SONJA PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 2010. godine vlasnica je projektnog biroa ARHIDUR. Ima 30 godina radnog iskustva iz oblasti projektovanja kao i koordinacije projektantskih timova. Radila je na preko 100 projekata iz različitih oblasti projektovanja, većina realizovanih.

Učešće na sajmovima ekologije i Salony arhitekture. Član je ekipe Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi na pozivnom konkursu za Savski Amfiteatar u organizaciji SANU.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 103
  • 7
  • 115
  • 8
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Hvala.

Naslušasmo se danas ovde svega i svačega. Meni je žao što još ovoliko amandmana nisu podneli poslanici, jer imamo onu situaciju – Prvi put s ocem na jutrenje. Znači, moj prvi amandman u životu, očekujem da svako od vas to opiše jednoga dana, da bi to moglo da uđe u anale.

Što se tiče ovih sredstava, vezano za ovaj član zakona, vi ste upravo rekli, gospodine ministre, da se dozvoljava mogućnost evidentiranja na jednom mestu. Međutim, do sada ja zaista nisam shvatila kako sve to funkcioniše, jer upravo smo se naslušali hvalospeva, recimo, iz oblasti infrastrukture, gde se uzimaju veliki krediti, gde imamo sredstva za koja ne znam kako su potrošena, recimo, saobraćajna infrastruktura, Koridor 10, Koridor 11, železnice i gde mi po ovom novom budžetu imamo opet opredeljena sredstva od 5,2-5,3 milijarde evra, kao da prethodno nismo uopšte uzimali kredite.

Znači, nije baš da se sve zna. Imamo neke priče vezane za Koridor 11, da je za deonicu Ub-Lajkovac kriv prethodni ministar, imamo neke tužbe koje su, pretpostavljam, samo koalicioni sporazumi, za koje ne znamo kako funkcionišu i uopšte da li su istine, ali, zapravo, smatramo da su sredstva potrošena. Jer, ti koridori, toliko su probili sve rokove realizacije, da li je u pitanju Koridor 10, Grdelička klisura, koja se izvodi već pet godina, zato što je zahtevna i zato trebaju veća sredstva. To ne može da bude tačno. Evo, Crnogorci su napravili most najveći u Evropi, kroz Kanjon Morače, za samo dve godine. Hajte malo da budemo realni.

Koridor 11 – katastrofa. Znači, tu ništa nije urađeno sem one nesrećne deonice LJig-Preljina.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Hvala.

Gospodine Vujoviću, ja sam vas zaista smatrala za ozbiljnog čoveka i stručnu osobu. Zaista ne znam ovaj zakon odakle je došao ovaj član 1, koji za mene predstavlja sivu zonu nagrađivanja nezaslužnih ili možda zaslužnih, ali mi ne znamo koji su to zaslužni. Znači, došli smo u situaciju da treba da se izglasa neki zakon gde mi apsolutno ne znamo o čemu se tu radi.

Apsolutno smatramo neprimerenim da uopšte i raspravljamo o ovako nečemu. Ako se pojavio neki prostor, kako je u ovom članu, u Predlogu zakona o izmenama budžetskog sistema, odnosno kako ga mi doživljavamo, o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, odnosno kako ga mi doživljavamo kao rebalans budžeta, pojavio neki prostor. Ne znam kakav je to prostor i smatramo da je potpuno neprimereno da se on daje za jednokratnu pomoć, nagrade za koje ne znamo koje su nagrade.

Znači, ovo bi moralo vrlo jasno da nam obrazložite o čemu se radi, da bi uopšte mogli o ovome da raspravljamo, jer zaista taj rebalans koji smo i očekivali prošle godine, jer su se formirala nova ministarstva, jer su se formirale nove agencije i mogu da zamislim da je tu bili čak i potrebe za novim zaposlenima. To je sve odloženo za 1. januar 2018. godine i sada imamo situaciju koga nagrađujemo? LJude koji su možda radili tu, a mi ne znamo? Partijske kadrove koji su tu zaposleni ili možda su ljudi koji su zaista po potrebi radili. Mi ne znamo o čemu se ovde radi. Ja sivlji član nekog zakona nisam do sada videla i apsolutno smatramo da ga treba brisati. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Hvala.

Povređen je član 106. gde govornik, odnosno govornici, jer to već traje duže, mogu da govore samo o tački dnevnog reda, o amandmanu.

Mi već duže vreme slušamo ovde hvalospeve, analize prošlih i sadašnjih vlasti, uporedne analize, samo ne slušamo ništa o članu 1. Uopšte ne shvatam, poštovana predsedavajuća, kako vi to dozvoljavate? Dobro ste skuvali ovu sednicu i sada će ministar biti dovoljno kažnjen što će slušati sve ove recitacije, ali molim vas da ipak to bude u nekim okvirima i da se držimo tog člana, pa nek te varijacije budu u okviru tog člana.

Imaju svi pravo da daju svoje amandmane, ali barem neka se drže člana na koji su dali amandmane, jer ovako možemo beskrajno da sedimo. Mi sedimo ovde samo da bi ispoštovali iluziju demokratije, kompletna opozicija, i da ne pomisle građani Srbije da je jednoumlje normalan način ponašanja, jer nije.

Znači, molim vas još jedom da opomenete poslanike koji će u daljem nizu da govore da budu u okviru tačke o kojoj raspravljamo. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 14 odgovornih lica, na čelu sa bivšim ministrom Milutinom Mrkonjićem, a vezano je za deonicu Ub-Lajkovac na Koridoru 11.

Ova deonica dužine 12,5 kilometara, od kojih, po ministarkinim izjavama, 4,5 nije u funkciji zbog propusta u toku izvođenja. Deonica je finansirana u potpunosti iz budžeta Srbije, što u prevodu znači da su je finansirali građani Srbije. Da li su optužbe ministarke Mihajlović opravdane, ostavićemo nadležnim pravosudnim organima da se time bave.

Nas u ovom trenutku interesuje da li je koalicioni sukob oko sporne deonice Ub-Lajkovac još jedan u nizu isceniranih, kako bi se dobio izgovor i skrenula pažnja javnosti sa kašnjenja radova na deonicama Obrenovac-Ub, odnosno Lajkovac-LJig?

Najavljeni rok za završetak radova na ovim deonicama je novembra 2017. godine, znači, evo ovih dana.

Moja pitanja glase: da li će rok na ovim deonicama biti ispoštovan? Ukoliko se rok probija, zašto kasne radovi na navedenim deonicama i ko je krivac za kašnjenje, ukolikodo njega dođe?

Pitanje za ministra turizma i telekomunikacija, gospodina Rasima LJajića i premijerku Anu Brnabić. Već danima ne jenjava štrajk u „Poštama Srbije“ i to se u parlamentu ne sme ignorisati. Zaposleni u „Poštama Srbije“ predstavnicima vlasti su sa protesta poslali poruku da im se vrati ono što im je, kako tvrde, oteto. Kažu da su im plate niže od republičkog proseka i da su nezadovoljni rukovodstvom u preduzeću. Obećanjima Vlade ne veruju.

Pitanje glasi – šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktorki gospođi Petrović istekao mandat pre dva meseca?

Pitanje za gradonačelnika Beograda gospodina Sinišu Malog. Mi još uvek ne znamo koji je kompletan idiot u Hercegovačkoj ulici rušio noću, ali sasvim je izvesno ko zagorčava život građanima Beograda danas. Gospodin Siniša Mali je prilikom otvaranja ulice Vojvode Stepe svojevremeno izjavio – obesite me ako pogrešim na Slaviji. Užasna retorika, jer građani Beograda nisu divljaci i naravno da ga obesiti neće, ali je pogrešio na Slaviji, Pionirskom parku, Ruzveltovoj, Brankovom mostu, Kosančićevom vencu, Skadarliji, kao i „Beogradu na vodi“, za koji postoji opravdana sumnja da će postati zbratimljeni grad sa Atlantidom. Pogrešio je, i to mnogo. Pogrešio je i zato što je pustio struku niz vodu. Pogrešio je zato što smatra da su građani Srbije naivni i da nisu svesni da se u Beogradu upumpavaju pare iz budžeta.

Pogrešio je i zato što smatra da su Beograđani naivni i da mogu da kao ozbiljnu rekonstrukciju, revitalizaciju grada prihvate najednostavnije građevinske radove na kojima se zarađuje mnogo, a koji se sastoji od nešto peska ili betona kao podloge, nešto granitnih ploča, a nadam se i kaldrme za popločavanje, nešto malo travnatih tepiha, par drvenih klupa i mnogo više od svega, novogodišnjih ukrasa, za koje je u poslednje tri godine dato nedopustivih četiri miliona evra za nabavku i reparaciju istih. Primera radi, budžet jednog Varvarina otprilike toliko iznosi.

Kao narodni poslanik, kao građanka Beograda, i profesionalno kao arhitekta, smatram da takve greške Beograd nije zaslužio, kao i da građani Srbije nisu zaslužili da plaćaju predizborne nervozne pokušaje gradskih vlasti da u roku od par meseci urade sve ono što nisu uradili u proteklim godinama.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje gospodinu Siniši Malom – zašto se gradska uprava ne bavi fundamentalnim problemima Beograda, kao i preduzetim ugovornim obavezama vezanim za „Beograd na vodi“? Da li priželjkuje poraz na beogradskim izborima kako bi sve preuzete ugovorne obaveze ostavili novim vlastima kao vruć krompir, pritom im odsecajući sredstva iz budžeta Republike, koja sada nemilice pristižu?

Pitanje za kolegu poslanika dr Aleksandra Martinovića, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja, iz tog razloga predsedavajućem Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću, postavljam pitanje – molim gospodina Martinovića za jedan od ponuđenih odgovora zašto još uvek ova radna grupa nije počela sa radom? Pod a) nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja, nikada neće početi…

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2017.

Na trećem vanrednom zasedanju postavila sam tri pitanja, dobila odgovor na jedno. Zahvaljujem se ovom prilikom ministru finansija, gospodinu Vujoviću na odgovoru. Podsećam ministra Zorana Trivana da ministrovanje podrazumeva poštovanje Skupštine, te stoga očekujem odgovor na pitanje vezano za Beljaricu.

Ignorisano sveobuhvatno pitanje koje sam postavila premijerki, aktuelnom gradonačelniku Beograda i, naravno, neizostavnom predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, rodonačelniku ideje o Beogradu na vodi, postavljam ponovo preformulisano u skladu sa aktuelnim dešavanjima u Beogradu. Ugovorom o Beogradu na vodi Srbija se obavezuje da do decembra 2019. godine izradi kompletnu primarnu infrastrukturu potrebnu za celovit projekat do dva miliona kvadratnih metara. To, između ostalog, podrazumeva - završetak kanalizacionog interceptora, završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, izradu prve linije metroa bez koje nije moguće rešiti saobraćaj za Beograd na vodi, izradu tunela ispod terzijskog grebena od Savskog venca do Dorćola, jedan most na Savi i jedan most na Dunavu kod Vinče, izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, u Zemunu, u Makišu i na Karaburmi, proširenje i zaštita pogona vode u Makišu, jer Beogradu na vodi treba 25 miliona litara vode dnevno.

Jasno je da ovoliki deo posla nije moguće obaviti za preostale dve godine, jer ništa još nije ni počelo. Jasno je da sve ovo stoji kao obaveza Srbije. U Ugovoru sa arapskim partnerom u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze arapski partner ima pravo da pokrene arbitražu pred Sudom u Beču za uskraćivanje planiranog profita.

Moje pitanje glasi – zašto se gradska uprava bavi dečijim igrama i kozmetičkim intervencijama u prestonici, pravi muzičku fontanu, jarbol nad jarbolima, površinske i isključivo vidnim izmenama saobraćajne infrastrukture, umesto grejanja stanova pali novogodišnju rasvetu, sklapa novi netransparentni kapitalni ugovor za deponiju u Vinči, umesto da se bavi ozbiljnim, već preuzetim obavezama i stvarnim potrebama Beograda? Nepoštovanje tih obaveza plaćaće više generacija građana Srbije, te će nas stoga ove predizborne čarolije koštati veoma mnogo.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović. Gospođa Mihajlović je nedavno u javnosti izjavila da što se nje tiče Koridor 10 je završen. Šta uopšte znači ovakva izjava? Koridor 10 nije čak ni njena ideja, a kamoli njeno vlasništvo da može da daje ovakve neozbiljne izjave. Velika je neistina da je Koridor 10 i blizu završetka na spornoj deonici kroz Grdeličku klisuru. Ovo bi mogli da potvrde kada bi htele i kolege poslanici, koji su iz tih krajeva Srbije. Zašto građanima Srbije kolege poslanici iz tih krajeva ne daju pravu informaciju o stepenu završenosti radova na Koridoru 10, ostavljam njima na savesti.

Obilazeći Koridor 10, ne kao slučajni turista na putu do mora, već kao poslanica poslaničkog Kluba samostalnih poslanika koji direktno na terenu prikupljaju podatke, zaključila sam sledeće – deonica Grdelica – Caričina dolina, Vladičin Han, kako reče ministarka – što se tiče mene i tima ozbiljnih inženjera koji su zajedno sa mnom obišli trasu ove deonice, neće biti u potpunosti realizovana za minimum još dve godine od ozbiljnog dinamičkog plana realizacije. To, zapravo, znači da su svi rokovi koji su do sada davani od strane ministarke Mihajlović i drugih političara bili plod nerealnih procena i zavaravanja građana Srbije.

Poslednjih pet godina slušamo izgovore o najtežoj deonici u istoriji Evrope, deonici kroz Grdeličku klisuru. Zahtevnost deonice ne može biti izgovor za kašnjenje, jer sposobni građevinari mogu da izvedu sve, naročito ako za to dobiju adekvatnu nadoknadu.

Uporedne analize radi, najteža deonica auto puta kroz Crnu Goru od Smokovice do Mateševa, koja prolazi Kanjonom Morača, dugačka je 41 kilometar, smatra se najzahtevnijom deonicom Evrope, po dužini tunela, mostova, potpornih zidova. Gradnja na ovoj deonici počela je maja 2015. godine i trenutno je realizovano više od 50 % radova, po dinamici koja podrazumeva, između ostalog i 2.200 radnika na gradilištu u toku meseca. Ova trasa će biti završena u naredne dve godine.

Kako je moguće da deonica kroz Grdeličku klisuru, dužine 26,1 kilometar, već nije gotova? Od ministarke Zorane Mihajlović očekujem precizan odgovor – ko je krivac za kašnjenje radova na Koridoru 10? U građevinarstvu se lako dokazuje krivica. Niz učesnika u realizaciji čine – projektant, izvođač, nadzor, investitor. Da li postoji nama neki nedostupan razlog zbog koga se krivac ne imenuje i štiti? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.

Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?

Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.

Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.

Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.

Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81958.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:03