SAŠA RADULOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 7. juna 1965. u Bihaću (BiH).

U Sarajevu je završio II Matematičku gimnaziju i srednju muzičku školu, a 1989. godine završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer Automatika i elektronika. Napustio zemlju krajem 80-tih. Živeo je i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD.

U periodu od 1990. do 1994.godine radio je u nemačkom preduzeću Simens, u poslovima vezanim za nuklearne elektrane u Nemačkoj, Rusiji i SAD.

Od 1994. do 1996. bio je zaposlen u Antares-EDS-Amdahl-u, u Torontu, kao „rukovodilac razvojnog tima relacione baze podataka“. Od 1996. do 1998. imao je više zvaničnih funkcija u Interpra medicinskoj mreži (Interpra Medical Network), u početku kao potpredsednik za razvoj, a potom i kao jedan od članova Upravnog odbora.

Od 1997. do 2001. imao je funkciju generalnog direktora u kompaniji koja se bavila serverima za slike, TrueSpectre-u.

Zajedno sa kolegama iz kompanije, osmislio je arhitekturu i algoritme koji su obrađivali slike na serverima. Od 2002. do 2006. bio je savetnik više investicionih kompanija.

U Srbiju se vraća 2005. godine. Licencirani stečajni upravnik. Portfolio menadžer. Savetnik Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, američkog Ministarstva pravde, Američke Ambasade, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu.

Zajedno sa timom eksperata držao je treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Bio je konsultant bankama za probleme sa NPL-om. Radio je i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze. Sa timom eksperata držao je kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala.

Za novog ministra privrede postavljen je u rekonstruisanoj vladi Ivice Dačića (2. septembra 2013.godine) zamenjujući na tom mestu bivšeg ministra Mlađana Dinkića. Ostavku na mesto ministra podneo je 24. januara 2014. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine postaje narodni poslanik kao predsednik partije Dosta je bilo.

Tečno govori engleski i nemački jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 199
  • 4
  • 183
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Stara Pazova

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana i 4 sata

Gospodine Raduloviću, ima li nade da posetite Staru Pazovu, i da zajedno sa vašom strankom održite neko predavanje ?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, raspravljali smo, evo, dva dana o predlozima za kandidate za Fiskalni savet, za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije i za Zaštitnika građana i jako je bitno da ponovimo neke ključne stvari o kojima smo ovde danas i juče diskutovali, a to je da proces izbora ovih kandidata je potpuno neadekvatan.

Vladajuća većina je objašnjavala kako ih zakon ne obavezuje na transparentniju i bolju proceduru, proceduru u kojoj će narodni poslanici moći da postavljaju pitanja kandidatima, gde će se zaista raspravljati o njihovim planovima rada i činjenica jeste da u ovom loše napisanom Poslovniku nema ništa o tome, odnosno ne postoji obaveza, ali takođe ne postoji u ovom istom Poslovniku ni zabrana da se kandidati pojave na Odboru, da na odborima odgovaraju na pitanja poslanika, da prilože svoj program rada. Verovatno i svi znate da gde god se prijavite za neki posao da je taj intervju obaveza, izgleda svuda osim u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da, kandidati se nisu ni pojavili na odborima, recimo, kandidati za Fiskalni savet nisu ni došli, kandidati za Odbor za Agenciju za borbu protiv korupcije se nisu ni pojavili. Pojavili su se kandidati za Zaštitnika građana, opet izbegavali pitanja. Predloženi kandidat nije odgovarao na njih i to instruisan od strane predsednika Odbora da to ne čini. Znači, praktično, ovo je jedna velika farsa. Poslanici nemaju mogućnost da vrše svoju ustavnu ulogu, da ispunjavaju zakonsku obavezu i da sa punom odgovornošću biraju kandidate, jer nisu mogli da im postavljaju pitanja. Mnoge stvari su ostale sporne. Na ovakav način stvari ne bi trebalo raditi.

Činjenica jeste, i ono na šta se vladajuća većina uglavnom izvlači, je - ovako je rađeno i ranije, pre 2012. godine. Mi kažemo – ovako je pogrešno. Ako vam Ministarstvo finansija da ovakav jedan predlog za člana Fiskalnog saveta, jedna rečenica, ovde između moja dva prsta se vidi ta jedna rečenica, u kojoj samo kažu ko je kandidat. Isto tako Narodna banka, jedan pasus. Ovim vidite da zaista ne postoji poštovanje ove institucije, da bi minimum minimuma trebao da bude da možemo otvoreno da razgovaramo sa kandidatima o njihovim planovima rada. Pošto ni jedan kandidat taj plan rada nije podneo, poslanici DJB neće glasati ni za jednog kandidata. Moguće je da među njima ima i dobrih kandidata, ali ako toliko ne poštujete Narodnu skupštinu i ne podnesete plan rada, glas sigurno nećete dobiti od DJB. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, danas na ovoj sednici raspravljamo o izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zatim izboru članova Fiskalnog saveta i izboru Zaštitnika građana. To su jako važne institucije sistema i sigurno ćemo se svi složiti da je potrebno da se na ova odgovorna mesta izaberu ljudi sa integritetom, ljudi sa nespornim profesionalnim kvalifikacijama, sa značajnim znanjem i iskustvom kako bi mogli da obavljaju ovako važnu ulogu u društvu.

Svi ćemo se složiti sa tim da je onda potrebno napraviti jednu dobru selekciju, da je potrebno videti kakvi su planovi rada, šta žele da rade na tim mestima, koja im je motivacija da se uopšte kandiduju za ovakve pozicije, odnosno da prihvate da ih kandiduju ovlašćeni predlagači, da nam objasne šta misle odnosno šta žele da rade kako bi građani to mogli da vide.

Ako radimo u interesu građana, a to je nesporna činjenica, ovde smo svi zbog interesa građana, a ne zbog partijskog interesa, je da na ove pozicije, kao i sva druga mesta u društvu, izaberemo najbolje i za ove konkretne pozicije na Narodnoj skupštini je, odnosno samim poslanicima je da se uvere da su kandidati koji su predloženi zaista najbolji, da ih pitaju pitanja, da s njima diskutuju njihove planove rada kako bi mogli uopšte da obave svoju važnu funkciju, a ona je ta da su ih građani izabrali da u Skupštini štite njihove interese i onda u ime građana i da postavljaju sva ova pitanja.

Nadamo se da se slažemo oko ovoga i da se slažemo oko suštine koja danas treba da se reši. Suprotno ovoj suštini je partokratija koja predlaže svoje partijske kadrove bez kvalifikacija i bez znanja na najvažnije funkcije u državi. Kako da utvrdimo razliku suštinski? Suštinski se ta razlika utvrđuje tako što se razgovara sa kandidatima, pravi se intervju, postavljaju se pitanja, oni odgovaraju. Bilo bi jako dobro da su i pre kandidovanja mogli javnosti da predstave i svoje biografije i planove rada, da onda recimo na javnom servisu u nekim emisijama predstave taj svoj plan, da se sučele, da međusobno razgovaraju ti kandidati, da građani mogu da vide koga biraju, da razgovaraju sa medijima i na kraju i sa poslanicima.

Ovaj jedan proces bi nam onda dao najbolje kandidate. Umesto toga dobili smo prijave kandidata koje su podnešene odborima Narodne skupštine, koji nezadovoljavaju ni jedan od ovih uslova. Recimo, za kandidate za Fiskalni savet nisu dostavljene biografije osim za jednog, a ovako vam izgleda jedno obrazloženje ministra finansija koji je predložio jednog člana Fiskalnog saveta. Znači, jedna rečenica. Pročitaću vam da vidite koliko Ministarstvo finansija poštuje narodne poslanike i njihovu ulogu selekcije kandidata.

Kaže, dopisom ste se obratili ministru finansija zahtevom da predloži kandidata za Fiskalni savet, u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, te s tim u vezi predlažem da se za člana Fiskalnog saveta izabere Nikola Altiparmatov. To je sve. Ovoliko i na ovaj način je Ministarstvo finansija obrazložilo svoj predlog člana ovako važne nezavisne institucije sistema.

Ovde imate primer kako to radi Narodna banka. To je takođe jedna rečenica. Jedna trećina te rečenice je navođenje broja Službenog glasnika u kome je objavljen Zakon o budžetskom sistemu. Ovo vam pokazuje kako izvršna vlast i kako institucije poštuju Narodnu skupštinu i kako poštuju ulogu poslanika u odabiru kandidata.

Ovo što je gore od toga je da se na sednici Odbora za finansije ni jedan kandidat nije pojavio. Ni jedan kandidat nije ni dostavio svoju biografiju, niti je dostavio plan rada, niti osvrt na ono što je radio do sada. Ovi kandidati koji su bili u prethodnom sastavu članovi Fiskalnog saveta je predložila prethodna vlast. Tada su izabrani i sada se biraju ponovo, bez ikakvog plana rada.

Da su se slučajno pojavili na tom odboru, ja bih imao mnogo pitanja za njih. Recimo, da li član Fiskalnog saveta podržava protivustavno smanjenje penzija i obrazloženje.

Kada pogledamo smanjenje deficita do koga je nesporno došlo, to je važna stvar i građani to treba da znaju, smanjiti deficit je jako bitno za Republiku Srbiju, međutim pitanje nije da li smanjiti deficit nego kako ga smanjiti. Ako pogledate malo kako je smanjen deficit, smanjen je tako što je država posegla u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Fiskalni savet je ovo podržao i to je jedna pogrešna politika. Dvadeset milijardi dinara uštede tako što je otet novac od penzionera, preko dvadeset milijardi dinara smanjenje plata, 15 milijardi dinara uvođenje akcize za struju, oko 17 milijardi dinara dobit koja ne postoji u javnim preduzećima, koja je povučena i stavljena u budžet. Povučeni su svi porezi, sve naknade, PDV sa 18 na 20%, sa 8 na 10%. Ukupno preko 50 milijardi dinara na takav način. Pitanje je šta je država uradila? Ni reči o tome.

Nismo imali ni priliku da razgovaramo sa kandidatima i da ih pitamo zbog čega s jedne strane podržavaju smanjenje penzija i na ovakav način opterećenje i građana i privrede, a s druge strane država ništa nije uradila da uštedi novac.

Ako pogledate stavke u budžetu, npr. na subvencije godišnje ide preko milijardu evra u konsolidovanom budžetu države, preko milijardu evra. Recimo, od toga je, a predstavnik predlagača je danas o tome govorio, na Fijat 2016. godine otišlo 35 miliona evra, otprilike nekih 12,5 hiljada evra po zaposlenom. Sada ih ima 2833, odnosno u 2016. godini ih je bilo, a godinu pre toga ih je bilo 3300. Znači, smanjenje broja zaposlenih tamo, subvencije su povećane oko devet miliona evra.

Inače, premijerka nas je takođe obavestila da su neto zarade tih zaposlenih 320 evra i da bi valjda radnici trebali time da budu zahvalni za to. S druge strane domaća privreda zapošljava po ceni od 390 evra po zaposlenom, tako da u Fijatu imamo da godišnje na neto zarade jednog zaposlenog Fijat izdvaja 3.800 evra, godišnja zarada, a da od države dobija 12.500 evra, a recimo domaći privrednici dobijaju nula evra subvencija, a s druge strane isplaćuju 4.600 evra godišnje.

Ne znam da li građani znaju takođe da Fijat u Srbiji ne plaća ni jedan porez. Ne plaćaju čak ni doprinose na teret poslodavca.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Ja bih vas zamolio da me ne prekidate, pošto je o Fijatu predstavnik predlagača govorio, tako da imam pravo da se osvrnem na to.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.

Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?

Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.

Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.

Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.

Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.

Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovanje pravila izuzetno važno za funkcionisanje svakog društva, kada pravila krše najvažniji državni funkcioneri, to je znak za veliku zabrinutost i pitanje za sve građane – kako se njihova prava poštuju ako najveći državni zvaničnici ne poštuju pravila?

Mi ova pitanja, evo i danas postavljamo u skladu sa članom 287. Poslovnika, koji kaže da kada se postavi pitanje republičkom funkcioneru, on mora u roku od 15 dana da odgovori pismeno, ne usmeno poslaniku. Do sada sam, odnosno poslanička grupa DJB je do sada postavila 32 puta pitanje predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine na koje do danas nismo dobili ni jedan jedini odgovor. Da građani vide kada postavimo pitanje, ovako usmeno u Skupštini, stručne službe otkucaju, odnosno napišu pismo, pošalju republičkom funkcioneru, na koga se pitanje odnosi, u ovom slučaju predsednici Skupštine ili predsedniku Vlade i oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana. To se do sada nijednom nije desilo.

Da podsetim, 16. novembra smo postavili pitanje predsednici Skupštine – kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika, 16. novembra. Nikakav odgovor nismo dobili.

Poslali smo pitanje kada će biti donet konačan raspored sedenja u Skupštini, gde će poslanici DJB dobiti svoja mesta u prvom redu, koja su dobili od građana na izborima i to se potpuno ignoriše. Ni jedna rasprava se ne zakazuje ovde na predlog opozicije, ni jedan anketni odbor, ni na jednom odboru, ni jednu temu ne možemo da stavimo na dnevni red.

Pitanje za predsednicu Skupštine i predsednika Vlade – zašto krše pravila? Da li razumeju kada se krše pravila, da je to znak i građanima da je sve dozvoljeno i da ničija prava nisu poštovana i neće biti poštovana.

Takođe, juče smo više puta postavili pitanje predsedniku Vlade, od 19. oktobra, u vezi ovog puta od LJiga do Preljine. Naravno, mi mislimo da je jako važno da se grade putevi, ali način na koji se to radi, gde se uzimaju krediti od koje-kakvih zemalja, onda se njihovim firmama daje izgradnja, dok naši podizvođači dobijaju mrvice, jedan pogrešan način da se gradi infrastruktura.

Jer kada uzimate kredit, da gradite put, onda vam je u interesu da većina tog kredita bude potrošena domaće firme, jer time podstičete domaći BDP. Pa, kad se stavi, recimo ugovor da 50% ugovora treba da bude dato domaćim firmama, onda se pronalaze načini kako taj broj da se smanji, a Vlada i ministarstvo nadležno ništa ne rade po tom pitanju.

Tako da smo 19. oktobra postavili pitanje da li je istina da azejberdžanska firma „Azvild“ angažovana na izgradnji puta od LJiga do Preljine, uvozi naftu iz Azejberdžana, bez plaćanja carina, akciza i PDV-a. O kolikoj količini nafte je reč? Da li je istina da tu naftu dalje preprodaju našim podizvođačima po putnim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno?

Složićete se, ovo nije normalno. Na ovakav način, ni u jednoj zemlji, niko ne može da posluje, osim ako se ne radi o korupciji.

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:32