SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ

Nestranačka licnost

Dr Sanda Rašković Ivić je rođena 8. januara 1956. godine u Zagrebu, kao ćerka dr Jovana Raškovića.

Osnovnu školu i gimnaziju završila u Šibeniku, a na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je 1980. godine. Specijalistički ispit iz psihijatrije položila 1986. godine, poslediplomske studije iz psihoterapije 1989, a 1993. godine doktorirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je mnogih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije. Učestvovala je na mnogim kongresima i simpozijumima u zemlji i inostranstvu. Član je Svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva i humanitarne organizacije Žene pomažu ženama.

Od februara 2001. do februara 2003. bila je republički komesar za izbeglice Republike Srbije. Član je DSS od 2003. godine, a bila je član Saveta DSS i predsednik Odbora za socijalna pitanja, rad i zapošljavanje, kao i član Odbora za evropske integracije, i član Parlamentarne skupštine Centralno-Evropske inicijative. Bila je izabrana je za potpredsednicu DSS na Skupštini DSS 5. juna 2005. godine. Od 2005. do 2011. vršila je funkciju ambasadora Srbije u Italiji. Od 2005. godine bila je i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Komisije za primenu Vojnotehničkog sporazuma i Koordinacionog tela za Jug Srbije.

Na izborima 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu sa liste DSS – Vojislav Koštunica.

Nakoh izbora 2014.godine i debakla DSS na parlamentarnim izborima, 2012.godine je izabrana za predsednicu DSS. U koaliciji sa Dverima, na izborima 24. aprila 2016. godine, vraća se u parlament kao narodna poslanica.

Udata je za akademika Aleksandra Ivića i ima troje dece: kćerku Anu i sinove Dražena i Jovana. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 35
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 22 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Latinica

čeka se odgovor 8 meseci i 2 dana i 19 sati

Poštovana gospođo Rašković Ivić, S obzirom da je pismo srpskog jezika ćirilica, a da je latinica u Srbiji ostala u upotrebi isključivo kao zaostavština iz stare Jugoslavije (u kojoj je sasvim sigurno imala smisla kao pismo hrvatskog jezika - gde je pismo i bilo jedina razlika između jezi...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 8 dana

PITANJE ZA POSLANIKE DSS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Hvala gospodine predsedavajući.

Moje pitanje je za predsednicu Vlade, gospođu Anu Brnabić.

Naime, ukoliko u narednih nekoliko dana ne stigne poštom još koja ponuda, tenderska komisija za prodaju „Galenike“ će se opredeljivati između dve kompanije između švajcarskog „Amikusa“ i brazilskog „Ensa“.

Moje pitanje predsednici Vlade jeste - zašto se „Galenika“ prodaje? „Galenika“ je najveći nacionalni proizvođač lekova. To je domaća fabrika koja je svojevremeno proizvodila najširu paletu lekova, izvozila u afričke zemlje, izvozila u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Zašto Vlada prodaje najvećeg domaćeg proizvođača lekova? Prodajom „Galenike“ mi ćemo ostati bez ijednog domaćeg proizvođača lekova. Postaćemo zavisni od uvoza, a znamo kako to izgleda. Postaćemo konzumenti, a ne proizvođači koji mogu da proizvode one lekove koji su potrebni srpskom tržištu, na koje je srpsko tržište naviklo i setimo se samo „Torlaka“, jer da je „Torlak“ ostao, danas se ne bi vodile diskusije da li decu treba vakcinisati ili ne treba. Nešto slično će nam se desiti ako i „Galenika“ postane privatna firma, bilo da se radi o Švajcarcima, Brazilcima ili nekom trećem.

Istina, fabrika ima negativni kapital od 152 miliona evra i ona se prodaje za samo jedan evro, uz uslov da se bankarima kojima se duguje 75 miliona evra da im se taj dug otkupi za 25 miliona evra. Novi vlasnik će dovesti svoj menadžment i od „Galenike“ će napraviti uspešnu firmu koja će lako vratiti 25 miliona evra bankarima. Međutim, profit koji će ta firma uzimati, neće ići u Srbiju. Profit će ići ili Švajcarcima ili Brazilcima ili nekoj trećoj firmi. Mi imamo menadžere, menadžere koji su se odlično pokazali, kao npr. gospodin Babić iz „Hemofarma“, ne favorizujem ga, navodim ga samo kao primer, ima i drugih koji su, sigurna sam, kadri da „Galeniku“ postave na noge kako bismo mogli sačuvati našeg jedinog i najvećeg proizvođača lekova.

Dakle, moja pitanja su sledeća, prvo – zašto prodajete „Galeniku“? Da li ste svesni da će Srbija potpuno ostati bez domaće farmaceutske industrije? Da li ste svesni da nas time gurate u totalnu farmaceutsku zavisnost od stranaca i stavljate nas u poziciju konzumenta koji ni o čemu ne odlučuju, ni o onome šta Srbiji treba od paleta lekova, niti o cenama lekova, jer kada imate domaću proizvodnju onda se možete preko ministarstava i preko javnosti nekome obraćati, a u ovom slučaju ne možete da se obraćate nikome? Da li ste svesni da će još više zacariti uvoznički lobi koji će bez domaće konkurencije sada onako mirno i nekritično uvoziti lekove sumnjivog kvaliteta, jer njihov cilj nije lečenje stanovništva, nego je njihov cilj brza zarada?

Drugo pitanje se odnosi na ministra inostranih poslova, gospodina Dačića i predsednika Srbije, gospodina Vučića, a tiče se statusa Humanitarnog centra u Nišu. Početkom godine ministar inostranih poslova Dačić je na jednoj sednici rekao da se pitanje Humanitarnog centra mora rešiti, bilo da se centar zatvori ili da mu se da poseban diplomatski status i rekao je da će na prvoj narednoj sednici pitati tadašnjeg premijera Vučića šta će sa tim biti. Od toga je prošlo sedam, možda čak i osam meseci, a ništa se nije desilo.

Vidim, stigla su i dva miga, doduše nisu remontovana, ali su stigla, međutim o Humanitarnom centru nema ni reči. Moje pitanje je za ministra Dačića i predsednika Vučića – šta se odlučili da uradite sa Humanitarnim centrom i kada ste odlučili da uradite to što ste odlučili da uradite?

Peto vanredno zasedanje , 27.09.2017.

Hvala.

Ovo je amandman koji smo mi želeli da unesemo neke promene u sastav organa upravljanja. Da pojasnim možda za ljude koji nas gledaju, to je u stvari sastav školskog odbora. Do sada je bilo tri-tri-tri, tri člana zaposlenih, tri lokalne samouprave i troje roditelja.

Pošto je sada po ovom novom Predlogu zakona predviđeno da se primat daje lokalnoj samoupravi, mi mislimo da je to jako loše, jer lokalna samouprava dobija najviše članova, a i roditelji i zaposleni dobijaju manje. Mislimo da to vodi u politizaciju i u jačanje demokratskog kapaciteta jednog društva.

Mi smo predložili ovim amandmanom da četvoro iz školskog odbora, odnosno organa upravljanja, čine zaposleni u školi, da su troje roditelji, a da je samo dvoje iz lokalne samouprave. Zašto samo dvoje iz lokalne samouprave? Zato što je lokalna samouprava uvek vezana za politiku, a školski odbor ne treba da bude vezan za politiku.

Zna da će ovo možda naljutiti poslanike vlasti. Ja moram ovde da pomenem i ovu školu „Miletić“ u Zemunu i ljude koji tamo štrajkuju, da imamo situaciju da se zaposleni i roditelji izjašnjavaju i da oni vode glavnu reč o tome, onda bismo lako situaciju rešili i videli o čemu se radi.

Mislim da lokalna samouprava ne sme nikako da zauzima ovoliki broj ljudi u školskom odboru, jer to vodi u politizaciju škole.

Peto vanredno zasedanje , 27.09.2017.

Hvala, gospodine predsedavajući. Govoriću o ovom amandmanu, ali pošto imam vreme, malo ću i proširiti temu.

Pre svega, želela bih da počnem sa ovim amandmanom. Naime, zakonodavac je ovde dao predlog, odnosno Vlada je dala predlog da direktora ustanove, svih ustanova, odnosno svih škola, bira ministar. Ja sam i u svom izlaganju već govorila o tome da je to jako loše rešenje, da to vodi u jednu totalnu centralizaciju, da to vodi u jednu totalnu partizaciju školstva. Sem toga, i sam ministar će za skoro 2.000 škola u Srbiji koje postoje, na temelju onoga što mu dođe sa terena, morati da čita i da određuje ko će biti direktori, bez da te ljude uopšte poznaje.

S obzirom na to kakva je situacija u našem društvu, s obzirom da su javna preduzeća postala partijski plen, s obzirom da su mediji, naročito oni elektronski, u potpunosti partizovani, mi sada imamo i uvođenje partijskog školstva, jer potpuno je jasno da će ministar biti pod pritiskom da bira ljude koji su poslušnici vladajuće stranke ili u nekom blažem slučaju vladajuće koalicije, pa bi iz koalicije možda neko uspeo da preko ministarstva, odnosno ministra progura nekog svog direktora.

Naravno, iskoristila bih i to da ovaj izbor direktora koji vrši isključivo i samo ministar i ovu jednu opštu centralizaciju povežem i sa ovim drugim zakonom i da kažem da i Zakon o visokom školstvu vodi jednoj totalnoj centralizaciji i partizaciji, odnosno da se tu i Nacionalni savet, koji bira Vlada, trebalo bi da ga bira Skupština, potom trebalo bi da se potpuno ukine ova Agencija za akreditaciju jer imamo već akreditacionu komisiju. Zaista podozrevam da je ova Agencija za akreditaciju i smišljena zbog toga da se omogući određenim fakultetima koji ne mogu da dobiju akreditaciju da istu dobiju i da se omogući da se akredituju neki fakulteti koji mogu da služe za štancovanje partijskih kadrova koji bi imali problem da se akredituju, odnosno da upišu državne fakultete ili neke možda prestižnije i malo bolje privatne fakultete.

Zato moram da kažem da jako osuđujem istup gospodina Zukorlića prema mojoj koleginici, našoj koleginici, narodnoj poslanici gospođi Jerkov, koja je samo ukazivala na svoje podozrenje, a bila je izvređana tako da se njen doktorat na državnom fakultetu, Fakultetu političkih nauka, dovodi u pitanje. Ja se nadam da bi trebalo zaista reagovati i da bi na ovo trebalo da reaguju i nadležni.

Takođe, želim da kažem i nekoliko reči o samoj atmosferi koja je vladala ovde u ovoj Narodnoj skupštini u poslednjih nekoliko dana, ali i inače vlada takva, mada je sada kod ovih zakona nekako stvar došla do usijanja. Ne želeći da se svrstavam, kao ni moja poslanička grupa, ni na jednu stranu, ipak moram da ukažem da atmosferu diktira većina. Da većina nije postupala ovako kako je postupala i da oni koji vode Skupštinu nisu postupali ovako kako su postupali, ovakva atmosfera se nikada ne bi izrodila.

Takođe, želim da ukažem i na jednu strahovitu manipulaciju kojoj je pribegao, izgleda, frontmen vladajuće koalicije, odnosno vladajuće Srpske napredne stranke, a to je gospodin Marijan Rističević, koji je ovde podneo skoro 300 amandmana, mislim da je nekih 290 amandmana, da bi ih onda sve povukao, što nije ništa drugo nego jedan najobičniji manevar, da se na taj način potroši povlačenjem vreme za diskusije.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Hvala gospodine predsedavajući.

Moje pitanje je za predsednicu Vlade, gospođu Anu Brnabić.

Naime, ukoliko u narednih nekoliko dana ne stigne poštom još koja ponuda, tenderska komisija za prodaju „Galenike“ će se opredeljivati između dve kompanije između švajcarskog „Amikusa“ i brazilskog „Ensa“.

Moje pitanje predsednici Vlade jeste - zašto se „Galenika“ prodaje? „Galenika“ je najveći nacionalni proizvođač lekova. To je domaća fabrika koja je svojevremeno proizvodila najširu paletu lekova, izvozila u afričke zemlje, izvozila u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Zašto Vlada prodaje najvećeg domaćeg proizvođača lekova? Prodajom „Galenike“ mi ćemo ostati bez ijednog domaćeg proizvođača lekova. Postaćemo zavisni od uvoza, a znamo kako to izgleda. Postaćemo konzumenti, a ne proizvođači koji mogu da proizvode one lekove koji su potrebni srpskom tržištu, na koje je srpsko tržište naviklo i setimo se samo „Torlaka“, jer da je „Torlak“ ostao, danas se ne bi vodile diskusije da li decu treba vakcinisati ili ne treba. Nešto slično će nam se desiti ako i „Galenika“ postane privatna firma, bilo da se radi o Švajcarcima, Brazilcima ili nekom trećem.

Istina, fabrika ima negativni kapital od 152 miliona evra i ona se prodaje za samo jedan evro, uz uslov da se bankarima kojima se duguje 75 miliona evra da im se taj dug otkupi za 25 miliona evra. Novi vlasnik će dovesti svoj menadžment i od „Galenike“ će napraviti uspešnu firmu koja će lako vratiti 25 miliona evra bankarima. Međutim, profit koji će ta firma uzimati, neće ići u Srbiju. Profit će ići ili Švajcarcima ili Brazilcima ili nekoj trećoj firmi. Mi imamo menadžere, menadžere koji su se odlično pokazali, kao npr. gospodin Babić iz „Hemofarma“, ne favorizujem ga, navodim ga samo kao primer, ima i drugih koji su, sigurna sam, kadri da „Galeniku“ postave na noge kako bismo mogli sačuvati našeg jedinog i najvećeg proizvođača lekova.

Dakle, moja pitanja su sledeća, prvo – zašto prodajete „Galeniku“? Da li ste svesni da će Srbija potpuno ostati bez domaće farmaceutske industrije? Da li ste svesni da nas time gurate u totalnu farmaceutsku zavisnost od stranaca i stavljate nas u poziciju konzumenta koji ni o čemu ne odlučuju, ni o onome šta Srbiji treba od paleta lekova, niti o cenama lekova, jer kada imate domaću proizvodnju onda se možete preko ministarstava i preko javnosti nekome obraćati, a u ovom slučaju ne možete da se obraćate nikome? Da li ste svesni da će još više zacariti uvoznički lobi koji će bez domaće konkurencije sada onako mirno i nekritično uvoziti lekove sumnjivog kvaliteta, jer njihov cilj nije lečenje stanovništva, nego je njihov cilj brza zarada?

Drugo pitanje se odnosi na ministra inostranih poslova, gospodina Dačića i predsednika Srbije, gospodina Vučića, a tiče se statusa Humanitarnog centra u Nišu. Početkom godine ministar inostranih poslova Dačić je na jednoj sednici rekao da se pitanje Humanitarnog centra mora rešiti, bilo da se centar zatvori ili da mu se da poseban diplomatski status i rekao je da će na prvoj narednoj sednici pitati tadašnjeg premijera Vučića šta će sa tim biti. Od toga je prošlo sedam, možda čak i osam meseci, a ništa se nije desilo.

Vidim, stigla su i dva miga, doduše nisu remontovana, ali su stigla, međutim o Humanitarnom centru nema ni reči. Moje pitanje je za ministra Dačića i predsednika Vučića – šta se odlučili da uradite sa Humanitarnim centrom i kada ste odlučili da uradite to što ste odlučili da uradite?

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
- Visoka medicinska škola Milutin Milanković (strukovni profesor) Redovan rad Mesečno 79000.00 RSD 25.08.2011 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:41