TATJANA MACURA

Nestranačka licnost

Tatjana Macura je preduzetnica od 2007. godine i majka je dve devojčice.

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. Uživa u svom poslu, a pored svoje, učestvuje i u radu druge male porodične firme. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Preduzetništvo vidi kao pokretačku snagu koja će promeniti živote ljudi i napraviti od Srbije slobodno i odgovorno društvo. Preduzetništvo, u zdravom sistemu, omogućava ljudima da ostvare svoje snove i obezbede dostojanstven život za svoju porodicu i sebe.

Zato je i rešila da se politički angažuje – da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike, da se smanje nameti i birokratsko opterećenje – kako bi se razvio i unapredio porodični biznis u Srbiji i podstaklo žensko preduzetništvo. Uverena je da je to jedini način da se našoj deci omogući da odrastu i da ostanu u svojoj zemlji.

Hobiji su joj čitanje, pilotiranje, skijanje, a kao metod učenja najviše praktikuje kreiranje mapa uma.

Rođena je u Beogradu 1981. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 84
  • 7
  • 277
  • 12
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 4 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem ministarki za saobraćaj gospođi Zorani Mihajlović. U pitanju je pitanje koje sam već postavljala u dva navrata u Skupštini Srbije. Dobila sam jedan od odgovora koji je ostavio, praktično, nedorečeno ovo pitanje i pitanje do danas nije rešeno.

Naime, radi se o dva kilometra puta u zaseoku Lipik u selu Tulari u opštini Ub. Deca koja idu do osnovne škole svakog dana pešače do svoje škole preko puta koji, nažalost, nije asfaltiran. Školska godina je krenula u septembru. Evo, već sutra kucamo na vrata novembra, dakle, ova deca polako ulaze u jesenji, odnosno zimski period, tako što će preko blata dolaziti do škole.

Htela bih da pitam ministarku Mihajlović, s obzirom da me je u odgovoru na ovo postavljeno pitanje, kada će biti asfaltiran ovaj put za đake osnovne škole koji idu iz zaseoka Lipik ka svom odredištu, uputila tada na JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i na predsednika opštine i sama je nagovestila u svom odgovoru da će se založiti da se ovaj put uredi, da pitam dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Ako je moguće da se malo požuri, s obzirom da sada imamo sreće što je lepo vreme zakucalo na vrata, ali ono će uskoro da prestane i ne bi bilo loše da se za ovu decu nađe adekvatno rešenje kako bi dostojanstveno dolazila do škole.

Drugo pitanje upućujem vama, predsednice Skupštine. Dakle, zanima me kada će na dnevni red Skupštine doći predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koji je potpis dalo 160.000 građana Srbije. Dakle, prosto je neverovatna ova procedura primopredaje predloga izmene i dopune zakonika, traje od maja meseca, praktično je sada u oktobru tek došla na dnevni red, odnosno stiče se uslov da sada u oktobru dođe na dnevni red. Ja vas sada pitam, s obzirom da jeste u toku jesenje zasedanje, kada ćemo imati prilike da o ovom zakonu, o predlogu izmene i dopune ovog zakona raspravljamo, poštujući volju 160.000 građana, a za koje je čak i Ministarstvo lokalne samouprave u svojoj redovnoj proceduri ocenilo da su ovi potpisi validni? Hvala.

Treće pitanje upućujem ministru zdravlja. Ono se, nekako, sasvim slučajno, nadovezuje na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i to samo zbog toga što sam u konstantnim razgovorima sa majkama koje imaju problem sa primenom ovog zakona i načinom na koji su izvršene izmene u isplatama koje imaju stalni karakter i one koji imaju privremeni karakter došla do sledećeg zaključka. Dakle, postoje nadoknade koje su jednokratne i koje se isplaćuju trudnicama i porodiljama, koje jesu povećane, dakle, u pitanju su nadoknade u redu veličina od 100.000 dinara. Onda sam u razgovoru sa tim ženama pitala ih zašto su nezadovoljne tim novcem koji će dobijati, s obzirom da se ipak radi o jednoj velikoj količini novca, i gotovo identičan odgovor dobijam na svim stranama, a to je da su izuzetno povećani troškovi tokom održavanja trudnoće.

Postoji jedna pravilnost koja se pojavljuje u svim ovim slučajevima, a to je da su žene gotovo sve usmerene na privatne ordinacije ili su, sa druge strane, usmerene na državne prakse, a onda iz njih bivaju upućene na neke privatne preglede, analize dodatne koje treba da urade. Između ostalog, to je i jedna od analiza koja se bavi, jedan prenatalni test za koji sam čula do sada, gotovo se svaka trudnica šalje da izvrši pregled u tom smislu i taj jedan prenatalni test košta 600 evra. Nažalost, taj test ne može da se radi u državnoj praksi, već može da se radi samo u privatnoj praksi, i to tako što se uzorak šalje negde u inostranstvo. Znači, čak ni u našoj zemlji ne može da se uradi ta vrsta analize, nego mora da se pošalje negde preko.

Sada, ako smo mi došli do toga da postoji toliki broj trudnica koje imaju potrebe da se izvrše ove genetske analize, pošto je u pitanju jedna genetska provera, dakle, ako smo došli do toga, molim Republički zavod za statistiku da nam pošalje odgovor koliko to žena danas u odnosu, na primer, na period od pre deset godina, kada sam i sama rađala dete pa ne sećam se da je bio toliki broj upućivanih trudnica na ovu vrstu analize, dakle, šta se to dogodilo u Srbiji da za ovih desetak godina poslednjih imamo toliki broj analiza koje je neophodno uraditi, a koje se tiču genetike. Ako postoji potreba za tim, molim ministra zdravlja da u narednom budžetu bude isplanirano da se vrši nadoknada trudnicama, kako bi imale pravo da ovaj test rade o trošku Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem.

Ovo je jedan od dva zakona koji su za mene jako važni. Podsetiću i vas, predsedavajuća, da sam na poslednjem Kolegijumu predložila, između ostalog, da se ono što se dešava u Narodnoj skupštini, a to je beskrajne dopune dnevnog reda i beskrajni amandmani u danima kada se raspravlja o amandmanima, nekako stopiraju i da svaki poslanik može maksimalno dva zakona da tokom dopuna dnevnog reda predlaže.

Prosto se držim tog dogovora, odnosno predloga koji sam tada predložila.

Što se tiče Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, mene je podstakla inicijativa koju je pokrenula Fondacija Tijane Jurić i 160.000 prikupljenih potpisa tom prilikom i to što je ova fondacija izričito želela da nema nikakve veze ni sa jednom političkom organizacijom, već da upravo tako kao što su se i organizovali kao pojedinci, kao građani ove zemlje, da predlog izmene i dopune zakona za koji oni smatraju da je njima važan, a to je izmena Krivičnog zakonika, dakle, da se stavi na raspravu u Skupštini.

Kako su oni to uradili? Dakle, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi kaže da u roku od sedam dana mora da se prikupi 30.000 potpisa istomišljenika koji žele da se neki predlog izmene i dopune zakona stavi na dnevni red Skupštine. Oni ne samo da su to uradili, dakle, oni su prikupili osim 30.000 potpisa, prikupili su čak 160.000 potpisa i time su nama zadali zadatak da ovaj predlog izmene i dopune zakona mora doći na dnevni red.

Da bi se to unapred znalo koje će inicijative, odnosno kako inicijative dolaze na dnevni red, mi moramo, osim što smo zadali rok u kom građani moraju da prikupe određeni broj potpisa, moramo da zadamo i rok u kojem je obavezno da Narodna skupština stavi neki predlog na dnevni red, kako npr. 160.000 građana ne bi uzaludno davalo potpise za neke od inicijativa.

Zašto sam ovo pokrenula? I dalje smatram da je moć građana, posebno u tom broju, daleko veća od moći pojedinca i da umesto, i sigurna sam u to da danas, nažalost, u Skupštini, s obzirom na to kako se biraju narodni poslanici, sigurna sam da iza bilo kog narodnog poslanika, polazim od sebe, a to se odnosi na celu skupštinsku salu, ne stoji 160.000 pojedinaca koji bi sutra glasali za nas pojedinačno i samim tim 160.000 građana koji žele da se nešto stavi na dnevni red Skupštine daleko ima veću moć od bilo koga od nas koji pojedinačno to možemo da uradimo u bilo kom trenutku.

Drage kolege, pogledajmo istini u oči i koliko u stvari imaju moć, koju moć imaju građani i koje mi predstavljamo u ovoj Narodnoj skupštini i pozivam vas da glasate da raspravljamo o ovom predlogu zakona.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, ovo je drugi zakon koji je za mene najvažniji na svetu, a radi se o Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom. Mi smo dva puta u poslednjih godinu dana imali raspravu u Skupštini Srbije povodom ovog zakona i oba puta smo mnogo pogrešili, mi kao narodni poslanici, pre svega, nažalost, mislim na vas kolege preko puta koji sedite, zato što ste vi skupštinska većina koja na kraju usvoji zakone koji budu na snazi u Republici Srbiji.

Dakle, kako sam napisala Predlog izmene i dopune ovog zakona? Podsetiću vas da sam organizovala četiri otvorene rasprave na teritorije Srbije: jednu u Beogradu, zatim, u Novom Sadu, Kragujevcu i u Nišu i razgovarala upravo sa ženama koje su pogođene lošom primenom ovog zakona. Radi se o najvećem broju žena koje primaju iznose manje od 1.000 dinara, 2.000 dinara, 3.000 dinara i kojima je danas nažalost ugrožena egzistencija, i to ne samo njima, već i njihovim porodicama, jer ovaj zakon upravo govori o podršci porodici sa decom.

Šta je to što mi tražimo u ovom zakonu? Dakle, da se broj meseci koji ulazi u obračun nadoknade smanji sa trenutnih 18 meseci na 12 meseci, i to zbog toga što je ženama u najreproduktivnijem periodu života jako teško da dođu do zaposlenja u kontinuitetu od 18 meseci. Dakle, mi smo sigurni u to da postoji jako veliki broj nevidljivih radnica koje su za sistem, pre svega, nevidljive, zato što negde volontiraju, rade na crno i samim tim im je jako teško da za sistem postanu vidljive kako bi ostvarile pravo na nadoknadu.

Zatim, da se svim ovim ženama, među koje spadaju i ove koje sam nabrojala, obezbedi nadoknada tokom porodiljskog odsustva najmanje u visini republičkog minimalca, a da se onaj varijabilni deo, odnosno ono kako ne bi trebalo da budu oštećene one majke koje imaju 18 meseci ili više meseci, računa po nekoj novoj formuli.

Zatim, da se maksimalna isplata poveća sa prosečne tri zarade na prosečnih pet zarada onako kako je nekadašnje zakonsko rešenje govorilo o tome.

Zatim, da se prepoznaju preduzetnice koje i te kako pune budžet Republike Srbije, a praktično su kažnjene zato što koriste porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.

Zatim, da se poljoprivredne osiguranice, koje jesu prepoznate ovim zakonom, prepoznaju na adekvatniji način i da se broj meseci koji je njima potreban, a to je 24 meseca, smanji na takođe 12 meseci, kao i za sve ostale majke.

Ono što je alarmantno je da je ovim ženama vreme luksuz i da samo od nas i od naše volje zavisi da li će one imati dostojanstveno materinstvo. Pozivam vas kolege da glasate za mame.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem ministarki za saobraćaj gospođi Zorani Mihajlović. U pitanju je pitanje koje sam već postavljala u dva navrata u Skupštini Srbije. Dobila sam jedan od odgovora koji je ostavio, praktično, nedorečeno ovo pitanje i pitanje do danas nije rešeno.

Naime, radi se o dva kilometra puta u zaseoku Lipik u selu Tulari u opštini Ub. Deca koja idu do osnovne škole svakog dana pešače do svoje škole preko puta koji, nažalost, nije asfaltiran. Školska godina je krenula u septembru. Evo, već sutra kucamo na vrata novembra, dakle, ova deca polako ulaze u jesenji, odnosno zimski period, tako što će preko blata dolaziti do škole.

Htela bih da pitam ministarku Mihajlović, s obzirom da me je u odgovoru na ovo postavljeno pitanje, kada će biti asfaltiran ovaj put za đake osnovne škole koji idu iz zaseoka Lipik ka svom odredištu, uputila tada na JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i na predsednika opštine i sama je nagovestila u svom odgovoru da će se založiti da se ovaj put uredi, da pitam dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Ako je moguće da se malo požuri, s obzirom da sada imamo sreće što je lepo vreme zakucalo na vrata, ali ono će uskoro da prestane i ne bi bilo loše da se za ovu decu nađe adekvatno rešenje kako bi dostojanstveno dolazila do škole.

Drugo pitanje upućujem vama, predsednice Skupštine. Dakle, zanima me kada će na dnevni red Skupštine doći predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koji je potpis dalo 160.000 građana Srbije. Dakle, prosto je neverovatna ova procedura primopredaje predloga izmene i dopune zakonika, traje od maja meseca, praktično je sada u oktobru tek došla na dnevni red, odnosno stiče se uslov da sada u oktobru dođe na dnevni red. Ja vas sada pitam, s obzirom da jeste u toku jesenje zasedanje, kada ćemo imati prilike da o ovom zakonu, o predlogu izmene i dopune ovog zakona raspravljamo, poštujući volju 160.000 građana, a za koje je čak i Ministarstvo lokalne samouprave u svojoj redovnoj proceduri ocenilo da su ovi potpisi validni? Hvala.

Treće pitanje upućujem ministru zdravlja. Ono se, nekako, sasvim slučajno, nadovezuje na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i to samo zbog toga što sam u konstantnim razgovorima sa majkama koje imaju problem sa primenom ovog zakona i načinom na koji su izvršene izmene u isplatama koje imaju stalni karakter i one koji imaju privremeni karakter došla do sledećeg zaključka. Dakle, postoje nadoknade koje su jednokratne i koje se isplaćuju trudnicama i porodiljama, koje jesu povećane, dakle, u pitanju su nadoknade u redu veličina od 100.000 dinara. Onda sam u razgovoru sa tim ženama pitala ih zašto su nezadovoljne tim novcem koji će dobijati, s obzirom da se ipak radi o jednoj velikoj količini novca, i gotovo identičan odgovor dobijam na svim stranama, a to je da su izuzetno povećani troškovi tokom održavanja trudnoće.

Postoji jedna pravilnost koja se pojavljuje u svim ovim slučajevima, a to je da su žene gotovo sve usmerene na privatne ordinacije ili su, sa druge strane, usmerene na državne prakse, a onda iz njih bivaju upućene na neke privatne preglede, analize dodatne koje treba da urade. Između ostalog, to je i jedna od analiza koja se bavi, jedan prenatalni test za koji sam čula do sada, gotovo se svaka trudnica šalje da izvrši pregled u tom smislu i taj jedan prenatalni test košta 600 evra. Nažalost, taj test ne može da se radi u državnoj praksi, već može da se radi samo u privatnoj praksi, i to tako što se uzorak šalje negde u inostranstvo. Znači, čak ni u našoj zemlji ne može da se uradi ta vrsta analize, nego mora da se pošalje negde preko.

Sada, ako smo mi došli do toga da postoji toliki broj trudnica koje imaju potrebe da se izvrše ove genetske analize, pošto je u pitanju jedna genetska provera, dakle, ako smo došli do toga, molim Republički zavod za statistiku da nam pošalje odgovor koliko to žena danas u odnosu, na primer, na period od pre deset godina, kada sam i sama rađala dete pa ne sećam se da je bio toliki broj upućivanih trudnica na ovu vrstu analize, dakle, šta se to dogodilo u Srbiji da za ovih desetak godina poslednjih imamo toliki broj analiza koje je neophodno uraditi, a koje se tiču genetike. Ako postoji potreba za tim, molim ministra zdravlja da u narednom budžetu bude isplanirano da se vrši nadoknada trudnicama, kako bi imale pravo da ovaj test rade o trošku Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem ministru zdravlja, gospodinu Zlatiboru Lončaru. U pitanju je jedna situacija na koju sam sasvim slučajno ovih dana naišla na društvenim mrežama. U pitanju je prikupljanje novca za jednog dečaka, četvorogodišnjeg dečaka iz Zaječara, koji se zove Nemanja Jovanović i koji boluje od jedne od ekstremnih bolesti koja ne spada nažalost u retke bolesti, pa samim tim ovaj dečak ima problem. Inače, u pitanju je bolest kiposkolioza. Za njega se trenutno prikuplja novac kako bi bio operisan u zemlji, a ne u inostranstvu. Ovo je jedan od razloga zašto ga je Republički fond za zdravstveno osiguranje odbio da ovu operaciju plati.

U pitanju je iznos od 32 hiljade evra koji se trenutno prikuplja. Negde je prikupljeno oko 700 hiljada dinara do sada. Nažalost, jako sporo ide prikupljanje ovog novca, ali sada i to da stavimo sve po strani, ostaje nedoumica – zašto ukoliko imamo uslova da ovo dete operišemo ovde u Srbiji to ne možemo da uradimo, s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca?

Roditelji ovog deteta su se obraćali Ortopedskom institutu Banjica, i tada su razgovarali sa lekom koji je prihvatio da ovo dete operiše. U međuvremenu su ušli u proceduru prikupljanja podataka, vršenja različitih analiza i nažalost lekar koji je prihvatio da radi tu operaciju u međuvremenu više ne radi na Institutu Banjica i prešao je da radi u jednu privatnu ortopedsku kliniku i i dalje se odriče svog honorara. Međutim, ta operacija sama po sebi ima cenu i ona iznosi 32 hiljade evra.

Pitanje za ministra zdravlja i za Republički fond za zdravstveno osiguranje – da li ima prostora u budžetu da se napravi ustupak s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca da se ovo dete operiše s obzirom da čak ne mora ni da putuje van granica naše zemlje i da ima uslova da ovo dete bude operisano u zemlji?

Ova porodica živi jako teško, živi od invalidske penzije oca ovog deteta. Imaju i drugo dete koje je nažalost bolesno. Ima prostora ukoliko ima volje da se pomogne ne samo ovom detetu, nego i čitavoj porodici.

Drugo pitanje, dakle, mi smo od Ministarstva unutrašnjih poslova danas dobili odgovor u vezi sa postavljenim pitanjem na prethodnoj ili onoj tamo sednici i želimo da pohvalimo to što je odgovor stigao u veoma kratkom roku, međutim, odgovor nije zadovoljavajući, zaista u eri digitalizacije kojom se svi dičimo prosto iznenađuje.

Dakle upitanju je naš zahtev kada smo tražili da nam MUP pošalje podatak koliko ima registrovanih automobila koje koriste osobe sa invaliditetom. Danas smo dobili zaprepašćujuću informaciju da nema tog podatka i da oni nama ne mogu da pošalju tu informaciju i to nas sada čudi, obzirom da ne postoji mogućnost da se registruje takvo vozilo, a da se pri tome ne evidentira da je specijalna vrsta ručnih komandi koje se ugrađuju, da su za te komande potrebni atesti.

Dakle, kako je moguće da mi nemamo ove podatke dostupne u svakom momentu, obzirom da je morala da se ispoštuje neka procedura kako bi se uopšte ostvarilo pravo na registraciju po povoljnijim uslovima automobila koje će koristiti osobe sa invaliditetom? Molim MUP da uloži dodatne napore kako bi nam omogućilo ove podatke.

Treće pitanje upućujem ministarki Slavici Đukić Dejanović u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ona, nažalost, u javnosti je nedavno imala izjavu i kazala je kako će pojedine majke biti oštećene za 1.000 dinara, i time praktično iskrivila sliku u javnosti o stvarnom stanju i problemima koji su u vezi sa primenom ovog zakona, a problem je sledeći – dakle, majke neće biti oštećene za 1.000 dinara u proseku, nego će primati oko 1.000 dinara, imaju čak rešenja koja su i na značajno manje iznose od ovoga i to na mesečnom nivou.

Dakle, u razgovoru u jednom od sastanaka koji smo imali sa predstavnicima ovog ministarstva, čuli smo da se značajna sredstva iz ovog ministarstva upućuju u lokalne samouprave i da će oni na taj način takođe da nadomeste te razlike koje postoje primenom ovog zakona.

Međutim, nedavno smo imali prilike da se upoznamo kako se u gradu Somboru raspolaže sa ovim sredstvima i videli smo da su sredstva koja su namenjena za pomoć i podršku porodicama usmerena na jednu pozorišnu predstavu.

Dakle, zaista bih volela da dobijemo od ovog ministarstva detaljni izveštaj kako se troše sredstva koja se upućuju lokalnim samoupravama i da li zaista oni završe na kraju kod porodica koje bi trebalo da koriste ovaj novac? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Malo je sad neobična situacija.

Moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Zanima me koliko je u 2017. godini registrovano vozila koja koriste osobe sa invaliditetom?

Naime, ovih dana u javnosti je izuzetno promovisan jedan tvit od strane jednog korisnika ove društvene mreže u kojem kaže da je on na jednoj benzinskoj pumpi doživeo neprijatnost kada je cenu po litri goriva platio 175 dinara, dok je korisnik koji pripada redu diplomata tu istu uslugu platio samo 75 dinara. Revoltirani ovim saznanjem, koje se nažalost nalazi u zakonima Republike Srbije, želimo da znamo koliko to osoba sa invaliditetom koristi vozila, upravo iz tog razloga što oni vozila ne koriste zato što im vozila predstavljaju luksuz, već neophodnost.

U Beogradu imamo situaciju kada im je gotovo nepristupačan sav javni prevoz, čak i ako bismo kupili autobuse koji su niskopodni, koji bi im omogućili lakše kretanje po gradu, pitanje je u kakvom su stanju stajališta. Ako je takva situacija u Beogradu, onda možete misliti kakva je situacija u nekim manjim gradovima, opštinama ili u selima. Tako da sa osobe sa invaliditetom automobili i vožda automobilom ne predstavlja luksuz, već predstavlja potrebu i s tim u vezi nam je potrebna analiza koliko to je registrovano automobila u Srbiji koje koriste osobe sa invaliditetom, da bismo predložili jednu izmenu koja kaže da će i oni imati pravo da koriste i kupuju gorivo po povlašćenim cenama.

Sada idem na jedan niz pitanja za ministra za rad. Dakle, jedno pitanja, odnosno prvo pitanje je – koliko je osoba u 2017. godini ostvarilo pravo na dodatak za neku i tuđu pomoć drugog lica? Molimo i za podatke za osnovni i za uvećan dodatak. Koliko ima osoba sa invaliditetom kojima je procenjeno telesno oštećenje od 100%?

Pitanje u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom upućujem ministru za rad, Đorđeviću i ministarki bez portfelja, Slavici Đukić Dejanović. Tiče se konkretno dve situacije. Prva je vezana za jednu majku koja je iz Beograda i koja trpi loše efekte primene poslednje verzije ovog zakona, dakle, pre nego što je ovaj stupio na snagu u decembru, odnosno u junu mesecu.

U pitanju je gospođa koja je radila kao finansijski direktor u jednoj firmi i nakon što je otišla na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, na njeno mesto je došla neka druga osoba da je zameni i pristala da radi za platu koja je u visini republičkog minimalca. Nažalost, primenom te verzije zakona ona danas prima nadoknadu u toj visini, jer se onaj ko primenjuje zakon i ko se izdaje rešenja pozvao na to da je nju zamenila osoba koja je pristala da radi za minimalac. Ali, sam zato sigurna, i mogu da pružim dokaze o tome, da je ova gospođa kao finansijski direktor te firme radila za mnogo veću nadoknadu.

Drugo pitanje je pitanje jedne majke iz Niša sa kojom sam imala prilike da se nedavno na protestu susretnem, koja ima sledeći problem, dakle, u pitanju je majka koja ima 16,5 godina radnog staža u kontinuitetu i koja zbog toga što želi da se ostvari kao majka mora da ide na vantelesnu oplodnju. Zbog čega je u obavezi, odnosno u prinudi da koristi odsustvo, bolovanje, odnosno odsustvo sa posla u trajanju od najmanje šest meseci ukoliko ova vantelesna oplodnja uspe i, Bože zdravlja, ona ostane u drugom stanju i ostvari se kao majka, ovih šest meseci, dakle, regularnog bolovanja neće ulaziti u računicu koja se tiče nadoknade za porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta. I, ona će, iako ima 16,5 godina, dakle, ponavljam još jednom 16,5 godina vezanog staža, primati nadoknadu koja je za 33% manja od onoga što bi trebala da primi.

Molim oba ministarstva da izvrše proveru zašto se ovaj zakon na ovaj način primenjuje i ko je to odredio da se na ovaj način tumače odredbe ovog Zakona i Pravilnika koji je usvojen 27. jula? Hvala.

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:35