MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Niš
  • 08.10.1969.
  • inženjer

Statistika

  • 68
  • 4
  • 104
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 18 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 4 dana

PITANJE ZA POSLANIKE DSS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

Kao i svi ja ću govoriti o amandmanu koleginice i za razliku od drugih zaista bih podržao ovaj amandman i mislim da je amandman sa dobrom namerom podnesen. Verujem da će njene kolege poslanici iz većine glasati za ovaj amandman i da on biti uvršten u zakon, jer pretpostavljam da je motiv za pisanje ovog amandmana bio taj da mi već godinama imamo ili desetinama godina unazad ogroman problem sa neravnomernim regionalnim razvojem.

Pretpostavljam da je inicijacija za pisanje ovog amandmana i ono što piše u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, a piše između ostalog da će glavni projekti koji će biti realizovani u Beogradu i neposrednoj okolini Beograda biti na primer transportna stanica Zemun, 30 miliona evra. Pa, još jedan zajam za transportnu stanicu Zemun 22 miliona evra, za izgradnju železničke stanice centar Beograd, 50 miliona evra, za obilaznicu – jedan oko Beograda 180 miliona, a za drugu obilaznicu 450 miliona evra. Za kolektor za prečišćavanje otpadnih voda 250 miliona evra takođe u Beogradu i za toplodalekovod 160 miliona evra takođe u Beogradu.

To je više od jedne milijarde evra kreditnih zajmova za razvoj infrastrukture u Beogradu i oko Beograda. Dakle, ako toliko para država planira da se zaduži da potroši za razvoj nedostajaće infrastrukturi u Beogradu, a verujem da ima potreba za tim, šta onda ostatak Srbije da očekuje? Znači, za ostatak Srbije bi trebalo deset puta više para da se uloži da bi krenuli da se razvijaju oni nerazvijeni krajevi, da bi mogli da računamo da će ljudi koji žive u tim krajevima imati motiva da tamo i ostanu, a ne da šalju svoju decu da završavaju škole i da ostaju u Beogradu ili da idu u inostranstvo.

Jedan od glavnih problema ove zemlje jeste neravnomerni regionalni razvoj. Umesto da se u budžetu za 2017. godinu i ovom za 2018. godinu vodi računa o tome i da se novac iz onih projektnih zajmova usmerava na razvoj infrastrukture pre svega u nerazvijenim delovima Srbije, mi opet imamo zbog predizborne godine enormno pumpanje para u izgradnju u Beogradu i oko Beograda.

Pa, je to otišlo čak dotle, da se predviđa tri miliona eura za izgradnju gondole u Beogradu za 2018. godinu iz državnog budžeta. Izvinite, gondola u Beogradu je lokalni projekat, kao što je gondola na Zlatiboru lokalni projekat. Zašto država nije dala da se izgradi takva gondola na Zlatiboru? Zašto nije dala da se izgradi na Staroj Planini ili ne znam gde već? Nije dala zato što su to lokalni projekti, a daće pare svih poreskih obveznika države Srbije i onih koji žive u Babušnici, i onih koji žive u Beloj Palanci, i oni koji žive u Svrljigu, i oni koji živi u Mionici će se upotrebiti da bi se izgradila gondola u Beogradu. Zašto? Zato što je sledeća godina izborna godina i zato što treba da se dobiju izbori u Beogradu.

Ministre, vi kao stručnjak, čovek koji ima integritet, ste trebali da vodite računa o tome i da ne dozvolite da se na ovakav način novac svih građana Srbije upotrebljava da bi se još više razvijao glavni grad, a o onome što je koleginica govorila, o ravnomernom regionalnom razvoju nema ni reči. Na ovakav način će još veće razlike biti u razvoju i još će više stanovnika iz istočne i zapadne Srbije, iz južne Srbije bežati ka razvijenom Beogradu, a tamo će ostajati pustoš. Onda se pitamo ko će živeti u tim krajevima, zašto nam samo žive starci i kako ćemo da čuvamo tu granicu. Ovako sigurno nećemo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, predložili smo amandman na član 1. gde se govori o tome da za pripadnike nacionalne manjine vaspitno-obrazovni rad se ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, a može da se ostvaruje i dvojezično na jeziku nacionalne manjine i na srpskom jeziku, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece.

Mi smo predložili da se za pripadnike nacionalnih manjina može izvoditi vaspitno-obrazovni rad i na jeziku nacionalne manjine i tada se vaspitno-obrazovni rad organizuje dvojezično, dakle, i na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine. Zašto? Ako mi u startu, od malena, dakle, kada deca imaju dve, tri, četiri ili pet godina, vaspitno-obrazovni rad organizujemo samo na jeziku nacionalne manjine, pa onda kroz osnovno obrazovanje, kroz srednje obrazovanje opet imamo istu priču da se organizuje nastava samo na jeziku nacionalne manjine, onda ulazimo u problem da će ta deca znati i biti upućena samo na svoju nacionalnu manjinu, neće dobro znati srpski jezik i neće moći uopšte da se uključe normalno u društvo.

Mislimo da to ne treba da bude tako i da treba da im pružimo priliku da obavezno moraju da ostvare svoja prava na jeziku svoje nacionalne manjine, ali nikako da budu isključena, odnosno da budu upućena samo na školski sistem koji se organizuje na njihovom jeziku, a da ne znaju zvaničan jezik države u kojoj žive. Onda je to problem koji može da eskalira kasnije kroz izolaciju u društvu, kroz nacionalne tenzije, kroz razne druge probleme. Mislim da je ovo rešenje koje smo predložili vrlo prihvatljivo i normalno i da se time niko ne ugrožava, a s druge strane pomažemo nacionalni manjinama da ostvare svoja prava koja im po svim konvencijama i, naravno, našim zakonima pripadaju.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2017.

Poštovani ministre, u ovom članu 23. se govori o saradnicima koji su zaposleni u predškolskim ustanovama, koji brinu o nekim stvarima koje su specifične za negu dece i između ostalog se kaže da poslove kojima se unapređuju nega i ishrana, preventivna, zdravstvena i socijalna zaštita, obavljaju saradnici u predškolskim ustanovama.

Mi smo predložili da, pored ovih kategorija koje su definisane, bude ubačeno da poslove koji se tiču razvijanja motoričkih i fizičkih sposobnosti i telesnog vaspitanja dece takođe obavljaju saradnici, jer je očigledno, to sva istraživanja pokazuju, da su naša deca zadnjih dvadesetak godina toliko preokupirana kompjuterima, sedenjem i jako malo se bave fizičkim aktivnostima, da je neophodno da se predvide i saradnici u predškolskim ustanovama koji će se baviti upravo ovim problemima, odnosno razvijanjem motoričkih i fizičkih sposobnosti kod dece.

Statistike kažu da čak do 50% dece predškolskog uzrasta je gojazno, a da čak i veći procenat, u nekim ustanovama se kreće i do 70% dece koja nemaju apsolutno nikakvu motoriku, ne umeju da potrče, ne umeju da se igraju sa loptom. Dakle, mi smo sportska nacija. Treba da razvijamo i da napravimo takav sistem koji će odgajati našu decu u onom pravom smislu da zdravo napreduju, da zdravo žive, da se zdravo razvijaju.

Zaista je neophodno ustanoviti sistem koji će od predškolskih ustanova na dalje kroz osnovno obrazovanje ustanoviti takav program gde će deca prolaziti, gde će ih neko pratiti kako rastu, kako se razvijaju, da li imaju motoričke sposobnosti, da li im je kriva kičma ili ne, da li umeju da potrče, da li su gojazna. Znate, kada dođe sedmi, osmi razred, to više ne može da se ispravi. Čak statistike kažu da u nekim osnovnim školama preko 90% imate dece sa krivom kičmom. Najbolji način da se to reši je da se sistemski radi od predškolskih ustanova i mislim da to zaista neće biti nikakav preveliki trošak ni za državu, niti za ustanove ako se ustanovi po jedan saradnik ili već koliko na određeni broj dece u predškolskim ustanovama koji će se baviti ovim problemima. Zato vas molim da prosto razumete razloge i mislim da je zaista neophodno na sistemski način prići ovom problemu i rešiti ga zbog budućnosti naše dece. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:27