DUŠAN PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je aprila 1969. godine.

Osnovnu školu završio u Zagrebu, a srednju Dizajnersku školu u Beogradu.

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim magistrirao i doktorirao na Central European University u Budimpešti, Mađarska.

Kao istraživač i politički analitičar, u periodu od 1999. do 2001. godine, radio je na Institutu za evropske studije u Beogradu, dok je u periodu 2001 - 2003. radio na G17 Institutu.

Predaje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u zvanju vanrednog profesora od 2010. godine, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Politički savetnik ministra privrede u periodu od 2013-2014. godine.

Jedan je od osnivača pokreta Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 81
  • 5
  • 140
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Privatni izvršitelji

odgovoreno za 3 meseca i 22 dana i 2 sata

Molim Vas, za pokretanje inicijative za preispitivanje rada, stručnosti, morala, ponašanja i enormnog bogaćenja javnih - PRIVATNIH IZVRŠITELJA, a u smislu: 1. Autonomnosti u donošenju odluka; izuzetno široka ovlašćenja 2.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Poštovani građani Srbije, pred nama je Zakon o nacionalnoj akademiji za javnu upravu i još nekoliko drugih zakona. Ja ću samo o njemu govoriti. Mislim da je ovo tema koja zavređuje pažnju.

Naša načelna primedba na ovaj zakon jeste da će se, ako se ovaj zakon usvoji u obliku u kome se ovde predlaže, omogućiti da na ceo proces obuke i daljeg školovanja, usavršavanja državnih službenika, službenika u javnoj upravi bude prevelik uticaj politike i političkih stranaka.

Naš je stav da je ovakva vrsta obuke stručnog usavršavanja neophodna, da je to svakako hvale vredan pokušaj da se od državne javne administracije, javne uprave u Republici Srbiji napravi profesionalni kor, da tu dolaze ljudi koji će profesionalno da obavljaju svoj posao. Međutim, bojim se da način na koji je koncipirana Nacionalna akademija u ovom zakonu, to neće moći da obezbedi.

Ja ću da najavim, pa ću posle da elaboriram, dve važne izmene koje smo mi predložili u amandmanima koje smo uputili Skupštini Republike Srbije.

Dakle, prvo, mislimo da je pogrešno da se ceo ovaj koncept usmeri isključivo samo na javnu administraciju i javnu upravu, već bismo hteli da se obrazovanje, usavršavanje, stručna obuka za praktičan rad usmeri i na oblast javnih politika. Dakle, želimo da poboljšamo stručna znanja ljudi zaposlenih u javnoj upravi, kako iz oblasti funkcionisanja same javne administracije i javne uprave, tako i iz oblasti analize javnih politika i proizvodnje javnih politika. I, najvažnija i možda najradikalnija promena koju mi predlažemo jeste to da dok se ne steknu uslovi Nacionalna akademija za javnu upravu ne bude posebna institucija, nego bude program koji će se izvoditi na visokoškolskim ustanovama koje osniva Republika Srbija. Ja ću da obrazložim sve ovo što sam ovde sada ukratko naveo.

Dakle, šta je zapravo poenta ove Akademije? Zašto uvodimo ovakvo dodatno obrazovanje, dodatno unapređivanje znanja koje imaju zaposleni u javnoj upravi? Zbog toga što se javna uprava, potrebe i društvo neprekidno menja. Dakle, neophodno je, kao i svi u privatnom sektoru, da se i javni sektor neprekidno prilagođava promenama koje nastaju u društvu, u privredi i u drugim oblastima javnog života.

Recimo, jedna od tih stvari, koja se već duže vreme sprovodi svuda po svetu u okviru Sigma projekta, na koje se i ovaj zakon u obrazloženju poziva, jeste, recimo, da se poboljša administrativna transparentnost državnih odluka, da se javna administracija ponaša u skladu sa nekim etičkim principima, da se potrebama građana izlazi sa više pažnje, sa više motivacije da se građanima pomogne, da se uvažava pravo žalbe na administrativne odluke građana, da se čuva zaštita podataka građana, recimo, podaci koji se odnose na neke njihove privatne informacije itd, da se recimo, stvari kao što su hotlajn za građane, gde bi se građanima izašlo u susret tako da im se daju neophodne informacije koje se tiču rada u javnoj upravi.

Sve su ovo prakse koje su, recimo, u zadnjih 10 godina u Srbiji veoma nezgrapno počele da ulaze u javni sektor, a pre 10 godina, ili tokom 90-ih godina nisu uopšte bile poznate.

Dakle, menja se atmosfera u društvu, menja se način na koji građani vide javnu upravu, pa javna uprava mora da prati te trendove. Treba nam efikasnija javna uprava, sa većom motivacijom, koja više izlazi u susret građanima.

Sad imam jedno pitanje tu. Da li je zaista za ovakav nivo promena i adaptacije koji su nam potrebni neophodno da postoji Nacionalna akademija za javnu upravu. Mnoge od tih stvari mogu da se promene već odmah. Ako, recimo, u Skupštini Srbije predsednica parlamenta skrati diskusiju za 255 minuta, potpuno mimo bilo kog zakona, ta poruka izlazi u javnost, a onda državni službenici koji rade u javnoj upravi dobiju poruku koju protumače ovako – ako predsednica Skupštine može da krši Poslovnik, zakone itd, što ih ne bih kršio ja?

Znate, za takve stvari vam nije neophodna Nacionalna akademija. Potrebno je samo da postoje ljudi koji savesno i po zakonu obavljaju svoj posao. To je, recimo, jedna stvar koja može da se promeni odmah, bez bilo kakvih uvođenja javnih akademija kao institucija.

Promene koje se dešavaju u društvu veoma često se odnose, takođe, i na nove zakone koji se donose, kao i na nove politike koje država, odnosno Vlada sprovodi. I tu, takođe, zaposlenima u javnoj upravi trebaju neophodna nova znanja. Ona prevazilaze ovaj prvi nivo znanja o kome sam malopre govorio, dakle, izlaženje u susret građanima, efikasnija javna uprava, etično ponašanje javne uprave, to je sve jedan nivo, da kažem, koji može da se reši bez nekog posebnog institucionalno utemeljenog obrazovanja.

Ali, kada dođe novi zakon ili kada treba da se sprovodi nova politika, stvari su malo komplikovanije. Ko će da vrši obuku državnih službenika kada se usvoji novi zakon, recimo, iz oblasti ljudskih prava ili iz oblasti energetike, zaštite čovekove okoline, ako se desi, recimo, reforma zdravstva, pa se uvede privatno osiguranje kao obavezno? To zahteva kako promenu zakona, tako i promenu javne politike. Ko će vršiti obuku državnih službenika ili zaposlenih u javnoj upravi onda? Pa, vršiće ljudi koji se time i između ostalog bave, koji su zaposleni na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji. To su ljudi koji rade na univerzitetima u ovoj zemlji ili na naučno-istraživačkim institutima u ovoj zemlji, kako javnim, tako i privatnim.

U tom smislu mislim da postoji, pošto će ti ljudi da vrše obuku ljudi zaposlenih u javnoj upravi, i ti ljudi će onda biti, jednostavno, zaposleni, verovatno će oni biti zaposleni ili angažovani na Nacionalnoj akademiji, onako kako ste vi zamislili, zbog čega onda se cela ta stvar i ne bi obavljala na visokoškolskim ustanovama? Ovaj predlog ima još prednosti. Ja ću da kažem nešto još o njima za koji minut.

Drugo, zbog čega nam je potrebna analiza javnih politika kao sastavni deo obuke državnih službenika? Zbog toga što veliki deo državnih službenika uopšte ne razume šta podrazumeva sprovođenje jedne politike, bez obzira o kojoj se politici radilo, može biti zdravstvena, obrazovna, kulturna, ekonomska. Kako se to vidi? Vidi se tako što, recimo, kada dobijemo u ovoj Skupštini zakone koje treba da usvajamo, u onom delu gde se nalazi obrazloženje zakona, veoma često se dešava da obrazloženje zapravo predstavlja puko ponavljanje članova zakona. Taj koji je pisao obrazloženje uopšte ne razume u čemu je smisao i šta bi trebalo da bude efekat zakonskih odredbi koje su došle ovde u Skupštinu na usvajanje.

To nije uvek slučaj. Recimo, vaš zakon, ovaj zakon je dosta dobro obrazložen. Vidi se da ga je pisao neko ko se razume u javnu politiku, ali verujte, ima dosta zakona koji stižu u Skupštinu. Ja sam prosto bio šokiran da vidim da u obrazloženjima zakona stoji prepričavanje onoga što piše u samim odredbama. Dakle, neko mi samo drugim rečima prepričava šta piše u članu 1, članu 2, članu 3, članu 4. A, onda dođe ministar ili neki državni službenik koji bi takođe trebalo da bude upućen u javnu politiku, pa onda prepričava čitajući sa papira to obrazloženje i potroši ovde 20, 25 minuta na ono što smo već sami mogli da ovde pročitamo.

Jedna od važnih stvari koje je takođe vezano za koncept javne politike i zbog čega bi svi zaposleni u javnoj upravi, bez obzira u kom ministarstvu ili na kom nivou vlasti ili u kom delu javnog sektora rade, trebalo da znaju jeste i analiza troškova i koristi. Mi veoma dugo i veoma često kuburimo sa problemima koji se odnose na ovu vrstu analize i koji nam daju zakonska rešenja i guraju zemlju da sprovodi politike od kojih ima više štete, a malo koristi.

Daću vam, recimo, jedan primer o kojem smo ovde razgovarali prošle nedelje, a to je primer obrazovne politike, gde je bio predlog da država izdvoji, obaveže se da izdvoji novac za kupovinu školskih udžbenika za svu decu, kao i za besplatan pristup obdaništima za svu decu.

Sad, neko je ovde nekoliko puta ponovio iz vladajuće većine da za to nema para u budžetu. Naravno da nema para, kada se troši na stvari kod kojih socijalna korist nije velika. U Beogradu se, recimo, veliki deo novca troši na stvari kao što su fontana ili kao što su jarboli od kojih će imati korist ne znam tačno ko, a onda se posle kaže – nema novca da sagradimo više vrtića da bi sva deca imala besplatan pristup njima. Koja je socijalna korist od fontane kojoj nijedan pešak ne može da priđe u centru Beograda?

Voleo bih, recimo, da sam video analizu troškova i koristi takvog …

(Blaža Knežević: Da se okupate.)

Da se okupam, jel? Odličan komentar.

Voleo bih da vidim analizu troškova i koristi onog analitičara koji je predlagao takvu vrstu potrošnje javnih fondova, da vidimo koja je zapravo propuštena šteta koja je nastala tako što smo dva miliona dinara uložili u fontanu. Koliko je vrtića, recimo, za to moglo da se izgradi?

Evo još nekoliko stvari koje su posebno problematične u ovom zakonu, a tiču se načina na koji se konstituišu ovi organi ove nacionalne akademije. Gospodine ministre, ko bira direktora nacionalne akademije, da li znate? Ja ne znam, pošto u ovom zakonu nema ni jedna jedina reč o tome kako se bira direktor nacionalne akademije.

(Vojislav Šešelj: Na konkursu.)

Na kom konkursu, gospodine Šešelj, u kom to članu?

Druga stvar, pošto će to biti neka vrsta obrazovne ustanove, ova akademija, tako se predviđa ovim zakonom, kaže se da je sistem akreditacije te institucije izmešten iz postojećeg sistema akreditacije u Republici Srbiji. Dakle, svi univerziteti koji apliciraju za akreditaciju imaju jedan nivo standarda koji trebaju da ispune, ali nacionalna akademija, koja je zapravo možda jedna od najvažnijih institucija, kako je predložena ovim zakonom, će imati potpuno druge standarde, a te standarde će, kako možemo da pročitamo u obrazloženju ovog zakona, raspisivati ministar, propisivati ministar.

Dakle, pretpostavljam, pošto nema odgovora na pitanje kako se bira direktor, da će direktora da bira ministar, ministarstvo ili Vlada. Da će, takođe, ceo sistem da aminuje, u smislu akreditacije programa, takođe Vlada i da ćemo onda dobiti jednu instituciju koja će biti po svom karakteru potpuno politička.

Šta se dešava kada su stručne institucije, koje treba da usavršavaju i dopunjuju znanja ljudi koji treba stručno da obavljaju svoj posao, pod uticajem politike? Videli smo pre neki dan, kada je jedna, po definiciji stručna institucija, koja čak i u Zakonu ima odrednicu da njen direktor ne sme da bude stranački čovek, radi svoj posao tako što kao problem Državne bezbednosti uzima pevača folk muzike i onda propituje da li je on možda…

(Vladimir Orlić: Da li je to tema?)

Jeste tema, slušajte pažljivo.

Dakle, jedna stručna profesionalna institucija koja uzima folk pevača i ispituje ga sa sumnjom da je možda napravio pesmu koja je protivna nacionalnim interesima Republike Srbije. Kako je došlo do ovoga? Tako što ste postavili na mesto direktora te institucije stranačkog čoveka, stranačkog funkcionera. Političkom odlukom.

Recimo da vam dam drugi primer, sa akreditacijom univerziteta. Nekoliko puta se univerzitet čije delovanje ovde vezujemo za jednog narodnog poslanika, da budem potpuno otvoren gospodina Zukorlića, prijavio Akreditacionoj komisiji u zadnjih 10 godina da dobije akreditaciju za taj univerzitet. Dva puta je bio odbijen jer nije ispunjavao standarde, a onda je 2015. godine Vlada Republike Srbije mu dala kard blanš rešenje po kome njegov univerzitet može slobodno da radi, sve dok se proces akreditacije ne završi.

Znate, ako tako univerziteti dobijaju akreditaciju i ako će nacionalna akademija tako da dobije akreditaciju, onda će to da se svede na jedno veliko ništa, na još jednu stranačku instituciju gde će usavršavanje, pretpostavljam, dobijati samo stranački kadrovi da obavljaju neku stranačku delatnost u javnoj upravi.

Rekao nam je gospodin ministar juče da je poenta ove nacionalne akademije da se državni službenici, ljudi u javnoj upravi prema građanima obraćaju ljubaznije i da budu bolje upućeni. Gospodine ministre, to već sada može da se uradi bez ikakve akademije. Samo treba u ovoj Skupštini, recimo, da se vidi da se svi tako ponašaju jedni prema drugima, da se ne krši Poslovnik i zakon, da se dobacuje dok drugi govore…

(Vojislav Šešelj: Ne postoji.)

Ne postoji, pošto ga je predsednica Skupštine poništila svojim aktima.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Naravno, sve vreme govorim o zakonu predsednice.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Naravno, hvala što me podsećate na moju dužnost.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Imao bih nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, koji je ovde u Skupštini ovih dana, ali već nekoliko puta odbija da eksplicitno kaže šta se zapravo dešava u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu. Juče smo saznali u javnosti nekoliko informacija o tome zbog čega je zapravo smenjen direktor te škole. Kao što znate, da obavestim javnost, već nekoliko nedelja teku protesti roditelja te škole zbog toga što je smenjen direktor u toj školi. Ministar nas je obavestio da je smenjen zbog toga što je prosvetna inspekcija pronašla nekoliko nepravilnosti u njegovom radu. Evo da pročitam i da pitam ministra da li je moguće da su to zaista nepravilnosti zbog kojih neko može da bude smenjen. Kaže – inspekcija je zatekla da je jedan profesor geografije predavao geografiju, a imao je diplomu geografskog fakulteta. Onda kaže, pronašli su da je zapisnik školskog odbora vodio sekretar škole, a ne roditelj, i da je jednom nastavniku dva puta produžen ugovor na određeno vreme zato što je menjao koleginicu na trudničkom bolovanju. Znate šta, ovako može bilo koji direktor da bude smenjen bilo čega, ako su ovo validni razlozi.

Saznali smo takođe da je prosvetna inspekcija deset puta bila u toj školi u zadnjih godinu dana u toj školi. Da li je to tačno? Zbog čega je ta škola toliko atraktivna za prosvetnu inspekciju? Molio bih ministra da se izjasni o tome.

Drugo pitanje je za Aleksandra Vučića, tadašnjeg predsednika Vlade, njemu smo u zadnjih nekoliko nedelja i meseci postavili 26 pitanja, ni na jedno nije odgovorio. Sada bi mu postavili 27. pitanje. Da li je činjenica da je SNS napravila koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu zapravo još jedan uvod u promenu Ustava po kome će iz Ustava biti izbačena preambula Ustav? Da li znate da je za promenu ustava inače potrebna izlaznost od 50% i da onda polovina od toga mora da se izjasni za promenu ili protiv promene Ustava? To je jako teško ostvarivo. Da li je tačno da se sve ovo radi na Kosovu da bi američka administracija i EU sklapala oči pred neprekidnim spuštanjem demokratskih prava i sloboda u Srbiji? Zar nije bilo bolje da probamo da saradnju sa Amerikancima povodom kosovskih pitanja napravimo na nekim potpuno drugačijim osnovama?

Evo, pored mene ovde imam u ruci jedan dokument, kratak elaborat, koji je predsedniku, dok je još bio šef bezbednosnih službi, uputio moj kolega sa fakulteta Miroljub Jeftić, gde mu ukazuje na sve veću radikalizaciju proislamskih elemenata na Kosovu, gde mu nudi objašnjenje kako bi stvar mogla u tom pravcu da se potera. Znate li da je sa teritorije Evrope u rat za islamsku državu otišlo najviše ljudi upravo sa teritorije Kosova? Šta će biti kada se svi ti ljudi vrate na Kosovo? Jel misle da će oni da sede skrštenih ruku? Mislim da bi bilo važno i vredno da se razmotri da li ovakva jedna strategija može da se uključi u državnu bezbednosnu politiku, pogotovo politiku na Kosovu.

Konačno, pitanje za Maju Gojković, predsednicu Skupštine, koja je zapravo dužna da vodi računa da se poštuje Poslovnik u ovom domu i da na sva ova pitanja koja mi neprekidno postavljamo svakog utorka i četvrtka dobijemo odgovor u roku od 15 dana. Ovo nije moja slobodna procena, ovo piše u Poslovniku. Dakle, pitanje za Maju Gojković, kojoj smo 17 puta postavili ovo pitanje i 17 puta nema nikakvog odgovora, evo i 18. put, kada ćemo početi da dobijamo odgovore na ova pitanja koja vam postavljamo? Kada će konačno sazvati kolegijum Skupštine i doneti plan i program rada Skupštine? Ovo su poslovničke obaveze za predsednika Skupštine. Kada će staviti predlog o njenoj smeni na dnevni red, što je sama javno obećala pre nekoliko meseci? Molim predsednicu Skupštine da mi pismeno dostavi ove odgovore, da ne komentariše javno bilo čije izlaganje ovde u vezi poslaničkih pitanja, nego da uradi ono što je njena zakonska obaveza. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 02.06.2016 -
Profesor Fakultet političkih nauka Javni Mesečno 110000.00 RSD 01.05.2005 -
Istraživač Univerzitet u Beogradu Javni Mesečno 35000.00 RSD 01.01.2010 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:09