DUŠAN PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je aprila 1969. godine.

Osnovnu školu završio u Zagrebu, a srednju Dizajnersku školu u Beogradu.

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim magistrirao i doktorirao na Central European University u Budimpešti, Mađarska.

Kao istraživač i politički analitičar, u periodu od 1999. do 2001. godine, radio je na Institutu za evropske studije u Beogradu, dok je u periodu 2001 - 2003. radio na G17 Institutu.

Predaje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u zvanju vanrednog profesora od 2010. godine, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Politički savetnik ministra privrede u periodu od 2013-2014. godine.

Jedan je od osnivača pokreta Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 89
  • 8
  • 158
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 19 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 19 dana i 15 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Privatni izvršitelji

odgovoreno za 3 meseca i 22 dana i 2 sata

Molim Vas, za pokretanje inicijative za preispitivanje rada, stručnosti, morala, ponašanja i enormnog bogaćenja javnih - PRIVATNIH IZVRŠITELJA, a u smislu: 1. Autonomnosti u donošenju odluka; izuzetno široka ovlašćenja 2.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Poštovani građani Srbije, poštovani ministri, drago mi je da ste ovde, da konačno možete da čujete nešto o čemu opozicija govori, pošto, kao što znate, nemamo puno prilike da se viđamo na televiziji. Pripadnicima opozicije uglavnom je zabranjen pristup na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, tako da je dobro da barem ovde možemo nešto da progovorimo o nekim važnim pitanjima.

Počeću od nečega od čega je počeo i ministar finansija kada je izlagao, kada je imao uvodno izlaganje o ovom budžetu, a to je od žrtvovanja za bolje sutra. Dakle, on je govorio da smo u prethodnih nekoliko godina prošli kroz žrtve koje se iskazuju u smanjenju plata i penzija i da je to bilo neophodno da bismo smanjili javnu potrošnju koja je bila ogromna, jer su nam takvo stanje ostavile prethodne vlade. Ovo drugo je sve tačno. Situacija je zaista bila loša zbog toga što su prethodne vlade trošile neumereno i onda je kao rešenje nađeno u tome da se žrtva za ovu fiskalnu konsolidaciju pronađe u zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima. NJima su smanjene plate i penzije i tako su uglavnom postignuti uspesi u fiskalnoj politici koji se izražavaju u smanjenom budžetskom deficitu i manjem javnom dugu. To je u redu i to je za pohvalu.

Da li su zaista penzioneri i zaposleni u javnom sektoru morali da plate, da podnesu ovu žrtvu? Da vam kažem da nekoliko stvari u budžetu gde se vidi da još uvek postoje velike disproporcije u tome ko zapravo treba da podnese žrtvu za ovu fiskalnu konsolidaciju, zbog čega se to radi na platama i penzijama, a ne na nekim drugim stvarima koje podrazumevaju veliku neodgovornost ljudi koji upravljaju ministarstvima i vode ovu državu.

Recimo, da kazne i penale za narednu godinu predviđa se 18 milijardi dinara. Znate, to je novac koji će se platiti iz budžeta na to što neki ljudi u Vladi neodgovorno obavljaju svoj posao i to danas, ne pre pet, šest, sedam ili deset godina, nego danas. Zbog čega se sudovi morati da nateraju Vladu da plati te kazne i penale, a ona će to da plati ponovo novcem građana Srbije? Da smo imali odgovornije ministre, odgovornija ministarstva, odgovornije državne službenike, možda bi ove kazne i penali bili manji. Da vam dam jedno poređenje, dakle, na kazne i penale ove godine plaćamo, odnosno naredne godine, 18 milijardi dinara, a samo za plate koje smo smanjili od 2015. godine do danas štedimo nešto malo više od 20 milijardi dinara.

Znači, da pretpostavimo situaciju u kojoj se država odgovorno ponaša prema sudskim postupcima, prema obavezama koje ima i da, recimo, smanji ove kazne i penale na nulu, ne bismo uopšte morali da smanjujemo plate zaposlenima u javnom sektoru.

Na subvencije dajemo sledeće godine 42 milijarde dinara. Dakle, kada se izuzmu subvencije za poljoprivredu, za kulturu, ovo je takođe ogroman novac. Sav ovaj novac ili ogroman deo ovog novca ide na pokrivanje tekućih poslovanja, plata u javnim preduzećima ili u društvenim preduzećima koja još uvek nisu privatizovana, kao i na subvencije u privredi od kojih se očekuje veliki privredni rast. Kao što znate, za one koji se malo razumeju u ekonomiju, ovo stvara veliki moralni hazard, tj. kada nekom unapred kažete da ćete mu neprekidno pokrivati gubitke ili plate u njegovom poslovanju, ona nema nikakvog razloga da reorganizuje svoje preduzeće i da se ponaša odgovornije u poslovanju. Veliki broj javnih preduzeća pravi gubitke i veliki broj javnih preduzeća to radi upravo zbog toga što zna da ima ko da mu pokrije gubitke koje pravi u budućnosti.

Ministarka je rekla da će doći ovde danas da nas obavesti o tome na koji način subvencije u privredi doprinose rastu BDP. Nije došla danas, ne znam zbog čega, ali daću vam samo jedan kratak pregled. Ako je politika subvencija koju sprovodimo već nekoliko godina tako dobra, valjda bi se odrazilo u većem rastu BDP. Pogledajte komparativne podatke iz regiona. U prethodne tri godine, 2014, 2015. i 2016. godina, daću vam podatke o prosečnom privrednom rastu u regionu. Rumunija prosečan rast 4%, Makedonija 3,4%, Mađarska 3,15%, Kosovo 3%, Albanija 2,67%, Crna Gora 2,57%, BiH 2,22%, Hrvatska 1,3% i Srbija 0,5%. To je proizvod politike subvencija za koju se u Vladi tvrdi da daje veliki doprinos privrednom rastu. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Gospodine ministre Stefanoviću, kažite mi gde da pogledam iz koje godine su kazne koje se plaćaju za sledeću godinu. Koji ste to registar ili dokument dali poslanicima i javnosti Srbije da mogu da to pogledaju.

Pročitaću vam jedan redak iz Izveštaja Fiskalnog saveta za budžet za narednu godinu baš o ovom problemu koji kaže ovako: „Nema javno dostupnog pregleda koji na sistematičan način prati učešće Republike Srbije u sudskim sporovima, niti je poznato koja bi potencijalno obaveza i u kom roku mogla da opterete budžeta.

Dakle, molim vas, ako hoćete da pričate da je sve to nastalo u nekom periodu iz 2002, 2003. i 2004. godine, dajte lepo pregled pa da možemo da vidimo da li je to zaista tako.

Inače, samo da znate, kazne i penali su sledeću godinu skoro duplirani u odnosu na prethodnu, to jest u odnosu na ovu godinu i vi hoćete da tvrdite da su sve te kazne i penali nastali negde pre deset godina.

Subvencije, gospodine ministre. Ponovili ste tvrdnju ovde koju sam zapravo ja rekao, da je subvenciona politika u privredi dobra jer stvara privredni rast. Da li ste vi čuli šta sam pročitao kada sam izlagao? Privredni rast u Rumuniji u zadnje tri godine kao prvog na listi prosečna stopa privrednog rasta 4%, a u Srbiji 0,5%. Gde je privredni rast? Dakle, politika subvencija je dobra, samo nema privrednog rasta. Dakle, u čemu je poenta politika subvencija ako nam ne da privredni rast? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Gospodine Kovačeviću, da vam kratko odgovorim. Ja zapravo uopšte nisam kritikovao ni budžetski deficit, ni nivo javnog duga. Dakle, ne znam gde je prostor za polemiku. Naprotiv, rekao sam – dobro je da su oni smanjeni.

Ministre Vujoviću, u članu 6. piše da se subvencije povećavaju naredne godine u odnosu na 2018. godinu, pa onda naredne godine u odnosu na 2019. godinu. Vidimo da se subvencije koje se tiču privlačenja investicija uvećavaju.

Sa druge strane, ne vidimo apsolutno nigde da se pokušava bilo kakva promena u karakteru tih subvencija iako ste sami rekli da se slažete sa manom da politiku subvencija treba preispitati. Kada ćemo je konačno preispitati? Vi ste ovde već tri i po godine. Ova politika subvencija se vodi već najmanje pet godina, a vodi se zapravo i više, vodi se od 2006. godine. Rekli ste – prve rezultate će politika subvencija dati za pet do deset godina. Prošlo je pet godina. Gde su rezultati? Nema nikakvog značajnog privrednog rasta.

Ceo privredni rast u Srbiji u ovoj i prethodnoj godini u velikoj meri proizvod je činjenice da je Evropska centralna banka zasipala evropska tržišta evrima u okviru politike kvantitativnog opuštanja. Zasipala je evrima evropska tržišta pa je nešto odatle došlo i u Srbiju. Čak i da ništa niste radili imali biste neki privredni rast. Imate privredni rast od 0,5%, prosečan privredni rast, za tri godine. To stvarno nije neki bog zna kakav uspeh.

Ne znam na koju studiju se pozivate za koju kažete da je pogrešno interpretiram. Ovo su podaci MMF. Ne pozivam se ni na kakvu studiju. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Imao bih nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, koji je ovde u Skupštini ovih dana, ali već nekoliko puta odbija da eksplicitno kaže šta se zapravo dešava u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu. Juče smo saznali u javnosti nekoliko informacija o tome zbog čega je zapravo smenjen direktor te škole. Kao što znate, da obavestim javnost, već nekoliko nedelja teku protesti roditelja te škole zbog toga što je smenjen direktor u toj školi. Ministar nas je obavestio da je smenjen zbog toga što je prosvetna inspekcija pronašla nekoliko nepravilnosti u njegovom radu. Evo da pročitam i da pitam ministra da li je moguće da su to zaista nepravilnosti zbog kojih neko može da bude smenjen. Kaže – inspekcija je zatekla da je jedan profesor geografije predavao geografiju, a imao je diplomu geografskog fakulteta. Onda kaže, pronašli su da je zapisnik školskog odbora vodio sekretar škole, a ne roditelj, i da je jednom nastavniku dva puta produžen ugovor na određeno vreme zato što je menjao koleginicu na trudničkom bolovanju. Znate šta, ovako može bilo koji direktor da bude smenjen bilo čega, ako su ovo validni razlozi.

Saznali smo takođe da je prosvetna inspekcija deset puta bila u toj školi u zadnjih godinu dana u toj školi. Da li je to tačno? Zbog čega je ta škola toliko atraktivna za prosvetnu inspekciju? Molio bih ministra da se izjasni o tome.

Drugo pitanje je za Aleksandra Vučića, tadašnjeg predsednika Vlade, njemu smo u zadnjih nekoliko nedelja i meseci postavili 26 pitanja, ni na jedno nije odgovorio. Sada bi mu postavili 27. pitanje. Da li je činjenica da je SNS napravila koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu zapravo još jedan uvod u promenu Ustava po kome će iz Ustava biti izbačena preambula Ustav? Da li znate da je za promenu ustava inače potrebna izlaznost od 50% i da onda polovina od toga mora da se izjasni za promenu ili protiv promene Ustava? To je jako teško ostvarivo. Da li je tačno da se sve ovo radi na Kosovu da bi američka administracija i EU sklapala oči pred neprekidnim spuštanjem demokratskih prava i sloboda u Srbiji? Zar nije bilo bolje da probamo da saradnju sa Amerikancima povodom kosovskih pitanja napravimo na nekim potpuno drugačijim osnovama?

Evo, pored mene ovde imam u ruci jedan dokument, kratak elaborat, koji je predsedniku, dok je još bio šef bezbednosnih službi, uputio moj kolega sa fakulteta Miroljub Jeftić, gde mu ukazuje na sve veću radikalizaciju proislamskih elemenata na Kosovu, gde mu nudi objašnjenje kako bi stvar mogla u tom pravcu da se potera. Znate li da je sa teritorije Evrope u rat za islamsku državu otišlo najviše ljudi upravo sa teritorije Kosova? Šta će biti kada se svi ti ljudi vrate na Kosovo? Jel misle da će oni da sede skrštenih ruku? Mislim da bi bilo važno i vredno da se razmotri da li ovakva jedna strategija može da se uključi u državnu bezbednosnu politiku, pogotovo politiku na Kosovu.

Konačno, pitanje za Maju Gojković, predsednicu Skupštine, koja je zapravo dužna da vodi računa da se poštuje Poslovnik u ovom domu i da na sva ova pitanja koja mi neprekidno postavljamo svakog utorka i četvrtka dobijemo odgovor u roku od 15 dana. Ovo nije moja slobodna procena, ovo piše u Poslovniku. Dakle, pitanje za Maju Gojković, kojoj smo 17 puta postavili ovo pitanje i 17 puta nema nikakvog odgovora, evo i 18. put, kada ćemo početi da dobijamo odgovore na ova pitanja koja vam postavljamo? Kada će konačno sazvati kolegijum Skupštine i doneti plan i program rada Skupštine? Ovo su poslovničke obaveze za predsednika Skupštine. Kada će staviti predlog o njenoj smeni na dnevni red, što je sama javno obećala pre nekoliko meseci? Molim predsednicu Skupštine da mi pismeno dostavi ove odgovore, da ne komentariše javno bilo čije izlaganje ovde u vezi poslaničkih pitanja, nego da uradi ono što je njena zakonska obaveza. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 02.06.2016 -
Profesor Fakultet političkih nauka Javni Mesečno 110000.00 RSD 01.05.2005 -
Istraživač Univerzitet u Beogradu Javni Mesečno 35000.00 RSD 01.01.2010 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:09