SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 88
  • 1
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 12 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pa ovaj član 3. je urađen na niskom, amaterskom nivou, ako ste ga pročitali, pretpostavljam da jeste, mogli ste i sami da zaključite. Ovde se priča o načelu prioriteta, a zapravo se u jednom i po stavu govori o ciljevima, a samo pola stava je reč o prioritetu.

Znači, jednom zakonu prethode ciljevi, a onda kasnije se prave prioriteti, što je neko vremensko prvenstvo koje treba da se zna i da se uradi.

Ovde svoj deo posla na profesionalan način nije obavilo ni sektor ili služba za pravne poslove u MUP, kao što ni Sekretarijat za zakonodavstvo, odnosno Republički sekretarijat, zakonodavstvo, koji utvrđuje, unapređuje, prati provođenje propisa, objavljivanje nije uradilo ništa i mi smo zbog toga osetili veliku potrebu, inače to je i stav SRS da dodamo bar još jedan prioritet ovde, a to je da se prizna diplomatski status članovima srpsko-ruskog prijateljstva.

Mi imamo potrebu da to uradimo, evo, i malopre kolega Đorđe Komlenski je rekao, kad je ona žena, majka, već ne znam šta je bila, upitala – jeste li vi Amerikanci? Ako jeste, nemamo poverenja, ako ste Rusi imamo veliko poverenje.

Vi volju građana Srbije, čini mi se stavljate na neko poslednje mesto, ona za vas nije važna, a u određenim momentima, kada vam to zatreba, kažete – a koliko građana se izjasnilo i poklonilo poverenje ovom režimu? Možda i jesu, ako vi ovakav odnos nastavite da razvijate prema njima, onda se postavlja pitanje do kada će oni da tolerišu vas.

Ovo je bila jedna polemika, gospođo Kuburović, koju sam hteo sa vama da podelim, ali imam jedno konkretno pitanje za vas. Znači, mi insistiramo, pitanje nije teško, samo ako vi želite da odgovorite, a već posle petog, šestog dana, morate imati odgovor na to pitanje, ako niste sami bili spremni da ga ovde ponudite, da iznesete pred poslanike SRS i pred srpsku javnost morali ste da pitate predsednika Vlade, a ono glasi prosto, jednostavno, potpuno precizno – šta će se desiti ukoliko Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin naprave koaliciju posle održanih izbora 4. oktobra, da li će on i dalje biti potpredsednik Vlade Republike Srbije i biti ministar u Vladi Republike Srbije. Očekuje odgovor. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Mi smo predložili da se naslov iznad člana 4. briše. Zato, naravno, ima dovoljno razloga.

Gospođo ministar, ja bih sa vama želeo samo da razmenim, odnosno da vam postavim jedno pitanje – da li vi imate telefon? Ako imate, ja vam ga neću uzeti, ako nemate, ja vam ga neću kupiti. Ali, bilo bi dobro da imate telefonski aparat i da se čujete sa predsednikom Vlade, da vidite ovo pitanje koje postavljaju poslanici SRS, a javnost u Srbiji je zainteresovana za to, u kom pravcu to ide i kada, predsednik Vlade i predsednik Republike, kada i na koji način misle da reše to pitanje?

Vi vrlo često iz skupštinske većine postavljate pitanja – ko se s kim udružio i izjednačavate one koji su nastali pre nekoliko godina ili nekoliko meseci, sa onima koji su zaista naneli veliku štetu Srbiji. Pokazano, potvrđeno.

Verovatno oni koji se udružuju u taj Savez za Srbiju, oni su svi isti. Ali, kako to uspešno branite? Vi morate da postavite i pitanje – da li potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Republike Srbije želi da pravi koaliciju sa nekim ko nije … (Isključen mikrofon.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS želi aktivno da vodi debatu sa vama vezano za ovu temu iz prostog razloga što posledice koje se javljaju nakon vanrednih rizika, katastrofa mogu da budu velike.

Ovaj zakon će staviti van snage Zakon o vanrednim situacijama i vi ga nazivate, u jednom delu naslova zakona stoji, Zakon o smanjenju rizika. To bi možda moglo da se kaže da je prilično adekvatan započet naslov ovog zakona ali ne do kraja celishodno i zbog toga smo mi intervenisali u samom naslovu zakona.

Vanredna situacija uglavnom nastaje kao nepredvidiva posledica više sile. Međutim do vanrednih situacija vrlo često može doći i ljudskim delovanjem, ako se vrši uvećan promet narkotika, pogotovo ako to, postoje osnovane sumnje, rade ljudi koji su članovi Vlade to je jedna izuzetno vanredna situacija.

Možda treba preventivno razmisliti kako i tu treba da deluje Ministarstvo unutrašnjih poslova, vi ste ministar u tom ministarstvu i kako i na koji način to treba da rešimo.

Ovde je tačno što su moje kolege istakle, treba obratiti posebnu pažnju na preventivno delovanje da do ovih posledica ne bi došlo jer preventivno ulaganje u bilo kojoj oblasti mnogo će pojeftiniti, odnosno ponekad može i da se izbegnu posledice koje kasnije prouzrokuju nesrazmernu štetu i ne samo u materijalnom pogledu, nego čak i ljudski životi kada su u pitanju.

Dakle, mi moramo ozbiljno da vidimo kako se boriti i protiv ljudskog faktora koji vrlo često dovodi do vanrednih situacija i ja moram samo da vas podsetim, u Srbiji postoji veliki broj starih škola, one nisu napuštene, rade sa veoma malim brojem učenika. One su neuslovne i to ne mogu reći da je manji problem, ali ja evo imam primer jedne škole u kojoj se nedavno desio požar. Bila su odobrena sredstva za intervenciju samo na krovnoj konstrukciji. Sada kada se desio požar, on nije samo uništio krov, uništeni su i drugi delovi te škole.

Sredstva za pokrivanje ili prepokrivanje su bila odobrena, ovde bi možda u sektoru za vanredne situacije trebalo videti kad stigne takav zahtev da se to ne čekaju one procedure koje su uobičajene kada je sve normalno. Imamo vanrednu situaciju, govorimo o Zakonu o vanrednim situacijama pa bi možda bilo dobro da vanredno ubrzano delujete da se taj problem prevaziđe.

Ja ću u kasnijim diskusijama bliže reći o kojoj školi se radi i gde treba ta intervencija. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06