LJUPKA MIHAJLOVSKA

Nestranačka licnost

Rođena 1981. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine.

Direktorka je Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, gde radi na pružanju podrške mladima iz osetljivih društvenih grupa, na razvoju i primeni koncepta inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima, poštovanju ljudskih prava i različitosti i negovanju tolerancije.

Bila je članica Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije od 2013. do 2015. godine, kao i koordinatorka tematske grupe Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih tokom izrade Nacionalne strategije za mlade 2015-2025 i Akcionog plana 2015-2017.

Osnivačica je nevladine organizacije „Podeli znanje“. Bila je i izvršna direktorka nevladine organizacije “Udruženje studenata sa hendikepom” do 2011. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 33
  • 5
  • 396
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Hvala najlepše predsedavajući.

Dame i gospodo, građanke i građani, ministar policije nažalost trenutno nije u sali i jako mi je žao, tako da ću u nadi da će se vratiti kasnije govoriti o tim zakonima, a možda se i neće vratiti pošto sam upravo dobila informaciju da su ispred „Komtrejda“ izbačeni polaznici IT akademije koju je organizovala Vlada Republike Srbije u okviru prekvalifikacija i dokvalifikacija i da je raskinula ugovor sa „Komtrejdom“ uz obrazloženje da nemaju dovoljno stručne kadrove. Šta se dešava ne znam, nadam se da ćemo imati više informacija o tome.

Bilo je teško iskreno pripremiti se za ovu sednicu, između ostalog i zbog toga što zaista nema mnogo primedbi na većinu zakona koji su danas ovde pred nama i ja ću se sada osvrnuti na set zakona za koje je zaduženo Ministarstvo pravde i naravno za mene lično, a verujem i za cećinu ljudi koji se dugo bave ljudskim pravima, jedan od najvažnijih zakona je Zakon o besplatnoj pravnoj podršci.

U ovom zakonu sam videla komentare većine organizacija civilnog društva, odnosno nevladinih organizacija i videla sam da ste većinu komentara, konkretno „Jukoma“ usvojili, kao i brojne druge komentare i zaista to pohvaljujem. Pohvaljujem i to što su prepoznate određene kategorije osetljivih društvenih grupa u zakonu, kao one kategorije ljudi koji mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć.

Ono što je takođe važno, još jednom da istaknem, je što je nevladinim organizacijama ostavljena mogućnost da nastave sa pružanjem besplatne pravne pomoći i dobro je da ste prepoznali da su oni ključni akteri u tom smislu, obzirom na to da kada su oni to radili, pravosuđe je malo znalo ili nimalo znalo o pravu ljudskih prava i dobro je da se njima omogućeno ovim zakonom i da su negde, kako i sami kažete u obrazloženju sistemski prepoznati.

Možda neke eventualne nedoumice ili izazovi koji bi mogli da se dese u skladu sa ovim zakonom jesu recimo, konkretno član 4. koji kaže da i onaj koji ne ispunjava uslove u smislu ako nije korisnik socijalne pomoći ima pravo ako bi ga korišćenje pravnih usluga dovelo u situaciju za potrebu socijalne pomoći.

Ne znam kako će se to meriti, mislim da će to biti veliki izazov kao i ovo da se odbija postupak u kome očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh. Tu možemo zapasti u jednu situaciju nezgodnu koja bi mogla da proistekne iz nečije subjektivne procene da li postoje izgledi da se spor obavi na kvalitetan način, tako da su to neki izazovi koje sam ja primetila u zakonu, ali načelno još jednom želim da pohvalim ovaj zakon. Mislim da je to veliki pomak za ostvarivanje osnovnih prava, posebno kod ljudi koji su finansijski i na drugi način ugroženi.

Kratko ću se osvrnuti na zakon o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Tu nemam nikakvu primedbu na ovaj član koji menjate, ali sam iskreno očekivala još kada je on došao, on je došao dosta ranije u odnosu na ove druge zakone u skupštinsku proceduru, da ćete menjati član 17. odnosno onaj deo koji se odnosi na klauzulu kada je reč o potpisivanju lica koja ne mogu da daju svojeručni potpis. Ovde konkretno mislim na osobe sa invaliditetom, recimo, slepe i slabovide ili drugi ljudi koji iz bilo kog razloga ne mogu svojeručno da se potpišu. Imamo izmenu zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u vezi korišćenja faksimila, ali nažalost, koliko mi je poznato i koliko su mi ljudi govorili, kod javnog beležnika imaju velikih problema s tim, jer se faksimil ne priznaje kao legalno sredstvo za potpis. Tako da se nadam da će uskoro i u tom smislu doći do tih izmena.

Htela sam da se osvrnem na ovaj zakon za koji je zadužen MUP, a to je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Opet moram da kažem da kada analiziram zakone, uvek ih analiziram iz ugla osoba sa invaliditetom i kako oni utiču na osobe sa invaliditetom. Tu se zaista iskreno nadam da će se kroz strategiju koja je predviđena ovim zakonom, a i kroz druge zakonske akte prepoznati neophodnost da se osobe sa invaliditetom uključe u sva dalja planiranja kada je reč o evakuaciji u vanrednim situacijama. Pretpostavljam da predstavnici ministarstva znaju da je na Trećoj konferenciji UN u Japanu ovo bila jedna od ključnih tema i da smo dobili između ostalog i preporuku Komiteta UN u odnosu na inicijalni izveštaj koji smo podneli, a koji se odnosi na sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, da u ovom smislu smo malo toga preduzeli.

Pohvaljujem da se u zakonu osobe sa invaliditetom prepoznaju kao grupacija koja ima prednost pri evakuaciji, ali sa druge strane, kada govorimo o ljudima sa invaliditetom, ovde ne mislim samo na to da oni treba da budu neko ko se evakuiše, već oni vrlo korisno mogu uticati na zajednicu da i sami budu oni koji pomažu pri evakuaciji, pri nekoj vanrednoj situaciji, posebno ako govorimo o ljudima koji imaju neki drugi oblik invaliditeta, a ne samo telesni.

Tako da se nadam da će ovo takođe uvrstiti u izradu strategije i da ćete uključiti organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom jer i prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 15% ukupnog stanovništva su osobe sa invaliditetom. To je veliki broj, a takođe i sa ove konferencije u Japanu koju sam pomenula kažu da stopa smrtnosti u opasnim situacijama je dva do četiri puta veća kada je reč o ljudima sa invaliditetom. Dakle, govorim o svetlosnim signalizacijama za ljude koji ne čuju i o raznim drugim modelima koje bi trebalo uvrstiti, pa i u Zakon o planiranju i izgradnji, jer vi verovatno dobro znate da neko ko se otežano kreće ne može da koristi protivpožarne stepenice.

Toliko od mene. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, članice i članovi Vlade, građani i građanke Republike Srbije, drago mi je da danas imam priliku da postavim pitanja ministrima u Vladi.

Naravno, pitanja je mnogo, a vremena je malo, tako da ću se najpre fokusirati na dva ministarstva, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad.

Najpre, pitanje za ministra Đorđevića, pretpostavljam da znate da je u utorak održan protest ili bolje reći mirna šetnja majki i porodilja i trudnica, koje imaju primedbe na važeći Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom.

One su zatražile logističku podršku od poslanice Tatjane Macure, te u tom smislu ona njima jeste pomogla da se to organizuje, ali zarad javnosti da kažem da su od političarki govorile na tom skupu samo Tatjana Macura i ja. Skup je zaista bio miran bez bilo kakvih uvredljivih tonova i bez bilo kakvih uvredljivih reči, a samo sa jednom željom, a to je da se razmotre izmene i ponovne izmene i dopune ovog zakona.

Naime, primedbe se, pre svega, odnose na broj meseci koje ulaze u obračun za zarade, zatim na to da majkama koje imaju decu sa invaliditetom nisu omogućena prava iz ovog zakona, ukoliko dete prima tuđu negu i pomoć i nije definisan minimalni iznos koji majke primaju. Negde je naš zaključak da je ovde možda najveći problem to što se ovde mešaju prava iz radnog odnosa i prava na neki vid socijalne zaštite.

Takođe pitanje za ministra Đorđevića, da li ste na Vladi razgovarali ili nameravate da razgovarate o tome da se penzionerima izvrši vraćanje penzija koje su im umanjene u protekle četiri godine, jer ovo sada nije vraćanje, već je praktično obustavljanje oduzimanja penzija?

Takođe, poslanik Vladimir Đurić, predložio je jednim zakonom da bi bilo dobro proglasiti taj novac javnim dugom i na taj način u vidu obveznica na period od pet godina izvršiti vraćanje tog novca penzionerima. Ne mislimo da je to rešenje najbolje, možemo da razgovaramo o tome, možda rok treba da bude duži, možda na drugačiji način, ali, eto, da li postoji inicijativa i želja u Vladi Republike Srbije, da se ljudima koji su pošteno i predano radili u ovoj zemlji i borili se za nju ipak taj novac vrati.

Za ministra prosvete – da li možete da obećate ili kažete da ćete se zalagati za to da se u standarde za akreditaciju uvrste i standardi koji se odnose na pristupačnost visokoškolskih institucija za studente sa invaliditetom i tu se pre svega misli na arhitektonsku i na informaciono-komunikacionu, kako bi oni nesmetano mogli da prisustvuju svim predavanjima i ispunjavali svoje ispitne obaveze ravnopravno sa ostalim studentima? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Hvala ministre Đorđeviću što ste pokazali želju da diskutujemo o ovome i koliko sam shvatila biće izmena i dopuna zakona.

Međutim, govorite o podsticajima, a znate dobro da nam je stopa nasilja nad ženama velika, imamo i veliku smrtnost, a jedan od ključnih uslova da se to smanji jeste da se poveća ekonomska nezavisnost žena. Ako je neko radio dve godine, pa ostao bez posla, pa nakon dve godine dobio dete, praktično njoj ništa ne ulazi u prosek. Mi moramo da odradimo minimalnu sumu ako ćemo stvarno podsticati rađanje o ohrabriti majke da se odluče, pre svega na prvo dete, a onda govorimo dalje o drugom, trećem i četvrtom.

Što se tuđe nege i pomoći tiče, mi ili ne pričamo o istoj nadoknadi ili neku u ministarstvu ne razume. Lično sam korisnica dodatka za tuđu negu i pomoć jer mi je procenjen invaliditet, po tim nekim skalama, da mi je neophodna dodatna podrška za neke stvari i samim tim i dodatni novac. Deca su korisnici tuđe nege na osnovu procene stepena invaliditeta. Ovde piše, u članu 12. – Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete koje je ostvarilo pravo. Znači, mama ne može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno na naknadu plate, to piše u članu 12, molim vas da se usaglasite i vidite šta i kako.

Što se penzija tiče niste mi odgovorili, da li će biti povećanja. Podržavamo to što ste stabilizovali budžet. Kada govorite o rezultatima pitanje je i sa kim se poredite. Nije poenta biti bolji, poenta je biti najbolji i uvek bivati bolji, tako da molim da mi odgovorite da li će biti vraćanja penzija ili ne?

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, članice i članovi Vlade, građani i građanke Republike Srbije, drago mi je da danas imam priliku da postavim pitanja ministrima u Vladi.

Naravno, pitanja je mnogo, a vremena je malo, tako da ću se najpre fokusirati na dva ministarstva, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad.

Najpre, pitanje za ministra Đorđevića, pretpostavljam da znate da je u utorak održan protest ili bolje reći mirna šetnja majki i porodilja i trudnica, koje imaju primedbe na važeći Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom.

One su zatražile logističku podršku od poslanice Tatjane Macure, te u tom smislu ona njima jeste pomogla da se to organizuje, ali zarad javnosti da kažem da su od političarki govorile na tom skupu samo Tatjana Macura i ja. Skup je zaista bio miran bez bilo kakvih uvredljivih tonova i bez bilo kakvih uvredljivih reči, a samo sa jednom željom, a to je da se razmotre izmene i ponovne izmene i dopune ovog zakona.

Naime, primedbe se, pre svega, odnose na broj meseci koje ulaze u obračun za zarade, zatim na to da majkama koje imaju decu sa invaliditetom nisu omogućena prava iz ovog zakona, ukoliko dete prima tuđu negu i pomoć i nije definisan minimalni iznos koji majke primaju. Negde je naš zaključak da je ovde možda najveći problem to što se ovde mešaju prava iz radnog odnosa i prava na neki vid socijalne zaštite.

Takođe pitanje za ministra Đorđevića, da li ste na Vladi razgovarali ili nameravate da razgovarate o tome da se penzionerima izvrši vraćanje penzija koje su im umanjene u protekle četiri godine, jer ovo sada nije vraćanje, već je praktično obustavljanje oduzimanja penzija?

Takođe, poslanik Vladimir Đurić, predložio je jednim zakonom da bi bilo dobro proglasiti taj novac javnim dugom i na taj način u vidu obveznica na period od pet godina izvršiti vraćanje tog novca penzionerima. Ne mislimo da je to rešenje najbolje, možemo da razgovaramo o tome, možda rok treba da bude duži, možda na drugačiji način, ali, eto, da li postoji inicijativa i želja u Vladi Republike Srbije, da se ljudima koji su pošteno i predano radili u ovoj zemlji i borili se za nju ipak taj novac vrati.

Za ministra prosvete – da li možete da obećate ili kažete da ćete se zalagati za to da se u standarde za akreditaciju uvrste i standardi koji se odnose na pristupačnost visokoškolskih institucija za studente sa invaliditetom i tu se pre svega misli na arhitektonsku i na informaciono-komunikacionu, kako bi oni nesmetano mogli da prisustvuju svim predavanjima i ispunjavali svoje ispitne obaveze ravnopravno sa ostalim studentima? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Hvala ministre Đorđeviću što ste pokazali želju da diskutujemo o ovome i koliko sam shvatila biće izmena i dopuna zakona.

Međutim, govorite o podsticajima, a znate dobro da nam je stopa nasilja nad ženama velika, imamo i veliku smrtnost, a jedan od ključnih uslova da se to smanji jeste da se poveća ekonomska nezavisnost žena. Ako je neko radio dve godine, pa ostao bez posla, pa nakon dve godine dobio dete, praktično njoj ništa ne ulazi u prosek. Mi moramo da odradimo minimalnu sumu ako ćemo stvarno podsticati rađanje o ohrabriti majke da se odluče, pre svega na prvo dete, a onda govorimo dalje o drugom, trećem i četvrtom.

Što se tuđe nege i pomoći tiče, mi ili ne pričamo o istoj nadoknadi ili neku u ministarstvu ne razume. Lično sam korisnica dodatka za tuđu negu i pomoć jer mi je procenjen invaliditet, po tim nekim skalama, da mi je neophodna dodatna podrška za neke stvari i samim tim i dodatni novac. Deca su korisnici tuđe nege na osnovu procene stepena invaliditeta. Ovde piše, u članu 12. – Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete koje je ostvarilo pravo. Znači, mama ne može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno na naknadu plate, to piše u članu 12, molim vas da se usaglasite i vidite šta i kako.

Što se penzija tiče niste mi odgovorili, da li će biti povećanja. Podržavamo to što ste stabilizovali budžet. Kada govorite o rezultatima pitanje je i sa kim se poredite. Nije poenta biti bolji, poenta je biti najbolji i uvek bivati bolji, tako da molim da mi odgovorite da li će biti vraćanja penzija ili ne?

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru sporta i omladine, ministru prosvete i ministru zdravlja, kao i celoj Vladi Republike Srbije – da li vas zabrinjava poražavajući i katastrofalan podatak koji smo juče imali prilike da čujemo u medijima, a to je da oko 50% mladih ljudi u Srbiji je depresivno i anksiozno? Ne znam kako je metodološki rađeno ovo istraživanje, ali verujem da nema mnogo grešaka i da su čak možda podaci i gori, te u tom smislu možda postoji neka greška.

Da li smatrate da je ovo crveni alarm i šta ćemo uraditi po tom pitanju? Šta mi nudimo danas mladim generacijama, osim jeftinih droga na ulici i raznih rijaliti programa, nasilja i promovisanja patriotizma u vidu mržnje prema drugim narodima? Imate li rešenje za ovaj problem i da li možemo da dobijemo izveštaj o sprovođenju strategije za mlade, posebno u domenu zdravlja i bezbednosti mladih?

Pitanje za ministra prosvete Mladena Šarčevića – može li se od Nacionalnog akreditacionog tela, i zašto ne, očekivati da u standarde za akreditaciju uvrsti i deo koji se odnosi na pristupačnost visokoškolskih ustanova, kako arhitektonsku, tako i informaciono-komunikacionu za studente sa invaliditetom? Verovatno ste u Izveštaju institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti videli da je to jedna od preporuka u pogledu dostupnosti visokog obrazovanja studentima sa različitim vrstama invaliditeta, ali i Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom.

Negde 2015. godine u jednom projektu već je napravljen nacrt predloga izmena tih standarda za akreditaciju, međutim, oni naravno nikada nisu usvojeni. Pretpostavljam da ima velikih otpora u određenom monopolističkom ponašanju određenih visokoškolskih ustanova, ali vi, ministre, verovatno znate da afirmativne mere koje se donose za upis studenata sa invaliditetom nisu dovoljne da se ovi studenti na adekvatan način uključe u visoko obrazovanje. Za mnoge studente sa kvalitetom veći problem od toga kako će spremiti i da li će položiti ispit predstavlja kako će se kretati po visokoškolskoj ustanovi i kako će naći materijale u pristupačnim formatima.

Pitanje za ministarku Zoranu Mihajlović – da li postoji komisija u okviru vašeg ministarstva koja prati primenu Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, pa sad da ne čitam ceo Pravilnik, ali koji se odnosi na pristupačnost objekata koja je namenjena osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama?

U Zakonu o planiranju i izgradnji član 206. kaže da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji se odnosi na nepoštovanje ovih standarda prilikom izgradnje i adaptacije objekata podnosi nadležni urbanistički inspektor. Da li je ikada pokrenut ijedan prekršajni postupak i kako to izgleda u praksi? Evo, ja predlažem da krenete od vašeg resora i da nam kažete šta je urađeno u pogledu pristupačnosti glavne autobuske i železničke stanice u Beogradu i da li se prema planu rekonstrukcije železničke stanice „Prokop“ planira da ova stanica bude pristupačna i osobama sa invaliditetom, jer decu će neko nekako i uneti, ali za starije osobe i za osobe sa invaliditetom to je praktično nemoguće i nije u skladu sa poštovanjem njihovog ličnog integriteta.

Pitanje za ministra Zlatibora Lončara – zbog čega u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama ne postoje odredbe koje se odnose na pristupačnost zdravstvenih ustanova? Ne znam da li znate, ali gotovo da ne postoji klinika u okviru Kliničkog centra Srbije koja ima pristupačan toalet za osobe koje se kreću uz pomoć kolica. Pretpostavljam da se negde tradicionalno medicinskim pristupom posmatranju osoba sa invaliditetom smatra da one ne ustaju iz kreveta i da te radnje verovatno obavljaju u sobi ili u krevetu, ali zaista je sramno da, primera radi, Klinika za infektivne i tropske bolesti nema toalet u koji može ući osoba koja koristi kolica.

Naravno, jedno možda vama ne tako važno pitanje, ali ja volim da se bavim ovozemaljskim temama, zbog čega su toaleti u zdravstvenim ustanovama u katastrofalnom stanju i liče na toalete na železničkoj i autobuskoj stanici, kada znamo da je u tržnim centrima higijena u toaletima besprekorna, a dnevno tamo prođe i nekoliko hiljada ljudi? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 38000.00 RSD 20.03.2008 - 20.03.2009.
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 70000.00 RSD 20.03.2009 - 15.07.2015.
Direktor Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 80000.00 RSD 15.07.2015 - 01.07.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17