GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 219
  • 7
  • 744
  • 11
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti u Skupštini, imamo više zakona koji su danas na dnevnom redu. Naravno, Zakon o planiranju i izgradnji je najčešće diskutovan od prethodnih koleginica i kolega. Mislim da je važno poći upravo od toga koliko je puta menjan, pre svega, kada ste vi uzeli odgovornost za ovu oblast.

Često se moglo čuti – nasledili smo dva miliona ili koliko god objekata od neke prethodne zle vlasti. Naravno da nije DS mogla od 2000. godine za tih osam godina, koliko je u tom periodu bila na najvišoj odgovornosti u izvršnoj vlasti, da izgradi tih dva miliona objekata. Malo je drugačija stvarnost.

Znači, tih dva miliona objekata je građeno kroz vreme i desetine godina od sedamdesetih, osamdesetih, a posebno intenzivno od devedesetih godina, tako da ta vrsta alibija za to da se sve loše dešavalo u nekoj prošlosti je nešto što ne može da bude blisko argumentima, ali su ključne stvari kako ovi zakoni koje predlažete utiču na živote ljudi. Utiču, pre svega, i na stručnu zajednicu, jer svesni smo toga da moderne države smatraju da njihove vrednosti i njihove snage nisu u kvadratnim kilometrima, teritorije u kvadratnim kilometrima ili u metrima infrastrukture, nego se nalaze u vrednostima ljudi, njihovim sposobnostima i njihovoj spremnosti da pristupe inovativnim rešenjima i da uče, rade na sebi i napreduju iz godine u godinu.

Zbog čega počinjem od ovoga? Zbog toga što Zakon o planiranju i izgradnji, pre svega, ima za cilj, pored ostalih, da reši ono što je bila posledica rušenja i simbola rušenja tog zida na Koridoru 10, potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, gde su optuženi inženjeri, projektanti i gde je trebalo kroz poziv medijima i Inženjerskoj komori da se oduzme licence šesnaestorici inženjera i kasnije za trojicu profesora građevinskog fakulteta.

Ove izmene će oduzeti pravo Suda časti Inženjerskoj komori, ali mislim da je važnija stvar ne to ko će dati potpis na oduzimanje inženjerima licence, ekonomista, možda njihov kolega inženjer ili neko drugi, nego je, pre svega, odnos prema struci, prema nezavisnom strukovnom udruženju kakvo je Inženjerska komora Srbije, ali i prema svim drugim nezavisnim strukovnim udruženjima.

Deklarativno se zalažete za evropske vrednosti i evropske integracije, a očigledno je da ovde pokazujete da oduzimanjem njihovih prava, njihovih nadležnosti, u skladu sa dobrom evropskom praksom, o tome su i moje kolege u prethodnom govoru govorile, je nešto što pre svega pokazuje odnos prema 28.000 inženjera, članova Komore, koji poseduju oko 50.000 licenci. Vi ste govorili oko nekih 70.000, ali tačan broj je 50.000.

Ja imam neka pitanja za vas u vezi sa tim i u jednom od ovih zasedanja u danima za pitanja, ja sam pored pitanja koja sam uputio ministru Đorđeviću, uputio i jedno pitanje vama. Od njega sam u roku od 15 dana dobio odgovor i hvala mu na tome, ali jedno od pitanja za vas je bilo baš u vezi sa tim potpornim zidom ili tom kosinom, saniranjem kosine u Grdeličkoj klisuri.

Dakle, ključna stvar je nije se slušala reč struke, prvobitnih projektanata, koji nisu bili obavešteni i bez njihovog znanja su preprojektovana rešenja evo već koliko puta, 11 puta.

S obzirom na to da je kategorija objekta Koridor, objekat koji zahteva veliku licencu, ministarstvo za to daje dozvolu. Vi sedam godina niste reagovali na to, a čuli smo od direktora Koridora da je izjavio da su znali za taj problem i da su očekivali da će se to desiti, obrušavanje onog zida i tu sliku, na žalost, svi imamo u glavi i nije nam drago zbog te slike, a reći ću vam i zbog čega.

Pored toga što je to proizvelo dodatne troškove koji će koštati građane Srbije oko sedam miliona evra, bar po tim prvim procenama za sanaciju tog problema, otvara i druga pitanja i ja bih molio da sada, evo na ovom plenarnom zasedanju, dobijemo svi odgovor na ono pitanje na koje nisam dobio odgovor koje sam vam postavio pre nekih više od dvadesetak dana, a to je na koji način su rađeni i da li su istom metodologijom rađene sanacije još dodatne četiri kosine u Grdeličkoj klisuri?

Kada prođemo tamo tim putem, možemo da vidimo da su još četiri kosine na sličan način sanirane i mislim da je važno da upravo zbog mogućih sumnji dobijemo odgovor upravo i na to pitanje.

Da se vratimo na tu potrebu da treba slušati ljude od struke, da treba slušati projektante. Videli smo onda jedno brzo rešenje koje smo dobili od predsednika države koji je obišao to gradilište i brdo koje se survalo ka putu koji je pre toga izgrađen, koji je rekao: „Nećemo bombardovati brdo, ali ćemo ga ukloniti.“

U konsultacijama sa nekim građevinskim inženjerima koji su završili Niški građevinski fakultet, koji su tridesetak godina svog profesionalnog rada posvetili u ispitivanju terena upravo Grdeličke klisure i sastava tla, dobio sam jednu informaciju koju bih voleo da podelim sa vama, to je upravo pitanje i skretanje pažnje da treba vrlo pažljivo sanirati to brdo, jer se ono nalazi isuviše blizu toka reke Morave i da treba voditi računa o tome da nemamo survavanje tog brda na jedan način na koji ćemo paušalno, brzopleto rešavati taj problem bez konsultacija struke i ljudi koji mogu da kažu da način na koji se ogoljuje vrh tog brda, može da otvori prostora za prodor vode po dubini i strukturi tog zemljišta i da taj rizik ne smemo sebi da dozvolimo jer i sami možete da pretpostavite na koji način bi doživeli posledice svi okolni gradovi i mesta i uzvodno od toka Morave.

Dakle, zbog toga poziv, slušajte reč struke. Probajte da shvatite da tih 28.000 inženjera, njihova znanja i njihove licence, njihovih 50.000 licenci nisu vaši protivnici, ponajmanje neprijatelji, iskoristite njihova znanja i probajte da shvatite da su oni vaši najveći saveznici, jer ukoliko slušate reč struke, utoliko ćete biti uspešniji i u svom ministarstvu, pa i čitava Vlada i čitava naša država.

Ovo jeste poziv i da, ustali smo u odbranu struke, ali mislim da je važno reći šta to znači osim ušteda za budžet, osim otklanjanja štetnih posledica, osim ugrožavanja bezbednosti svih budućih putnika na tom koridoru. Šta to znači i za bezbednost samih radnika koji izvode radove? Pošto ja na ovo pitanje koje sam sada postavio nisam dobio odgovor u tom roku propisano od 15 dana, ponoviću vam šta sam pitao ministra za rad, ministra Đorđevića, i dobio odgovor upravo razmišljajući o tome, jer smo zatrpani, na žalost strašnim vestima o učestalim pogibijama radnika, najčešće na gradilištima širom Srbije.

Moje pitanje je bilo da i je tačno, pošto nisam imao pouzdane informacije, da je 31 radnik od početka godine do danas izgubio život u Srbiji radeći na gradilištima? Odgovor koji sam dobio je na žalost još lošiji. Tridesetšestoro radnika je izgubilo živote i najčešće radili na crno sa neadekvatnom zaštitom i to imate u zvaničnom odgovoru Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

To je njihov korektan i brz odgovor na jedno vrlo konkretno pitanje, sa ciljem da ti radnici ne smeju da predstavljaju neki puki broj od 36. Svaki od tih radnika ima svoje ime i prezime, ima svoj život, ima svoje porodice, ima svoju decu, a da bismo prevenirali buduće takve slučajeve, potrebno je, ja vas još jednom pozivam da slušate reč struke, da poštujete ovih 28.000 inženjera u Srbiji i da im pružite priliku da svojom strukom organizuju gradilišta na način na koji se to organizuje u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, da uvek imamo raspoložive inspekcije koje će obilaziti ta gradilišta i koje će reagovati kada se uvide nepravilnosti na tim gradilištima da bi se zaštitio svaki pojedinačni život, ne samo život nego povreda, eventualna povreda na radu na tim gradilištima. Tome služi struka, tome služe inženjeri, tome služi država koja će poštovati znanje.

Imamo posledice, naravno i kod drugih rešenja koje imamo, evo ja ću vam pomenuti jedan od članova koje definiše, a to je, ja mislim, član 51b kojim praktično proglašavate javnim interesom ono što je vama u interesu, da nema potrebe sa leks specijalisom. Mislim da onda ova Skupština ne bi imala potrebe pre četiri godine, 2014. godine da donosi leks specijalis kod vama važnog projekta „Beograda na vodi“.

NJega ću navesti kao važan primer, kao simbol na koji način ne bismo smeli da radimo i zbog čega to otvaram kao pitanje, to je pitanje naše procene kakve efekte donose današnji zakoni i na koji način ćemo meriti te efekte, za godinu, dve ili četiri godine. Evo, mi imamo četiri godine posle usvajanja zakona i leks specijalisa u izgradnji „Beograda na vodi“ i nismo se ni jednom pitali – kakav je to presek stanja? Evo imamo prilike, vi ste potpisnica tog ugovora, vi ste taj zakon i leks specijalis branili pred ovom Skupštinom sa argumentima da će strani investitor uložiti tri milijarde evra, da će 2016. godine biti izgrađena, 2016. godine pre dve godine, izgrađena najviša kula koja je simbol, budući simbol Beograda. Sada smo u 2018. godini.

Samo dva primera. U partnerstvu sa stranom kompanijom, čiji je osnivački ulog 100 dinara, osnivački ulog od 100 dinara i koja postaje vlasnik i partner sa procentom od 68%, a država Srbija ima svojih 32%. Svi građani Srbije, akcionari u tom projektu imaju 32% u odnosu na 68% stranog kapitala koji je uložio 100 dinara osnivačkog kapitala u tu firmu.

Prošle su četiri godine. Prvo pitanje, kako smo mi pritiskali ovu dugmad, izjašnjavali se za taj zakon? Na lažnim premisama. Ako smo učili logiku u gimnaziji klasičnoj, potrebne su nam dve premise da bismo izvukli neki pravi zaključak, ali mi smo imali loše premise, neispravne premise. Rečeno nam je – tri milijarde se ulaže. Gde su te tri milijarde? Rečeno nam je – izgradiće se do 2016. godine? Gde su ti izgrađeni objekti, ta kula od ne znam koliko spratova, desetine, 40 spratova?

Dakle, to je način da lošim i neispravnim i netačnim argumentima ubedite većinu da glasa. Ja verujem da mnogi ljudi ne bi glasali da su znali šta je ishod ovog projekta i efekti usvojenog leks specijalisa, da su znali da će efekti biti danas ovakvi.

Dakle, to je isto tema koju ćemo otvoriti, verovatno, evo posle četvrtog predloga zakona koji menjate u ove četiri godine i vidimo da nikad veće divlje gradnje u Srbiji.

Zbog čega još treba, ovde smo uglavnom govorili o odnosu prema građevinskim inženjerima i njihovoj struci, ali hajde da pomenemo i elektroinženjere, elektrotehničare. Evo, danas smo govorili o nečemu što je isto poziv na poštovanje struke i zbog toga i važnost da poštujete, organizovanje strukovnih organizacija, kakva je Inženjerska komora.

Verovatno ste videli vesti. Pre nekih sedam dana smo ovde imali ministara za ekologiju i zaštitu životne sredine, ovde gde vi sedite. A, čuli ste, i mnogi od nas dolaze širom Srbije, čuli ste za stanje Zavojskog jezera, jedne akumulacije u Pirotskom okrugu, gde radi vršna hidroelektrana, koja bi trebalo da radi dva meseca godišnje da dopunjuje kapacitete, ali zbog očigledno nedovoljne snage struke, struke koja je potisnuta, struke koja je ponižene, ta hidroelektrana ispušta ogromne količine vode da bi proizvela struju i čini ogromnu ekološku štetu tom delu Srbije. Pogledajte u kom je stanju sada onaj život u jezeru, Zavojskom jezeru, koje je usput, i važno je, jedno od najvećih akumulacija najčistije pijaće vode.

Šta je sa Vlasinskim jezerom? Deset metara manji nivo, da bi se proizvelo maksimalno struje, ali se onda uništava život. Evo, možete da obiđete to, pa vidite kako to izgleda.

Uvac, pogledajte Uvac. Koliko metara? Desetak, da ne licitiram u metrima, ali je očigledno to uništavanje životne sredine koje velikim delom uništava prostor na kome žive naši ljudi koji na osnovu te lepote, na osnovu tog bogatstva mogu da razviju, ne samo te ekonomske potencijale, nego i turizam i to se i čini. Ali, sa ovakvim odnosom prema struci, bez integriteta, bez kredibiliteta, sa potiskivanjem, sklanjanjem, dešavaju nam se takvi projekti kakav je i „Beograd na vodi“, dešava nam se ispumpavanje i zatiranje života u ovim jezerima, ali dešava nam se i ono što je simbol izgradnje danas u Srbiji i primene ovog zakona, to je objekat na Pančićevom vrhu.

Imamo jednu od izmena ovde zakona u kome se ukida krivična odgovornost za odgovorna lica u javnim preduzećima za davanje priključaka objektima koji nisu legalno izgrađeni. I svi smo svedoci. Nelegalni objekat na vrhu Pančića, simbol, je priključen. On ima i struju, on ima i vodu. Na koji način? Ko je dao te priključke? Po sadašnjem zakonu to je krivična odgovornost. Nema nikakve odgovornosti.

Vi ste govorili o tome da će objekat biti uklonjen, nije bilo asistencije policije i to nije učinjeno. Ali, i ovde postoji krivična odgovornost, a sada sa izmenom ovog zakona se ukida ta mogućnost, nego se predviđa novčana kazna za tu vrstu u ovom trenutku krivičnog dela.

To su efekti i posledice usvajanja zakona i zbog toga je nama potrebna jedna otvorena, iskrena, prava debata u kojoj će se slušati inženjeri, u kojoj će se slušati i narodni poslanici, u kojoj će se, pre svega, slušati građani, jer niste dovoljno slušali građane u javnoj raspravi, u predstavljanju ovog nacrta zakona, jer mislim da je to bilo itekako važno. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je jedan od zakona koji sam predložio i predlažem ga već unazad par godina, a sve u cilju ravnomernije socijalne raspodele u našoj Republici Srbiji, a i ravnomernije regionalne raspodele.

Ovaj predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica podrazumeva jednostavnu ideju da stopa poreza na dobit pravnih lica treba da bude varijabilna i treba da bude stimulativna za vlasnike kapitala koji bi trebalo da stimulišu i svoje radnike, jer sigurno zadovoljan radnik je onaj koji prima dovoljno sredstava za normalan život njega i njegove porodice, je onaj ko će pružiti i više na svom radnom mestu. Time bismo i sprečili sivu isplatu ili isplatu iz te sive zone, gde je jednostavan način te isplate, jer se najviše isplati podići zaradu iz dobiti, porez na dobit je 15%, a doprinosi 63% i jasno da na takav način mnogi poslodavci pokušavaju da uštede i stave u džep svoj ekstra profit.

Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da svako pravno lice koje je tokom prethodnog poreskog perioda isplatilo prosečnu neto zaradu od 80% do 150% prosečne plate u statističkom regionu na kome posluje, zadržava sadašnju stopu od 15% poreza na dobit, da se stimulišu svi oni koji plaćaju više od 150% od prosečne zarade svojim radnicima i da će njihov porez na dobit po ovom predlogu iznositi 10% do sledećeg obračunskog perioda. Svi oni koji isplaćuju 80%, manje od 80% od prosečne zarade, da će biti destimulisani time što će porez na dobit za njih iznositi 30%.

Mislim da na ovakav način možemo da povećamo tu motivaciju vlasnika kapitala i da na takav način utičemo da se u našem društvu zaista više ceni rad, uloženi rad, nego vlasništvo nad kapitalom.

Ja vas pozivam da u tom smislu, imajući, siguran sam, u vidu podatke o rastućem siromaštvu u našoj zemlji, o statistici koja pokazuje da ispod linije siromaštva u ovom trenutku živi 8% stanovništva u Srbiji što znači negde oko 560 hiljada stanovnika, donosimo rešenja i o tim rešenjima raspravljamo. Zbog toga vas pozivam da podržite raspravu o ovom predlogu zakona.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Radnici nam danas ginu na radu. Pitanje je upućeno, da li je tačno da je od početka godine do danas u Srbiji na radu poginuo 31 radnik? To su u ovom trenutku meni dostupni podaci, ali bih želeo da to čujem direktno od predsednice Vlade i od ministra za rad, boračka pitanja, socijalna pitanja i zapošljavanje.

Mislim da je važno, da ne govorimo naravno o brojevima, jer ovde se ne radi o brojevima, nego o imenima i prezimenima ljudi koji su izgubili život na radu, iza kojih stoje porodice koje imaju svoju decu, i u tom smislu zahtevam izveštaje, pre svega ministra za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja, o svakom pojedinačnom, nesrećnom slučaju.

Šta su razlozi za svakog od njih i da li su primenjivane sve mere zaštite na radu na način kojim je to propisano zakonom? Šta su inspekcijske službe uradile da daju izveštaj u tom smislu i mislim da svako od nas poslanika zaslužuje tu vrstu izveštaja, ne zbog toga što ćemo samo dobiti te informacije, nego zbog toga što ćemo zaštiti i preventirati eventualne nesrećne slučajeve u narednom periodu?

Mislim da je važno davati te izveštaje zbog toga što svaki taj čovek ostavlja iza sebe porodicu i mislim da je naša odgovornost i prema njihovoj porodici, ali i prema njihovim životima.

Drugo pitanje postavljam ministarki građevinarstva i infrastrukture, gospođi Mihajlović.

Znamo, puno se pisalo o odronu brda u Grdeličkoj klisuri, ugrožavanju velikog infrastrukturnog projekta važnog za čitavu Srbiju, i moje pitanje u tom smislu upućeno – šta je ona preduzela da saznamo ko je to ko je naredio da se 11 puta preprojektuje postojeći projekat? Očigledno je da tu postoje ogromni problemi i mislim da tu odgovornost i tu vrstu odgovornosti moramo da znamo u Srbiji.

Pokušava se da se čitava odgovornost svali na građevinske inženjere sa pritiskom da se oduzimaju licence, ali smo videli da su ti ljudi napravili jedan projekat koji je kasnije 11 puta promenjen. To predstavlja veliki problem. Ja sam siguran da je neophodno pozabaviti se tim vrlo detaljno, jer je još pet kosina na tom delu autoputa, a svako ko je prolazio tim autoputem mogao je svojim očima da vidi, koji su sanirani istom metodologijom i očigledno je da imamo prava da se pitamo koliko je bezbedno sanirana svaka od tih kosina.

Videli smo problem na ovom brdu. očigledno je da se krenulo na brzinu sa rešavanjem tog dela, najavom bombardovanja brda, sklanjanjem čitavog brda, ali je potrebno u tom smislu angažovati struku, a ja preporučujem da se ministarka i njeni saradnici obrate Građevinskom fakultetu u Nišu, jer je veliki broj profesora izgradio svoju karijeru upravo na ispitivanju tog područja i geološka ispitivanja su svakako prisutna u toj važnoj instituciji za našu državu.

Mislim da je bitno da bismo prevenirali eventualno slične probleme i na ostalim kosinama, da dobijemo potpuni izveštaj o stanju. Pozivam ministarstvo i inspekcijske poslove da ispitaju stanja i ostalih gradilišta na ovom Koridoru, jer na taj način možemo da izbegnemo ozbiljne tragedije na tom delu Koridora 10.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Pitanje za predsednicu Vlade.

Svi ovde pamtimo naravno da je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini, da je rok za primenu tog zakona bio tri godine prvobitni, a da smo onda našim odlukama, ovde odlukom većine pre svega, dva puta odlagali primenu tog zakona u potpunosti.

Šta je ideja tog zakona i to ću podsetiti i predsednicu Vlade Republike Srbije? To je pre svega upis imovine i gradova i opština lokalnih samouprava sa ciljem efikasnijeg upravljanja upravo tim resursima i načinom da se ne pretvaraju te institucije isključivo u izvođače komunalnih radova, nego one koji mogu da podstaknu lokalni ekonomski razvoj i to zahvaljujući upisu te imovine i stavljanje u funkciju te imovine.

Što se tiče javnih preduzeća, pomenuću, naravno, tu važnost upisa imovine zbog korporativizacije o kojoj smo često slušali. Neka od tih javnih preduzeća su korporatizovana, ali pokazaću sada šta se dešava u suštini u načinu primene ovog zakona. Zbog toga pozivam sve kolege poslanike i poslanice da uradimo nešto i na tu temu, ne samo donoseći zakone, nego i kontrolišući način na koji se primenjuju ti zakoni.

Evo, nekih primera. Da imamo potpunu primenu ovog Zakona o javnoj svojini i da su javna preduzeća upisala svoju imovinu, imali bismo definisane odnose, a imamo aktuelnu priču o glavnoj Železničkoj stanici u Beogradu koja je vlasništvo i upisana imovina „Železnice Srbije“, koje je akcionarsko društvo, da su godinama generacije ljudi koji su radili u „Železnicama Srbije“ investirali u infrastrukturu, zajedno sa državom, i da imamo usvojen Zakon o javnoj svojini koji je upravo omogućio „Železnici“ upis ove imovine.

Šta se dešava sada u toj nejasnoj primeni ovog zakona? Pozivam predsednicu Vlade da nam da odgovor upravo na to pitanje. Sva ta imovina godinama, decenijama ulagana u „Železnici Srbije“ prenosi se u funkciju, pre svega, većinskog kapitala, stranog privatnog kapitala, u projektu „Beograd na vodi“ i podsetiću vas da je 68% vlasništva „Beograda na vodi“ u odnosu na 30 privatni, a 32% je učešće države.

Imamo sličnu situaciju, a u nekoliko i različitu, daću i taj primer grada Niša, prenosa vlasništva nad aerodromom Niš gde pitam predsednicu Vlade i resornu ministarku zaduženu Mihajlović koja je na jedno moje pitanje o prenosu vlasništva aerodroma Niš na državu odgovorila da Niš i onako nije vlasnik, a onda se mesecima insistiralo na donošenju odluke Skupštine grada Niša o prenosu istog tog vlasništva za koju ministarka tvrdi da grad Niš nema. Dakle, to je način na koji se primenjuje Zakon o javnoj svojini i ja pozivam predsednicu Vlade da pokaže dovoljno hrabrosti, da izađe i pred ovu Skupštinu i pred javnost i odgovori na ova pitanja.

Isto se radi i o zgradama kada govorimo o „Beogradu na vodi“, o zgradama GEO zavoda, pominje se hotel „Bristol“ i uopšte odnos prema državnoj imovini.

Sledeće pitanje je pitanje o načinu na koji je prodata državna imovina kojom je upravljao DIPOS i Republička direkcija za imovinu. Znamo da je pre dve godine deo te imovine prenet na Republičku direkciju, da je deo te imovine prodat i moje pitanje, upoznajte sve poslanike, a ja želim upravo taj spisak novih vlasnika te državne imovine, a imamo i saznanja da je ubrzo posle prenosa tog vlasništva na nove privatne vlasnike deo te imovine i prodat po višestruko skupljoj ceni. Dakle, potrebna nam je i ta informacija.

Treće pitanje za predsednicu Skupštine Republike Srbije gospođu Maju Gojković. Već smo dali zahtev i već smo je pozvali da nam omogući uvid u snimke, koji su raspoloživi iz ove sale, nasilja koje je doživela naša koleginica Aleksandra Jerkov. Ti snimci, siguran sam, su raspoloživi. Nemamo odgovor od predsednice Skupštine. Dakle, pretnje ispisane na njenim papirima su bile vidljive za sve ovde nas prisutne u sali, ali su nam potrebni i materijalni dokazi da predsednica Skupštine sigurno neće podržati nasilje u ovoj….

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37