MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 31
  • 0
  • 12
  • 8
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 16 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Uvažene koleginice i kolege, meni je jako drago da čujem tako pozitivne tonove o ovom izuzetnom zakonu koji, kako reče malopre kolega, jeste pre svega jedan humanistički preokret, da kažem, i humanistički pristup i pokazuje, zaista, humanost celokupnog našeg društva, ali i jedno određenje Vlade sa ovim ministrom da zaista imamo zakone iz oblasti zdravstva koji su na nivou najrazvijenih medicinskih usluga evropskih država.

U svakom slučaju, humanost je nešto što je centralna crta i poruka usvajanja ovog zakona. Naravno da briga za zdravstveni sistem Srbije ovog ministarstva je očigledna,i ovog ministra, ja ga želim ovom prilikom pohvaliti, koji i pored puno svojih aktivnosti, eto, ja sam ga jutros sreo u Kliničkom centru gde zajedno trenutno obavljamo neke aktivnosti, da radi svoj posao, znači stiže da se bavi strukom, stiže da se bavi ravnomernim razvojem zdravstvenog sistema u Srbiji, ne samo velikih kliničkih centara, eto, najbolji prikaz jeste i Novi Pazar i druge manje celine, i stiže da se bavi pacijentima. Podsećam da smo dali u dva poslednja mandata najviše specijalizacija, najviše subspecijalizacija, radi se na kadru, radi se na podizanju celokupne zdravstvene zaštite u ovoj državi i to sigurno jeste i velika zasluga i samog ministra.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre i članovi kabineta, uvaženi gosti, uvaženi građani Republike Srbije, naravno da želim da dam na početku osvrt na ove medicinske zakone. Obzirom da dolazim iz medicinske branše želim da naglasim zaista značaj, vrednost i trenutak za donošenje ovakvih zakona.

Pre svega, zakoni koji su danas pred nama i koji smatram da će biti usvojeni jednoglasno, su signal da je naše društvo spremno da pokaže najviši nivo humanosti, ali je to istovremeno i poruka građanima Republike Srbije da država nastoji da osnaži ovaj izuzetno važan institut – institut presađivanja organa kao standardnu terapijsku proceduru.

Gospodo, transplantacija je terapijska opcija. To zapamtite uvek da znate i uvek pođite od toga, koja je predviđena za najteže bolesnike, po pravilu mlade ljude kojima se na taj način produžava život ili kojima se na taj način omogućava nastavak života. Gospodo, to su uglavnom mladi ljudi, uglavnom sa urođenim bolestima, ni krivi ni dužni i koji jedino na ovaj način mogu dobiti šansu.

Meni je žao, ali ono što sam čuo malopre, mislim da nije na pravom putu i daću argumentaciju za neke argumente koje smo malopre čuli. Naime, mislim da je prethodni zakon bio veoma loš, da praktično nije uvažio jedan mentalitet stanovništva, kompletnog balkanskog i da je upravo pretpostavljena saglasnost donorstva bilo nešto što je bilo apsolutno pogrešno i što je dovelo Srbiju da bude zadnja na listi donorstva u EU.

To je nešto što je ugrozilo i verujem sprečilo izlečenje velikog broja mladih ljudi i pacijenata. Mnogo je predrasuda i nedoumica koje prate transplantaciju. Polemike traju zadnjih 50 godina, od kada je uvedeno kao terapijski princip transplantacija solidnih organa. One se javljaju i u svetu, naročito kod nas. Mislim i sigurno da je najbolji kvalitet ovog zakona upravo uvođenje modela pretpostavljene saglasnosti, a ukidanje tzv. informisane saglasnosti, tzv. donatorskih kartica koje su donele porazni rezultat u našoj zemlji.

Broj davalaca na milion stanovnika trenutno u Srbiji iznosi pet. Misli se na kadaverske donacije, znači situacije u kojima se desila moždana smrt, dok je to u zemljama koje primenjuju ovaj drugi sistem koji želimo danas da instaliramo u naš zakon, jeste 35, čak 40%, u zemljama u okruženju kao što su Hrvatska, Španija, itd, što je izuzetno loša stvar.

Znate da smo zadnjih godina u stalnoj kampanji, da skoro svaki drugi dnevnik RTS, znači najgledanija emisija koju trenutno ima donosi priču o donorstvu i da i dalje ne daje rezultate. Nije mi jasno da čujem nekog da bude protiv ovakvog vida koji je dao toliko dobrih rezultata u Evropi, pa i Hrvatska je imala iste probleme dok nije uvela ovaj sistem. I zemlje EU su imale, pa su danas lideri na tom polju. Apsolutno ne postoji nikakva argumentacija, osim ako ne priđete frojdovski da iz vaše podsvesti izlaze neke stvari koje ne bi trebale da budu argument. U svakom slučaju, u Srbiji svake godine umre 30 bolesnika čekaju organ za transplantaciju.

Kardiolog sam, znam i često imam slučajeve ljudi koji čekaju transplantaciju srca za koje je to jedina intervencija koja može spasiti život. Jedno takvo iskustvo, jedan razgovor sa jednim takvim pacijentom bi vam bio dovoljan da bez ikakvog razmišljanja, gledajući samo rezultate okolnih država, podržite jedan ovakav zakon. Reći ću vam da npr. 2010. godine smo imali 100 transplantacija. Kod nas se uglavnom izvode transplantacije sa živih ljudi, veoma malo sa kadavera, ono što upravo želimo da menjamo ovim zakonom, ali da naš Klinički centar Srbije 90% svih svojih transplantacija vrši sa kadavera.

Našta nas to navodi, navodi nas na zaključak da su naši lekari, naši timovi apsolutno spremni. Verujem u egalu da su čak u nekim oblastima napredniji nego većina lekara koji vrše transplantacije u okruženju. Ako znamo da 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju, jasno nam je zašto ovo zakonsko rešenje treba usvojiti. Na primer 2015. godine je bilo samo 15 donora i uspeli smo da obavimo 32 transplantacije bubrega, sedam transplantacija jetre, pet srca. Na žalost, 2016. godine zbog razloga o kojima danas pričamo, izvršena je samo jedna transplantacija srca. To je nešto što će ovaj zakon promeniti i želim zaista da kažem da najkvalitetniji deo ovog zakona jeste upravo prelazak na pretpostavljenu saglasnost donorstva, odnosno na to da smo svi donori, osim ako se ne opredelimo drugačije. Ne vidim humanije stvari i potrebnije stvari u ovom društvu od jednog takvog altruizma, jedne takve solidarnosti i jedne takve podrške.

Sa druge strane, neće biti nikakvih manipulacija. Mislim da nemate i ne treba niko da ima dilemu u Srbiji, jer i dalje se zadržava institut da porodica može i nakon smrti da zabrani transplantaciju i ne ukida se ni jedno pravo koje je postojalo u prošlom zakonu, jednostavno mi ljudi smo takvi po prirodi, nismo ažurni i ako neko verovatno ima i želju, on se ne prijavi i ne postane donor i zauzet svojim poslovima, zauzet stvarima nekim drugim koje su mu u tom trenutku važne, ne postane donor. Ovo je način i mehanizam da proširimo kapacitet donorstva i da ga podignemo na najveći nivo.

Malopre sam takođe čuo jednu stvar koju ne želim da prihvatim, a to je da se zamera ministru da bude domaćin u svojoj kući. Izvinite molim vas, ako tražite odgovornost, onda dajte i nadležnosti. Ako prvo kritikujemo ministra, mislim da je najprirodnije da on odgovara za sve što se radi u njegovom ministarstvu. Ne vidim ništa prirodnije nego da ministar bude informisan o svim stvarima koje se dešavaju, o svim grupama, pa i neka potpisuje sve obične dokumente koje donose ili o kojima odlučuju drugi, to je meni dovoljno da znam da on kontroliše sve stvari.

Na kraju, taj liderski i predsednički sistem se pokazao kao najbolji model i upravo mislim da je to model kojem se pridavanjem odgovornosti i nadležnosti može smanjiti i korupcija, jer ako je fokus i kontrola na jednom čoveku, a mi kontrolišemo svi tog jednog čoveka, mislim da se smanjuje mogućnost korupcije i zloupotrebe koja bi se mogla desiti.

Cilj donošenja ovog jako dobrog zakona jeste pre svega povećanje kadaveričnih i broja uspešno obavljenih transplantacija i presađivanja ljudskih organa. Rekoh da su u svetu najčešće transplantacije sa kadavera i da je to nešto što treba pohvaliti.

Još jednom da se vratim na onu brojku, 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju i 30 ljudi uglavnom mladih, svake godine umre. Gospodo, to je sasvim dovoljan podatak da nas preokrene da nešto menjamo, a podsetiću vas da je ovaj zakon apsolutno usklađen sa zakonima EU i sa zdravstvenim sistemima većine evropskih zemalja koje su postigle najveći uspeh u polju transplantacije.

Moramo vrlo brzo podići broj transplantacija sa pet na deset, jer je to jedan od osnovnih i više, jer je to prvi preduslov da uđemo „Eurotransplant“ i da učestvujemo u međunarodnoj saradnji, razmeni iskustava, ali i razmeni pacijenata. Danas se čeka na transplantacije rožnjače, oko 1.000 ljudi, na transplantaciju bubrega 1.000 ljudi, transplantaciju srca čeka zaista veliki broj ljudi, transplantaciju jetre čeka veliki broj ljudi, uglavnom su to urođene bolesti i to je nešto što moramo menjati. Najteže je izvesti transplantaciju jetre, to ministar dobro zna, jer je to njegova oblast. To su najduže intervencije, najzahtevnije, ali na tom polju sam ubeđen da imamo najbolje stručnjake i u Nišu i u Beogradu i da smo u vrhu evropskih transplantera jetre po iskustvo i operativnoj sposobnosti.

Na žalost transplantacije srca su takođe teške, ali se najčešće dešava odbacivanje kalema, ali po dugotrajnosti, moram da kažem da su transplantacije bubrega nešto što najduže traje. Imao sam iskustva u Kliničkom centru da imam pacijentkinju koja 25 godina ima transplantiran bubreg, živi potpuno uredno, jednim normalnim životom.

Podsećam na podatke, koje je navela i koleginica, da su zaista ogromne svote novca koje se izdvajaju za ove bolesnike i da ćemo transplantacijom olakšati zdravstvenom sistemu da bude konkurentniji i da smanjimo troškove koje imaju svi građani Srbije.

Vi znate da jedna intervencija košta, ako se u privatnoj režiji transplantacija izvodi, a imam i takvih pacijenata koji dolaze na održavanje u naš klinički sistem, u naš zdravstveni sistem, a platili su transplantaciju u Indiji, Rusiji, Kini, itd, da obično transplantacija jetre košta od 130 do 150 hiljada evra. Znači da se radi o velikim svotama, i da mi u našem zdravstvenom sistemu samo povećavanjem broja donatora možemo zaista mnogim našim građanima izaći u susret. Mi se borimo protiv bele kuge konkretnim predlozima, a mislim da je i ovo način da sačuvamo svoje stanovništvo i da rešimo njihove zdravstvene probleme.

Predlog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva, na precizan način sa druge strane definiše zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje delatnosti iz oblasti ćelija i tkiva i koje mogu biti banke i uključujući sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

I jedan i drugi zakon na veoma kvalitetan način prave podelu onih institucija koje će biti donori, tzv. donosrskih bolnica i proširuju njihov odsek sa 14, čini mi se, institucija donori mogu biti sve one bolnice, sve one ustanove koje imaju jedinicu intentzivne nege. Znači, skoro cela Srbija može biti pokrivena i može donirati organe. To je način da proširimo kapacitete donorstva u Srbiji.

Takođe, određuje se da tercijalne ustanove, onih naših pet značajnih tercijalnih ustanova, kliničkih centara i dalje budu transplantacioni centri. Jasno su raspodeljene uloge i mislim da je bilo kakva zloupotreba nemoguća.

Čuli smo malopre da ministar kaže 20 do 30 ljudi. Mislim da manje od 100 ljudi ne može da učestvuje u jednom transplantacionom aktu, jer se tu javljaju koordinatori, pa se povezuju informatičari, pa pravne službe, pa se čitaju razni kodovi, pa se alarmiraju ljudi koji uzimaju organe, pa se pripremaju ekipe koje će da vrše transplantaciju, pa one koji će da vrše transport, pa su potrebni specijalni uslovi za transport, jer je brzina tu jako bitna, i mislim da stotinak ljudi koji obuhvataju ove procese je najbolji garant da ne može doći do nikakve zloupotrebe.

Na kraju, ne znam da li ste videli, ali u zakonu decidno piše da ukoliko lekar primeti da postoje možda nekakve zle namere, odnosno nekakva mogućnost da je plaćen taj organ, da on u svakom trenutku može da obustavi datu proceduru. Znači, kod nas je transplantacija besplatna, potpuno solidarna, uvodimo jedinstven informacioni sistem u kojem će sve biti jasno i transparentno po medicinskim indikacijama, po potrebnosti i drugim stvarima, apsolutno humano i na način koji je apsolutno transparentan.

Stoga, moram da kažem da bi bio razočaran ako ne bi imali apsolutnu podršku ovom zakonu, kao lekar, jer mislim da su ovi zakoni antipolitički, da u njima nema nikakve politike, da su strogo profesionalni i da ih treba podržati, svaki razuman čovek kojem se pridaje bilo kakva odgovornost u ovoj državi.

Treći zakon o kojem govorimo o psihoaktivnim supstancama je takođe, trenutno za nas jako bitan, idemo u korak sa vremenom. Naglasiću i podsetiću da su priređivači ovog zakona imali konsultanta iz evropskih institucija, za kojeg kažu da je bio jako učinkovit i da je pomogao da ovaj zakon bude jako savremen i jako delotvoran.

Verovatno da je najznačajnije to što uvodimo centar za monitoring droga, jer svakim danom sve više supstanci biva korišćeno kao droga, sa sve težim ishodom i sve težim lošim efektima po zdravlje ljudi koji konzumiraju.

Taj sistem za rano upozoravanje je krucijalan i drago mi je što ga ustanovljavamo, iako znam da centri za monitoring su u nekom vidu postojali i do sada, ali ovaj način zakonodavnog okvira je verovatno i najbolji i treba nastaviti. Jer, nesaznavanjem da određena supstanca može biti izuzetno toksična droga, njena pojava na određenom terenu i sam monitoring uopšte, nije nama kraj, nego je to informacija koja će nam zaista pomoći da predvidimo šta se može desiti i da na vreme upozorimo na moguće posledice, jer će ovaj sistem biti u vezi, ne samo sa medicinskim institucijama, već i sa policijom, pravosuđem i da će oni međusobno razmenjivati informacije sve u cilju smanjenja psihoaktivnih supstanci, odnosno njihove zloupotrebe na terenu.

Služba za prenos i analizu zaplenjenih psihoaktivnih supstanci će kao pozitivni efekat imati efikasniju kontrolu zloupotrebe i pomoći u krivičnim istragama, pa čak i van teritorije Republike Srbije. Obezbeđivanje uslova za uzrokovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci imaće pozitivan efekat na povećanu bezbednost, kao zaštitu zdravlja i životne sredine od posledica štetnog dejstva psihoaktivnih supstanci.

U svakom smislu zaključujem, ovi zakonu su jako dobri i mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smo posebno motivisani da što pre stupe na snagu i u danu za glasanje ćemo im dati apsolutnu podršku. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, gosti, strateški plan Republike Srbije jeste integracija u Evropu i ujednačavanje našeg zakonodavstva sa Evropom.
Manjinske zajednice koje žive u našoj Republici su motor evropskih integracija i mi to na svakom mestu ističemo, kao što ističemo i da je Srbija deo evropskog kulturno-političkog i civilizacijskog prostora. Verujem da su današnje izmene i dopune predloženih zakona korak u tom pravcu. Vraćanje nedvosmislenog značaja mesnim zajednicama, kao i jasno definisanje uloge i nadležnosti mesnih zajednica koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je nešto što ćemo mi, kao stranka opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj i za ravnomerni razvoj svake lokalne samouprave, podržati.
Izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama donosi jednu jako dobru mogućnost upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovaj podatak do sada nije mogao biti unet u matične knjige što je i definisano Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Polazeći od potrebe za usklađivanjem među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre, po principu dobrovoljnosti, predstavlja najznačajniju novinu u delu u matičnim knjigama rođenih.
Set zakona koji se odnosi na stečena i zagarantovana prava nacionalnih manjina kojim se nadam da ćemo ih i dalje unaprediti, bio je u fokusu nacionalnih manjina, njihovih političkih predstavnika u prethodnih godinu dana. Predlaganju izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prethodila je zaista jedna intenzivna javna rasprava i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu, Petrovcu na Mlavi, to je nešto što je jako dobro i što treba pohvaliti. Prisustvovao sam jednom od ovih sastanaka i bilo je zaista konstruktivno i imalo se šta čuti.
Razvoj zakonodavstva vezan za ovu temu i oblast zaštite i prava nacionalnih manjina je nešto što je kod nas konstantno u zadnje dve dekade. Imalo je nekakvog blagog zastoja od 2010. godine, pre svega u zakonu koji nije dobro definisao način formiranja kao izbor formiranja nacionalnih saveta, tako da su neki nacionalni saveti ušli u samu krizu. Mi smo, naime, 2014. godine usvojili i izmenili praktično taj zakon kojim smo samo omogućili da se promenom tog izbornog sistema za nacionalne savete omoguće izbori za nacionalne savete i to smo učinili vrlo efikasno. Međutim, i tada je rečeno da je to privremeno rešenje i da ovaj zakon zaista treba modernizovati i uskladiti sa evropskim načelima i drago mi je što to danas činimo.
Jedan od ključnih problema koji se u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jeste njegova neusaglašenost sa drugim zakonima. Odredbe drugih zakona su u velikoj meri suspendovale i onemogućivale primenu zakona i odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer su veoma često svojim odredbama na potpuno drugačiji način rešavala istovetna pitanja. Na taj način, čini mi se, da smo imali problem da se određena prava koja su bila zagarantovana ovim zakonom, nisu vršila. Stoga su današnje izmene i dopune jako bitne i dolaze na vreme, obzirom da će se vrlo brzo i ući u pripremu za izbore za nacionalne savete.
Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima donosi neka dobra rešenja koja će čini mi se doprineti boljem i efikasnijem radu saveta nacionalnih manjina. Mislim da poseban kvalitet jeste insistiranje na javnosti, potenciranje javnosti u radu saveta nacionalnih manjina i u tom smislu u članu 14. dodaje se potpuno novi član 8a kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnih saveta javan i da se sve odluke koje se donesu moraju objaviti na medijima u roku od deset dana u odnosu na datum njihovog donošenja, što mislim da je jako dobro. To donosi veću vidljivost samih odluka saveta, ali i bolju transparentnost i praćenje praktično rada svakog saveta.
Ovim predlogom se preciznije uređuje i materija korišćenja sredstava koja su stečena zakonom i to je čini mi se bilo jako manjkavo u prethodnom zakonu i određuju se procenti koji su gornja granica za plate i primanja zaposlenih, a određuje se i drugi deo koji je neophodan za određene druge u stvari suštinske zadatke koje obavljaju sami saveti nacionalnih manjina u oblastima u kojima su po zakonima ovlašćeni.
U izradi ovog zakona, mi smo čuli, razvila se žučna rasprava pre svega na ono što je i preporučio Savet Evrope, odnosno njegov savetodavni komitet, a to je problem politizacije nacionalnih saveta, što je nešto što je bilo evidentno. Naravno da je član 7a izazvao a i dalje izaziva žučne polemike i čini mi se to sa razlogom. U svakom slučaju politizacija različitih saveta, različitih nacionalnih manjina je bilo i to se mora svesti na najmanju moguću meru. Međutim, čini mi se da i u tome treba imati mere i čini mi se da ovim našim predloženim rešenjima smo malo više zagazili u nešto što nije opravdano.
Slažem se da politički aktivna lica, odnosno članovi stranaka izvršnih odbora, predsednici itd. mogu, ne moraju biti predsednici ili članovi izvršnog veća, međutim jako je diskutabilno to što izabrana lica, mislim na odbornike i poslanike, ne mogu biti izabrani u izvršni odbor i ne mogu biti predsednici, odnosno najbitnije da ne mogu biti u izvršnim odborima. Mislim da odbornicima to se ne sme osporavati. Odbornici mogu biti čak i nestranačke ličnosti i mislim da je njihovo poznavanje, odnosno učešće u zakonodavnim telima nešto što je prednost i nešto što će olakšati, ubrzati, poboljšati njihovo učešće u izvršnom odboru u samim nacionalnim savetima.
U svakom slučaju, mislim da je smer u kome je ovaj predlog zakona dao rešenja dobar i mislim da malim amandmanskim korekcijama on može biti jako kvalitetan i prihvatljiv.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima daje jednu kvalitetnu mogućnost odborima za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, da može da izabere stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje, iskustvo u oblasti za koje se odbori obrazuju. To je dobra stvar. Ovaj zakon će i dalje omogućavati stručnim licima da u okviru stručnih odbora, ne političkim licima, licima koja nisu članovi veća da daju pun doprinos i podignu efikasnost funkcionisanja ovih odbora i samih veća. Dobra stvar je što je i ovim zakonom jasno precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnih saveta u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jako je dobro što se u članu 4. uvodi jasna pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja.
Mnogo puta u ovom domu sam govorio o neravnomernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu Republike Srbije i drago mi je što ovo zakonsko rešenje unosi pozitivnu diskriminaciju kao želju da se ovaj problem reši.
Vi znate da manjine, pogotovo one koje nisu u Pokrajini Vojvodini, su zaista slabo zastupljene u državnom aparatu i raduje ovakvo opredeljenje jednog ovakvog sistemski značajnog zakona. To vidimo kao želju i težnju da se reši problem neravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu.
Takođe ispisivanje toponima na jezicima, omogućavanje nacionalnim manjinama, odnosno lokalnim samoupravama u kojima nacionalnih manjina ima iznad 15%, da imenuju ulice, trgove, naseljena mesta i druge toponime, predstavlja značajan pomak i značajno mesto u ovom zakonu i to treba pohvaliti.
Informisanje kao jedna od zagarantovanih i prava nacionalnih manjina nažalost u praksi se gotovo ne ostvaruje, što se naročito odnosi na nacionalne manjine koje žive van AP Vojvodine. RTS do danas nije oformio redakciju na jezicima o nacionalnim manjinama, niti proizvodi medijske sadržaje koji promovišu kulturni identitet nacionalnih manjina.
Možda bi bilo svrsishodno ovim zakonom preispitati obavezu javnom medijskom servisu RTS da u što kraćem roku oformi redakciju na manjinskim jezicima, kao i da neodložno počne sa emitovanjem sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet nacionalnih manjina.
Podsećam da je nekad RTS imao ove redakcije koje su imale dnevnike na jezicima nacionalnih manjina. Ne može se nazvati programom za nacionalne manjine jedna emisija kolažnog tipa u trajanju od 50 minuta koja se emituje jednom nedeljno.
Mi ćemo svakako pokušati da amandmanima poboljšamo kvalitet navedenih predloga. U svakom slučaju, želim da zaključim da su predloženi zakoni neki u manjoj, neki u većoj veri napraviti pomak u zaštiti i u konzumiranju prava nacionalnih manjina, ali i poboljšati, čini mi se, život svim građanima naše zemlje.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Uvažene koleginice i kolege, poslednjih dana građani i javnost u Prijepolju digli su se na noge, o čemu izveštavaju brojni mediji, zbog nepravde koju trpi njihov sugrađanin, vrhunski sportski radnik, gospodin Adis Micanović.

Naime, ovaj odbojkaški trener sa internacionalnom karijerom, već osam godina štrajkuje glađu, osam dana izvinjavam se, pogođen posledicama da trpi zbog toga što je progovorio o kriminalu i korupciji određenih struktura u vlasti grada Prijepolja.

Odbojkaški klub koji ovaj čovek vodi je visoko uspešan i proglašavam dva puta za najbolji kolektiv sportski u Prijepolju 2015. i 2017. godine. Pobednik je „MOS igara“, 2015. godine u Rogatici, 2017. godine u Pljevljima. Klub ima formirane sve selekcije, starosne, grupe, potpuno sve je obezbedio. Klub broji više od 100 učlanjenih devojaka, s obzirom da je to ženski odbojkaški klub.

U prošloj godini ovom klubu je dodeljeno nešto više od milion dinara za godišnji budžet. Ove godine međutim njemu je predviđeno 50.000. Zbog čega gospodo? Zbog toga što je ovaj čestiti čovek prijavio krađu funkcionera, nekih funkcionera vladajuće koalicije u Prijepolju. Micanović je prijavio tužilaštvu dva lokalna političara koja su mu tražila da četvrtinu iznosa ovog budžeta, odnosno 250.000 dinara uplati na račun njima bliskih osoba. Na račun ženine tetke jednog od funkcionera, na račun ženine tetke gospodina Samira Tandira, visokog funkcionera stranke Pravde i pomirenja.

Poreska uprava je podnela prijavu protiv tetkine firme, preko koje se krao i prao budžetski novac. Dalje se navodi da je krajem prošle godine izvršeno više malverzacija kojim je opštinski budžet oštećen za više od sedam miliona dinara, poslujući sa ovom firmom. Postoji i više prijava dostavljenih lokalnom tužilaštvu o brojnim sličnim proneverama.

Gospodo, u Prijepolju je fakturisano da novogodišnji paketići koji koštaju 800 dinara, koštaju 3000 dinara. Samo novogodišnja čestitka u opštini Prijepolje košta 50.000 dinara. Svaka kafana, svaki restoran ima halal sertifikat u toj opštini, koji je platila opština Prijepolje, što je nečuveno itd.

Postoji osnovana sumnja u postojanje organizovanih kriminalnih radnji u ovoj opštini i stoga pitam ministarku pravde – da li je nadležno tužilaštvo preduzelo radnje po ovim tužbama, kojih ima na desetine i ako nije, apelujem da se što pre postupi u skladu sa zakonom i sa očuvanjem Republike Srbije i njenog integriteta u tom gradu.

Istovremeno, predlažem da se kompletno moje pitanje prosledi predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji godinama insistira na nultoj toleranciji protiv korupcije. Gospodo SDPS je apsolutno privržena bezuslovnoj borbi protiv korupcije i kriminala i staćemo uvek iza ovakvih pojedinaca koji se bore protiv ove pošasti koja razara naše društvo.

Kako ne podržati nekog ko posle osam dana gladovanja i nekoliko meseci pritiska i golgote koju podnosi njegova porodica i on sam, gde se preti njegovoj mladoj deci koja su jako uspešni studenti, kako ne podržati jednog čoveka koji kaže – neću da se pomirim da živim u državi u kojoj budeš kažnjen, ako prijaviš kriminal. Zar to nije moto svih nas ovde, zar svi mi ne podržavamo ovakav stav? Zar svi mi ne zagovaramo ovakav stav? Zar se svi mi ne borimo za časniju i napredniju državu Srbiju?

Stoga, želim da ovog čoveka s obzirom da sutra počinje sveti Ramazan, sveti mesec islamski, da pozovem da sačuva svoje zdravlje koje je po izveštaju lekara ugroženo, da prekine post, da ovde postoji država, da će ova država reagovati da smo mi primili njegovu poruku.

Želim istovremeno da svim građanima islamske veroispovesti čestitam budući praznik posta Ramazan uz poruku da ga u berićetu isposte i da očuvaju velike imperative ove vere, borbu za pravdu, dobročinstvo i dobrosusedske odnose sa svojim drugim sugrađanima koji žive u ovoj državi. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženo rukovodstvo, tokom prošlonedeljne rasprave o prosvetnim zakonima, zakonima o obrazovanju, bilo je reči o jednoj školi u Novom Pazaru. Upravo želim da obavestim ministra prosvete i da mu postavim jedno pitanje i uputim jednu molbu.

Naime, verujem više iz loše namere, nego iz neinformisanosti, rečene su loše reči, loše stvari o obnovi jedne škole u Novom Pazaru. Reč je o centralnoj školi u Novom Pazaru, školi „Stefan Nemanja“. Istaći ću vam nekoliko činjenica koje je objavila i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je i nadzirala, provodila i raspisivala nabavku za obnovu ove škole.

Naime, pola miliona evra je uloženo u rekonstrukciju ove škole, u školi koju pohađa 1223 đaka i koja je započela svoj rad u novoj, obnovljenoj i jednoj velelepnoj zgradi.

Naime, škola „Stefan Nemanja“ je obnovljena od sredstava Kraljevine Norveške koja je donirala 360.000, Republike Srbije koja je donirala 70.000 i 70.000 je dao grad Novi Pazar. Ova škola bila je, zaista, u jednom katastrofalnom stanju, sa ravnim krovom koji je prokišnjavao, vlagom koja je ruinirala praktično zidove većine učionica, i sa izuzetno lošim stanjem mokrih čvorova. Od sredstava koje je obezbedio, praktično, da kažem, menadžment škole i uz saradnju sa gradom Novim Pazarom koji je pripremio sva dokumenta, da kažem sa jednim vrlo visprenim menadžmentom, sa direktorom škole, završena je u potpunosti obnova ove škole.

Dakle, škola je danas, obzirom da je u samom centru Novog Pazara, zaista ponos prosvetne zajednice. Škola koja ima potpuno obnovljenu fasadu, termo fasadu, promenjen način grejanja, greje se na bio masu, potpuno je krov renoviran i promenjena kompletna unutrašnja infrastruktura, mislim na stolove, table, i danas ta škola zaista izgleda brilijantno, na ponos svih građana Novog Pazara i na ponos Ministarstva prosvete. Želim da vam pokažem kako ta škola izgleda spolja. Zaista, izabrane su i divne boje i zaista prikazuje da se puno radi na obnovi infrastrukture školske.

U Novom Pazaru smo imali, i to često napominjem, ministre, imamo probleme sa idenjem u tri smene, sa time da đaci idu u odeljenja koja su prebukirana, preko 30 ih ima, i mi upravo rešavamo ove probleme. Ova Vlada u prošlom i ovom mandatu, uz pomoć Gradske uprave u Novom Pazaru, napravila je tri nove škole, tri divne škole, obnavlja postojeće škole, i to je za svaku pohvalu.

Želim da ministra zamolim da se direktorima, kao što je direktor ove škole Edin Dugopoljac, koji je za pohvalu, koji je svojim radom i animiranjem uspeo da animira i nastavnike i roditelje škole da i sami pomažu, sami rade, sami doprinose, nagrade, da se ustanovi nekakva nagrada koju će sprovoditi Ministarstvo prosvete, kao nagrada i pohvala visprenim, vrednim, dobrim, časnim rukovodiocima, kao što je ovaj rukovodilac i kao što su mnogi rukovodioci koji su direktori škola koje u teškim uslovima, zaista, pre svega motivisani željom, altruizmom i željom da podižu obrazovanje i kompletan status ove zemlje, da se pohvale, da se nagrade, da se javno istaknu. To je nešto što je za ove ljude jako bitno i nešto što bih vas molio, gospodine ministre, da ustanovite i imate u vidu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:16