| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 03.05.2018. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku |
odbačen
|
| 03.05.2018. | Predlog zakona o izmenama Zakona o vanparničnom postupku |
odbačen
|
| 03.05.2018. | Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu |
odbačen
|
čeka se odgovor 4 godine i 4 meseca i 21 dan
Poštovana gospođo Čabraja, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 5 godina i 7 meseci i 16 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
odgovoreno za 6 meseci i 9 dana
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo, evo ja sam na ovaj budžet podnela više amandmana i iako možemo uglavnom da čujemo ovde samo hvalospeve na račun tog budžeta i upravo smo čuli da je on namenjen za napredniji i bolji život svih građana Srbije, ja sam htela malopre baš da citiram jednu čuvenu književnicu, Margaret Atvud, koja je u svojoj poznatoj knjizi "Sluškinjina priča" koja je ovih dana veoma aktuelna, iako je napisana pre više od 30 godina. To je inače knjiga o jednom totalitarnom režimu. Zaista bih svima preporučila da je pročitaju. Uzgred budi rečeno, upravo prevodim nastavak te knjige i jako je interesantno, taj totalitarni režim nije srušila opozicija, to je jako interesantna stvar, ali hajde, nećemo sada o tome. Ja sam samo htela da citiram jednu rečenicu koja kaže_ "Nikada nije bolje za sve, bolje je uvek samo za neke."
E sad da vidimo, ko su ti "neki"? Dakle, ja bih želela da vam kažem nešto o ovom budžetu sa stanovišta ne političara, jer ja to nisam, već građanina, koji je zaposlen u privatnoj firmi i sa pozicije nekoga ko se bavi kulturom. I sa jedne i sa druge pozicije ja mogu da vam kažem da ovaj budžet nije ni malo blistav. Toliko smo slušali o povećanju plata u javnom sektoru i toliko smo slušali o izgradnji svega i svačega i ovo moram posebno da napomenem.
Dakle, sa stanovišta, opet ću reći, nekoga ko budžet treba da puni, a ne da ga troši, a to su oni radnici koji su zaposleni u privatnim preduzećima, za njih ovaj budžet uopšte nije tako dobar, kao što je dobar za one koji su u javnim preduzećima.
Ne želim ovom prilikom da podvajam građane, ali želim da kažem da je daleko od toga da je za svakoga i da je za sve nas jednako dobar ovaj budžet. Dakle, mnogo se toga može reći negativnog.
Ne znam da li vi znate, da, htela sam da kažem još nešto vrlo važno. Ovo što kažete da je sve to što je izgrađeno, što je urađeno i štošta od toga je i dobro, ja to ne sporim, naravno da je dobro da se većina tih stvari radi, da je to uradio predsednik, stranka itd. Pa, moram da vas podsetim, draga gospodo, ja sam mislila čak da vi to znate, da ne postoji nikakav državni novac. Postoji samo novac poreskih obveznika, građana Srbije. Mislim da treba da se zahvalite, umesto stranci i svojim funkcionerima, građanima Srbije koji su napunili taj budžet.
Izvinite, ja se bavim politikom zadnjih nekoliko godina. Nemojte mi pominjati stalno tu 2012. godinu, kada sam isto radila u privatnoj firmi, gde radim i sada. To se na mene ne odnosi, uopšte me se ne tiče. Moram vas razočarati.
Mada, moram da kažem da zavidim nekim kolegama iz opozicije, koliko ih pominjete ovde. To već liči na svojevrsnu reklamu. (Isključen mikrofon)
Dobro, po Poslovniku.
Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani gosti, poštovani ministri, ja sam imala prvo veliku želju da pohvalim pre svega dolazak evo u poslednje vreme, barem, prilično redovan dolazak Vlade na ovo postavljanje pitanja. Međutim, jako mi je žao što Vlada nije u kompletnom sastavu i posebno mi je žao što tu nije premijerka i što nema još nekoliko, ja bih rekla, ministara ključnih resora. Dakle, Vlada nije u kompletnom sastavu. Želela sam da se obratim, pre svega premijerki, kao i glavnom predstavniku Vlade, a i glavnom predstavniku, koliko ja znam, naše države, barem tako kažu i Ustav i zakoni.
Drago mi je što je ovo postavljanje pitanja postalo malo redovnije, jer smo mi zaista prosto zatrpani pitanjima građana, a veoma je malo prilika da se ona postave. Pa, kada već govorimo o Skupštini, o radu Skupštine, želela bih da pitam, želela sam da pitam premijerku, ali može da mi odgovori bilo ko od ministara na moja pitanja, ko se bude smatrao prozvanim i ko ima pitanje - da li je pre svega uredu da na ovakav način radi Skupština Srbije?
Govorili smo malo pre, recimo o budžetu i Vlada tvrdi da je taj budžet izvanredan. Ako je to tako da je fokus čak na budžetu, pa kako je onda moguće da mi ovih dana sedimo na sednici koja ima 62 tačke dnevnog reda, a da je samo jedna od tih tačka budžet, i to naglašavam ne prva tačka dnevnoga reda, i to znači da očigledno ove godine, kao ni prethodne, nažalost, prave rasprave diskusija o budžetu zapravo neće ni biti. Ako je taj budžet toliko dobra, zbog čega bi bilo tako?
Kada smo već spomenuli Kosovo, nisam imala nameru da o tome pričam, ali kada govorimo i o radu naše Skupštine, pa taj parlament u Prištini koji smo malo pre spominjali, on raspravlja o pregovorima Beograda i Prištine, dok naš parlament o tome ne raspravlja. Da li mislite da je to u redu? Da li to znači da Vlada nema poverenja u ovaj parlament u kojem ima ogromnu većinu? To mi uopšte nije jasno.
Međutim, druga pitanja koja sam želela da postavim tiču se pre svega situacije u Srbiji i o tome šta nameravate da preduzmete u vezi sa uništavanjem pre svega prirodnih resursa Srbije. Govorim naravno o rekama Srbije. Mislim da svi znaju u kakva je situacija u vezi sa rekama Srbije, a građani su u takvoj situaciji da čak i kada dobiju recimo presudu koja je u njihovu korist ne mogu tu presudu da sprovedu. To je naravno u vezi sa stanjem o našem pravosuđu. Naravno da i ne sprovođenje presude krivično delo, ali pravosuđe ja bih rekla najbolnija tačka Srbije i jedna od onih koji su uvek sporne, čak kada je reč i o tim pristupnim pregovorima, međutim, meni se čini da se u vezi sa tim ne preduzima ništa.
Ništa nije bolje stanje ni u zdravstvu, jer smo došli u situaciju da građane bukvalno nema ko da leči, da mnogih struka i specijalizacija lekara nemamo dovoljno. Nažalost, imala sam prilike da se uverim u poslednje vreme da je tako, a mogla bih o tome veoma opširno da pričam i da je to jedan od razloga zbog čega građani toliko odlaze iz ove zemlje.
Posebno moram da pomenem strahovito stanje u vezi sa uništavanjem kulturne baštine Srbije koja nepovratno propada dok se novac izdvaja za neke namene koje su, ja bih rekla, potpuno neobjašnjive kao što je recimo ovogodišnja rasveta…
Imam dosta dodatnih pitanja, ali krenuću najpre od ovoga. Nije prvi put da mi se gospoda ministri, pa i kolege poslanici obraćaju kao nekome ko je bio u nekakvoj vlasti ili je nekada vršio vlast itd. Ja amneziju nemam, ali mogli biste vi da se raspitate da li ja imam bilo kakve veze sa bilo čim.
No i da nemam, znate, postoji jedna pojava u psihologiji koja se naziva projekcija, a to je da ono što želite vi da uradite prepisujute uvek drugom, pa to je recimo sticanje političkih poena. Meni nikakvi politički poeni nisu potrebni, jer ja pre svega nisam političar, niti sam član bilo kakve političke stranke. Ovde sam došla kao građanin koji zastupa interese građana. Raspitajte se malo. Volela bih da mi kažete u kojoj sam ja to političkoj stranci.
Dakle, što se tiče ulaganja u zdravstvo, znate, moje vreme je ovde ograničeno, a ministri imaju neograničeno vreme, pa bih ja volela da ima priliku da kažem još ponešto.
Te specijalizacije ništa ne vrede kada ti lekari odlaze u inostranstvo, ti lekari o kojima pričate ministre, to su naši srpski lekari koji odlaze u inostranstvo, a onda dolaze ovde da bi vršili jednom mesečno možda operacije. Raspitajte se koliko imamo u Srbiji, evo, ja ću vam dati konkretan, tražili ste konkretan primer.
Recimo, retinohirurga koji mogu da izvedu teške, najteže operacije. Ja znam primer dece, od recimo deteta pet godina koje je ostalo bez oka zbog toga što nije na vreme izvršena operacija, a operacija u inostranstvu je koštala 150.000 evra, koje roditelji nisu imali.
Dakle, da pređem dalje na pitanja koja su ostala bez odgovora. Sva pitanja u vezi sa pravosuđem, niko mi ništa nije odgovorio, ja sam rekla da je pravosuđe u katastrofalnom stanju, niko se na to nije ni osvrnuo, ali izgleda da se to ovde i ne smatra uopšte bitnim.
Takođe, mi niko nije odgovorio na to zbog čega parlament recimo u Prištini može da raspravlja o pitanju našeg sporazuma, a mi ne možemo da raspravljamo o tome. Ali, da se vratim, recimo na ova ulaganja u vezi sa kulturom i kulturnom baštinom, na koje mi takođe niko nije odgovorio.
Niko ne dolazi od turista u Rim ili u Pariz da bi video novogodišnju rasvetu. Turisti tamo dolaze da bi videli kulturne znamenitosti, koje su u Srbiji u katastrofalnom stanju, čak je i gospodin Vesić rekao nedavno da bi moralo da se uvede krivično delo uništenja kulturne baštine, ja ne znam da li vi to znate, ali ja sam to čula, pa me interesuje da li bi ministri, da li bi Vlada podržala takav jedan predlog koji je došao od gospodina Vesića? Dakle, nisam ja to rekla.
Takođe, kad sam rekla o trošenju novca na novogodišnju rasvetu da bi se od toga moglo izgraditi, neću sad da kalkulišem sa brojem, recimo vrtića, koje bi se mogla izgraditi od tog novca koji se daje na rasvetu, na subvencije… itd.
Zahvaljujem.
Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.
Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?
Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.
Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.
Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.
Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.
Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.
Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.
Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?
U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.
U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.
Hvala.
Moje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, a može da se odnosi i na ministarku saobraćaja i ministra spoljnih poslova - kako misle da reše problem građana Srbije ovih dana u jeku sezone putovanja, koji se pojavio zbog neadekvatnog rešavanja pitanja produženja važenja saobraćajnih dozvola?
Već je bilo nagađanja o tome da li će neke strane zemlje prihvatati ovakav način produženja važenja dokumenata i pre neki dan je i ambasada Mađarske zvanično izdala saopštenje građanima Srbije da neće prihvatiti potvrde formata A4, koje se u Republici Srbiji izdaju radi produžetka važnosti isteklih saobraćajnih dozvola.
Kao da građanima Srbije nije dovoljna muka to što i onako voze stare automobile, koji više nisu potrebni u razvijenijim državama i što ih voze po desetak godina i više, već sada sa tim automobilima ne mogu ni da pređu granicu svojim vozilima. Kako misle da reše ovaj problem u doba godine kada se najviše putuje?
Drugo pitanje uputila bih bivšem gradonačelniku Beograda i, evo, našem budućem očigledno ministru finansija, Siniši Malom.
Ja neću pominjati njegove afere. O njima se i onako juče pričalo celog dana. Imam jedno pitanje. U vezi je sa finansijama. Volela bih da čujemo objašnjenje. Naime, on je krajem prošle godine dao izjavu da će Grad Beograd ostvariti do kraja godine 800 miliona evra prihoda od turizma i da će broj turista u Beogradu do kraja godine dostići milion.
Bez namere da se upuštam u neke mnogo detaljne analize ovih brojeva, mene pre svega zanima na koji način je dobijena ova računica, kako je stvarno tih 800 milina evra prihoda, kroz šta se to vidi? Evo, juče je premijerka mnogim mojim kolegama stavljala primedbu da se nisu dovoljno dobro pripremili, da nije dovoljno jasno analiza urađena, pa bih volela da znam kojim metodama i kojim podacima je dobijena ova cifra?
Interesantno je da ove cifre ukazuju na to da ako Beograd ima nekih milion turista, da svaki od tih turista potroši, to se može videti najjednostavnijom računicom, oko 800 evra u Beogradu. Meni je ovo jako zanimljivo, s obzirom da mi, građani Srbije, obično kada odemo u inostranstvo trošimo daleko manje od toga, pa me interesuje kako je dobijena ova računica i kako bi moglo to da nam se objasni?
Takođe bih želela da pitam i ministra unutrašnjih poslova, s obzirom da je rekao pre neki dan novinarima da ne zna koliko je koštala ova proslava koja je blokirala Beograd i onemogućavala Beograđanima kretanje nekoliko dana? Čudno mi je da on to ne zna, ali kada bude saznao koliko je to sve koštalo bilo bi lepo da kaže i nama, građanima, da i mi znamo koliko to košta.
Sledeće pitanje uputila bih premijerki Srbije, Ani Brnabić. Evo, imale smo moje kolege i ja priliku sa njom da razgovaramo juče čitav dan i to je lepo. Ono što mnoge moje kolege poslanici, a i mnogi novinari imaju problem u komunikaciji sa premijerkom, a ja bih citirala ovde, ja bih rekla, vrlo, kako to neki kažu, znakovit primer njene komunikacije. Mislim da je pitanje postavljeno u vezi sa nelegalnom gradnjom na Kopaoniku. Mislim da je to pitanje postavila novinarka Danica Vučinić, pa je premijerka na to pitanje, šta će se preduzeti, kako će se rešiti ovo pitanje, pitala da li ona treba da ide čekićem da ruši to što je sagrađeno.
Mislim da to nije u redu i pitala bih premijerku zbog čega ona toliko lično shvata sva ova pitanja, s obzirom da ona ima najvišu funkciju u državi i da mi kada je pitamo tako nešto, pogotovo novinari, mislim da treba da bude pripremljena nekad i na malo neprijatna pitanja, jer tako se to dešava kada imate jako visoku funkciju, a to nikako ne znači da je to pitamo lično da li će ona nekog…
Hvala.
Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.
Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.
Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.
Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.
Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.
Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.
Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.
Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.
Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?
Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.
(Beograd, 25.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 75000.00 | RSD | 03.06.2016 - |