GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik

Osnovne informacije

Statistika

  • 267
  • 1
  • 805
  • 4
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 7 dana i 6 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Питање грађанина

odgovoreno za 22 sata

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.

Amandman koji je u pretresu ima jednu važnu definiciju o tome da sve radnje koje proističu iz obaveza po ovim zakonima imaju se obavljati bez ikakve diskriminacije.

Jasno je da je ta odredba neophodna u zakonu i formulacija sama da li će biti bez ikakve diskriminacije ili da se nema osnov za diskriminaciju je jezička, taman toliko koliko nije za raspravu, ali je važno napomenuti zašto u zakonima treba ponekad da piše da se postupanje nadležnih tokom upravljanja vanrednim situacijama ima sprovoditi bez diskriminacije.

Ta odredba u zakonu vam govori dve stvari. Prva je da u našem društvu zakonodavac vidi diskriminaciju. To znači da se vidi postupanje koje je različito u odnosu na lično svojstvo građanina prema kojem bilo koji državni organ postupa, jer to je definicija diskriminacije.

Neko postupa prema vama drugačije na osnovu ličnost svojstva na koje vi ne možete da utičete, da li je u pitanju pol, da i je u pitanju fiziko ili psihičko stanje, da li je u pitanju boja kože, da li je u pitanju vaša etničko, nacionalno poreklo, ali to nije nešto što vi donosite kao odluku svog života, to je vaše lično svojstvo i niko nema prava da vas tretira u društvu drugačije zato što imate drugačija lična svojstva od većine i predstavljate neku manjinu, koja zbog toga ponekad se čini kao plen za većinu da je diskriminiše.

Najočitiji primer su tu žene, koje nisu fizička manjina. Naprotiv, većina su, ali su izložene diskriminaciji zbog toga što je prihvatljivo u društvu da diskriminišete nekoga na osnovu njenog ličnog svojstva. I zato je važno da u zakonu se i zapiše i obaveže svako onaj ko će postupati, da je postupanje bez ikakve diskriminacije. Zato što time država pokazuje svest da je bilo potrebno doneti zakone kojima zabranjujete ponašanje zasnovano na diskriminaciji, jer predrasude i volju za diskriminacijom ne možete zabraniti. To je u glavama. Ali, možete zabraniti ponašanje zasnovano na toj volji i kazati da je to nelegalno kod nas u društvu.

Ovaj način definicije u zakonu je jedan dodatni, pošto ne govori samo o tome šta je nelegalno, da postupate prema bilo kome različito, zato što ima različito slično svojstvo, nego unosite mnogo važniji jedan deo, a to je nelegitimnost. Nije legitimno prema nekom se ponašati drugačije zbog njegovog ličnog svojstva.

I naše društvo će sticati legitimitet ozbiljnog struktuisanog društva, punog odraslih ljudi koji umeju da razgovaraju i koji umeju da se ophode jedni prema drugima bez obzira na lična svojstva, onda kada više ovakvih odredbi ne bude moralo biti u zakonima, kada se bude podrazumevalo. Za sada, u bilo kojoj budućoj situaciji, bilo koja društvena grupa, zakon kaže, ima potpuno jednak tretman na ponašanje i ophođenje od strane bilo koga ko je u okviru Zakona o upravljanju u vanrednim situacijama i katastrofama nadležan da reaguje preventivno, u sanaciji, u zbrinjavanju, u obaveštavanju, u bilo kom segmentu kojim se zakon bavi.

Dobro je što imate tu odredbu. Još bi bilo bolje da se o takvim odredbama u zakonu mnogo više priča, jer bi time otvarali prostor za odrasle ljude u Srbiji da razgovaraju među sobom kao odrasli ljudi, a ne za mnogo što-šta, čemu svedočimo i u institucijama i u medijima i na ulici. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala lepo.

Slušajući raspravu kojoj smo svedoci danas u sali Narodne skupštine, a povodom rešenja budućeg, verovatnog usvojenog Zakona o upravljanju vanrednim situacijama i katastrofama, stiče se utisak, bar pažljivo slušajući amandmane do sada da postoji velika verovatnoća ako se ne pouzdamo u profesionalce u Vladi da nam se poplave opet dogode, pošto mi ovde na žalost ne pričamo o rešenjima u zakonu i o tome šta je bolje nego ili imamo sastave kako smo se proveli poplavama ili klasičan folklor kojim se promoviše svoja Vlada …

(Poslanici SNS: Kako te nije sramota.)

Narodni poslanici dobacuju, a ja sam držala noge u lavoru. Ako tamo može za sve ja ću imati par minuta po srpskoj listi na Kosovu, o dosijeima svih članova Srpske liste i o Milanu Radojčiću, ako ima toga s obzirom na to da vas veseli da koleginici poslanici dobacujete prostakluke. Ja neću sa vama razmenjivati prostakluke ali hoću o vanrednoj situaciji i katastrofalnom stanju u Prištini s obzirom na biografiju poslanika Srpske liste i predsednika Vlade Ramuša Haradinaja i sav profil kriminaliteta i dosijea i kod jednih i kod drugih, tek da se uklopim sa ovim folklorom.

Dakle, da se vratim na zakon. Odredbe ovog zakona pažljivo gledajući koliko se razlikuju prvi zakon 2009. godine i izmene i dopune 2011. godine, u suštini su svedene na to da se jasnije zna kako će se uspostaviti sistem organizacije da se za najkraće moguće vreme zna tačno ko će šta da uradi i da se zna ko će da izmeri da li je rezultat ispravan i da li je pravi. Dosta se ovde govorilo o preventivi. Meni je žao da je ovo izgubljeno vreme za one koji nas posmatraju i da smo mogli mi poslanici ovde da govorimo o preventivi, da smo mogli da upozorimo da se ne seče drveće da se ne bi stvarale erozije, da se ne baca đubre u reke, potoke, da se ne zapušavaju odvodni kanali, jendeci, šarampovi, da se ne zaorava odvodni kanal pored regionalnih puteva ili seoskih puteva.

Da u svakoj zgradi se pobrinemo da postoji mali protivpožarni aparat i da se zna kako se upotrebljava, da obavestimo ljude čitajući i saznavajući koliko nam vremena treba od prve meteorološke prognoze do trenutka kada je nemoguće izbeći određenu količinu vode po kvadratnom metru, kada ćete imati bujicu pa ćete imati. Da razgovaramo o svemu tome što je preventiva kada su u pitanju olujne kiše, bujične vode ili stradanje terena od erozija. Da uputimo jasnu poruku da retenzije nisu sanirane kod vodotokova u Srbiji i da je potrebno da ne gradi svako sebi vikendicu u retenziji jer je baš lep pogled. Da se podsetimo da nisu inovinarane karte erozije za Srbiju, što stvara ogroman problem svima onima koji hoće da rade na preventivi i da govorimo o osnovnim parametrima klimatskih promena koje proizvode manje ili više promene koje doživljavamo kao olujne kiše, poplave, klizišta ili da neki slučaj usput požara kao posledičnih događaja.

Dakle, šta mi građani možemo sve da uradimo od danas, od sutra da bi bili smanjeni rizici od onoga što se napravi kao posledica kada zaore jendek, kada se zapuši jendek, kada se poseče drveće, kada se ne sluša vremenska prognoza, kada nemamo požarni aparat u kući, kada ne radimo čišćenje odvodnih kanala ili kada prosto ne znamo kuda ide kanalizacija koja može da proizvede. Dakle, ne govorim o pojavama stogodišnjih visokih majskih voda dunavskih ili niskih niti o slivovima s vremena na vreme imaju ekstreme. To je priroda protiv koje ne možete ništa, ali ono što možete je zaista preventiva.

Ova sednica bi bila dobro iskorišćeno vreme da smo govorili pojedinačno o svakom od rešenja gledajući manjkavost kao što sam ja pokušala i da smo dali svoj doprinos na to šta je zaista preventiva? Šta je to što svako od nas preuzimajući lično odgovornost treba da uradi da bi se smanjio rizik da neko u nekakvoj nesreći u katastrofalnoj situaciji, koji se definišu po članu ovog zakona, da ne bi stradao on ili materijalna dobra.

U maloj digresiji verovatno smo svi svedočili u filmovima sa lepom arhitekturom San Franciska i sa onim čuvenim požarnim stepenicama koje su sada ukras. One nisu postojale pre požara koji je uništio jedan dobar deo grada i nažalost u kojem je poginulo strašno mnogo ljudi i od tada imate te čuvene požarne stepenice na zgradama u San Francisku a i inače.

Dakle, požarni putevi koji imamo u zgradama. Jesmo li rekli našoj deci šta da rade u zgradi ako nismo tu, to je preventiva. Dakle, da osposobimo sve nas da znamo da vreme koje živimo bez ikakve elementarne nepogode, bez katastrofe, da nije vreme ikoje drugo osim ono do trenutka kada će se tako nešto dogoditi.

Kažu za zemljotrese, nema preventive. Ima. Ima, građevinarstvo, izgradnja kuća je preventiva za zemljotrese, kuće, mostovi, podzemni objekti se u Japanu ili Indoneziji grade na potpuno drugačiji način, nego u drugim delovima sveta.

Da hoćemo da govorimo o tome koje su to moguće trusne tačke na teritoriji naše zemlje s obzirom da znamo gde su moguće pojave zemljotresa i onih koji su se događali, ali konfiguracije tla i sudara ploče.

Dakle, ako smo već hteli da doprinesemo da se jedan zakon koji je na snazi 2009. godine inovira i da se zaista poboljša rešenjima koji će omogućiti da organizacija saniranja nesreća i katastrofa bude glatkija. Ništa nije pisalo u zakonu što bi sprečilo da se 2014. godine cela organizacija odigrava mnogo glatkije.

LJudi su u pitanju, a ne ono što piše u zakonu. I ako ovako rešimo da dragoceno vreme podelimo na to šta je bilo i kako smo se proveli u prethodnim poplavama, to vam je narativ društva koji kaže – ovima će se to desiti opet.

Ja to ne bih volela, to je poslednja stvar zato i delim ovo što znam o tome šta je preventiva.

Zašto je važno da se o preventivi govori i sa strane ministarstva, i sa strane poslanika, eventualno mediji koje to zanima, zato što je to onda zajednički napor koji ljudi počinju da shvataju ozbiljno.

Tako se događaju promene u ponašanju. Pa, ako svi mi kažemo nemoj u potok koji je inače bujični bacati šut, đubre, najlon, nego to odloži na neko drugo mesto, valjda razumemo da je to preventiva da ako naiđe bujica da ćete vi imati nesreću ne zbog prirode bujice, nego zbog prepreka od đubreta ili zapušenih kanala koji su ljudi svojim šutom i ostalim smećem napravili jer ih nije briga.

Ja taj deo isto ne razumem, ali dobro imaju prava da ih nije briga, ali onda je naš posao da im kažemo šta je to što je preventiva u svakoj situaciji kada se radi o vanrednim situacijama i o upravljanju vanrednim situacijama.

Kažu da je najbolje da ljudi imaju vrlo jasan sistem za upravljanje vanrednim situacijama i da imaju snažno raširenu nadu da se one nikada neće desiti. To je najbolje uložen novac da ga ne potrošite nikad na saniranje ili na spasavanje, ali neke vrste nepogoda prosto ne možete da izbegnete bez obzira da li su prirodne ili su izazvane veštačkim acidentima bilo koje vrste.

I to su otprilike moje opaske koje se tiču tema koje delimo na ovoj sednici Skupštine sa nadom znajući rad sektora i kada je donošen zakon i da ponovim da i danas mi je žao što nam nije uspelo sa ministrom Dačićem da to bude zakon o civilnoj zaštiti, onako kako bi trebalo da bude, ali nije uspelo nije bilo većine. Dakle, ne sumnjajući da ste i tada umeli da odgovorite zadatku i da ispunite sve svoje nadležnosti ja vam želim u tom sektoru što manje posla. Samo preventivu, edukaciju i nabavku osnovnih sredstava a što manje ako nikako rada na zaista saniranju bilo koje vrste elementarne nepogode koja nas zadesi zato što ne možemo da utičemo da se ne dogodi. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Amandmansko vreme, zaboravila sam da u ovom delu dok sam kao ovlašćena predsednica dodam osobine, biografije i kriminalne dosijee poslanika Srpske liste i Ramuša Haradinaja, i njihov uticaj na štetu u životnoj sredini. Mile Radojčić, sigurno, svima dostupni kriminalni dosijei, a i ostali poslanici Srpske liste, sve što rade na Kosovu je da prave štetu životnoj sredini.

Dakle, da prave štetu onome što bi trebalo da čuvaju. Ako imamo sve jedno lice sa kriminalnim dosijeima, ako imamo predsednika Vlade u Prištini sa kriminalnim dosijeom, a ovde svi smatramo da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, onda smatram da je razgovor o tome kako ti kriminalci imaju nameru da u vanrednim situacijama i katastrofama rade, da o tome podelimo informacije.

To su informacije koje postoje u javnosti, dakle, nisu izmišljotine, kriminalna dela koja su svi učinili postoje u javnosti, predsednik Vlade je izbegao odgovornost za svoja kriminalna dela, za sada. Postoje u javnosti informacije o kriminogenim strukturama sa kojima se sarađuje vrlo glatko i jednostavno i mene brine, nebriga u ovoj sali da nikoga ne zanima šta će biti na tom delu zemlje u slučaju katastrofalnih situacija, elementarnih nepogoda, i svega onoga što se dešava.

Kako će ljudi sa kriminalnim dosijeima zatvorskim kaznama i oni koji od zatvora beže, poput predsednika Vlade u Prištini koji je u koaliciji sa Srpskom listom gde su isti takvi, kako će se oni i na koji način, kojim kredibilitetom izboriti sa vanrednim situacijama i sa katastrofama koje su moguće, pošto je jedan deo rasprava ovde takođe o kredibilitetu.

Ja ne sporim, kao što sam već rekla, kredibilitet predstavnika MUP, niti zasluge eksperata bilo gde, ali s obzirom na vesti u javnosti i te kako sporim kredibilitet ljudi koji su čas u Vladi, čas nisu u Vladi, čas jesu za zatvor, čas neće da idu u zatvor, čas jesu organizovani kriminal, čas nisu po potrebi, kao što sporim da se jednostavno taj deo teritorije uopšte ne spominje kao da tako ne žive ljudi, a ovamo imamo vrlo velike i strasne izjave o tome zašta smo sve spremni i kolike smo sve žrtve, zato što treba da napravimo dijalog i normalizaciju između Beograda i Prištine.

To što je to licemerno to se podrazumeva. Etika je nestala iz politike i otuda taj ogroman prostor moralne korupcije u kojima se bira koga ćeš da razapinješ, a koga nećeš. Ja ne biram. Zato što nema etike, zato i može da nam prođe cela sednica i da se ona svede na to što ja zovem, jer tako zvuči, sastavima koji se dele ovde. Usput, sve i jedan amandman je Vlada odbila.

Naravno, ja to ne sporim većini. To je način da svaki poslanik dođe do reči. To je način da istakneš uspehe svoje Vlade. To je način da održiš imidž onoga što smatraš da je uloženo jako mnogo posla da bude rezultat. Taj deo ne sporim, kao što ne sporim da se to uradi u dogovoru sa Vladom, to je jedan od načina.

Ako vam se neko obrati sa idejom da sednica i vreme može da se iskoristi mnogo bolje, onda prosto nemate dozvolu da se kikoćete verbalnim nasiljem i dobacivanjem. Ne očekujem od predsedavajućeg da tu reaguje. To ne može a da onda ne podelimo i ovu temu koja je stvarno ozbiljna i za koju ja mislim da bi trebalo da bude, takođe, ozbiljan deo razgovora u ovoj Skupštini, ako vam je zaista do onoga na šta se pozivate da jeste. Ne može oba. Ne može i iskren problem koji predsednik Srbije najviše ima i da se ovde ponašamo kao da to ne postoji. To ne može. Zato sam vam rekla – ovo je, nažalost, jednako folklor kao i čuvena mantra da su žuti za sve krivi i da, pre nego što je 2012. godine SNS pobedila prvi put, nismo imali ništa, a onda je neko došao i odneo nam sve, kao kad god što je bilo polovinom prošlog veka. Hvala vam.

(Aleksandar Martinović: Po amandmanu.)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:43