GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 0
  • 481
  • 8
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Skupstinski odbori

čeka se odgovor 4 meseca i 10 dana i 7 sati

Poštovani gospodine Ćiriću, Zašto poslanici DS-a ne prisustvuju redovno Odboru za finansije i Odboru za prostorno planiranje, pa tako DS nema svoje predstavnike na sednicama pomenutih odbora? Srdačan pozdrav,

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 17 dana i 10 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Prekršili ste član 154. koji kaže da predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, može da uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

Vi ste u minut do deset… Mene je zaista sramota da moram o ovome da govorimo na ovakav način. U minut do deset ste zakazali sednicu Skupštine gde ste bili iznenađeni da su naši saradnici predali predloge zakona poslanika Demokratske stranke u 9.59 časova, dakle u zakonskom roku, zakoni pripremljeni i 15 dana pre ovog zasedanja Skupštine.

Zatim ste, nespremni da čujete predloge zakona i onoga što je potrebno čuti i mislim da su to sve važne stvari za sve građane Srbije, odložili ovu sednicu, i u pravu je gospodin Šarović da ste samo odložili sednicu, niste zakazali novu, nego ste istog dana sa istim dnevnim redom, sa istim tačkama dnevnog reda odložili vreme zasedanja ove sednice. Bez obzira na to, naši predlozi su validni jer su predati pre početka, dakle 15.30 časova, i mislim da je potrebno da stavite mogućnost svim poslanicima koji su ove predloge podneli.

Dakle, zaista na ovakav način urušavamo instituciju Skupštine Republike Srbije. Mislim da je neophodno da date tu priliku, ako to želite i ako mislite da će to doprineti dijalogu u ovoj Skupštini, da će doprineti kvalitetu svih zakonskih rešenja, dozvolite raspravu i dozvolite ono što smo predložili u skladu sa Poslovnikom, jer ovakav način vođenja sednice Skupštine je samo još jedan od argumenata za našu inicijativu koju smo podneli, a to je vaša smena sa mesta predsednice Skupštine Republike Srbije.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege, građani Srbije, i juče i danas imamo raspravu koja je, sigurno kvalitetnija u odnosu na proteklu sednicu, ali mislim da je to razlog zbog insistiranja i poslaničkog kluba Demokratske stranke i ostalih koleginica i kolega iz opozicije na otvaranju dijaloga. Mislim da je dobro da smo otvorili dijalog po svim ovim temama.

Podsetiću vas da smo po ovakvim i sličnim temama u odlučivanju o zaduživanju naše države od 200 miliona evra za potrebe i EPS-a i Železnice i „Srbijagasa“ imali prisustvo ministarke pravde, koja naravno nije mogla da da relevantne odgovore na mnoga pitanja koja smo postavljali. Mislim da je to jedna od ključnih tema ove rasprave. Važno je da ste danas ovde da bismo otvorili debatu i mislim da imamo preduslove da razgovaramo o važnim temama koje su važne ne samo za nas u ovoj sali, nego pre svega za građane Srbije.

Tema je pasivno zaduženje Republike Srbije, dakle garancije koje daje za kredite EPS-u i „Elektromreži Srbije“ u iznosu od 45 plus 15 miliona, dakle ukupno 60 miliona. Za nas nije sporna namena tog duga, zaista je opravdana. Opepeljivanje i povećanje nivoa efikasnosti u distribuciji električne energije je nešto što je svakako potrebno, ali je potrebno u potpunosti otvoriti sve informacije o detaljima i o načinu na koji se zadužujemo.

Prvi formalni nedostatak ovih zakona, koji su nam predloženi, je to da mi u materijalima, a i u uvodnim informacijama, nemamo potpune informacije o sporazumu o zajmu. Ovde se pominje Sporazum o zajmu između „Elektroprivrede Srbije“ i kreditora KfW. Spominje se i Sporazum „Elektromreže Srbije“ i KfW. Dati su samo delovi informacija o tome kakvi su uslovi zaduživanja i mislim da to nije dobro u stvaranju našeg međusobnog poverenja i pokušaja da nađemo neka rešenja za ovako važna pitanja.

Juče su neke koleginice i kolege pokazali koliko je to važno, pa EPS sa svojih ako se ne varam, oko dve milijarde evra godišnjeg obrta učestvuje sa više od 6% u BDP, a sa ovim informacijama koje imamo od 1% pada proizvodnje u prvom kvartalu, vidimo na koji način utiče i na ukupan rast BDP u Srbiji. To je pitanje koje je važno ne samo za EPS, ne samo za radnike EPS-a, izuzetno je važno. Niko ne osporava njihov trud, ali je naše pitanje na koji način i kojim efektima se koriste sredstva koja smo odobravali i pre godinu i po dana, o tome smo govorili.

Dvesta miliona evra smo kao Republička skupština odobrili zajam EPS-u za restrukturiranje. Uveliko se pričalo, prethodni direktor je uveliko pričao o restrukturiranju EPS-a, o korporativizaciji koja će rešiti mnoge probleme u samom EPS-u, ali smo nažalost videli efekte tog restrukturiranja i tih potrošenih 200 miliona evra. Šta su efekti? Pad proizvodnje u prvom kvartalu od skoro 20%, 18% kažu podaci. Ja se pozivam na neke podatke koji su dostupni javnosti. To je nešto što je tema za sve nas.

Jedno od pitanja za ministra energetike je – u kojoj je fazi taj proces restrukturiranja EPS-a, jer znamo da ne bi bilo puno razloga za garanciju i naš glas u Skupštini,ukoliko je EPS sproveo potpuno korporativizaciju, ukoliko se transformisao u akcionarsko društvo, ukoliko je upisao svoju imovinu, pa da svojom imovinom kao akcionarsko društvo može da garantuje za zaduženja i kredite, šta to znači? Da li kreditor i zajmodavac nema dovoljno poverenja u zajmoprimca, pa je potrebno da Republika Srbija učestvuje svojom garancijom?

Vi ste jednim delom rekli da je razlog za našu garanciju povoljniji način kreditiranja i mogu da prihvatim taj deo obrazloženja da imamo povoljnije uslove kreditiranja zbog čvrstih garancija države, ali mislim da je važno da svi mi govorimo o tome na koji način će i EPS i sva ostala javna preduzeća dostići taj nivo organizacije kroz proces korporativizacije sa upisom svoje imovine i ispravljanjem one greške koja je doneta 1995. godine usvajanjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije kojim je ukinuta imovina svim lokalnim samoupravama i državnim i javnim preduzećima.

Dakle, sada ispravljamo taj proces i potrebno je 25 godina da ga ispravimo. To jeste pitanje za sve nas – na koji način i koliko efikasno se koriste sva ova sredstva koja odobravamo da bi dobili efikasnija javna preduzeća?

O relevantnosti podataka, sa gospodinom ministrom finansija smo razgovarali o visini javnog duga. I dalje na sajtu Uprave za javni dug vidim zvanične podatke i mogu jedino o tim podacima da govorim. Vi ste pre par dana pomenuli da će za tri, četiri dana doći nove informacije, ja vam verujem na reč. govorili ste o novim podacima i novom nivou javnog duga, obzirom na promene kursa dolara i odnosa sa evrom, ali mislim da je važno da kao odgovorni ljudi, polazim prvo od sebe, nas poslanika, govorimo o istinitim informacijama i relevantnim informacijama.

Dakle, na taj način očekujem i od ministra energetike kada smo juče govorili o razlozima velikog pada proizvodnje u EPS, ne zbog toga da bismo vas napadali, da bismo napadali ljude u EPS, nego u pokušaju traženja rešenja, jer ja svoju diskusiju neću svesti samo na kritiku. Da, ima puno razloga za kritiku i taj gubitak očigledno pokazuje da se nije efikasno vodio taj sistem s obzirom na nivoe sredstava koji su uloženi u restrukturiranje.

Reći ću vam šta je po mom mišljenju duboki razlog, a neki od kolega su već govorili o tome. Mislim da smo u poslednjih pet godina razvili tu atmosferu da mi u javnim preduzećima nemamo sposobnih ljudi koji će voditi ta javna preduzeća s obzirom na najave i u ekspozeu premijera za privatizaciju Telekoma, privatizaciju EPS, Aerodroma i ostalih važnih javnih sistema, a posebno kada se radi o ključnoj infrastrukturi i onim preduzećima koja obavljaju poslove od opšteg interesa.

Mislim da je važno promeniti tu atmosferu. Ja sam bivšeg ministra Sertića u ovim klupama upozoravao da od nekih poslanika često čujemo defetističke poruke u ekonomskom smislu kada su najavljivali da će ovakav nastavak vođenja i upravljanja Telekomom i nužna privatizacija Telekoma biti upravo važna zbog toga što mi nismo sposobni da vodimo takve sisteme, da naši ljudi nisu sposobni da vode takve sisteme.

Mislim da je važno izaći iz te faze u kojoj govorimo samo i isključivo o restrukturiranju, reorganizaciji, racionalizaciji. Da, to je potrebno, ali treba usmeriti puno energije i puno snage i spremnosti i stručnosti na razvojne projekte. Mislim da je bitno da svi mi govorimo o razvoju i pre svega o novim kapacitetima i u proizvodnji električne energije i o načinu na koji ćemo prevazići ovaj problem koji imamo i koji je veliki problem, još jednom ponavljam, ne samo za EPS nego za čitavu državu Srbiju.

Zbog toga ću ovde dati predlog, pošto mislim da vi kao ministri ovde sedite i imate mogućnosti da razmotrite takve predloge. Mi smo već predlagali, važno je usvojiti u Skupštini zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interes. Važno je propisati pravila na koji način će i kompanije sticati licence i prava da se bave poslovima od opšteg interesa. Po nama je vrlo važno da razdvojimo infrastrukturu u svim javnim preduzećima od operacija, da EMS kao infrastruktura ključna, važna za državu Srbiju, ne može da bude privatizovana iznad 51% kada se radi o vlasništvu države u infrastrukturi. To isto važi i za pruge i to važi i za telekomunikacione resurse. Mislim da na takav način država može da upravlja opštim interesom, jer je opšti interes, složićemo se, da struja stigne do svakog najudaljenijeg sela u Republici Srbiji, a da se nad operacijama nad tom infrastrukturom razvija konkurencija i da na operacijama treba podsticati razvoj tržišta.

Šta su konkretna pitanja u vezi sa ova dva zakona o potvrđivanju i davanju garancija za podizanje kredita kod KfW i podrške ovim projektima o kojima smo govorili? Dakle, dobili smo informaciju da je provizija 0,75%, koja je gotovo identična kamatnoj stopi. Slažemo se, kamatna stopa je vrlo povoljna – 0,80%, a provizija je 0,75%. Pitanje je kome se plaća ta provizija? Pošto imamo u ovom delu da je ukupan taj iznos od 45 miliona plus 15 miliona, 60 miliona, dakle, taj iznos provizije od 0,75% u apsolutnim ciframa je 450.000 evra. Dakle, pitanje je kome se to plaća?

Drugo pitanje - struktura izvođenja radova i konsultantskih usluga? Mi to ne možemo da vidimo. Verujem da i moje kolege poslanike i poslanice interesuje ta struktura. Koliko će se od ovih 60 miliona uložiti u same radove za realizaciju ove svrhe oko koje možemo da se složimo, a koliki je deo i uloga konsultanata u ovom poslu? Mi to ne možemo da vidimo iz ovih dokumenata zbog toga što nam nije dostavljen sporazum o zajmu. Mislim da je važno da dobijemo te informacije ili danas od vas, gospodine ministre, ili da dobijemo materijale sa ugovorima koji su potpisani između KfW, EMS i EPS.

Takođe, mislim da je važno kada već o tome govorimo, pošto govorimo o važnosti poverenja i načinu pre svega prema javnosti, otvoriti sve informacije, jer onda možete da očekujete opravdane sumnje. Onda kada nema pravih informacija, kada se plasiraju selektivno, onda možete da očekujete i sumnje od te informacije. Pitanje je ko vrši te konsultantske usluge? Kada dobijemo odgovor o nivou konsultantskih usluga, o odnosu sa onim što je potrebno potrošiti za izvršenje radova, onda je to pitanje ko vrši konsultantske usluge i na koji način će se sprovesti taj postupak odabira konsultanata u tom delu?

Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita, ova dopuna Zakona o osiguranju depozita na prvi pogled zaista ima smisla, jer sa negativnim kamatnim stopama jasno je da je potrebno pametnije plasirati i odgovornije plasirati ta sredstva i te depozite u očuvanju kvaliteta tih sredstava. Ali, postavlja se jedno pitanje u vezi sa plasiranjem sredstava u papire Ministarstva finansija i NBS, a zaista to ne bi trebalo da postane praksa iz više razloga. O nečemu ste i vi govorili, gospodine ministre, ali mislim da treba pamtiti i ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agencije potiče iz zajma IBRD, za koji već postoje državne garancije.

Šta to znači? Odgovorno plasiranje ovih sredstava, a vidimo da se radi o veoma značajnoj strukturi, devizna struktura je negde na nivou 80%, koliko sam ja video, je vrlo odgovoran posao i to jeste vrlo odgovorno pitanje na koji način će se očuvati taj kvalitet sredstava. Šta to znači za Republiku Srbiju, taj sam plasman tih 80% deviznih sredstava, u kojima dobrim delom učestvuju i krediti IBRD za koje smo mi već kao država dali garanciju? Da li je to novi rizik za državu Srbiju i novi rizik za povećanje javnog duga i novih obaveza u slučaju loših plasmana ovih sredstava? To su važna pitanja o kojima treba razgovarati. Još jednom pozivam sve vas da govoreći o svim ovim zakonima, koji deluju nedovoljno važno jer se, zaboga, zadužujemo samo 60 miliona u odnosu na 25 milijardi javnog duga, ili vi ćete reći 24, ali zvanični podatak govori upravo o tome da je to nekih skoro 25 milijardi ili 24 milijarde i 900 miliona.

Ministre, kada ste ovde, hoću da govorimo o podacima, jer smo u raspravi na prošlom zasedanju Skupštine imali interpretacije da ono zaduženje od 200 miliona evra za EPS predstavlja u stvari reprogramiranje nekog duga iz 2011. godine i to smo čuli ovde u raspravi. Onda smo čuli potvrdu da to zaista nije tako, jer to jednostavno stoji i u ovim dokumentima. Pominjem to da bismo govorili samo o relevantnim podacima i ono što nas zbunjuje, a zbunjuje i javnost Srbije. Pokazaću vam jedan primer, pošto često govorimo o ovom konkretnom podatku koji stoji na sajtu Uprave za javni dug, u kome se kaže da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine 25 milijardi i 189 miliona, da je stanje duga uopšte države na dan 31. mart 2017. godine 24 milijarde i 900 miliona.

To je sve što stoji od podataka. Mi očekujemo ove ažurne i nove podatke. Mi sa ovim podacima možemo da baratamo. Ali kada vidite i dodatne informacije i kada ih produbite, kaže se da ovih 25 milijardi i 189 miliona 31. decembra iznose 73,5% učešća javnog duga u BDP-u, a da ove 24 milijarde i 900 miliona iznose 69,3%, ili kolika je bila informacija, 69,3% učešća javnog duga u BDP-u, najjednostavnijim matematičkim operacijama možete da dođete do sledećeg podatka – da u tom prvom kvartalu između 31. decembra i 31. marta je BDP po tome 31. marta, na koji se obračunavao relativni odnos javnog duga i BDP-a, iznosio 34 milijarde evra, a da je 31. marta iznosio 36 milijardi evra. Jednostavna je operacija. Znači, 36 milijardi u odnosu na 34 milijarde. To je dve milijarde više. Opet najjednostavnijom računicom to bi značilo da je BDP porastao za skoro 5,5%, jer dve milijarde u 34 ili 35 milijardi iznosi upravo toliko, a opet imamo konkretan podatak da je BDP u prvom kvartalu rastao za 1%.

E, o tome govorim. Govorim o podacima koji zbunjuju i nas, moguće da imate taj odgovor, ali mislim da zbunjuje i javnost Srbije, ali mislim da je važno govoriti o svim podacima na način na koji smo govorili juče, jer argument – pala je proizvodnja od 20% u EPS-u zbog toga što je bilo lošeg vremena u ovoj godini apsolutno pada, neprihvatljivo. Zbog toga što u regionu imate rast i u Hrvatskoj u proizvodnji struje u i BiH i u Crnoj Gori i u Makedoniji, a složićemo se da vremenske prilike nisu bile tako različite da bi te vremenske prilike uticale na to i bile jedini razlog za pad proizvodnje u Srbiji za 20%. Zbog toga želim da govorimo o verodostojnim informacijama, zbog toga želim da razgovaramo ozbiljno o svakoj temi, zbog toga želim da ne vređamo jedni druge pa da izađemo sa argumentima, nego da očekujemo od vas kao predstavnike izvršne vlasti prave odgovore. Ja i danas očekujem i mislim da ćemo u tom smislu i tom duhu nastaviti ovu debatu.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, lepo je da vidimo vaš iskorak prema bar nekom od šefova poslaničkih klubova gde unapred nudite repliku. Prošli put nisam uspeo da je dobijem, iako sam imenom pomenut, iako je bilo prilike da mi to date, ali razumem vaše simpatije i tu nemam daljih primedbi.

Mislim da je važno govoriti o ovoj temi iz više uglova. Kada govorimo o zaduživanju Republike Srbije, barem ovom pasivnom zaduživanju, izdavanju garancija za kredite koje će po potpisanim sporazumima o zajmu „Elektromreža Srbije“ i EPS potpisati sa KfW, otvaramo više važnih pitanja, a pre svega pitanje našeg javnog duga. Mislim da smo danas započeli na pravi način dijalog koji nismo imali svih ovih godinu dana, koliko traje saziv ovog parlamenta. Mislim da je važno da upravo otvorimo ta pitanja na jedan otvoren način i upoznamo javnost Srbije o stanju naše države. Kroz stanje EPS-a, kroz stanje „Elektromreže Srbije“, kroz stanje javnog duga, kroz stanje deviznih rezervi Narodne banke, kroz stanje Agencije za osiguranje depozita mi govorimo o budućnosti Republike Srbije.

Mislim da je, zbog toga, potrebno otvoriti debatu onog trenutka kada smo tu debatu na pravi načini otvorili s ministrom finansija i ministrom energetike, vi ste negde, predsednice, pokušali da je prekinete i zaustavite tamo gde nije bilo logike.

Dakle, ovde se radi o zaduženju od 60 miliona evra, 15 miliona evra garancije „Elektromreži Srbije“ i 45 miliona evra garancije „Elektroprivredi Srbije“. Iz ugla i pogleda na 25 milijardi evra javnog duga Srbije, to deluje kao zanemarljiva cifra, ali mislim da mi nemamo prava da na jedan dolar, jedan evro ili 100 hiljada evra gledamo na takav način, zbog toga što ovde u Skupštini moramo da insistiramo upravo na merljivosti efekata svakog donešenog zakona, a mi, nažalost, to nismo imali u proteklim godinama, makar ja to iskustvo imamo u ove četiri godine, koliko sam u ovim klupama.

Pominjali smo, pre godinu i po dana smo usvojili Zakon o potvrđivanju zajma za restrukturiranje EPS-a, za korporativizaciju od 200 miliona evra i kada postavljamo pitanje i ministru energetike, manje ministru finansija, koji nas je, na neki način, podržao u težnji da uspostavimo standarde koje imamo sa stranim kreditorima i institucijama koje insistiraju, upravo, na potpunoj informisanosti o modelu finansiranja, o analizi efekata za utrošena sredstva, onda to tražimo i od vas.

Mislim da kao poslanici treba da nađemo snage i tražimo od resornog ministarstva i javnih preduzeća, koji su korisnici zajmova, izveštaje o efektima odobrenih sredstava. Evo jednog konkretnog predloga, ako je već u ovom trenutku tema i EPS, biće i drugih javnih preduzeća, dajte nam izveštaj o efektima tog zajma od 200 miliona evra od pre godinu i po dana, efekte restrukturiranja i utrošenih sredstava i zbog toga smo otvorili tu temu. Da li su ti efekti ovih godinu i po dana dali ili doprineli ili sprečili, možda, još veće gubitke od ovih koji se sada prikazuju u javnosti u prvom kvartalu ove godine, pad proizvodnje od 14,5%, da budemo precizni, u EPS-u.

Šta to dalje znači? To znači da je to uticalo sa nekih 0,8% na ukupan BDP u Republici Srbiji, to onda otvara i naše pitanje, gospodine ministre Vujoviću, kada smo insistirali na predstavljanju plana Vlade o načinu na koji će se dostići zakonski limit od 45% učešća javnog duga u BDP, gde ćete vi tražiti argumente za to na koji način ćemo smanjivati taj dug i na koji način ćemo doći do tog nivoa duga, ako imamo ovakav pad u EPS-u, koji utiče na to da ukupno u Srbiji imamo 1% BDP u odnosu na plan i projekciju budžeta za 2017. godinu, koji je pravljen na 3-3,5%.

Zabrinuti smo zbog toga. To nije pitanje kritike, samo ministru energetike i ministru finansija, a pogotovu predsedniku Vlade, mislim da imamo prava da svi kao građani Srbije budemo i te kako zabrinuti zbog toga. Onda, kada ste, gospodine Antiću, reagovali na to da govorimo o konkretnim podacima i kada ste se upitali – odakle podaci o proizvodnji struje i rastu proizvodnje struje u regionu, kada sam vam dokazivao da nikako ne može biti objašnjenje, niti za poslanike, niti za građane Srbije, da je ovakav pad proizvodnje u EPS-u od 14,5%, u prvom kvartalu, posledica lošeg vremena. Da je posledica lošeg vremena to loše vreme je podjednako loše i u Bosni, podjednako loše i u Hrvatskoj, zemljama centralne Evrope.

Sada ću vam konkretno dati, pošto ste postavili tu dilemu, i te podatke, koliki je rast proizvodnje. U januaru je bilo hladno i širom centralne i istočne Evrope, ali u Češkoj proizvodnja struje je porasla za 6,3%, u Poljskoj 3,6%, u Hrvatskoj 3,3%, dovoljno su blizu da nema neke, složićemo se, velike klimatske razlike između Hrvatske i Srbije, u Bosni i Hercegovini 1,4%, u Srbiji minus 14,5%.

Znači, razlozi ne leže u vremenu i zbog toga ne treba tražiti tu vrstu opravdanja, jer mislim da, kao odgovorni ljudi, treba da govorimo o onome šta je realnost da bismo došli do realnih rešenja za ovaj veliki problem. Ovaj problem ne treba potcenjivati, daleko od toga. Svima nama, poći ću od sebe, kao jednom od 250 poslanika u ovoj Skupštini, a pogotovo svim ministrima i predsedniku Vlade, izvršnoj vlasti, je ne poklonjena imovina Republike Srbije, nego je data na upravljanje imovina EPS-a, imovina svih ostalih javnih preduzeća, ali tako da je vaš zadatak i zadatak svakog od nas da ta imovina, u vašem mandatu, bude očuvana i uvećana i tehnološki unapređena. Jednostavan je zadatak.

Reakcija na to da u tako velikom, značajnom sistemu, koji sa dve milijarde učestvuje u BDP, projektovan na 35-36 milijardi, sa značajnim procentom, koji je dovoljno veliki sa jednom ogromnom inercijom, jer ga je teško i uzdići, ali ga je teško zaustaviti kada krene sa padom, govoriti o tome da je to samo posledica lošeg vremena i šta sada mi tu da radimo, je nedovoljno odgovorno. Zato vas pozivam da o svakom od tih podataka razgovaramo na odgovoran način.

Mislim da smo tu zatvorili onu priliku koju smo imali na početku, u replici vam ništa drugo ne bih rekao, nego naveo upravo ove podatke za koje ste rekli da ih nemate i da ih niste pratili, a to je nivo proizvodnje u zemljama regiona i mogućnost da oni imaju porast proizvodnje upravo u ovom periodu kada smo mi pravili taj pad. Mi možemo da pretpostavimo da je to zbog nedovoljne organizacije, jer tada kada u januaru imamo otežane uslove, svi oni koji planiraju prave zalihe uglja, prave zalihe vode u akumulacijama, da bi se povećala proizvodnja i da bi se povećana potrošnja pokrila upravo time.

Dakle, to je to jedno od pitanja koje kasnije utiče i na uvozno-izvozne bilanse, jer smo zbog te manje proizvodnje morali da uvozimo i struju, što uveliko destabilizuje ekonomski sistem države. Zbog toga je važno da govorimo o svakom zakonu, o svakom evru, o 15 miliona, o 60 miliona evra, i o tim efektima.

Sledeća važna stvar je svakako izostavljanje teksta Sporazuma o zajmu, dakle pravo svih nas da imamo potpune informacije na osnovu kojih bismo odlučivali o potvrđivanju ovog zakona i glasanju za njega. Ponoviću i ova pitanja koja sam na početku ove rasprave rekao, a mislim da je bilo vremena da možda dobijemo odgovore na ta pitanja, pa ću podsetiti ministra finansija, jer je rekao da se slaže sa tim da bi Skupština trebalo i poslanici trebalo da dobiju te informacije koje nedostaju u obrazloženju ovih predloga zakona.

Da vas podsetim, 15 miliona evra garancije za „Elektromrežu Srbije“, 45 miliona evra za EPS, s tim da imamo definisane uslove, u kojima je kamata 0,80%. Slažemo se da je to povoljna kamata, slažemo se da su razlozi za podizanje i potvrđivanje ovih garancija i podizanje ovih kredita opravdani, ekološki razlozi otpepeljivanje, energetska efikasnost, znači povećanje efikasnosti u distribuciji električne energije kroz „Elektromrežu Srbije“, ali sa druge strane tražim odgovore na ova pitanja.

Dakle, 0,80% kamate, a provizija koja se jednokratno isplaćuje 0,75%. Ukupan iznos provizije je oko 450.000 evra, na ovih 60 miliona ukupne garancije. Dakle, pitanje je – kome ide ta provizija i šta su ti poslovi koji treba da se urade da bi se isplatila ova provizija od 450.000 evra?

Ono što je važnije je, svakako, i to koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge? Mi zaista nemamo taj ugovor koji su potpisali kao KfW i EPS i EMS, i nemamo strukturu, imamo samo apsolutne iznose za realizaciju projekata, i onda u jednom košu tog novca realizacija i konsultantske usluge.

Ne sumnjam da najvećim procentom to moraju da budu potrošene pare u realizaciji projekta, ali je potpuno jasno, legitimno i otvoreno pitanje, nadam se da ćemo se svi složiti u sali, da je potrebno dati te informacije, koliko tih para ide za konsultantske usluge i ko vrši te konsultantske usluge, kao i na koji način se bira ko bira konsultanta u tom poslu, šta su kriterijumi?

Ovo su sigurno važna pitanja za sve nas, a pogotovo za javnost Srbije, pa i za sam parlament. Jer, spremnost da na ovakav način razgovaramo, ta otvorenost, je preduslov u veće poverenje i našu dovoljnu snagu da govorimo o suštinskim stvarima, a ne o tome da se preganjamo oko toga da li neko dobija pravo na dva minuta replike, da bi postavio dodatno pitanje ili dao dodatni argument, ili ne. Onda nećemo doći do suštine. A verujem da je suština upravo to, da ste pre svega vi, predsednik Vlade i ministri u Vladi dobili u ovom trenutku najveću odgovornost da očuvate vrednost imovine Republike Srbije, da odgovorite na sva pitanja, šta su efekti ove odgovornosti za ovih pet godina.

Ako se pozivamo isključivo na javne podatke Agencije za javni dug, koja na svojem sajtu, to možete da vidite, kaže: „31. decembra 2016. godine imali smo dug od 25 milijardi i 189 miliona evra“, 31. marta je taj dug iznosio 24 milijarde i 900, znači skoro 25 milijardi evra, onda se postavlja to pitanje, ako je maja 2012. godine taj iznos duga bio 15 milijardi, danas 25, ostavljamo 10 milijardi evra javnog duga budućim generacijama iz ovog perioda 2012-2017. godina. Znam da je gospodin ministar odgovorio da je 2015. godine javni dug iznosio 22 milijarde, popeo se na 25, sad smo u trendu opadanja, radujemo se tome, ali je važno da o uzrocima i efektima tog zaduživanja govorimo, kao i o odgovornosti onih koji su zaduživali i na nedovoljno efikasan način očigledno realizovali ta sredstva. Negde je bilo opravdanja, negde nije bilo opravdanja, ali izaći iz te spirale, upravo iz te odgovornosti svih nas da ta sredstva efikasno budu iskorišćena za budućnost Republike Srbije i svih narednih generacija koje dolaze.

Danas se postavlja pitanje i možete opravdano da postavite pitanje, dobro, uglavnom kritikujete, šta biste uradili u ovom trenutku i šta je to što vi mislite da treba uraditi i u javnim sistemima, a možda i u Skupštini, da bismo bili efikasniji i uspešniji? Mislim da je izuzetno važno doneti, pre svega, zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, definisati šta je to opšti interes.

Govorili smo i energetskim strategijama razvoja Srbije, govorili smo o različitim strategijama, ali, mislim da je potrebno govoriti o načinu organizacije javnih sistema koje će biti ključni mehanizam za realizaciju tih strategija. Mogu one da budu sjajne, možemo mi da donesemo ovde odlične zakone, ali ako nemamo dovoljno kapaciteta i u javnim sistemima i u državnoj administraciji, ukoliko nemamo dovoljno znanja, ukoliko nemamo atmosfere koja će usmeriti to znanje ka rastu i ka razvoju, nećemo uraditi ozbiljne poslove.

Mislim da je tu, pre svega, vaša odgovornost, pre svega predsednika Vlade, jer smo vrlo često čuli da mi nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova, recimo u „Telekomu“, u EPS-u, pa ga moramo privatizovati, doći će neki stranci koji će voditi naše sisteme, a ja mislim da je upravo važno dati poverenje tim ljudima, dati im mogućnost da pokažu koliko znaju, a ima i te kako vrednih i sposobnih ljudi u tim sistemima i usmeriti tu energiju na sopstveni razvoj i sopstveno samopouzdanje, samopouzdanje ljudi koji mogu da donesu i velike i važne projekte.

Ajmo sada da se pitamo da li smo kao generacija odgovorni za to i da li u ovom trenutku, sa ovim kapacitetima, možemo da pokrenemo projekte kakav je bio, recimo, „Đerdap 1“, projekte kakav je bila izgradnja pruge Beograd-Bar i one projekte koje su neki naši prethodnici ostavili ovoj zemlji i sada vama na upravljanje, održavanje. Niste vi isključivo krivi zbog toga, krive su mnoge prethodne generacije, ali smo odgovorni da o tome govorimo, tražimo i pokušamo da nađemo modele.

Kada govorimo o ova dva zakona vezano za Agenciju za osiguranju depozita, dobra je povoljna okolnost da možemo da zamenimo tzv. skupe kredite jeftinim kreditima, imamo promenu na tržištu kapitala i mislim da je to važno iskoristiti i smanjiti te obaveze i znam da su najčešće odgovori na pitanje o javnom dugu i porastu javnog duga sa 15 na 25 milijardi bila ta – mi smo se borili da zamenimo skupe kredite jeftinim, u tom slučaju bismo imali apsolutno smanjenje duga i ostali bismo na 15 milijardi, a smanjili samo kamate, ali mislim da je važno smanjiti te troškove.

Sa druge strane, imamo izazov plasmana deviznih sredstava iz Agencije za javni dug. Na prvi pogled, sasvim prihvatljiv predlog, ali, mislim da tu treba imati opreza. Mi bismo i mogli da podržimo ovaj vaš predlog, ali uz postavljanje pitanja, pre svega ministru Vujoviću – da plasiranje deviznih sredstava Agencije u papire Ministarstva finansija Srbije i Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude stalna praksa. Sa ovim izazovom o kome smo i na početku govorili, čini mi se da nisam dobio odgovor na pitanje ili ja nisam bio dovoljno pažljiv, da ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agenciji potiče iz zajma IBRD za koji postoje garancije države i šta to znači za rizike države ukoliko ne bude pravih i efikasnih plasmana same Agencije za osiguranje depozita?

Dakle, mi smo već nosilac, država Srbija je nosilac garancija tog kredita IBRD i izvora koji su popunili deo deviznih sredstava, a ja strukturu ne znam u ovom trenutku, ali deo nekih deviznih sredstava u samoj Agenciji, pa je pitanje koliki je onda rizik za sve nas u mogućem lošem plasmanu tih sredstava rukovodstva Agencije za osiguranje depozita?

Svi zakoni koji su predloženi ne nose prevelike rizike u tom smislu ukupnog iznosa od 60 miliona evra, ali otvaraju sva moguća pitanja, od stanja u javnim preduzećima, od stanja javnog duga, od efekata, a ono što ostaje na kraju kada se podvuče crta, a čini mi se da smo u tom periodu kada se podvlači petogodišnja crta, 10 milijardi evra većeg javnog duga, jedna milijarda evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije…

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37