DUŠAN PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je aprila 1969. godine.

Osnovnu školu završio u Zagrebu, a srednju Dizajnersku školu u Beogradu.

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim magistrirao i doktorirao na Central European University u Budimpešti, Mađarska.

Kao istraživač i politički analitičar, u periodu od 1999. do 2001. godine, radio je na Institutu za evropske studije u Beogradu, dok je u periodu 2001 - 2003. radio na G17 Institutu.

Predaje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u zvanju vanrednog profesora od 2010. godine, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Politički savetnik ministra privrede u periodu od 2013-2014. godine.

Jedan je od osnivača pokreta Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 68
  • 5
  • 90
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Privatni izvršitelji

odgovoreno za 3 meseca i 22 dana i 2 sata

Molim Vas, za pokretanje inicijative za preispitivanje rada, stručnosti, morala, ponašanja i enormnog bogaćenja javnih - PRIVATNIH IZVRŠITELJA, a u smislu: 1. Autonomnosti u donošenju odluka; izuzetno široka ovlašćenja 2.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Dame i gospodo, poštovani građani, ovo je jedna jako važna tema i moja diskusija će uglavnom biti da kažem nešto o tome zbog čega za ovako važnu temu nismo pozvali ljude koje treba da izaberemo i o kojima danas razgovaramo.

Znam da to nije zakonska obaveza ove Skupštine, međutim, ovo je faktički, neka vrsta konkursa. Dakle, imali smo kandidate, imali smo više kandidata koji su se prijavili za razne funkcije, odnosno koji su predloženi za razne funkcije. Da li možete da zamislite bilo kakav konkurs, bilo kakav izbor, recimo za posao za neku poziciju, a da onaj ko se prijavio ko hoće da zauzme tu poziciju, ne dođe da razgovara sa onim koji treba da ga izabere. Mislim da je to besmisleno. I, ne samo to, nego u situacijama u kojima se to ipak desilo, kao što je recimo, diskusija na jednom odboru, jedan član Narodne skupštine, jedan narodni poslanik sugeriše jednom od kandidata da ne mora da ništa priča i da odgovara na pitanja narodnih poslanika koja su oni imali za njega.

Zašto smo mi uopšte ovde danas, zašto raspravljamo ovde o ovim ljudima? Zbog čega kamere snimaju ovu sednicu? Zbog toga što treba da utvrdimo kakvi su to ljudi koji dolaze na te pozicije. Dakle, da bismo to mogli dobro da utvrdimo, da bismo dobro znali o kakvim se ljudima radi onda bi trebalo da budu ovde da saslušaju naša pitanja, da odgovore na neka od tih pitanja, da bismo mogli dobro da procenimo da li sutra treba da glasamo za njih, ili ne.

Isto to dugujemo i građanima zbog toga što prenos koji se ovde odvija je za građane Srbije koje ova tema interesuje i građani Srbije koji ovo gledaju takođe bi hteli da znaju ko su ljudi koje ćemo mi u njihovo ime da biramo na te pozicije. Međutim, oni o tome ne mogu ništa da znaju.

Da su ti ljudi danas ovde, recimo da je kandidat za Zaštitnika građana danas ovde, mogao bi da kaže kako on razume svoju funkciju, kako razume funkciju zaštitnika građana, kako će on lično da se ponaša u nekim situacijama koje su tipične za tu funkciju, ili u nekim sličnim situacijama koje su se dešavale u bližoj prošlosti.

Setite se, recimo, da je otprilike nekih godinu dana, u noći između 24. i 25. aprila prošle godine, jedan deo grada u centru Beograda razrušen, a da o tome niko navodno, nije znao, da nijedan organ nije reagovao, da je policija pozvana da interveniše, a nije intervenisala, da je komunalna policija pozvana da interveniše, a nije intervenisala i da građani čija je imovina ugrožena u tim slučajevima ništa nisu mogli da urade.

Kako bi recimo, novi Zaštitnik građana, odnosno kandidat za njega, reagovao u tim slučajevima. Recimo, to su neki tipični slučajevi gde građani više nemaju kome da se obrate, a budući kandidat bi mogao nešto da nam kaže kako on to razume. Mislim da je jako loše što nemamo te ljude prisutne ovde i što ne možemo od njih da čujemo kakve bi bile njihove reakcije. Hvala lepo.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, rekao bih nešto veoma kratko o sadašnjem predlogu mandatarke, a što se odnosi na period dok je mandatarka bila u Ministarstvu lokalne samouprave, dok je bila ministarka. Imao bih možda dva pitanja ili dve opservacije. Voleo bih da mi odgovorite.

Bili ste zaduženi za birački spisak za prethodnih godinu dana. Još uvek birački spisak ima skoro milion glasača više nego što je punoletnih građana Srbije. Kako je to moguće? Ko su svi ti ljudi? Šta se uradili za prethodnih godinu dana da biste rešili to pitanje?

Drugo, ništa manje važno, čuli smo pre neki dan iz jednog izveštaja da je dug lokalnih samouprava, opština, gradova, komunalnih preduzeća preko milijardu evra. Šta ste uradili za prethodnih godinu dana da bi vas preporučilo da sada budete premijerka da biste na lokalnom nivou rešili ovo pitanje? Znate li kako je taj dug nastao? Umesto da se ulagalo u infrastrukturu, u obdaništa, u kanalizaciju, sve je otišlo na stranačko zapošljavanje.

Godinu dana ste ćutali o tome, kao ministarka. Niste ništa govorili o tome. Da li znate, recimo, da je Beograd jedini grad na Dunavu koji otpadne vode izbacuje direktno u Dunav, bez ikakvih prečišćivača? Tako je Beograd smanjio dug.

Dakle, ćutali ste sve vreme o tome, vidim ćutite i dalje. Na koji način mislite da rešite problem stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru? Da li na isti način kao i u prethodnim godinu dana? Hvala lepo.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Hteo bih da kažem nekoliko reči o ovom ministarstvu za evropske integracije koje se predlaže za ovu buduću Vladu. Jako je interesantno da je ovo ministarstvo predloženo u državi u kojoj je, čini se, verzija evrointegracija koja postoji dobila neku potpuno neverovatnu i novu formu, novi oblik.

Da bi ovo ministarstvo imalo smisla neophodno je da evrointegracije dovedu zemlju ili teku na onaj način da bi zemlju dovele u ono stanje ili u onaj oblik ili u onu vrstu uređenja koja postoji u zemljama koje već jesu u Evropskoj uniji, pogotovo zemlje koje su dugo u Evropskoj uniji.

(Zoran Krasić: Rumunija i Bugarska.)

One nisu dugo, gospodine Krasiću, u Evropskoj uniji, nego tek neko kraće vreme. Molim vas da ne dobacujete. Pričaćemo kasnije na pauzi o tome.

Međutim, ovde su se izgleda evrointegracije izvrnule u svoju suprotnost. Umesto da pripremaju zemlju da bude jednog dana u Evropskoj uniji, ovde su se evrointegracije pretvorile u proces koji pripremaju zemlju da bude nešto potpuno suprotno onome što danas postoji u Evropskoj uniji. Daću vam nekoliko primera za to. Hteo bih da o tome diskutujem u svetlu ovlašćenja ili ingerencija koje ima ili koje bi moglo da ima ministarstvo za evrointegracije.

Glava 23. kojom se uređuje vladavina prava, pravosuđe i korupcija u procesu evrointegracija je glava kojom bi trebalo da se reguliše, recimo, slučaj kao što je Savamala. Da podsetim građane koji možda nisu još uvek čuli za to, Savamala je slučaj jedan u kome je bespravno, protivno principima vladavine prava porušen jedan deo grada na nepravan način. To je bilo pre više od godinu dana, gospodine Krasiću. Ako se to ponovo desi u ovoj državi, da li će ministarstvo…

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 02.06.2016 -
Profesor Fakultet političkih nauka Javni Mesečno 110000.00 RSD 01.05.2005 -
Istraživač Univerzitet u Beogradu Javni Mesečno 35000.00 RSD 01.01.2010 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:09