SONJA PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 2010. godine vlasnica je projektnog biroa ARHIDUR. Ima 30 godina radnog iskustva iz oblasti projektovanja kao i koordinacije projektantskih timova. Radila je na preko 100 projekata iz različitih oblasti projektovanja, većina realizovanih.

Učešće na sajmovima ekologije i Salony arhitekture. Član je ekipe Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi na pozivnom konkursu za Savski Amfiteatar u organizaciji SANU.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 136
  • 8
  • 229
  • 8
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.10.2018.

Hvala.

Gospođo Mihajlović, ne može od ovog zakona da se napravi bolji zakon. Ja ću se baviti Zakonom o planiranju i izgradnji i baviću se Zakonom o ozakonjenju.

Moram da naglasim da sam ja profesionalac a vi, zaista je tako, samo gostujete u mojoj struci, i to na najvišem nivou, pa će moje viđenje biti verovatno drugačije od onog koje vi uvek i uvek objašnjavate građanima Srbije, kao što predsednik Srbije priča o svom snu, o lepom životu u Srbiji, tako i vi o ovom zakonu o planiranju i izgradnji pričate o njegovim maksimalno pozitivnim efektima.

Pošto imam više od tri decenije rada u ovoj oblasti, ja sasvim pouzdano mogu da tvrdim, jer se promenilo sedam zakona o planiranju i izgradnju, svaki je bio lošiji od prethodnog, nažalost, da je ovaj vaš ubedljivo najlošiji. Meni je žao zbog toga, jer nam velike probleme stvara u praksi i ja se ne radujem tome što mogu to sada da kažem, mnogo bih više volela da je bolji, međutim, jedino je njemu uspelo da razgradi građevinarstvo. To nijednom drugom nije uspelo, da od inženjera i građevinskih radnika napravi administrativne radnike, da poveća birokratski aparat u službama vezanim za poslove građevinarstva.

Ja moram da objasnim zbog svih ovde, pošto svi veoma jednostavno shvataju građevinarstvo, da to nije samo obična mešavina šljunka, cementa i vode, već predstavlja skup više egzaktnih nauka koje u savršenom skladu postižu velike uspehe u ovoj oblasti. To se u ovom zakonu ni ne naslućuje.

Pisan je kao da mi zapravo, osim jednostavnih stambenih objekata i prefabrikovanih tržnih centara i megamarketa zapravo nemamo nikakve druge objekte, nešto malo o javnim objektima, a svi najzahtevniji objekti su svrstani pod kategoriju inženjerskih objekata, a to su pre svega ovi objekti koji se tiču kapitalnih investicija i koje su zapravo kapitalne investicije i ti infrastrukturni projekti o kojima ste govorili malo čas.

Obzirom da i samo graditeljsko nasleđe predstavlja način života stanovnika neke zajednice, ja moram da kažem da primećujem da kroz ovaj zakon koji je napisan i kroz uopšte gradnju u Srbiji, da znači da je budućnost građana Srbije samo da bivaju u svojim legalno ili nelegalno izgrađenim stanovima i neprestano kupuju po tržnim centrima i megamarketima, kako bi povlašćeni investitori, predvođeni čelnicima države, stekli što veći profit.

Za početak moram da istaknem i ovo. Nema kvalitetnog zakona o planiranju i izgradnji dok se ne reši pitanje restitucije, dok se ne reši pitanje opšte supstitucije drugom zamenskom imovinom, dok se ne reši pitanje konverzije, dok se ne sredi katastar, dok se zemljišne knjige ne upare sa katastrom, dok se faktično stanje i stanje u katastru ne upari. To nije slučaj. Nema tih prostornih i urbanističkih planova koji mogu da ispeglaju nedoslednost katastra, što nas uvodi u sivu zonu planiranja i izgradnje, što mislim da je bio i cilj predlagača ovog zakona.

Bez analize efekata važećeg zakona, mi ulazimo u njegovu izmenu. Istinski efekti u praksi su sledeći. U Srbiji više nema istinske arhitekture, nema više građevinarstva, nema više doslednog planiranja, domaći stručnjaci su angažovani tek kao podizvođači nekih podobnih fantomskih firmi, u Srbiji fali 10.500 građevinskih radnika, nelegalna gradnja buja, otima se javno zemljište, nezavršeni su koridori, ruše se potporni zidovi, 29 žrtava je na gradilištima, saobraćajni kolaps u Beogradu zbog „Beograda na vodi“, nezavršene obilaznice i nerešenog železničkog čvora. Investitorski urbanizam, kako se to sad popularno kaže, inače jedna ozbiljna otimačina zemljišta od javnog značaja, buja i prebacuje se zemljište od javnog značaja u ličnu korist.

Međutim, ono što vi nikako nećete da kažete i što nisam čula do sada ni u jednom komentaru, zašto ovaj zakon, kakav god da je, znači, svaki zakon koji se poštuje bolji je od zakona koji se ne poštuje, zašto on ima bolje efekte na lokalu nego u Beogradu? Šta to čuvate u Beogradu, pa se gradski sekretarijat ponaša kao Bastilja koja drži predmete po šest meseci do godinu dana. Koje to zemljište javne namene i za koga hoćete da sačuvate? Na lokalu to ipak funkcioniše bolje. Bolje funkcioniše i po članu 133, gde dozvole daje Ministarstvo. A zašto funkcioniše bolje? Zato što hoćete da dokažete na projektima koji nisu zaslužili da dobiju građevinske dozvole, a vi ih u Ministarstvu dajete, hoćete da dokažete da opravdavate kapitalne investicije koje se finansiraju iz kredita.

Niz projekata tog tipa bi mogla da navedem jer se upravo bavim kapitalnim investicijama, i onda posle svih, kada zavrtimo celu priču i kada treba da se izvedu objekti, kad se dobiju te građevinske dozvole, vi onda angažujete domaće stručnjake da pokušaju da poprave ono što su uradili oni podobni koji su na namešteni tenderima dobili poslove, jer zna se, objekat kad se izvede on mora da funkcioniše. Znači, mora da ga uradi neko ko to zna.

Što se tiče ovih izmena, mislim da cela ova izmena, ovog zakona ima za cilj da olakša rad pojedinim povlašćenim investitorima i grupacijama, i to naročito u Beogradu. Po pitanju urbanizma, sem kozmetičkih dopuna ili brisanja sumnjivih iskaza, nema novih promena. Novina je izrada urbanističkih projekata kroz koje se može definisati zemljište i javne namene. Ponoviću, zemljište javne neme. Investitor će biti pošteđen troškova preparcelacije, jer će sprovesti postupak izuzimanja javnog od ostalog zemljišta direktno kroz katastar. Ideja je da se kroz urbanističke projekte raskrčmi javno zemljište, i to me niko ne može ubediti da nije, to vidimo svaki dan u Beogradu, i prepakuje u nešto drugo jer direktno se povlađuje ambicijama otimanja neizgrađenog zemljišta opredeljenog za javne namene. Da bi me građani bolje razumeli, ja ću to i da pojasnim.

Naprimer, zemljište javne namene je zemljište koje je predviđeno za škole, za vrtiće. Međutim, kome treba škola u novobeogradskom bloku, primer je zaustavljanje plana detaljne regulacije za blok 70a gde se ukidaju parcele škole i planira stanovanje kapaciteta čak 50.000 kvadrata bruto građevinske površine. Rejon žitelja na ranom javnom uvidu je preko 2.500 primedbi. Naravno, kako će se zaobići, zaobići će se skraćenom procedurom i malim javnim uvidom, koji neće niko propratiti onako kako bi trebalo i tako će biti za blok 30, tako za blok 45. i dalje, gde god postoji neizgrađena škola, vrtić, sve će se to prenameniti u stanovanje, jer u gradnji škole ili vrtića nema finansijskog interesa. To što je ona potrebna građanima Srbije, to što mi pričamo o natalitetu povećanom, to što mi pospešujemo, dajemo podsticaj za povećanje nataliteta, sve to nema veze jer škole, vrtići i jaslice nisu objekti profitabilnog karaktera. Znači, moći će samo da se grade stambeni objekti.

Sledeće što mi smeta u ovom zakonu, to je što sad tu nije mesto nekim problematikama, više im je mesto odredbama u recimo u geodetskim zakonima, Zakonu o ozakonjenju, ukoliko on već postoji, jer to je čitavo uvođenje članova na temu zemljišta za redovnu upotrebu. Ako je temi negde mesto, nije mesto u ovom zakonu, a ako već imamo Zakon o ozakonjenju, i o tome bi trebalo tamo.

Tema je vrlo slična kao ona prethodna i dešavaće se ova matrica, ja ću opet da dam primer iz prakse – sazidao sam magacin od par stotina kvadrata, na primer na gradskom zemljištu, platio sam legalizaciju, imam mogućnosti, zakon mi je to dozvolio, pa ću na temu manipulativnog površine i skladištenja na otvorenom da pripojim tom, inače spornom objektu, još dodatnih 10, 20, 30. ari ili hektar, jer kako da koristim zapravo magacin ako mu ne mogu prići, ne mogu okrenuti, istovariti, znači treba mi manipulativni prostor. Onda će se naravno, sva slobodna površina urbanizovati u nešto i biće izgrađena, što može da bude dobro i lepo, ali ako dobiješ zemlju da koristiš magacin, kako onda možeš na njoj sazidaš stambene objekte. Ko je taj koji je dobio zemlju da uradi objekat određene namene, a može da sam izvrši tu prenamenu.

Znači, ovde u ovim članovima nedostaje odrednica koja se tiče zabrane, i mislim da je to svesno urađeno, jer znači ako vam je dodeljen, ako je vlasnik objekta, dodeljeno mu je zemljište za određenu namenu, on samo može tu namenu na tom zemljištu da sprovede, ne može samoinicijativno da vrši izmenu namene. Znači, nedostaju zabrane. Još jednom ću ponoviti i mislim da je to bila namera predlagača.

O tehničkoj dokumentaciji koja je iscepkana na 100 faza, to ne mogu uopšte da diskutujem, malo bi mi bio i ceo ovaj jedan dan. Ne znam kako se to dobijaju građevinske dozvole bez direktne procene investicije predmera i predračuna. Zašto je bilo potrebno toliko tih faza, osim da se taj birokratski aparat poveća i uopšte mi nije jasno zašto izvođačke projekte ne rade izvođači i prilagođavaju svojoj tehnologiji. To zaista ne bih o tome sada.

Par reči bih o Inženjerskoj komori, ja bih mogla kao član te Inženjerske komore još od 2003. godine, to skoro da su nultene licence, da kažem mnogo i mnogo zamerim, međutim, smatram da ona treba da bude jedno slobodno strukovno udruženje. Ona ne treba da bude formirana kao javno preduzeće i zaista mislim da ako iko treba da određuje da li će se neke licence oduzimati ili neće, to znači da treba da radi 30.000 licenciranih članova Inženjerske komore. Rekli ste da ima 70.000 licenci, to ne znači da je isti broj članova, jer neki inženjeri imaju licence po raznim osnovama.

Znači, ne vidim da može telo neko drugo da se formira, bolje nego što može 30.000 licenciranih inženjera da razmišlja o nekom sankcionisanju nekih zloupotreba profesije. Ako tražite koje su licence te koje su dodeljene svojevremeno i gde ljudi ništa zapravo nisu opravdali te licence, slažem se da tu treba da se izvrši revizija na svakih tri do pet godina, da se vidi ko tu radi, ko ne radi. Najviše ćete naći tih inženjera u javnim preduzećima. Pa, najviše su oni uslovljavali ljudima dobijanje projekata firmama koje ostvare mogućnost dobijanja licence za svoje inženjere u javnim preduzećima koji zapravo ne rade ništa i od struke su odvojeni tri svetlosne godine. Znači, zakopajte malo po javnim preduzećima, razbite te bastilje, te ljude koji zapravo ne rade ništa.

Sud časti, to sam već rekla i oduzimanje licence, ne može da se dešava tako kako odgovara ministrima i ministarstvu da krpe svoje kapitalne investicije. Primer inženjera CIP-a što se tiče čuvene Grdeličke klisure i potpornog zida. Ti su ljudi žrtvovani, uopšte nema dileme. Velika je nepravda urađena prema tim inženjerima. Menjani su im projekti, a da ih niko nije ni pitao da li može da menja projekte, uvođeni su neki projektanti, neka improvizovana rešenja. Prošle godine sam vam postavila to pitanje kada sam bila u Vladičinom Han u zbog svog posla, sa grupom inženjera. Da li smatrate da je to adekvatno rešenje? Svi smo videli šta će se desiti sa tim potpornim zidom koji zapravo i nije potporni zid i nije apsolutno ispravno tehničko rešenje. I, sada treba da odgovaraju inženjeri CIP-a. Što? Zato što su bili bliski prethodnom ministru. Pa, to ne može da bude razlog.

Član 145. za mene je vrlo interesantan ovog zakona i smatram da ne može da se smatra odgovornom država u kojoj investiciono održavanje adaptaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite, zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kao izvođenje radova na investicionom održavanju i adaptaciji, pazite sad, zaštićenoj okoline, kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine rešava nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi predmetni objekat.

Zaobiđeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zaobiđeno Ministarstvo za kulturu i ja pitam sledeće – da li je to vaš plan za Kosovo da o kulturnim dobrima od izuzetnog značaja i kulturnim dobrima upisanih u listu svetske kulturne baštine ne brine Republika Srbija? Pa, eto, saznadosmo taj čuveni plan za Kosovo o kojem mesecima se taji i ćuti. Ako je to plan za Kosovo, ne znam šta smo čekali da saznamo od svih vas. Znači, vi se odričete Kosova i kroz Zakon o planiranju i izgradnji i to na veoma perfidan način.

Zakon o ozakonjenju. Zakon koji ozakonjuje ne poštovanje matičnog Zakona o planiranju i izgradnji mi ne možemo da podržimo, jer ne znamo kako vlast da nateramo da poštuje zakon koji donosi. Efekti zakona su porazni, od donošenja pa do sada novih 1,5 milion objekata koji su nelegalno izgrađeni. Kad dodamo onih 2,5 miliona, znači, dođemo na nekih 3,5 miliona i ako uzmemo da je prosečna porodica tri člana, pa, ispade da svi živimo u nelegalnim objektima, jer sve zovete stambenim objektima. Pa, to nije tačno.

Znači, mnogo je tu objekata koji nisu bili samo rešenje stambenog pitanja. Imamo ski-bife na Kopaoniku. Ja ne razumem kako do sada nije rešen taj problem i zašto se igrate vi i Ministarstvo i ministar Stefanović sa građanima Srbije.

Kako mogu da se grade objekti male hidroelektrane u zaštićenim područjima? Šta je sa sudijama zaštite? Šta je sa sudijama uticaja? Kako to može sve da se izgradi tako i tamo? Vi to sve hoćete kroz ovaj zakon. Ovakav način ne može da bude način rešenja pitanja nelegalnih objekata. Razumem da ste imali zatečeno stanje. Razumem da treba rešiti i taj problem, ali ovo nije način da se reši taj problem.

Znači, u Srbiji nema razumevanja za građane od reda, one koji poštuju zakon, a ima razumevanja za one koji ga ne poštuju i rade, grade nelegalno.

Znači, imamo večite studente, večitu legalizaciju i ona će se pomerati, zato što inspekcija ne radi svoj posao. Dajte da to jednom kažemo.

Kažete u objašnjenju zakona da imate malo inspektora. Zašto imamo malo inspektora? Zašto inspekcija ne radi svoj posao, zašto se ne obustavlja bespravna gradnja, nego dozvoljavamo, vrlo svesno smo dali mogućnost da ljudi grade ogromne, na desetine hiljada kvadrata. Imaćete još malo razumevanja.

Stav 5. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji može da reši neke probleme. Zašto se ne uvećava porez za neizgrađeni objekat, za stepen nezavršenosti tog objekta, pa da vidim ko će da ostavi objekte od 40.000 kvadrata nezavršene po Beogradu. Neka se uveća poreska osnovica za stepen nezavršenosti objekta.

Mi imamo rugla po Beogradu, zato što smo dozvolili da ti objekti stoje beskrajno i produžavamo tu legalizaciju u nedogled. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Gospodine Trivan, kada sam u načelu diskutovala o ovom zakonu, ostali ste mi dužni odgovor, ja sam ga doduše, u sledećoj formi postavila, da me razuverite i želela sam da me razuverite ako smatrate da nisam u pravu.

Između ostalog, iznela sam sve razloge zbog kojih ne možemo prihvatiti ovaj zakon i naravno ovaj prvi član, jer za sve članove smo smatrali da treba da se brišu. Brišu se zato što smatramo da je to privremeno jedno rešenje, a kod nas je običaj, da privremena rešenja postaju trajna rešenja, a mi se zalažemo za sistemsko rešenje u oblasti zaštite životne sredine. Za to sistemsko rešenje su potrebna ozbiljna sredstva, nedovoljna su ova sredstva koja se sa ovim zakonom predlažu.

Znači, to je ono što može samo privremeno da reši problem, ali zaista, suštinski, sistemski problem za koji treba ozbiljna finansijska konstrukcija, za koji treba da se zalaže cela ova Vlada, mi nismo uspeli da pronađemo u ovom zakonu. Znači, budžet od 0,4% ne može biti dovoljan. Ako kažemo da je on indikator ministarstva u lancu vlasti, ispada da je Srbiji životna sredina na poslednjem mestu, i meni je zbog toga izuzetno žao.

Ministarstvo finansija, kao što sam već rekla, izbegava da da finansijsku konstrukciju, jedan ozbiljan plan finansiranja, kako bi se predvidelo sve što je potrebno u zaštiti životne sredine i kako bismo na kvalitetan način pripremili Poglavlje 27 za otvaranje. Znači, on ni ne prisustvuje na sastancima za pregovaračku poziciju, lično sam se uverila da ne prisustvuju. Ne funkcioniše komunikacija između vaših državnih sekretara po ovom pitanju, po pitanju finansiranja svih elemenata iz oblasti zaštite životne sredine, a na terenu se dešava svašta u ovoj oblasti.

Znači, zakonodavstvo i sve lepe želje i sve što hoćemo su jedna priča. Ja, sam čovek iz prakse i za mene je istina ono što se dešava na terenu. Često razmišljam, i to je pitanje koje isto mogu da vam postavim, da li razmišljate o reviziji statusa nacionalnih parkova? Znači, to je jedna ozbiljna tema, jer neki nacionalni parkovi nisu zaslužili taj status, obzirom da su napadnuti svi prirodni resursi u tim nacionalnim parkovima, i ti prirodni resursi se tretiraju kao roba od koje treba za što kraće vreme što veću korist dobiti. Znači, to je nedopustivo i zbog toga se zalažemo da imamo jedno sistemsko rešenje.

DŽaba nama protokoli o vodama, džaba nama konvencije o predelu, džaba nama inspar direktiva, koja je poslužila nama kao podloga za zakone u geoprostornim podacima. Sve to nama ništa ne znači, ako to ne implementiramo na teren, u praksu.

Ono što se ovde često pominje to je ta čuvena granica, o kojoj ste na početku pričali, između Hrvatske i Srbije. Ne znam zašto se kolege poslanici čude, verovatno nisu upućeni. Znači, poslednji državni premer je urađen 1981. godine i to u delu katastra. U delu koji se odnosi na državnu granicu nikada nije urađen. Znači, mi nemamo definisanu državnu granicu, zapravo, nigde. To nije za vas pitanje, ali ste vi deo vlasti, znači i vi ste što se toga tiče nadležni. Tako da ja o državnim granicama ne bi mnogo diskutovala, dok se ne definiše ta državna granica jednim ozbiljnim državnim premerom.

Sada bih vas molila da mi odgovorite na ono što je najbitnije - šta Ministarstvo radi na sistemskom rešenju zaštite životne sredine i da li razmišlja o reviziji statusa nacionalnih parkova? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala vam.

Ko o čemu, ja o sredstvima i sistemskom rešenju. Gospodine Trivan, okvirna procena je da je 300 miliona godišnje potrebno uložiti u oblast životne sredine iz nacionalnih izvora kako bi se moglo očekivati da nam EU da drugu polovinu bilo kroz različite oblike sufinansiranja ili kroz projekte EU. Kada budemo dosegli ovaj nivo finansiranja možemo očekivati podršku EU. Međutim, mislim da do tada ponovo uspostavljen Zeleni fond sa svega, mislim da je negde, vi me ispravite ako grešim, 25 miliona dinara godišnje ne može ni približno da funkcioniše kao nekadašnji Fond za zaštitu životne sredine. Samim tim što je zamišljen kao jedna budžetska linija i tako nije operativan. Tako da se očekuje neka nova uredba koja bi ovo pitanje rešila.

Zato smatramo da ove izmene su nedovoljne, jer Zeleni fond treba da se upodobi da bude funkcionalan i operativan. On na ovaj način nije funkcionalan i operativan i kao što rekoh ni približno ne funkcioniše kao nekadašnji Fond za zaštitu životne sredine. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala.

Pitanje postavljam za ministra kulture i informisanja gospodina Vukosavljevića. Upravo aktuelni rezultati konkursa za budžetska sredstva opredeljena za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. godini, kao i informacije u javnosti vezane za taj konkurs dovode u pitanje valjanost i regularnost utroška budžetskih sredstava u oblasti kulture i informisanja. Na konkursu je produkciji G.F.C. doo iz Beograda opredeljeno 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima, a da je pritom kao svoju referencu u zvaničnoj prijavi u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima navela kinematografsko ostvarenje autora Boška Savkovića, te time zloupotrebila tuđe autorstvo.

Prema dokumentaciji dobijenoj na uvid, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. doo iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma „U ime života 1999“, da je za isti film dobitnik nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, kao i da je dobitnik nagrade „Srebrni delfin“ u Kanu. Možda bi ovako data referenca bila komična u nekom filmu, ali zapravo je zabrinjavajuća u realnom životu. Naime, neistina je da je pomenuti film dobio nagradu „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, te zabrinjava činjenica da nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja nisu sa tim upoznati. Istina je da je film „U ime života 1999“ nagrađen Nagradom za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017. godine. Isti film je tokom 2017. godine dobio još devet međunarodnih nagrada, između ostalog i „Srebrnog viteza“ u Moskvi. Takođe zabrinjava činjenica da resorno ministarstvo sa tim nije upoznato.

Na konferenciji za medije upriličenoj zbog predmetnog konkursa, državni sekretar Aleksandar Gajović, između ostalog, izjavio je da reference nisu deo konkursne dokumentacije, kao i da su učesnici potpisali dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrde da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, te celu problematiku prebacuju na privatni spor između Boška Savkovića i produkcije G.F.C. i time zatvorio temu konkursa za medijske sadržaje. Ovim tema, naravno, ne može biti zatvorena, već otvara niz pitanja koja ja upućujem ministru Vukosavljeviću.

Zašto zakonodavac, Ministarstvo kulture i informisanja u ovom slučaju, ne poštuje odredbe zakona koji je doneo, Zakona o autorskim i srodnim pravima? Zašto u Ministarstvu nije izvršena provera podataka konkursnih dokumentacija? Kako je moguće da sporna referenca bude navedena u zvaničnoj prijavi Ministarstva informisanja i kulture u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima, a da to ne bude provereno i da pritom državni sekretar izjavi da reference nisu deo konkursne dokumentacije? Kako je moguće da sredstva budu opredeljena nekom ko je potpisao dokument kojim pod moralnom i pod krivičnom odgovornošću tvrdi da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, a da pritom prisvoji tuđe autorstvo? Profesionalnim udruženjima NUNS i UNS ostavljam na savesti da li će povodom ovog konkursa iskoristiti sva regularna sredstva u zaštiti svoje profesije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić. Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je u 2017. i 2018. godini na ime penala platila za nepovučena sredstva za odobrene kredite kod međunarodnih zajmodavaca oko 4,4 miliona evra. Nažalost, iz tih podataka nije jasno koliko smo za svaki pojedinačni zajam platili penala zbog kašnjenja. Ono što se, međutim, može videti iz dostupnih podataka je da su kašnjenja prošle godine i početkom ove, između ostalih, postojala u povlačenju sredstava za projekte Koridor 10, Železnice Srbije, Putevi Srbije, a na tom spisku su i Javno preduzeće Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti dugo nisu pomerali za mrtve tačke. Naknade kreditorima iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća.

Sve u svemu, krajnji skor je da su građani Srbije, osim kreditima, opterećeni i penalima zbog nepovlačenja sredstava iz kredita, a da se pritom projekti ne završavaju. Stoga pitam premijerku Brnabić - ko je odgovoran za plaćanje penala, kao i za nerealizaciju projekata za koje su odobreni krediti?

Pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, svedoci smo …

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje je za ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Da li je tačno da je kupio kuću u kojoj od 1966. do 1983. godine živeo Aleksandar Leka Ranković, šef tajne službe i ministar policije u nekadašnjoj SFRJ, a čiji je vlasnik sve do nacionalizacije bila Smiljana Čavić? Objekat je u Ulici Andre Nikolića 5, na Senjaku, od 409 kvadrata, sa dva manja objekta od 108 metara kvadratnih, te oko 40 ari placa na ovoj elitnoj lokaciji.

Na tržištu nekretnina, objekat je procenjen svojevremeno na 4,5 miliona evra, da bi 2017. godine njegova cena pala na 3,7 miliona evra i uživa status „Dobro pod prethodnom zaštitom“ u okviru prostorne celine Senjak – Topčidersko brdo – Dedinje.

Ovo zdanje je 2000. godine od Vlade SRJ dobio Olimpijski komitet Srbije, ali ga je prepisao Gradu Beogradu, koji je objekat dao u prodaju kako bi dodatno popunio budžet. U to vreme je gospodin Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda, tako da još jednom pitam gospodina Sinišu Malog, da li je ova, za sada, nepotvrđena informacija tačna i, ukoliko jeste, da li je ovu nekretninu ministar finansija prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, prilikom stupanja na dužnost ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Pitanje za predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković. Već više meseci Narodna skupština Srbije radi bez generalnog sekretara. Prema članu 36. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ukoliko generalnom sekretaru Narodne skupštine funkcija prestane ostavkom ili razrešenjem, do imenovanja novog generalnog sekretara Narodne skupštine dužnost generalnog sekretara vrši njegov zamenik, koga odredi predsednik Narodne skupštine.

Prema članu 37. Poslovnika o radu Skupštine, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine funkcija prestaje danom imenovanja zamenika generalnog sekretara novog saziva Narodne skupštine, ostavkom ili razrešenjem.

S obzirom da sadašnje zamenike generalnog sekretara nije imenovao ovaj skupštinski saziv, već su mimo procedure preuzeti iz prethodnog saziva, možemo konstatovati da mi zapravo nemamo ni zamenike generalnog sekretara, odnosno da su sadašnji zamenici neregularno postavljeni, te Skupština radi na neregularan način, čime se dovodi u pitanje sve odluke koje su u ovom sazivu donete. To je veoma zabrinjavajuće i nezakonito.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, gospođi Maji Gojković – kako je moguće da je ignorisala Poslovnik o radu Narodne skupštine, ugrozivši time regularnost rada ove institucije i da li i kada ima nameru da predloži novog generalnog sekretara, koji bi nakon imenovanja predložio svoje zamenike koje bi imenovala na regularan način Narodna skupština?

Pitanje za predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića – ko komanduje Vojskom Srbije nakon što je načelnik Generalštaba, LJubiša Diković stekao sve uslove za penziju, napunivši 58 godina?

Ovo pitanje je vojni sindikat uputio državnom vrhu, ali ono je ostalo bez odgovora i evo već 20 dana mi zapravo nemamo načelnika Generalštaba.

Sve odluke koje LJubiša Diković potpisuje su nezakonite, jer on, pravno gledano, od 22. maja nije u profesionalnoj vojnoj službi.

Ovo pitanje vojnog sindikata ignorisala je predsednica Odbora za odbranu, Marija Obradović, kao i ministar odbrane, gospodin Vulin. Stoga, postavljam pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću – kako je uopšte moglo da dođe do ovog vakuma vezanog za status načelnika Generalštaba, odnosno da li je doneo konačno odluku o penziji generala Dikovića ili eventualno ukaz o njegovom ostanku na funkciju u periodu ne dužem od dve godine? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

Hvala.

Moja pitanja su za premijerku Brnabić i molila bih je da mi odgovori.

Na sednici Narodnog konventa o EU koja je održana u Skupštini Republike Srbije 22. aprila 2018. godine, sa temom Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije izjavili ste da Vlada nema kapacitete da odgovori na izazove sa kojima se suočava. Ako je to istina, postavlja se onda pitanje zašto se odlaže sa najavljenom rekonstrukcijom Vlade? Smatramo da je rekonstrukcija neophodna jer Vlada zaista ne funkcioniše kao tim, kako ste i sami izjavili u najavi rekonstrukcije. Ministri daju oprečne izjave o rekonstrukciji. Ministar Dačić da on ništa ne bi menjao, ministar LJajić da mu je laknulo što neće biti rekonstrukcije, ministarka Mihajlović da je uvek spremna za rekonstrukciju, a za ministra Vujovića ne znamo ni da li je još uvek ministar ili je dao ostavku, o čemu u javnosti kruže za sada nepotvrđene informacije.

U parlamentu dugo nije bio prisutan da obrazloži zakone i kredite na kojima stoje njegovi potpisi. Nadamo se da neće netragom nestati bez obećanog završnog izveštaja o finansijskim sredstvima.

Vezano za pomenutu sednicu Nacionalnog konventa EU. Na konferenciji za medije izjavili ste da vas ne interesuju ocene već preporuke. Ja ću iščitati neke od ocena za koje ste izjavili da vas ne interesuju.

Vladajuća većina sprečava osnovnu ulogu parlamenta razmatranje, odnosno razmatranje predloženih zakona. To se dešava i na ovoj sednici. Napominjem da su zakoni javna stvar, te da se tiču cele javnosti i da o njima treba da raspravljaju svi poslanici ovde prisutni.

Snažan pritisak na pravosuđe, široko rasprostranjena korupcija, sve veća zabrinutost zbog situacije u medijima, odnosno slobodi govora, svođenje nezavisnih tela na dekor i politizacija državne uprave. Smatramo da je vaša izjava u potpunosti oprečna proklamovanom stavu da je cilj ove Vlade ulazak u EU, te smatramo da je potrebno da nam je pojasnite.

Da li je tačno da je zbog loših rezultata u oblasti protiv pranja novca, zbog čega smo se našli na crnoj listi FATF-a, kao i u oblasti vladavine prava odnosno pravosuđa Vlada angažovala konsultante Svetske banke, iako je to tačno, koliko takav angažman košta građane Srbije pošto je poznato da su cene takvih usluga izuzetno visoke?

Kada će biti pripremljen i stavljen na dnevni red Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u smislu opšte supsititucije drugom zamenskom imovinom? Napominjem da je Vlada izjavila da će po ovom pitanju biti veoma efikasna i najavila ovaj zakon decembra 2017. godine.

Pitanja koja sam postavila kao…

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81958.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:03