GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 70
  • 0
  • 484
  • 8
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Skupstinski odbori

čeka se odgovor 6 meseci i 22 sata i 53 minuta

Poštovani gospodine Ćiriću, Zašto poslanici DS-a ne prisustvuju redovno Odboru za finansije i Odboru za prostorno planiranje, pa tako DS nema svoje predstavnike na sednicama pomenutih odbora? Srdačan pozdrav,

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 8 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Čuli smo od vas da će ključno obećanje biti kontinuitet sa svim prethodnim vladama. U proteklih pet godina, peta Vlada. Ako je kontinuitet prosečno trajanje Vlade godinu dana, to i nije neko veliko obećanje za velike domete ove Vlade.

Druga važna stvar koju treba uporediti je visina BDP sa kojom je krenula prva Vlada u ovom sastavu. Godine 2011. je iznosio, govorim u apsolutnim brojevima, 33 milijarde i 400 miliona evra. Godina 2016. je završena sa 34 milijarde i 100 miliona evra. Dakle, u tom petogodišnjem periodu kontinuiteta, evo, pet Vlada, a ukupan rast bruto društvenog proizvoda je iznosio 1,75%, što znači, u proseku, za tih pet godina, 0,35% rasta bruto-društvenog proizvoda.

Ja verujem da ne želite takav kontinuitet i ja ne bih voleo da imate takav kontinuitet rasta, jer to ne obećava ništa dobro za našu državu. Ako obećavate kontinuitet rasta javnog duga od 10 milijardi evra u petogodišnjem ciklusu, pada deviznih rezervi Narodne banke od jedne milijarde evra, to sigurno neće biti dobro za našu državu i ostvariće se upozorenja Fiskalnog saveta koji govori o bliskom bankrotstvu najvećih gradova u Srbiji, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, što može da potopi javne finansije u Srbiji.

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovane kandidatkinje i kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege, ova rasprava već u veliko traje i sa pažnjom sam slušao ekspoze mandatara za predsednicu Vlade Republike Srbije. Ponoviću ono što sam ovih dana govorio i u ime poslaničkog kluba DS i uopšte u ime DS i svoje lično ime.

Dakle, građanka Ana Brnabić će uvek imati zaštitu i moje lično i poslaničkog kluba DS kada se radi o njenim ličnim pravima, ličnim slobodama. Mislim da o tome treba više govoriti.

Malo se govorilo o samom ekspozeu, o upravo slobodama. Drago mi je da ste sada pomenuli to. Ali, nažalost, vidimo mnoge primere u kojima nije bilo dovoljno jasnog glasa, pa ni vašeg, ni prethodnog premijera, niti nadležnih ministara, ali ni vašeg glasa kada je bilo potrebno braniti slobode manjina u Srbiji. Mislim da je to izuzetno važno pitanje, važno pitanje ne samo zbog pojedinačnih i ličnih sloboda. Mislim da je to i razvojno pitanje, jer je to preduslov jednog ozbiljnog, zrelog dijaloga u društvu koje može da se gradi jedino na takav način.

Ako je retko pominjana reč upravo pitanje sloboda, pitanje prava, i u ekspozeu i u ovoj raspravi, onda je izuzetno retko pominjana reč dijalog, a ta spremnost na dijalog je nešto što može da gradi jedno civilizovano, demokratsko društvo. Za to se DS uvek zalagala.

Imamo i dokaze za to. Znači, vas ćemo braniti i od nekih poslanika koji će sutradan glasati za vas, a koji su pokazali više puta tu vrstu netrpeljivosti prema različitostima, ali ćemo i žestoko kritikovati ono sa čime se ne slažemo, posebno po pitanju referenci, politike i onoga što ste vi i sami nazvali kontinuitetom buduće Vlade u skladu sa prethodnom Vladom i proteklih pet godina, jer je ovo prilika, na neki način, da podvučemo crtu i pogledamo rezultate iz petogodišnjeg rada prethodnih pet vlada, dakle, četiri vlade, plus jedna rekonstruisana, pet vlada.

Dakle, i sama činjenica u pet godina pet vlada govori o tome da smo živeli jedan period duboke nestabilnosti, jer da budemo realni, i idealni ciklus demokratskih promena od četiri godine ne dozvoljava dovoljno prostora za kapitalne projekte i ozbiljnu realizaciju ozbiljnih projekata, jer svaki mandat svake vlade počinje sa godinu dana uspostavljanja modela. Onda je potrebno u idealnom smislu imati dve godine za realizaciju nekog ozbiljnog projekta i u poslednju godinu se uđe sa godinom demagogije u pripremi za sledeće izbore, a iz toga onda nema rezultata.

Šta se tek dešava sa ciklusima u kojima imate pet godina po godinu dana mandata, i sami znate kao ministri, jer je puno vas bilo ministara u prethodnom sazivu, koliko može sistemskog i velikog da se uradi u tom smislu.

Sada govorim o vašim uspesima i ličnim referencama, jer smo vas ovde sretali kao ministarku lokalne samouprave i državne uprave. I tada smo kritikovali Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je doneo osam milijardi manje budžetima na lokalnom nivou. Gradovi i opštine su dobili osam milijardi dinara manje, sa poslednjim promenama zakona. I sami znamo, pošto ovde dolazi puno poslanika i bivših gradonačelnika i bivših predsednika opština, među ministrima ima bivših gradonačelnika i ljudi sa iskustvom iz lokalnih samouprava, znaju sa kakvim se problemima ljudi na lokalu susreću, a posebno zbog toga što se baš tamo odvija taj realni život ljudi koji treba da reše svoje realne probleme.

Dakle, niste imali dovoljno autoriteta i neću reći da je presudna uloga u tome da su smanjeni transferi prema lokalnim samoupravama samo vaši kao ministarke državne uprave i lokalne samouprave, jer pre svega, za to nosi odgovornost predsednik Vlade kao čovek od najvećeg autoriteta, a to ste od sutra, verovatno, vi, jer će vas većina izglasati, pa je ovo i neka vrsta poziva da povedete više računa o budućnosti lokalnih samouprava u odnosu na ono što ste radili kao sama ministarka.

Zbog toga mi ne možemo da vas podržimo i damo vam poverenje. Nećemo glasati niti za vas kao mandatara, niti za vaš kabinet. Ali, možemo da vam damo naše mišljenje i pokušaj da popravimo to stanje.

Šta je uloga lokalnih samouprava? Uloga je da pune svoje budžete, jer se ljudi na lokalu organizuju zbog potrebe da rešavaju svoje potrebe, da poprave kvalitet života u svojim sredinama, da solidarno sakupe neki novac, da transparentno upravljaju tim budžetima, a da bi se obezbedila transparentnost, potrebno je imati demokratske uslove u izboru pravih ljudi i ljudi od poverenja na lokalu, a da bi se izabrali pravi ljudi, potrebno je dati dovoljno ličnih sloboda, dovoljno pravne sigurnosti, dovoljno medijskih sloboda. Nažalost, sve to nismo imali u ovom ciklusu.

Ono što je takođe upućeno na vašu adresu, ćutali ste, i ja vas pozivam da prekinete sa ćutanjem, i kada se radi o napadu na vas same, jer to nije pitanje samo vas, nego svih ljudi u Srbiji koji su ugroženi, a videli smo pre petnaestak dana upravo na pad obezbeđenja, stranačkog obezbeđenja ispred Skupštine, na dvadesetak metara od ovog zdanja u kome sada razgovaramo, na novinare, na fotoreportere, na ljude koji su izražavali različita mišljenja i videli kakva je spremnost da se čuje drugačije mišljenje i na kakav način se reaguje.

Reagovalo se na takav način i u prisustvu policije i u prisustvu kamera, u prisustvu javnosti, a možemo da zamislimo kako to izgleda kada smo u prethodnih pet godina imali lokalne izbore, gde je, naravno, meta uvek bila DS i kandidati DS, ali i ostali ljudi građani Srbije koji su mislili drugačije, koji su se susretali sa tim istim ljudima, sa tim istim džipovima, a da nije bilo reči protesta zbog takvog načina ophođenja prema tim ljudima koji su trebali upravo da obezbede i transparentnost i funkcionisanje lokalnih samouprava i njihove slobode na lokalnom nivou. Mi vam tu zameramo da niste uradili svoj deo posla, da niste imali dovoljno hrabrosti, da niste imali dovoljno autoriteta i pozivamo vas da u tom smislu promenite svoje ponašanje.

Na koji način se sve to kasnije odražava kroz život i kvalitet života u Srbiji? Dakle, evo, vidimo sada i Fiskalni savet potvrđuje tu priču svojim izveštajem o stanju budžeta u Kragujevcu, pre svega, da se grad, lokalna samouprava zadužila za čitav budžet. Dakle, duguje bankama jednogodišnji budžet Grada Kragujevca. Sam prof. Pavle Petrović najavljuje da je moguć i bankrot jednog takvog grada, važnog grada u Srbiji.

U sličnom stanju je Grad Niš. Nešto boljem, ali sa 50-60% izvršenja planiranih budžetskih sredstava. Govorim o takvom statusu. Nije daleko ni Beograd sa svojim dugom, nije daleko ni Novi Sad. Kada se sakupe ukupna dugovanja iznose oko milijardu evra, što ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije sa, podacima koje imamo, 300 miliona neplaćenih potraživanja od strane tih lokalnih samouprava.

To će nam u nekom trenutku doći ovde na dnevni red. Ponovo ćemo govoriti o tome, ali da bismo izbegli to mislim da je važno otvoriti debati, a ne tako što ćemo pucati jedni na druge i pokušavati da, kopajući po ličnim životima, diskreditujemo pojedince koji govore o nekim pojavama i o nečemu što bi mogli da rešavamo zajedno. Zbog toga nam je potreban dijalog i vi ste u ovom trenutku najodgovorniji za tu vrstu atmosfere koja je potrebna u ovom parlamentu u odnosu opozicije i pozicije.

Na koji način se sve to ogleda? Sada govorim o brojkama. Nismo govorili o realnom životu, ali onda imamo požar na smetlištu Vinča, jer nismo usmerili dovoljno snage u to da investiramo dovoljno novca u ono što su ključne stvari, rešavanje sanitarnih deponija na lokalnom nivou da bismo sačuvali zdravlje stanovništva, rešavanje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda, jer Novi Sad, Beograd i Smederevo su jedini gradovi ostali na Dunavu koji nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Trujemo svoje vode, trujemo hranu, dolazi nam ta hrana preko pijace, a to jesu ključni izazovi.

Demokratska stranka je predlagala pre tri godine, od donošenja zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, formiranje ministarstva za ekologiju, insistirali smo na tome, a vi ste tada rekli – ne, to je besmislen predlog. Juče ste prihvatili to i priznali posredno da ste napravili grešku i da smo mi kao država izgubili tri godine, a mogli smo da budemo efikasniji, jer to same lokalne samouprave ne mogu da urade. Mogu uz ministra za zaštitu životne sredine i mogu uz Ministarstvo za zaštitu životne sednice koje je potrebno, ali u sinhronizaciji sa lokalnim samoupravama koje moraju da izvlače svoje finansije, moraju da izvlače svoje komunalne sisteme da urade tako važne, ključne stvari za zdravlje stanovništva u Srbiji. Dakle, čista pijaća voda, tretman otpadnih voda i regionalne deponije. Valjda oko takvih stvari možemo da se složimo i možemo da uradimo nešto u Srbiji.

Komentarisali ste ovaj ekonomski deo, pošto govorimo sada o kontinuitetu Vlade i govorimo o nekom preseku stanja o kome je potrebno nešto reći u vezi sa makro-ekonomskim prilikama u Srbiji.

Pročitaću neke podatke. Znam da su brojke često dosadne, ali mislim da iz toga možemo da izvučemo neku analizu, a vi ste dotakli nešto što ću ja sada ovde pomenuti i interpretirali ste na svoj način.

Dakle, kada poredimo rast troškova i rashoda po osnovu otplata kamata za 2012. godinu sa budžetom za 2017. godinu, ja se pozivam na podatke koji su jedini nama prisutni, zbog toga što nema izvršenja budžeta, nemamo dakle izvršenje, ali govorimo samo o projekcijama, jer je to jedino moguće koristiti. Dakle, projekcije su takve da je i u 2012. godini iznos za otplatu kamata iznosio 582.495.000 hiljada evra. Da li je tako? Milijardu i 83 miliona za 2017. godinu. Dakle, 85,6% više kamata od 2012. do 2017. godine.

Sada mogu da očekujem pitanje, dakle, kamate su praktično proporcionalne odnosu javnog duga iz 2012. godine koji je iznosio 15 milijardi i javnog duga iz 2017. godini koji iznosi 25 milijardi. Dakle, presek stanja za ovih pet godina je 10 milijardi evra većeg javnog duga i oko jedne milijarde evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije. To je ona podvučena crta uz onaj podatak koji govori da je iznos kamata upravo proporcionalan tom povećanju od 10 milijardi. Možemo da radimo tu analizu i da se postavi pitanje da li su ti tzv. efekti „rol over“ aranžmana, dakle, izraza koji se najčešće upotrebljavao u Srbiji u poslednjih pet godina… Dakle, ispostavilo se da se apsolutno nije radilo o povoljnijem finansiranju postojećih obaveza, makar u tom poređenju sa proporcionalnim iznosom obaveza za kamate i apsolutnog povećanja javnog duga.

Da pomenem u tom smislu i podatak da su prateći troškovi i zaduživanja porasli za 100% u poređenju 2012. – 2017. godina. Vidim da ministar Vujović reaguje. To nisu velika sredstva, ali su uporediva u smislu angažovanja novih kredita, pa je moguće porediti u tom smislu.

Važni podaci iz kojih mogu značajni podaci da se izvuku su porezi na dodatu vrednost u zemlji za 2017. godinu i iznosi projekcijom budžeta 857 miliona evra, a manji je od onog iz 2012. godine koji je iznosio milijardu i 20 evra. Dakle, u proteklih pet godina efekata ovih vlada je porez na dodatu vrednost za 15% manji. To govori upravo o prometu roba i usluga i o onome o čemu se … da li ima većeg i boljeg indikatora za taj veliki dramatični rast od 2012. do 2017. godine.

Ono što je zanimljivo, porez na dodatu vrednost iz uvoza je u 2017. godini veći za 28,4% u odnosu na 2012. godinu, 28,4% više uvoza u odnosu na pre pet godina. Šta to znači? Da je sve manje proizvodnje domaće proizvodnje i plasmana tih proizvoda. Šta to znači za sve nas, za vas pogotovo, ali i za nas, naravno? To je da politika subvencija, jer smo videli da se negde oko 860 miliona evra godišnje subvencioniše privreda, da je potrebno da iz subvencija podstičemo upravo i supstituišemo ono što uvozimo u ovom trenutku.

Dakle, DS je imala neke predloge, meni je drago, i to ću pomenuti da smo mi pre tri godine u svom programa, stranačkom, imali uvođenje informatike kao obaveznog programa. Govorili ste o jednom od prioriteta u obrazovanju. Dobro je da ste to prihvatili implementirali. Dobro je da ideju naše politike, vezane za podsticaje u poljoprivredi, subvencije u poljoprivredi, iskoristite. Podsetiću vas da je 2012. godine ta Vlada na koju se toliko napada svaljuje imala 100 evra po hektaru subvencija i podsticala je proizvodnju poljoprivrede.

Mislim da je potrebno razmišljati upravo o tome na koji način možemo da supstituišemo svu ovu hranu koju uvozimo da bi naši poljoprivrednici imali prilike da budu konkurentni na ovom tržištu. Govorim vam upravo o ovom procentu, 28% većeg uvoza očigledno u odnosu na 2012. godinu. Dramatični su podaci, ali o tome treba razgovarati.

Još je puno podataka za analizu, imaćete ih i vi. Ostaviću deo vremena za dalju analizu, ali mislim da je važno govoriti i o onome što ste propustili da kažete, a mislim da sada imate prilike da kažete jasnije poruke, pre svega, o spoljnoj politici, o regionalnoj saradnji, šta su prioriteti u tom smislu, dijalog Beograd – Priština, način na koji ćete voditi taj dijalog. Mislim da je potrebno da to čujemo u Skupštini. Deo koji je u suštini najvažniji za naše građane, a ono o čemu retko slušamo, sećate se, ranije smo imali na RTS stalno izveštaje o potrošačkoj korpi, o pijačnom barometru, o životu, hranu, ljudima.

Vrlo retko čujemo, sada, podatak i poređenje iznosa prosečne potrošačke korpe i prosečne plate u Republici Srbiji. Pročitaću vam taj podatak i taj podatak treba da bude merilo uspeha ove Vlade, vašeg ličnog uspeha, a taj uspeh možete da postignete time što ćete otvoriti dijalog i što ćemo otvoreno razgovarati o svim temama.

Evo, te početne pozicije koju ste nasledili od prethodne Vlade, a to je da je prosečna potrošačka korpa u Republici Srbiji, u martu 2017. godine, iznosila 69.194,00 dinara, da je prosečno mesečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u martu 2017. godine iznosila 47.814,00 dinara, što znači da prosečna neto zarada u Republici Srbiji je dovoljna za pokrivanje 70% troškova prosečne korpe. Hvala.

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Upravo smo videli kako ne izgleda dijalog u Skupštini. Bez ikakvih argumenata, opet lični napad i to je, po ko zna koji put, dokazano u ovoj Skupštini. Sve ovo o čemu smo govorili, govorili smo argumentima, i voleo sam da sučelimo razmišljanja o brojevima i o idejama, i o načinu na koji ćemo izaći iz ove teme pametniji i sa boljim rešenjima za Srbiju i za građane Srbije.

Imali smo taj primer i u prethodnoj raspravi, u kome se vade i sveži dosijei iz Ministarstva odbrane pojedinih poslanika, čitaju poverljiva dokumenta, što je vrlo čudno, na ovo imate prava, ali još jednom kaže, to nije način za vođenje dijaloga u Skupštini, od koje očekujemo efekte, od koje očekujemo prave zakone koji će popraviti kvalitet života u Republici Srbiji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37