SONJA PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 2010. godine vlasnica je projektnog biroa ARHIDUR. Ima 30 godina radnog iskustva iz oblasti projektovanja kao i koordinacije projektantskih timova. Radila je na preko 100 projekata iz različitih oblasti projektovanja, većina realizovanih.

Učešće na sajmovima ekologije i Salony arhitekture. Član je ekipe Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi na pozivnom konkursu za Savski Amfiteatar u organizaciji SANU.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 146
  • 8
  • 229
  • 8
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Hvala.

Poštovani poslanici, sve nedoslednosti ove vlasti vezane za životnu sredinu i vode mogu da sažmem i da pojasnim u Predlogu izmena i dopuna Zakona o energetici. Iskreno se nadam da ste svi ovu publikaciju pomno pročitali koju smo dobili od tima UN u Srbiji, hvala im još jednom, a tiče se ciljeva održivog razvoja. Znači, tu se, između ostalog, iznosi šta je cilj održivog razvoja, kada je u pitanju obnovljiva energija. Znači, značajno povećati udeo obnovljive energije u globalnom energetskom miksu. Mi jesmo preuzeli obavezu Energetske zajednice da do 2020. godine izgradimo nova postrojenja ukupne snage od 1.000,92 megavata. Međutim, na način kako to pokušavamo da uradimo, izbegavajući vetroparkove, izbegavajući solarne obnovljive izvore energije i fokusirajući se samo na vode, mi zaista to nikada nećemo postići, a trajno ćemo uništiti vode i bujične vodotoke Srbije u zaštićenim područjima.

Ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, to su, između ostalog, naveli u Ministarstvu zaštite životne sredine. Struka kaže – ako bi se izvelo svih 856 objekata, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije iz obnovljivih izvora, ali bi trajno devastirali reke i ceo diverzitet i to bi pogubno uticalo čak i na život ljudi.

Zato pozivam kolege poslanike, pošto se meštani Stare planine, meštani Žagubice, meštani Kopaonika bore za vode svoga kraja, potpomognuti svesnim građanima Srbije, da se i oni pridruže toj borbi, da zaštite vodotoke u zaštićenim područjima, a naročito apelujem na poslanike koji su iz tih krajeva, a zaboravili su da potiču iz tih krajeva, da se potrude za vodotoke iz svojih sredina i da svi zajedno glasamo o zakonu kojim se zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Danas ću postaviti niz pitanja vezanih za problematiku zaštite voda Srbije.

Pred očima narodnih vlasti organi gonjenja koji ne reaguju već dugo kraj savskog nasipa uzvodno od Novog Beograda, divljaju bahati ljudi, ugrožavajući bezbednost čitavog grada, oglušujući se osiono o brojne zakonske propise, Prostorni plan Srbije, Zakon o vodama, Krivični zakon Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine pa i sam Zakon o ozakonjenju. Par stotina ljudi je sagradilo vikendice na tzv. vodnom zemljištu, koje se poklapa sa užom, a negde i sa neposrednom zonom zaštite izvorišta beogradskog vodovoda.

Od 2015. godine, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, Nemanja Stajić, nije odbio ni jedan zahtev za ozakonjenje nezakonito izgrađenih vikendica u koritu reke Save, uzvodno od savskih bokova, bez obzira na činjenicu da vikendice ugrožavaju nasip koji brani od poplava više od 100.000 ljudi u savskim blokovima, kao izvorište vode koju koriste svi Beograđani. Vrhunski stručnjaci u oblasti građevine izjavili su da ova nelegalna gradnja može se okarakterisati kao namerno oštećenje vitalno važnih sistema, čime se ugrožavaju životi i materijalna dobra velikog broja ljudi.

Stoga, vezano za navedenu problematiku, postavljam sledeće pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Sektor za vode, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i aktuelnom gradonačelniku Beogradu.

Da li će zbog nevršenja svoje dužnosti biti smenjen Nemanja Stajić, sa dužnosti sekretara Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, te da li se protiv njega ili nekog drugog odgovornog lica nadležnog za navedenu problematiku podneli krivične prijave po članove 227. i 261. Krivičnog zakona Srbije?

Podsećam, član 261. službeno ili odgovorno lice koje ne preuzima propisane mere zaštite životne sredine ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera za zaštitu životne sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri godine.

Član 227. odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili oštećenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nečinjenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist, ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca pa sve do deset godina.

Sledeće pitanje – ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana na rekama Stare planine, rekama kopaoničkog kraja, Mlavi kod Žagubice i ostalim bujičnim tokovima širom Srbije, može da ugrozi ne samo reke u tim zaštićenim biserima prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci, s tim se slaže i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Nedavno je i ministar Goran Trivan rekao da su male hidroelektrane devastirale životne sredine i uništavaju biodiverzitet u sredinama gde se naprave. Najavljuje da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim sredinama.

O pogubnosti malih hidroelektrana, javnost su upozorili dekani šumarskog, biološkog, rudarskog, geološkog i geografskog fakulteta, univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja. Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bilo uništen najvredniji brdsko-planinski predeo i vodotoci Srbije.

Stoga postavljam pitanja sledećim institucijama: Ministarstvu zaštite – da li su rađene studije uticaja na životnu sredinu, vezane za dobijanje saglasnosti na ove objekte i da li je Ministarstvo na njih dalo saglasnost? Ministarstvu poljoprivrede, Direkcija za vode – da li je i na osnovu čega data vodoprivredna saglasnost za izgradnju ovih objekata? Ministarstvu energetike – da li je zeleni dinar koji se naplaćuje svakom domaćinstvu kroz račun za struju, izvor subvencionisanja povlašćenih proizvođača, što u prevodu znači da građani sami plaćaju subvencionišu povlašćene proizvođače i sami plaćaju devastiranje voda Srbije?

Javnom preduzeću „Srbijavode“ i HMZS i Zavodu za zaštitu prirode, da li su izdali pozitivna mišljenja za izgradnju malih hidroelektrana? Predsedniku opštine Žagubica, gospodinu Safetu Pavloviću, da li je istina da je jedan od investitora malih hidroelektrana „Ribare“ kod Žagubice njegova firma „Deks kompani“?

Još jedno pitanje vezano za vode.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ovo je trenutak da se otvori Poslovnik i da se ukaže na kršenje člana 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poštovani predsedavajući, ovo je trenutak kada treba da počnete da primenjujete član 108. i da se brinete o redu na sednici Narodne skupštine.

Nismo mi ovde u obavezi, niti dužni da slušamo predizborne kampanje, naročito ako su one neistinite, nego da se bavimo zakonima koji su na dnevnom redu, a na dnevnom redu nam j e set zakona iz oblasti prostornog planiranja i građevinarstva i treba da ukažemo građanima Srbije na sve štetne efekte tog zakona. Zato vas molim da preuzmete sednicu i da iskoristite ovaj trenutak da vi počnete da vodite ovu sednicu, jer ovako možemo da pričamo beskrajno i nikada nećemo na pravi način moći da objasnimo građanima Srbije o čemu se zapravo radi u ovim zakonima. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Danas ću postaviti niz pitanja vezanih za problematiku zaštite voda Srbije.

Pred očima narodnih vlasti organi gonjenja koji ne reaguju već dugo kraj savskog nasipa uzvodno od Novog Beograda, divljaju bahati ljudi, ugrožavajući bezbednost čitavog grada, oglušujući se osiono o brojne zakonske propise, Prostorni plan Srbije, Zakon o vodama, Krivični zakon Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine pa i sam Zakon o ozakonjenju. Par stotina ljudi je sagradilo vikendice na tzv. vodnom zemljištu, koje se poklapa sa užom, a negde i sa neposrednom zonom zaštite izvorišta beogradskog vodovoda.

Od 2015. godine, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, Nemanja Stajić, nije odbio ni jedan zahtev za ozakonjenje nezakonito izgrađenih vikendica u koritu reke Save, uzvodno od savskih bokova, bez obzira na činjenicu da vikendice ugrožavaju nasip koji brani od poplava više od 100.000 ljudi u savskim blokovima, kao izvorište vode koju koriste svi Beograđani. Vrhunski stručnjaci u oblasti građevine izjavili su da ova nelegalna gradnja može se okarakterisati kao namerno oštećenje vitalno važnih sistema, čime se ugrožavaju životi i materijalna dobra velikog broja ljudi.

Stoga, vezano za navedenu problematiku, postavljam sledeće pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Sektor za vode, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i aktuelnom gradonačelniku Beogradu.

Da li će zbog nevršenja svoje dužnosti biti smenjen Nemanja Stajić, sa dužnosti sekretara Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, te da li se protiv njega ili nekog drugog odgovornog lica nadležnog za navedenu problematiku podneli krivične prijave po članove 227. i 261. Krivičnog zakona Srbije?

Podsećam, član 261. službeno ili odgovorno lice koje ne preuzima propisane mere zaštite životne sredine ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera za zaštitu životne sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri godine.

Član 227. odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili oštećenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nečinjenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist, ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca pa sve do deset godina.

Sledeće pitanje – ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana na rekama Stare planine, rekama kopaoničkog kraja, Mlavi kod Žagubice i ostalim bujičnim tokovima širom Srbije, može da ugrozi ne samo reke u tim zaštićenim biserima prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci, s tim se slaže i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Nedavno je i ministar Goran Trivan rekao da su male hidroelektrane devastirale životne sredine i uništavaju biodiverzitet u sredinama gde se naprave. Najavljuje da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim sredinama.

O pogubnosti malih hidroelektrana, javnost su upozorili dekani šumarskog, biološkog, rudarskog, geološkog i geografskog fakulteta, univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja. Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bilo uništen najvredniji brdsko-planinski predeo i vodotoci Srbije.

Stoga postavljam pitanja sledećim institucijama: Ministarstvu zaštite – da li su rađene studije uticaja na životnu sredinu, vezane za dobijanje saglasnosti na ove objekte i da li je Ministarstvo na njih dalo saglasnost? Ministarstvu poljoprivrede, Direkcija za vode – da li je i na osnovu čega data vodoprivredna saglasnost za izgradnju ovih objekata? Ministarstvu energetike – da li je zeleni dinar koji se naplaćuje svakom domaćinstvu kroz račun za struju, izvor subvencionisanja povlašćenih proizvođača, što u prevodu znači da građani sami plaćaju subvencionišu povlašćene proizvođače i sami plaćaju devastiranje voda Srbije?

Javnom preduzeću „Srbijavode“ i HMZS i Zavodu za zaštitu prirode, da li su izdali pozitivna mišljenja za izgradnju malih hidroelektrana? Predsedniku opštine Žagubica, gospodinu Safetu Pavloviću, da li je istina da je jedan od investitora malih hidroelektrana „Ribare“ kod Žagubice njegova firma „Deks kompani“?

Još jedno pitanje vezano za vode.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala.

Pitanje postavljam za ministra kulture i informisanja gospodina Vukosavljevića. Upravo aktuelni rezultati konkursa za budžetska sredstva opredeljena za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. godini, kao i informacije u javnosti vezane za taj konkurs dovode u pitanje valjanost i regularnost utroška budžetskih sredstava u oblasti kulture i informisanja. Na konkursu je produkciji G.F.C. doo iz Beograda opredeljeno 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima, a da je pritom kao svoju referencu u zvaničnoj prijavi u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima navela kinematografsko ostvarenje autora Boška Savkovića, te time zloupotrebila tuđe autorstvo.

Prema dokumentaciji dobijenoj na uvid, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. doo iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma „U ime života 1999“, da je za isti film dobitnik nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, kao i da je dobitnik nagrade „Srebrni delfin“ u Kanu. Možda bi ovako data referenca bila komična u nekom filmu, ali zapravo je zabrinjavajuća u realnom životu. Naime, neistina je da je pomenuti film dobio nagradu „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, te zabrinjava činjenica da nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja nisu sa tim upoznati. Istina je da je film „U ime života 1999“ nagrađen Nagradom za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017. godine. Isti film je tokom 2017. godine dobio još devet međunarodnih nagrada, između ostalog i „Srebrnog viteza“ u Moskvi. Takođe zabrinjava činjenica da resorno ministarstvo sa tim nije upoznato.

Na konferenciji za medije upriličenoj zbog predmetnog konkursa, državni sekretar Aleksandar Gajović, između ostalog, izjavio je da reference nisu deo konkursne dokumentacije, kao i da su učesnici potpisali dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrde da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, te celu problematiku prebacuju na privatni spor između Boška Savkovića i produkcije G.F.C. i time zatvorio temu konkursa za medijske sadržaje. Ovim tema, naravno, ne može biti zatvorena, već otvara niz pitanja koja ja upućujem ministru Vukosavljeviću.

Zašto zakonodavac, Ministarstvo kulture i informisanja u ovom slučaju, ne poštuje odredbe zakona koji je doneo, Zakona o autorskim i srodnim pravima? Zašto u Ministarstvu nije izvršena provera podataka konkursnih dokumentacija? Kako je moguće da sporna referenca bude navedena u zvaničnoj prijavi Ministarstva informisanja i kulture u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima, a da to ne bude provereno i da pritom državni sekretar izjavi da reference nisu deo konkursne dokumentacije? Kako je moguće da sredstva budu opredeljena nekom ko je potpisao dokument kojim pod moralnom i pod krivičnom odgovornošću tvrdi da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, a da pritom prisvoji tuđe autorstvo? Profesionalnim udruženjima NUNS i UNS ostavljam na savesti da li će povodom ovog konkursa iskoristiti sva regularna sredstva u zaštiti svoje profesije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić. Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je u 2017. i 2018. godini na ime penala platila za nepovučena sredstva za odobrene kredite kod međunarodnih zajmodavaca oko 4,4 miliona evra. Nažalost, iz tih podataka nije jasno koliko smo za svaki pojedinačni zajam platili penala zbog kašnjenja. Ono što se, međutim, može videti iz dostupnih podataka je da su kašnjenja prošle godine i početkom ove, između ostalih, postojala u povlačenju sredstava za projekte Koridor 10, Železnice Srbije, Putevi Srbije, a na tom spisku su i Javno preduzeće Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti dugo nisu pomerali za mrtve tačke. Naknade kreditorima iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća.

Sve u svemu, krajnji skor je da su građani Srbije, osim kreditima, opterećeni i penalima zbog nepovlačenja sredstava iz kredita, a da se pritom projekti ne završavaju. Stoga pitam premijerku Brnabić - ko je odgovoran za plaćanje penala, kao i za nerealizaciju projekata za koje su odobreni krediti?

Pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, svedoci smo …

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje je za ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Da li je tačno da je kupio kuću u kojoj od 1966. do 1983. godine živeo Aleksandar Leka Ranković, šef tajne službe i ministar policije u nekadašnjoj SFRJ, a čiji je vlasnik sve do nacionalizacije bila Smiljana Čavić? Objekat je u Ulici Andre Nikolića 5, na Senjaku, od 409 kvadrata, sa dva manja objekta od 108 metara kvadratnih, te oko 40 ari placa na ovoj elitnoj lokaciji.

Na tržištu nekretnina, objekat je procenjen svojevremeno na 4,5 miliona evra, da bi 2017. godine njegova cena pala na 3,7 miliona evra i uživa status „Dobro pod prethodnom zaštitom“ u okviru prostorne celine Senjak – Topčidersko brdo – Dedinje.

Ovo zdanje je 2000. godine od Vlade SRJ dobio Olimpijski komitet Srbije, ali ga je prepisao Gradu Beogradu, koji je objekat dao u prodaju kako bi dodatno popunio budžet. U to vreme je gospodin Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda, tako da još jednom pitam gospodina Sinišu Malog, da li je ova, za sada, nepotvrđena informacija tačna i, ukoliko jeste, da li je ovu nekretninu ministar finansija prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, prilikom stupanja na dužnost ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Pitanje za predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković. Već više meseci Narodna skupština Srbije radi bez generalnog sekretara. Prema članu 36. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ukoliko generalnom sekretaru Narodne skupštine funkcija prestane ostavkom ili razrešenjem, do imenovanja novog generalnog sekretara Narodne skupštine dužnost generalnog sekretara vrši njegov zamenik, koga odredi predsednik Narodne skupštine.

Prema članu 37. Poslovnika o radu Skupštine, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine funkcija prestaje danom imenovanja zamenika generalnog sekretara novog saziva Narodne skupštine, ostavkom ili razrešenjem.

S obzirom da sadašnje zamenike generalnog sekretara nije imenovao ovaj skupštinski saziv, već su mimo procedure preuzeti iz prethodnog saziva, možemo konstatovati da mi zapravo nemamo ni zamenike generalnog sekretara, odnosno da su sadašnji zamenici neregularno postavljeni, te Skupština radi na neregularan način, čime se dovodi u pitanje sve odluke koje su u ovom sazivu donete. To je veoma zabrinjavajuće i nezakonito.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, gospođi Maji Gojković – kako je moguće da je ignorisala Poslovnik o radu Narodne skupštine, ugrozivši time regularnost rada ove institucije i da li i kada ima nameru da predloži novog generalnog sekretara, koji bi nakon imenovanja predložio svoje zamenike koje bi imenovala na regularan način Narodna skupština?

Pitanje za predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića – ko komanduje Vojskom Srbije nakon što je načelnik Generalštaba, LJubiša Diković stekao sve uslove za penziju, napunivši 58 godina?

Ovo pitanje je vojni sindikat uputio državnom vrhu, ali ono je ostalo bez odgovora i evo već 20 dana mi zapravo nemamo načelnika Generalštaba.

Sve odluke koje LJubiša Diković potpisuje su nezakonite, jer on, pravno gledano, od 22. maja nije u profesionalnoj vojnoj službi.

Ovo pitanje vojnog sindikata ignorisala je predsednica Odbora za odbranu, Marija Obradović, kao i ministar odbrane, gospodin Vulin. Stoga, postavljam pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću – kako je uopšte moglo da dođe do ovog vakuma vezanog za status načelnika Generalštaba, odnosno da li je doneo konačno odluku o penziji generala Dikovića ili eventualno ukaz o njegovom ostanku na funkciju u periodu ne dužem od dve godine? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81958.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:03