji zemlja. Nekima su i dalje draže zapadne ambasade nego sudbina sopstvenog naroda. Uostalom, nekoliko puta nam je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, rekao da se iz budžetskih sredstava za Ministarstvo zdravlja svake godine izgubi 20% novca, ne zna se gde.

I šta se ove godine desilo? Šta se desilo u uslovima vanrednog stanja? Trebalo je da se pozove BIA, da načelnik BIA preuzme resor ministra zdravlja i da pored BIA rukovodi i zdravstvenim ministarstvom, kako bi se sačuvalo od propasti, kako bi se sprečila pljačka, kako bi se sprečile pronevere kod javnih nabavki. Jel to istina? Jeste, istina je i te kako. Pohvalio je predsednik Republike BIA upravo zbog toga.

Celog svog života, gospođo Brnabić, ja sam bio borac za striktno poštovanje Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i Pakta UN o ljudskim pravima, celog svog života. Bio sam žrtva te borbe više puta pod komunističkim režimom i u zatvorima veliki deo svog života proveo i sve vreme boravka u Haškom tribunalom neprekidno sam se pozivao na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i tek kada sam bio spreman i život da žrtvujem, onda su odlučili da mi ipak poštuju pravo da se sam branim i da sam sebi imenujem saradnike u odbrani i neka druga prava, nije bitno. Prema tome, nemojte napamet da govorite.

Kao narodni poslanik imam pravo da se mešam u nadležnost svih državnih organa. Niko pred narodnim poslanicima nije neprikosnoven, pa ni Ustavni sud. I Ustavni sud podleže kritici narodnih poslanika, a i te kako, otkad postoji Ustavni sud imali smo razloga da ga kritikujemo zbog raznih loših, nakaradnih i protivzakonitih odluka. I sada ću to raditi.

Ne znam, još se i Ustavni sud nije ni izjasnio. Trebao je. To bi trebalo da je išlo po hitnom postupku. Nije strašno i ako izgubite jednom parnicu pred Ustavnim sudom. Nije strašno i ako jednom se kaže prekršili ste Ustav u tome u tome, hajde to ispravite, pa idemo dalje, a ne da ste neprikosnoveni, da je samo onako kako vi kažete. Što je onda morala BIA da vodi glavne poslove Ministarstva zdravlja, kada je tako idealna situacija bila kako je sada predstavljate? Da li je predsednik Republike sam to priznanje odao BIA? Jel tako bilo, Đukanoviću? Evo mi svedoka Đukanovića, on neće slagati, u njega se uzdam.

Čedomir Jovanović mi kaže da mogu da bulaznim 100 godina. Pa, ima li čovek u ovoj Narodnoj skupštini koji bulazni više od Čedomira Jovanovića? Šta je ovde 20 minuta bulaznio? Jel neko od vas razumeo? Samo on, pa Vučić, on, pa Vučić, pa Đilas, on, pa Vučić, pa Đilas.

Da mu vi naprednjaci ne skupljate potpise, ne bi mogao listu da prijavi za izbore. I to vam je jedna sad jaka partija, a vi smatrate da je potreba ovde i takav. Naravno, za uspomenu na one prvobitne dosmanlije koji su upropastili Srbiju. Šta se desilo za 12 godina dosmanlijske vlasti? Srbija je intenzivno propada iz dana u dan, brutalno, stihijski, nezaustavljivo. To je bilo sa Srbijom, jer je najgori šljam i ološ došao na vlast petooktobarskim pučem. Prvim mafijaškim pučem u istoriji čovečanstva.

Lako je bilo Čedi Jovanoviću da u uslovima ratnog stanja hapsi svoje najbolje prijatelje i da naredi njihovo streljanje, ali ne može se to večito sakrivati, da su Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, uhapšeni, pod batinama saslušavani pa streljani. To i ova vlast zna, to zna i Nebojša Stefanović nego neće da kaže. Još se bojite da otvorite dosijee ovog generala, kako se zvao, Rodoljub Milović, general Papaja, šta si radi sve sa Dušanom Mihajlovićem i Nebojšom Čovićem? Harali ste po Srbiji.

Gospođo Brnabić, nikome ne dozvoljavam, pa ni srpskom premijeru, da me dovodi u istu ravan sa Čedomirom Jovanovićem. To je jedna od najkompromitovanijih ličnosti u Srbiji. Najsvežija kompromitacija je to što je uzeo za šest miliona evra pšenicu iz robnih rezervi i nije platio nikada. Umesto da je u zatvoru, uzeli ste ga pod svoju kontrolu i tolerišete ga. Na stranu to što je bio jedan od čelnika dosmanlijskog režima, što je ubijao ljude u vreme vanrednog stanja, već sam pomenuo koju je dvojicu ključnih ubio.

Kod mene nemate ništa kompromitovano. Mene ne možete da držite pod kontrolom kao Čedomira Jovanovića. I zato ja uvek mogu iskreno da vam kažem šta mislim. Više od 20 javnih nastupa sam imao od kad je vanredno stanje i uvek sam bio konstruktivan i uvek sam tražio i rešenja i način da se olakša ljudima, a da se izborimo sa ovim zlom. Čak sam prvi izašao sa idejom da se uzima krv od ljudi koji su izlečeni, da se vadi krvna plazma, antitela da se koriste za lečenje onih koji su najteže bolesni. Jednom ste do sada, koliko su mediji obavešteni, uzeli krv, ali još to nije primenjeno. Znate li zašto? Zato što nemamo sposobne lekare da to rade, 50 godina se niko time nije bavio. To je metod iz istorije medicine. To su prevazišli raznorazni medikamenti, a sad smo došli u situaciju da nijedan medikament nije pravi, pa čak ni taj "hlorokin". On je samo sporedno sredstvo, pomoćno sredstvo, a ima nus efekte nepovoljne.

Sad je jedini čist način, bez ikakvih štetnih posledica, da se koriste antitela. (Isključen mikrofon.)