SAŠA RADULOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 7. juna 1965. u Bihaću (BiH).

U Sarajevu je završio II Matematičku gimnaziju i srednju muzičku školu, a 1989. godine završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer Automatika i elektronika. Napustio zemlju krajem 80-tih. Živeo je i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD.

U periodu od 1990. do 1994.godine radio je u nemačkom preduzeću Simens, u poslovima vezanim za nuklearne elektrane u Nemačkoj, Rusiji i SAD.

Od 1994. do 1996. bio je zaposlen u Antares-EDS-Amdahl-u, u Torontu, kao „rukovodilac razvojnog tima relacione baze podataka“. Od 1996. do 1998. imao je više zvaničnih funkcija u Interpra medicinskoj mreži (Interpra Medical Network), u početku kao potpredsednik za razvoj, a potom i kao jedan od članova Upravnog odbora.

Od 1997. do 2001. imao je funkciju generalnog direktora u kompaniji koja se bavila serverima za slike, TrueSpectre-u.

Zajedno sa kolegama iz kompanije, osmislio je arhitekturu i algoritme koji su obrađivali slike na serverima. Od 2002. do 2006. bio je savetnik više investicionih kompanija.

U Srbiju se vraća 2005. godine. Licencirani stečajni upravnik. Portfolio menadžer. Savetnik Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, američkog Ministarstva pravde, Američke Ambasade, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu.

Zajedno sa timom eksperata držao je treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Bio je konsultant bankama za probleme sa NPL-om. Radio je i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze. Sa timom eksperata držao je kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala.

Za novog ministra privrede postavljen je u rekonstruisanoj vladi Ivice Dačića (2. septembra 2013.godine) zamenjujući na tom mestu bivšeg ministra Mlađana Dinkića. Ostavku na mesto ministra podneo je 24. januara 2014. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine postaje narodni poslanik kao predsednik partije Dosta je bilo.

Tečno govori engleski i nemački jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 175
  • 2
  • 183
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Stara Pazova

čeka se odgovor 5 meseci i 2 dana i 19 sati

Gospodine Raduloviću, ima li nade da posetite Staru Pazovu, i da zajedno sa vašom strankom održite neko predavanje ?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Poštovani građani, dame i gospodo, čuh ovde neverovatnu stvar kako je SNS rešio pitanje partijskog zapošljavanja, tako da je ovo zaista postala zabavna sednica.

Da se vratimo na temu dnevnog reda, imamo dva zajma za koje država Srbije za koje država Srbija treba da da garanciju i pitanje Agencije za osiguranje depozita koja ne želi naravno da drži sredstva pod negativnim kamatnim stopama, nego se predviđaju neka druga rešenja za njih.

Prvo, što se tiče ova dva zajma za Elektromreže i za EPS. Naravno, da je potrebno razvijati „Elektromrežu Srbije“ i naravno da je potrebno rešavati pitanja zaštite životne okoline. To su nesporne stvari. Ono što jeste pitanje da li je ovo najbolji način i da li finansiranje, odnosno garanciju na finansiranje koje treba da odobrimo danas, da li je to u interesu, odnosno najbolji način da se reše ova dva problema.

Kao što znamo država Srbija već godinama daje garancije javnim preduzećima u velikim iznosima i na kraju ispada da plaća veliki deo tih garancija. Ministar finansija to sigurno zna i sam u svom budžeti i za 2016. godinu i za 2017. godinu morao je da predvidi velika sredstva na ime plaćanja aktiviranih garancija od strane, uglavnom javnih preduzeća, i to oko 39 milijardi dinara 2016. godine i 40 milijardi dinara za 2017. godinu. Od tih predviđenih 40 milijardi dinara koje budžet Republike Srbije treba da plati kreditorima koji su dali kredite, uglavnom pretpostavljamo javnim preduzećima koji nisu u stanju te kredite da vraćaju, znači, to je dvostruko više nego što smo uzeli penzionerima u toku jedne godine na ime spašavanja države od bankrota, i 2016. godine, a nažalost izgleda i 2017. godine. Do sada u prva tri meseca ove godine, i ministar to sigurno zna 8,3 milijardi dinara je otišlo na aktivirane garancije, pretpostavljam uglavnom javnim preduzećima.

Znači, za građane da znaju to su slični krediti kao ova dva za koje danas treba da odobrimo garancije, za koje preduzeća koje su dobile te kredite, a za koje je država dala garancije, nisu mogli da ih vraćaju, pa onda država mora da uskoči i da i vrati glavnicu, i plaća kamatu na te aktivirane garancije uz sve penale. Znači, za prva tri meseca ove godine radi se od 8,3 milijarde dinara.

Ovo što danas odobravamo ukupno 45 plus 15 miliona evra, to je oko 60 miliona evra, to je otprilike jednako ovom iznosu aktiviranih garancija koje je država Srbija platila u ova prva tri meseca. Nažalost, izveštaj o izvršenju budžeta koje Ministarstvo finansija podnosi mesečno na svom sajtu ne sadrže informacije o tome o kojim garancijama se radi, odnosno koje su to garancije aktivirane. Koje su aktivirane 2016. godine, koje 2015. godine, a koje u prva tri meseca ove godine. Da bi znali koja su to javna preduzeća ili neko drugi dobijao garanciju od države, a da nije u stanju da vrati te kredite.

Ovo nam jasno pokazuje da trend toga da država daje garancije i da svaki put, naravno, kada damo garancije od izvršne vlasti dobijemo obrazloženje kako ovaj put te garancije su sigurne i sigurno će ta javna preduzeća vratiti taj novac, a onda nakon nekoliko godina, odnosno imamo nastavak plaćanja od aktiviranih garancija iz budžeta, svake godine.

Ministar finansija sigurno zna da je to veliki problem i ovde nam je rekao kod ovih projekata da nažalost on ne može da proveri sam projekat, ali veruje da su stručnjaci Nemačke razvojne banke i naši domaći stručnjaci napravili dobar projekat. Mi mislimo da to nije način da se rade ove stvari, pogotovo ne u Skupštini Republike Srbije. Naime, preduzeća koja traže kredit bi morala, a ministarstvo koje ga traži bi moralo da dostavi uz ovaj predlog da damo garanciju i opis projekta, sam tekst sporazuma o zajmu i analizu kako će se projekat realizovati, kada će početi, ko će učestvovati u njima. Evo, imali smo malopre pitanje kolege Boška Obradovića koji je postavio suvislo pitanje, važno pitanje, na koji način, odnosno koje firme će realizovati taj kredit i koji deo od tog kredita će u stvari pozitivno uticati na naš domaći BDP, a koliko će ići van zemlje. To su važna pitanja, jer ako već uzimamo kredit u interesu nam je da što veći deo tog kredita bude potrošen tako da učestvuje u kreiranju domaćeg BDP. To je korist za domaću industriju.

Ono što je pitanje za vas, nemojte da dobacujete gospodine Antiću, je uz predlog ovih zakona niste nam dostavili nijednu informaciju o tome, osim što se kazali da će biti jedno kreditno skrovište za jednu stvar, a drugi za drugu stvar. Nemate niti sporazum dostavljen uz predlog zakona niti imate projekte sa detaljnim obrazloženjem kako će novac biti potrošen, u kom vremenskom periodu će taj novac biti aktiviran i koji će biti efekti za domaću privredu od korišćenja tih kredita. To je nepoštovanje Narodne skupštine, jer tražite od poslanika da vam odobre ta sredstva, odnosno da odobre preduzećima koja su u vašoj nadležnosti ta sredstva, a da niste dali detaljna obrazloženja.

Ministar finansija nam je takođe u prethodnim izlaganjima kada smo davali slične saglasnosti, odnosno zakone na slične garancije ili zaduženja države, rekao, što očigledno svi znaju, posebno Fiskalni savet, da imamo velike probleme da projekti koji se prave u Srbiji nisu kvalitetni, da se ne poštuju, čak i oni koji su napravljeni, da analize nisu dobro urađene i da onda država ima posledice od toga.

Mi se slažemo sa tom ocenom ministra i on svakako ima ozbiljne probleme u vođenju finansija zbog takvog neodgovornog odnosa onih koji kredite uzimaju. Naravno, najveći krivac u svemu ovome jesu direktori tih preduzeća, koji bi trebalo da prave te planove i projekte koji su u interesu građana Srbije i da rešavamo važna pitanja, i pitanje životne okoline, što je u slučaju EPS-a ili pitanje razvoja „Elektromreža“ što je u pitanju kredit za EMS. Međutim, nikako da dođemo do toga. Ministar finansija je obećao, odnosno rekao je da se radi na tome i da ćemo uskoro doći u situaciju da će, kada se predloži finansiranje nekog projekta i kada država Srbija ili treba da da garanciju ili sama da uzme kredit za jedan od tog projekata, da ćemo dobiti pune informacije o tom projektu, da ćemo dobiti pune informacije o tom projektu, da ćemo onda moći da ga pratimo, da vidimo da li se ispunjava onako kako je planirano i da na kraju, znamo kad se završi projekat, da možemo da uradimo analizu i vidimo koliko je uspešno projekat realizovan.

Siguran sam da je ovo veliki interes i samog ministra finansija. Nažalost, izgleda da ostatak Vlade, počev od ministra, a nakon toga i v.d. direktora javnih preduzeća, koje Ministarstvo zajedno sa Vladom i postavlja, interes je da se ovakve stvari uvedu, da se uvede red u ovaj sektor jednostavno nema. Ono što na kraju imamo je da javna preduzeća predstavljaju verovatno najveću rak-ranu srpske privrede, da su praktično, dovedena do ivice egzistencije, da se rasipa imovina, ne ulaže se u njih i onda bi trebalo na kraju, valjda, kao što je to urađeno u mnogim drugim slučajevima, da tražimo nekog stranog investitora, vlasnika, spasioca da nam preuzme ta preduzeća. Mi mislimo da je to pogrešno i da taj red mora da se uvodi u preduzeća, odnosno to moramo da radimo mi i ne da govorimo o privatizaciji EPS-a ili bilo kog drugog javnog preduzeća, „Telekoma“ takođe, nego da sami uvedemo red.

Ministar finansija je tu pomenuo interesantan koncept pozitivne nule i mi se slažemo sa tim. Većina naših nazovi menadžera, u stvari partijskih kadrova, koji su postavljeni na vrhove javnih preduzeća, rade po tom principu pozitivne nule, koji kaže – onoliko novca koliko im date, toliko novca će i da potroše. Neće ići preko toga, to im je to i ne trude se nešto preterano ni da uštede ni da razviju to preduzeće, pošto im to očigledno nije ni zadatak.

Kad smo govorili, recimo, o EPS-u, ministar je govorio o uspesima EPS-a, pa kad pogledamo finansijske izveštaje EPS-a, recimo, u 2014. godini imaju gubitke od 28 milijardi dinara, na ime smanjenja vrednosti imovine. To se uglavnom odnosi, pretpostavljam da ministar zna, na smanjenje, odnosno otpisivanje potraživanja koja EPS ima za isporučenu struju iz prethodnih godina. To je rezultat u 2014. godini. To je kud i kamo više, nekoliko puta više nego što se sada traži kredit. Što znači, za građane, da je EPS naplatio struju ne bi morao da uzima takav kredit, nego bi mogao i sam da ga finansira. Takođe, u 2015. godini, gubici na ime uglavnom neplaćene struje iznose 19 milijardi dinara, to je 150 miliona evra.

Ovo su vam zvanični finansijski izveštaji, konsolidovanog EPS-a. I onda za 2016. godinu, još uvek nemamo te izveštaje pošto nisu objavljeni u APR-u. On govori da kada postavite nesposobne partijske kadrove da vode javna preduzeća, ovo su rezultati koje dobijamo, onda dobijamo i projekte, koji lepo izgledaju ovako kratko opisani na papiru, bez ikakvih detalja i onda naravno na osnovu toga, u godinama koje dolaze država odvaja novac iz budžeta na plaćanje aktiviranih garancija i ovo očigledno ne prestaje.

Ja sam kao ministar privrede pokušao da dovedem red 2013. godine do početka 2014. godine, nažalost, tada PPB i takođe predsednik Vlade, nisu imali sluha zato što je to stalo na žulj partijskim kadrovima po javnim preduzećima, koji nisu u stanju da troše novac poreskih obveznika u interesu poreskih obveznika. Tako da, očigledno, tu veliku rak-ranu srpske privrede nismo u stanju da rešimo. Interesuje me, zaista, zbog čega detaljni projekti nisu predstavljeni zajedno sa ovim zakonom koji traži garancije od građana Srbije? Zašto nije dat sam sporazum, tekst sporazuma, da bi mogli da se opredelimo, da glasamo i recimo podržimo ako se radi o dobrom projektu?

Takođe, bilo bi jako važno, ovo nije za ministra finansija nego za ministra energetike, da dobijemo izveštaj o tome koliko drugih kredita je uzeo EPS i uzeo EMS za neke kapitalne investicije i da vidimo kako su ti projekti realizovani, kako je novac za te projekte potrošen, da bi mogli onda da ocenimo da li menadžment radi dobro svoj posao i da li izvršna vlast na dobar način kontroliše rad tog menadžera?

Pošto ništa od toga nemamo, nego rasprava u Skupštini bude o tome da se odobre sredstva, a nikada ne bude o tome kako su potrošena sredstva i da li je to urađeno na najbolji mogući način. Zato se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Pa zbog svega toga, imamo i smanjenje plata i smanjenje penzija i povećanje cena struje i svega što je država uradila, samo onaj ključni deo koji bi morala da uradi, a to je uvođenje reda, taj deo se ne dešava.

Što se tiče ovih zajmova, odnosno što se tiče promene Zakona o Agenciji za osiguranje depozita koji omogućava da umesto da novac plasira u inostranstvo, jer trenutno su negativne kamatne stope u određenim zemljama, da taj novac plasira u devizne obveznice Republike Srbije i Narodne banke Srbije.

Pitanje je za ministra finansija, a to nije malo preširoko, jer ni na koji način nije ograničeno, u koju vrstu domaćih deviznih obveznica, koje izdaje Republika Srbija. Novac treba možda da bude uložen, jer ako ovako otvoreno ostavimo, onda se može zaključiti da šta god država ima potrebu može taj novac praktično da nastavi direktno da koristi, umesto da ih čuva za potrebe Agencije za osiguranje depozita. Pa, možemo da dođemo u situaciju da ako je Agenciji potrebno da povuče ta sredstva, država će morati dodatno da zadužuje da bi ta sredstva mogla da isplati Agenciji. Znači, nemamo nikakvo ograničenje.

Pozdravljamo, naravno, napor Ministarstva finansija, odnosno da je uvideo problem sa negativnim kamatnim stopama. Ne znamo zašto se to nije desilo ranije, možda ministar može da kaže par reči o tome, jer ovo je svakako pozitivna stvar. Imamo bojazan, što se tiče kupovine deviznih obveznica Republike Srbije, da praktično taj novac nekako se ne zavrti nazad i bude korišćen za neke druge stvari. Ovde se ne radi samo o ovom ministru i Ministarstvu koje on sada vodi, nego razmišljamo o tome da se radi o nekoj dugoročnoj stvari, da će biti promena ministara i promena vlada, pa možda trenutni ministar finansija ima najbolje namere i ne želi da radi ništa što je pogrešno, ali možda će to naredni raditi, jer imali smo te prilike u prošlosti, pa ako nam zakoni nisu dovoljno precizno i dobro definisani, možemo da dođemo u tu situaciju ponovo.

Da se vratim na osnovne teze. Imamo velike gubitke u EMS-u, nemamo nikakvu kontrolu nad projektima koji se trenutno sprovode. Nemamo nikakvo neslaganje oko toga da je potrebno razvijati „Elektromreže“, niti neslaganja oko toga da je potrebno razvijati, odnosno zaštiti čovekovu životnu okolinu, ali pošto ne znamo ništa o tome kako se do sada troši novac, kako je trošen na sve projekte koji su do sada pokrenuti, tako nemamo ni poverenje da će ovaj projekat, odnosno ova dva projekta za koje podvlačim nema ni sporazuma ni plana projekta, nikakve analize o tome koliko novca će otići stranim dobavljačima i onima koji pružaju usluge, koliko domaćoj privredi, čime će se pomoći BDP, znači ništa od toga nemamo i treba samo da odobrimo ove zahteve za garancije. Tako da se nadam, da će ministri dati odgovore na ova pitanja koja sam postavio. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala.

Naravno, ovde su, kao i svaki put, izrečene potpune neistine. Poslanik se krije iza imuniteta. Kad bude tužan na sudu, onda beži od toga da se pojavi i dokaže ove zaista smešne tvrdnje.

Ja nikada nikoga nisam postavio na čelo bilo kog javnog preduzeća. Ja ne znam kog su kuma izmislili i sve ove ostale priče, tako da bih to stavio potpuno sa strane.

Ono što jeste važno za građane Republike Srbije je da znaju da, recimo, Babić, to je čuveni poslanik SNS, je postavljen na mesto v.d. direktora Koridora. Ja sam siguran da je to jedan od tih divnih konkursa o kojima govori poslanik SNS. Takvih direktora po Srbiji koliko hoćete. Zbog toga nam ide ovako kako nam ide, pošto se nesposobni partijski kadrovi postavljaju na čela svih najvećih javnih preduzeća u Srbiji i praktično ne vode računa o interesima građana Republike Srbije, nego vode računa isključivo o partijskim interesima. To je rak rana srpske privrede. To je razlog zašto su smanjene penzije, to je razlog zašto su smanjene plate. To je taj javašluk koji je na vlasti evo već pet godina.

Inače, EPS je napravio gubitak i 2013. godine, a ove gubitke, o kojima govorim, po osnovu toga da se ne naplaćuje isporučena struja, da ponovim još jednom, 2014. godine je 28 milijardi dinara, to vam je negde oko 240 miliona evra, 2015. godine je 19 milijardi dinara, to je oko 150 miliona evra. Ne znamo koliko će biti 2016. godine, pošto finansijski izveštaji još uvek nisu objavljeni.

Znači, tvrditi danas da u Srbiji partijsko zapošljavanje, koje prati i korupcija, nije centralni problem, je zaista krajnje neozbiljno. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovani građani, dame i gospodo, do sada je poslanička grupa Dosta je bilo 32 puta postavljala pitanja predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, i to predsedniku Vlade Republike Srbije 20 puta i predsednici Skupštine 12 puta, i nijedan od odgovora do sada na ova pitanja nismo dobili. Kada postavimo pitanje, da građani znaju, stručne službe otkucaju to pitanje i upute funkcionerima, u ovom slučaju predsednici Skupštine i predsedniku Vlade, i oni imaju obavezu, po članu 287. Poslovnika, da pismeno odgovore na pitanja u roku od 15 dana, ne usmeno da daju obrazloženja, nego da pismeno odgovore. Ovo su pravila. Ja se nadam da ćemo se svi složiti, ona bi se morala poštovati.

Pitanje za predsednicu Skupštine je – zbog čega ne odgovara na poslanička pitanja poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Pitanje za predsednika Vlade – zbog čega ignoriše pitanje poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Zar ne razumeju da nepoštovanje pravila uvodi jednu jako lošu praksu i šalje signal građanima da neka pravila važe za njih, a ne važe za visoke partijske funkcionere i zvaničnike? Znači, ovo je jako važno pitanje za vladavinu prava i za poštovanje pravila i zakona koja bi morala da se uspostave u ovoj Skupštini.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovani građani, dame i gospodo, do sada je poslanička grupa Dosta je bilo 32 puta postavljala pitanja predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, i to predsedniku Vlade Republike Srbije 20 puta i predsednici Skupštine 12 puta, i nijedan od odgovora do sada na ova pitanja nismo dobili. Kada postavimo pitanje, da građani znaju, stručne službe otkucaju to pitanje i upute funkcionerima, u ovom slučaju predsednici Skupštine i predsedniku Vlade, i oni imaju obavezu, po članu 287. Poslovnika, da pismeno odgovore na pitanja u roku od 15 dana, ne usmeno da daju obrazloženja, nego da pismeno odgovore. Ovo su pravila. Ja se nadam da ćemo se svi složiti, ona bi se morala poštovati.

Pitanje za predsednicu Skupštine je – zbog čega ne odgovara na poslanička pitanja poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Pitanje za predsednika Vlade – zbog čega ignoriše pitanje poslanika iz poslaničke grupe Dosta je bilo? Zar ne razumeju da nepoštovanje pravila uvodi jednu jako lošu praksu i šalje signal građanima da neka pravila važe za njih, a ne važe za visoke partijske funkcionere i zvaničnike? Znači, ovo je jako važno pitanje za vladavinu prava i za poštovanje pravila i zakona koja bi morala da se uspostave u ovoj Skupštini.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Zatim, postavljamo pitanje za predsednicu Skupštine. Imali smo na prethodnom zasedanju jedan razgovor o tome gde se poslanicima iz redova opozicije ne daje pravo na repliku i kada su uvređeni, a predstavnicima vladajuće većine uvek daje pravo na repliku. Onda smo dobili obrazloženje od tada predsedavajućeg potpredsednika Arsića da kada neko nazove poslanika „Saša Kradulović“ ili, recimo, „Saša Rasulović“, da poslanik nema pravo na repliku pošto nije njegovo puno ime i prezime i nije valjda da se prepoznao u tim rečima. Mi mislimo da je to dečije i nezrelo, međutim, dobili smo zvanično obrazloženje potpredsednika Skupštine.
Pitanje za predsednicu Skupštine, ako mi, recimo, sa ove govornice se budemo ponašali isto tako nezrelo, pa budemo govorili o „srpskoj nazadnoj stranci“ ili budemo govorili o „Lažoljubu Arsiću“ ili „Lažoljubu Rističeviću“ ili se budemo obraćali „Kradoljubu Vučiću“, da li će to značiti takođe da vladajuća većina neće dobiti pravo na repliku? Mi mislimo da je ovo neprihvatljivo, da je ovo unižavanje ovog doma i da bi sa ovom praksom trebalo prekinuti i da ne govorimo o tome da po članu 106. ovakve stvari ne bi smele uopšte da se izgovaraju, i po članu 107. Znači, ovo je pitanje za predsednicu Skupštine.



Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Takođe, raspored sedenja u Skupštini je još uvek privremeni. Poslanička grupa Dosta je bilo traži da bude u prvom redu u Skupštini evo već devet, deset meseci. Potpuno se ignoriše naš zahtev. Zbog čega predsednica Skupštine i sekretarijat u potpunosti ignorišu naš zahtev da se donese konačan raspored sedenja? Pored toga, stručnim službama, odnosno saradnicima poslaničke grupe nije dozvoljen ulazak u Skupštinu jer nemaju propusnice, privremene ili stalne. Mi smo do sada više puta do sada tražili te propusnice, a onda Generalni sekretarijat ignoriše naše zahteve i onda ispade da predsednica Skupštine kaže da je u redu, da mogu da dolaze saradnici poslaničkih grupa, a da sekretarijat ne izdaje propusnice.

Molim vas, da nas obavestite, da li će sekretarijat početi da izdaje propusnice ili da obavestite javnost i da im kažete da poslaničke grupe nemaju pravo da dobiju stručne saradnike da im pomažu u radu poslaničkih grupa?

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:32