DEJAN ŠULKIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1972. godine. Živi u Velikoj Plani.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na lokalnim izborima 2012. godine, po treći put uzastopno izabran je za predsednika opštine Velika Plana.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik, prvo kao poslanik pri poslaničkog grupi Demokratske stranke Srbije, a u oktobru 2016. prelazi u samostalne poslanike

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Velika Plana
  • Velika Plana
  • 1972
  • pravnik

Statistika

  • 35
  • 7
  • 153
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 26.09.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, predložio sam da se briše član 1. kojim se iz člana 12. brišu odredbe koje se tiču obavljanja poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja privrednim društvima, u skladu sa zakonom koji uređuje njihov položaj.

U obrazloženju se kaže da se na ovaj način norma usaglašava sa odredbama zakona o privrednim društvima.

Moj predlog izmene ovog predloga, odnosno amandman po prvi put, to moram da kažem, po smislu ravan je ili srazmeran ovoj zakonskoj izmeni, odnosno predlogu koji ste dali, ali sam u okviru ovog amandmana, poput brojnih mojih kolega, hteo da se osvrnem na položaj privrednih društava kada je u pitanju PIO. Dakle, kontekst predloga izmena ovog zakona.

Ovim izmenama i drugim koje su do sada bile možete razna ovlašćenja da razmeštate na ovakav ili sličan način i uređivanje penzijsko-invalidskog sistema osiguranja nije u korist zaposlenih na ovakav način i upravo će proširiti razmere tzv. isplate na ruke od strane poslodavaca zaposlenih, s tom razlikom, a to će zapravo biti podsticaj, što će za to biti zainteresovani zaposleni, jer koja korist za zaposlene da primaju zaradu u skladu sa zakonom, sa svim doprinosima preko minimalnog iznosa zarade ukoliko već sada im je jasno, s obzirom na neizvesnost i nesigurnost koju ovim zakonom konstituišemo, da će ih to što im se isplaćuje prilikom isplate zarade, odnosno na osnovu rada koji obavljaju kod poslodavca, da će ih to sačekati kao penzionera. Da ne govorim o tome da i smanjenje može ponovo da ih zadesi, a ako smo uveli presedan da smanjenje može da bude 10%, može da bude i 20%, 50%, a možda 90%.

Dakle, to je negativna posledica i zaposleni neće biti motivisani da rade za zarade preko minimalnog iznosa već sa poslodavcima dogovarati da im se preko minimalnog iznosa zarada isplaćuje na ruke.

Što se tiče ovih izmena, šta one u stvari znače za zaposlene? One znače da nema povećanja, već se penzije vraćaju na nivo iz 2014. godine, s tom razlikom što se ne uvećavaju, odnosno ne vraćaju na nivo koji bi bio da je u međuvremenu primenjivana metodologija koja je bila propisana zakonom, jer je 2014. godine sa privremenim umanjenjem suspendovana i formula za usklađivanje penzija.

Čega dalje nema? Nema vraćanja iznosa umanjenja. Nema ni vraćanja iznosa koji bi im pripao na osnovu formule usaglašavanja penzija. Nema formule za usklađivanje penzija za ubuduće. Već je o tome dosta govoreno i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima je rečeno dosta toga.

Ali, čega ima? Ima pomoći kao utešne nagrade da će penzioneri, po proceni Vlade, i to proceni koja kategorija, odnosno sa kojim iznosom, procenom dinamike i visine od strane Vlade do postizanje tzv. finansijske održivosti penzijskog sistema da će Vlada, a do 0,3% BDP. Dakle, to je mogućnost, nije obaveza za one penzionere koji na to sigurno računaju i kalkulišu da to može da bude 5.000 ili 10.000 dinara, da je to jedna mogućnost koja je data zakonom, a da li će se i u kojoj meri i kome isplaćivati, to će zavisiti od procene Vlade Republike Srbije.

Ministar je nekoliko puta uveravao poslanike, pa čini mi se da je i građanima hteo da pošalje poruku, da će o tome tobože odlučiti Skupština, pa i ovaj predlog kao da Vlada ne računa na podršku Skupštine, bar kada je ovaj saziv u pitanju.

Uveravao nas je više puta - e, videćete da će prilikom razmatranja Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i izmene Zakona o budžetskom sistemu, videćete da će povećanje penzija biti veće od procenta inflacije.

Metodologija treba, mora da postoji, a ukoliko Vlada smatra u ovom trenutku kao predlagač ovog zakona da treba i takva mogućnost da postoji, to može da bude dodatni korektni faktor, pa da se on veže za rast BDP ili za neke druge parametre i da onda omogućimo to što Vlada hoće, ali da to bude propisano, da penzionerima može da bude uvećana penzija i više od procenta inflacije ili rasta troškova života.

S druge strane, kad su u pitanju privredna društva postavlja se pitanje kako je moguće da država ne reaguje, a ne mogu da poverujem zaista da je to bilo neopaženo, da pojedina privredna društva, o tome se dosta govori u javnosti, godinama ne uplaćuju PIO, odnosno doprinose na koje ih obavezuje zakon.

Na primer, „Goša“ iz Smederevske Palanke, šinska vozila, imali smo prilike da gledamo brojne drame na koje su zaposleni bili prinuđeni u Smederevskoj Palanci i onda se postavlja pitanje - ukoliko ne razvijate mehanizme za kontrolu, odnosno vršenje nadzora nad primenom zakona koje ova Skupština izglasava, postavlja se pitanje koja je vajda?

Često čujemo od ministara, da li je to ministar Đorđević i ministar Šarčević je više puta govorio o tome u načelnoj raspravi, dakle, nemamo dovoljno inspektora. To ne sme da bude opravdanje. Pa, primite pobogu inspektore. Ako jedna „Goša“ iz Smederevske Palanke je ostala dužna zaposlenima, ja mislim preko dva miliona evra, ako je ostala državi za doprinose oko 4,7, to je oko sedam miliona evra samo jedno privredno društvo je ostalo dužno državi i postavlja se pitanje da li će se ikada zaposleni i da li će se država naplatiti od tog privrednog društva, a sva je prilika da neće.

Kada govorimo o broju inspektora, niko vas ne sprečava da primite ako je po jednoj lokalnoj samoupravi da samo povećate broj inspektora, po jednog, to je 150 inspektora, dakle, to je oko milion dvesta, trista hiljada evra godišnji trošak kompletan za sve inspektore. Sa druge strane, navodim primer samo „Goše“ iz Smederevske Palanke, koja je uskratila znatno više budžet. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, gospodine ministre, mi načelno smatramo da je potrebno doneti ovaj zakon i vi ste u obrazloženju naveli dosta razloga zašto to treba uraditi. Jedan od razloga jeste tzv. kodifikacija, objedinjavanje uopšte te zakonske regulative i tu se navodi nekoliko zakona koji su regulisali ovu oblast. Mi u ovom trenutku niti imamo mogućnost da o tome raspravljamo, niti je to potrebno, ali to pod obavezno ne znači da zakoni nisu bili dobri. Postavlja se pitanje kakva je primena bila i u tom smislu praksa će pokazati koliko ovaj zakon u stvari izgrađuje mehanizme da ovo što se proklamuje zakonom i što se daje u nadležnost državi i lokalnim samoupravama, da će biti ispoštovano.

U osnovi ovaj zakon se odnosi na tzv. ratne memorijale i on ističe i vrednuje duh oslobodilačkih napora i slobodarske tradicije Srbije, njene vojske i svih onih koji su se borili pod njenim simbolima, pod njenom zastavom, bez razlike da li je reč o Srbima ili pripadnicima drugih etničkih zajednica na području Srbije kao suverene države ili Srbije koja je kroz Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno posleratnu Republiku Jugoslaviju imala te napore.

Dalje, bavi se takođe i razgraničenjem nadležnosti i evidentiranjem postojećih ratnih memorijala i spomenika, svega onoga što on podrazumeva. Kada je u pitanju razgraničenje nadležnosti, polazi se od pretpostavke ovim zakonom da će lokalne samouprave imati popriličan teret. U ovom trenutku mi nemamo zaista procenu kolika će obaveza biti lokalnih samouprava, tako da može da se desi da lokalne samouprave ne mogu ovu obavezu da ispune i nadam se da će se o tome voditi računa kada su u pitanju lokalne samouprave prilikom donošenja republičkog budžeta i kasnije lokalnih budžeta.

Mi smo pošli od toga da žrtve, pre podnošenja ovog amandmana, ne treba podvajati. Dakle, ne treba ovaj zakon, po nama, ne nagoveštava podršku ili pak pokretanje, ako tako mogu da kažem, istraživačkih poduhvata, niti evidentiranje neevidentiranih i neobeležnih mesta stradanja. Doduše, ovaj zakon to ne zabranjuje, ali ni na koji način to ne protežira i ne podržava. Tako da, uobičajeno je, i kod ovog zakona, diskreciona sfera ministra izvršnih vlasti je velika, pa se nadam da će kod donošenja podzakonskih akata sva pitanja koja nisu detaljno regulisana ovim zakonom, da će biti uređena.

Činjenica je da je bilo žrtava i stradanja u ratnim, ali je bilo i u posleratnim periodima i zato smatramo da bi trebalo ovaj zakon, mi smo predložili na koji način bi to trebalo da bude ali možda postoji i neki bolji način, ali smo svakako hteli da izazovemo ili isprovociramo jednu polemiku o ovoj temi i da možda od ministra čujemo, gospodine ministre, na koji način će se odnositi prema onim mestima stradanja koja nisu evidentirana, a činjenica je da postoje, ili pak da su evidentirana a da nisu obeležena.

Tu bih sad naveo nešto šta bi moglo da dođe u obzir. To su predratni spomenici, ili kako god da su bili kategorizovani između dva svetska rata, a da veliki broj njih nisu sačekali oslobođenje, bilo da je to za vreme rata učinio okupator ili možda i neke domaće strukture koje su delovale za vreme Drugog svetskog rata na ovim područjima, a svakako postoji veliki broj tih spomenika koji su podignuti pre Drugog svetskog rata, a koje je posleratna vlast, dakle posle Drugog svetskog rata, uklonila.

Interesantno je izvršiti popis, ne da bismo se dokazivali ko je bio veći dušman u predratnom periodu i svemu onome što obeležava napore iz Srbije, Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, da li je to bilo za vreme rata ili posle rata. Zatim, to predstavljaju mesta stradanja za vreme rata i posle rata, dakle, koja nisu obeležena a zna se za njih da postoje i naravno postoje i ona koja nisu evidentirana, a samim tim nisu ni obeležena, a u svakom slučaju poznato je da postoje. Navešću samo neke od primera, za sve ove strukture.

Kad su u pitanju predratni spomenici, postoje primeri dobre prakse, kao što je slučaj spomenik Kralju Petru I oslobodiocu u Zrenjaninu, nekadašnjem Petrogradu ili Bečkereku, koji je u međuvremenu obnovljen, a porušen je za vreme Drugog svetskog rata. Zatim, postoji i mesto stradanja, navešću primer u Velikoj Plani, u dvorištu gimnazije, da je prilikom izvođenja nekih radova otkrivena je masovno, tako da kažem, mesto stradanja i da na tome ništa nije rađeno do današnjeg dana. Dakle, ne treba praviti razliku između žrtava, da li je to bilo za vreme ratnih napora Srbije ili država u kojima je Srbija učestvovala, kojima je pripadala ili je to bilo na neki drugi način izvedeno.

Sa ove vremenske distance, dakle, posle 70-ak godina, kada nema ni egzekutora, mislim posebno na ove posleratne likvidacije i mesta stradanja, smatram da sa ove vremenske distance donošenje ovog zakona, ovo jeste u stvari jedna prilika da se na neki način ovaj zakon odnosi i tiče, ili bar da neko od vas to prokomentariše, ako to već imate na umu, da u tom smislu ovaj zakon daje neku nadu i neku šansu da će se i te žrtve i ta stradanja biti obeležena na dostojan način i da će im se odati počast.

Kada je u pitanju izjednačavanje, to sada možemo da kažemo da se pretpostavlja, ali isto ne bi bilo loše da se čuje, ako postoji veliki broj mesta stradanja ili mesta gde su vođene borbe, pa samim tim i stradanja velikog broja ljudi, civila, vojnika za vreme Drugog svetskog rata, onda takođe bi trebalo, pretpostavljam, pošto su izjednačeni u pogledu borbe protiv fašizma i ravnogorci da će i Ravna gora takođe biti ratni memorijal. Zatim, ako je Kuća cveća memorijal, na neki način pretpostavljamo da je i Oplenac memorijal.

Tako da bih vas zamolio, gospodine ministre, da možda na neka od ovih pitanja odgovorite, a neka od ovih pitanja mislim da postoji veliki broj građana koje interesuje – da li će se ikada istražiti i saznati šta je bilo sa žrtvama posle rata posebno? Dakle, postoje masovna mesta stradanja, pa vas molim da u tom smislu date neki odgovor. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sledstveno amandmanu koji smo podneli na naslov zakona, podneli smo i amandman na član 1. koji u osnovi uvodi obavezu planskog rada na pronalaženju posebno onih skrivanih stratišta, odnosno mesta stradanja u ratnom i posleratnom periodu.

Sam zakon po našem mišljenju treba da ima daleko širi smisao i da ne treba da se svodi kada je u pitanju održavanje samo na komunalno održavanje, košenje trave, da ne kažem korova, pošto je to odomaćena praksa, a ništa naravno nije upućeno specijalno vama već je to jedan društveni odnos uopšte prema spomenicima, prema memorijalima. U tom smislu mislimo da nedostaje jedan programski odnos, odnosno obeležavanje programsko jubileja koji su vezani za određene memorijale, tako da nam se ne desi poput veoma oskudnog neopaženog obeležavanja bitaka koje su se desile u toku velikog rata, Prvog svetskog rata, jer je to sada praktično stogodišnjica.

Svedoci smo u isto vreme da na to naše zanemarivanje s druge strane imamo pozive ili javne debate koje već prelaze u granicu revizionizma kada je u pitanju Prvi svetski rat. Mislim da se i vama potkrala jedna greška ili propust u obrazloženju gde ste rekli da posle promene prestale su da postoje tri države, a nastala je današnja Srbija. Srbija je posle raspada državne zajednice obnovila svoju državnost i u tom smislu je to možda moglo drugačije da bude formulisano.

Još jedanput ističem značaj istraživanja, i to ne bilo kakvog nego institucionalnog. Navešću, takođe, jedan primer – grobno mesto na groblju u Starom selu, dakle, u jednom selu u Velikoj Plani, gde je bilo sahranjeno nekoliko desetina regruta Vojske Kraljevine Jugoslavije, da je to mesto neobeleženo, dakle, nema tu nikakvog pretencionizma, jer među poginulima na tom mestu ima i Slovenaca regruta, kraljevske vojske, ima i Muslimana, tako da, evo, još jedanput ističem značaj istraživanja, odnosno institucionalnog istraživanja i evidentiranja.

Imovinska karta

(Velika Plana, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik opštine Opština Velika Plana Opština Mesečno 76000.00 RSD 06.10.2004 - 22.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:56