SONJA PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 2010. godine vlasnica je projektnog biroa ARHIDUR. Ima 30 godina radnog iskustva iz oblasti projektovanja kao i koordinacije projektantskih timova. Radila je na preko 100 projekata iz različitih oblasti projektovanja, većina realizovanih.

Učešće na sajmovima ekologije i Salony arhitekture. Član je ekipe Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi na pozivnom konkursu za Savski Amfiteatar u organizaciji SANU.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 77
  • 6
  • 87
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.10.2017.

Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani gosti, ja sam još jednom s velikom pažnjom proučila ovaj zakon, dok smo o ovim amandmanima raspravljali i došla sam do sledećeg zaključka. Nikom zaista nije uspelo da spase nekog od njega samog, te tako i ovi naši predlozi amandmana i ovog amandmana na član 10. da se briše, neće uspeti da spasu zakonodavca od njegovih ishitrenih i loših odluka. Tako će ovaj zakon, verovatno je, vladajuća većina je zaista većina, biti usvojen i mi ćemo imati problem koji nismo morali da imamo.

Jedno je sigurno, sve može da se kupi. Može, vidimo, da se kupi i diploma, mogu da se kupe ocene, može sve da se kupi. Međutim, jedna stvar ne može da se kupi, ja sam dovoljno drevna da mogu to da kažem, iskustvo ne može da se kupi.

Znači, to na brzinu donete te odluke, ti kouči koji će instruirati državne službenike, to je nešto što je potpuno nepotrebno. Koliko znam, obrazovanje ima svoje Ministarstvo i mi smo, evo, veoma skoro raspravljali i o tome.

Ovaj zakon, još jednom ću reći zbog čega smo predvideli izmene ovih poslednjih nekoliko članova da se brišu, je jedan loš zakon, zakon koji se od 2005. godine do sada menjao osam do devet puta i opet ćemo imati jedan zakon koji nije primeren onim potrebama koje mi imamo u državnoj upravi.

Još jednom vas molim, ministre, da razmislite o ovom zakonu i još uvek nije kasno da se neke stvari promene. Hvala puno.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.10.2017.

Hvala.

Poštovane kolege, poštovani ministre, ovo je jedan od amandmana naših koji je usvojen, većina amandmana nam je usvojena. Drago mi je zbog toga, jer vidim da ministarstvo na čijem je čelu gospodin LJajić zna odakle pozicioni duvaju i odakle dolaze promene.

Ono što bih htela da istaknem i mislim da bi svi to trebali da ozbiljno shvate, mi nismo informatički sofisticiran narod. Znači, trebalo bi da shvatimo da poslati mejl, to moje kolege informatičari mnogo bolje znaju od mene, nije pravi obim elektronskog poslovanja, to je tek jedan njegov minimalni deo.

Ono što bih htela da poručim poslanicima i građanima Srbije, da elektronsko poslovanje može mnogo da olakša život i poslovanje samo, međutim, možem mnogo i da ga oteža. To je ono što smo mi upravo iskustveno imali prilike da osetimo, svi oni koji rade u zdravstvu, koji rade u službama poreskim, svi koji rade u građevinarstvu i vezani su za celu proceduru. Znači, iskustva su veoma loša.

Zašto smo insistirali da u članu 2. stoji – samo za fizička i pravna lica, se definiše elektronsko poslovanje, a da se ne izdvajaju organi javne vlasti? Zato što oni, zapravo, jesu pravna lica i ne treba da budu posebno izdvojena.

Ovom prilikom, kada pričam o organima javne vlasti, smatram da će ovaj zakon biti prekretnica i da ću ja moći svoje, već sledeće amandmane, da pošaljem u elektronskom dokumentu, sa kvalifikovanim elektronski sertifikovanim potpisom, a ne da ću morati da trčim na pisarnicu i da to činim u poslednjem trenutku. Jedino tako smatramo da smo nešto unapredili rad Skupštine. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.10.2017.

Za ovaj amandman mi je izuzetno drago što je prihvaćen, jer to je jedan od primera gde negde uvek stavljamo sa strane osobe sa invaliditetom. Namerno ili sasvim slučajno, što mislim da je ovde bila reč. Tu smo zamenili reči da treba da su dostupni osobi sa invaliditetom, zamenjujemo rečima – jednako su dostupni i osobama sa invaliditetom. Reči - u meri u kojoj to moguće, brišu se. Čim mi stavimo mogućnost – u meri u kojoj je to moguće, to znači da nešto nije obavezujuće.

Mi smatramo da to apsolutno ne sme da se desi i da predlog ovog zakona treba da drži do jednakosti svih građana. U ovom slučaju osoba sa invaliditetom. Kasnije se podzakonskim aktima, raznim priručnicima, kao recimo što imamo priručnik u građevinarstvu, priručnik o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i stara lica. Isto tako će se ovde napraviti neka podzakonska akta, ja to tako vidim, gde će se ostvariti mogućnosti da osobe sa invaliditetom imaju jednak tretman kao i sve druge osobe u ovom zakonu. Hvala najlepše.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2017.

Na trećem vanrednom zasedanju postavila sam tri pitanja, dobila odgovor na jedno. Zahvaljujem se ovom prilikom ministru finansija, gospodinu Vujoviću na odgovoru. Podsećam ministra Zorana Trivana da ministrovanje podrazumeva poštovanje Skupštine, te stoga očekujem odgovor na pitanje vezano za Beljaricu.

Ignorisano sveobuhvatno pitanje koje sam postavila premijerki, aktuelnom gradonačelniku Beograda i, naravno, neizostavnom predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, rodonačelniku ideje o Beogradu na vodi, postavljam ponovo preformulisano u skladu sa aktuelnim dešavanjima u Beogradu. Ugovorom o Beogradu na vodi Srbija se obavezuje da do decembra 2019. godine izradi kompletnu primarnu infrastrukturu potrebnu za celovit projekat do dva miliona kvadratnih metara. To, između ostalog, podrazumeva - završetak kanalizacionog interceptora, završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, izradu prve linije metroa bez koje nije moguće rešiti saobraćaj za Beograd na vodi, izradu tunela ispod terzijskog grebena od Savskog venca do Dorćola, jedan most na Savi i jedan most na Dunavu kod Vinče, izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, u Zemunu, u Makišu i na Karaburmi, proširenje i zaštita pogona vode u Makišu, jer Beogradu na vodi treba 25 miliona litara vode dnevno.

Jasno je da ovoliki deo posla nije moguće obaviti za preostale dve godine, jer ništa još nije ni počelo. Jasno je da sve ovo stoji kao obaveza Srbije. U Ugovoru sa arapskim partnerom u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze arapski partner ima pravo da pokrene arbitražu pred Sudom u Beču za uskraćivanje planiranog profita.

Moje pitanje glasi – zašto se gradska uprava bavi dečijim igrama i kozmetičkim intervencijama u prestonici, pravi muzičku fontanu, jarbol nad jarbolima, površinske i isključivo vidnim izmenama saobraćajne infrastrukture, umesto grejanja stanova pali novogodišnju rasvetu, sklapa novi netransparentni kapitalni ugovor za deponiju u Vinči, umesto da se bavi ozbiljnim, već preuzetim obavezama i stvarnim potrebama Beograda? Nepoštovanje tih obaveza plaćaće više generacija građana Srbije, te će nas stoga ove predizborne čarolije koštati veoma mnogo.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović. Gospođa Mihajlović je nedavno u javnosti izjavila da što se nje tiče Koridor 10 je završen. Šta uopšte znači ovakva izjava? Koridor 10 nije čak ni njena ideja, a kamoli njeno vlasništvo da može da daje ovakve neozbiljne izjave. Velika je neistina da je Koridor 10 i blizu završetka na spornoj deonici kroz Grdeličku klisuru. Ovo bi mogli da potvrde kada bi htele i kolege poslanici, koji su iz tih krajeva Srbije. Zašto građanima Srbije kolege poslanici iz tih krajeva ne daju pravu informaciju o stepenu završenosti radova na Koridoru 10, ostavljam njima na savesti.

Obilazeći Koridor 10, ne kao slučajni turista na putu do mora, već kao poslanica poslaničkog Kluba samostalnih poslanika koji direktno na terenu prikupljaju podatke, zaključila sam sledeće – deonica Grdelica – Caričina dolina, Vladičin Han, kako reče ministarka – što se tiče mene i tima ozbiljnih inženjera koji su zajedno sa mnom obišli trasu ove deonice, neće biti u potpunosti realizovana za minimum još dve godine od ozbiljnog dinamičkog plana realizacije. To, zapravo, znači da su svi rokovi koji su do sada davani od strane ministarke Mihajlović i drugih političara bili plod nerealnih procena i zavaravanja građana Srbije.

Poslednjih pet godina slušamo izgovore o najtežoj deonici u istoriji Evrope, deonici kroz Grdeličku klisuru. Zahtevnost deonice ne može biti izgovor za kašnjenje, jer sposobni građevinari mogu da izvedu sve, naročito ako za to dobiju adekvatnu nadoknadu.

Uporedne analize radi, najteža deonica auto puta kroz Crnu Goru od Smokovice do Mateševa, koja prolazi Kanjonom Morača, dugačka je 41 kilometar, smatra se najzahtevnijom deonicom Evrope, po dužini tunela, mostova, potpornih zidova. Gradnja na ovoj deonici počela je maja 2015. godine i trenutno je realizovano više od 50 % radova, po dinamici koja podrazumeva, između ostalog i 2.200 radnika na gradilištu u toku meseca. Ova trasa će biti završena u naredne dve godine.

Kako je moguće da deonica kroz Grdeličku klisuru, dužine 26,1 kilometar, već nije gotova? Od ministarke Zorane Mihajlović očekujem precizan odgovor – ko je krivac za kašnjenje radova na Koridoru 10? U građevinarstvu se lako dokazuje krivica. Niz učesnika u realizaciji čine – projektant, izvođač, nadzor, investitor. Da li postoji nama neki nedostupan razlog zbog koga se krivac ne imenuje i štiti? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.

Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?

Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.

Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.

Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.

Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Pitam gospodina Trivana, šta će kao prvi čovek Ministarstva za zaštitu životne sredine učiniti po tom pitanju, da li će se potruditi da ovaj prostor bude zaštićen i zašto je kao gradske sekretar za zaštitu životne sredine dopustio da se sa dnevnog reda skine pitanje vezano za Beljaricu? Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81958.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:03