GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 159
  • 5
  • 517
  • 11
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 19 dana i 14 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Skupstinski odbori

čeka se odgovor 9 meseci i 28 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Ćiriću, Zašto poslanici DS-a ne prisustvuju redovno Odboru za finansije i Odboru za prostorno planiranje, pa tako DS nema svoje predstavnike na sednicama pomenutih odbora? Srdačan pozdrav,

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Još jednom, pitanje za ministra Vujovića, da li će prihvatiti ovaj amandman i da li podržava ovakve predloge?

Imali smo prilike da slušamo o razvojnim projektima u Beogradu i pre svega o tezi koliki je dug zatečen u Beogradu 2014. godine. I danas smo imali priliku da čujemo da je to 1,2 milijarde evra. Ministar Vujović je jasno rekao na Odboru za finansije… (Isključen mikrofon.)

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Čuli smo da je kolega prethodnog govornika nazvao portparolom DS. Naravno da nije i naravno da nikad neće ni biti, jer DS ima svoje poslanike i govori o svojim stavovima na jasan način.

Vrlo je važno govoriti o zdravoj logici i osnovnoj logici. Mislim da je važno pitanje koje je upućeno gospodinu ministru, jer od vas gospodine ministre i treba očekivati odgovore na sve ove amandmane koje danas čujemo. Govorim o amandmanima na izvršenje budžeta za 2017. godinu. Evo, zakon ne može da bude usvojen do 15. decembra. Ostaje 15 dana u ovoj godini za realizaciju svih ovih velikih ciljeva koji se predlažu, od održivosti Republike Srbije, od unapređenja obrazovanja, unapređenja zdravstva, unapređenja lokalnih samouprava.

Dakle, pomozite nam da odlučujemo o tome da li ćemo podržati predložene amandmane kolega. Mislim da je važno da vi iskažete stav o svakom pojedinačnom predlogu amandmana, da bismo na lakši način odlučivali.

Inače, čuli smo na tu temu unapređenja zdravstva, kroz izgradnju Kliničkog centra u Nišu, važan projekat i te kako, svako u Nišu i južnoj Srbiji se sigurno raduje i u čitavoj Srbiji. Ali, mislim i da su važne teme na koji način i sa kojom efikasnosti je sprovođen čitav projekat. Čuli smo optužbe i bivšeg ministra, u stvari sadašnjeg ministra zdravlja, koji je optužio zadužene za realizaciju tog projekta, da rade netransparente stvari i da će se on obračunati sa takvim načinom izvođenja.

Takođe, mislim da je važno pitanje, pred najavljeno otvaranje Kliničkog centra u Nišu, da li će taj objekat imati upotrebnu dozvolu, jer upotrebna dozvola treba da garantuje bezbednost i upošljenih, i onih lekara i sestara koji se useljavaju u tu zgradu, naravno i pacijenata? Da li će sva oprema koja je nabavljena biti u funkciji? Da li će biti instalirano na vreme? Da li je to još jedno otvaranje koje će biti učinjeno zbog javnosti, a pre dobijanja upotrebne dozvole za taj projekat?

Dakle, ovo su amandmani koji insistiraju na većoj efikasnosti rada Vlade i pojedinih institucija. Ovo je samo jedna od tema, ali ja molim gospodina ministra da nam daje odgovore na ove predloge amandmana, da bismo znali na koji način da odlučujemo kada budemo glasali o njima.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Očigledna potreba da, ono što smo govorili danas, a i sa početkom ove sednice, da se skrene sa ključnih tema, onih tamo o kojima treba ovde govoriti. Treba govoriti o budžetu, treba govoriti o onome što je DS dala kao svoje amandmane i koje će braniti ovde u ovoj sali, a to je naš cilj da zaštitimo i penzionere, zaštitimo ljude koji su, evo, treću godinu posle usvajanja Zakona o smanjenju plata i penzija, po nama protivustavnog, dakle, nečega što je stečeno pravo penzionera urađeno u ovoj većini, sada se vraćamo na temu ili pokušavamo da plasiramo ponovo temu Razvojne banke, Heterlenda ili nekih drugih tema o kojima se ovde govorilo.

Evo, šest godina ste na vlasti, rešite taj problem Razvojne banke, rešite taj problem Heterlenda, uhapsite one koji su krivi i dokažite krivicu, ako ima krivih za te afere, kako ih zovete. Mislim da je to, pre svega, vaša odgovornost u ovom trenutku, a ne odgovornost ljudi koji sede u ovim klupama i onih ljudi koji su u DS. Demokratska stranka, kao što je već rečeno, plaća svoj kredit koji je preskupo uzet, i to je štetan posao za DS, od Razvojne banke sa 18% kamate. I nije ona stranka koja je ugasila svoje poslovanje tako da bi izbegla plaćanje dugovanja, jer znate i sami među vama imate koalicionih partnera koji su izbegli plaćanje svojih dugova, tako što su ugasili svoje stranke. Prihvatili ste ih kao partnere, i lično, i kao fizička lica, i kao organizaciju. Dakle, DS stoji iza svojih dugova, onako kako stoje i svi građani u Republici Srbiji i isplatiće ta svoja dugovanja.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37