ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 207
  • 2
  • 58
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 11 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade Srbije, gospođe Ane Brnabić i tiče se uloge Tonija Blera i njegovih instituta u srpskom političkom životu i angažmana sada višestruko potvrđenog angažmana zloglasnog Tonija Blera, u radu, funkcionisanju i uređivanju poslova u Vladi Srbije u poslednjih nekoliko godina.

Dakle, neki dan je ta tema aktuelizovana time što je Blerov institut za strateške odnose raspisao konkurs za dva visoko pozicionirana savetnička mesta u Vladi Srbije, kako bi se bavili strateškim projektima i odnosima sa javnošću. Šta god da je u pitanju, navodno jutros je taj oglas skinut sa Blerovog sajta, ali poenta je u tome da nema nikakvog opravdanja niti razumevanja može biti, da Vlada Srbije direktno ili indirektno i bilo koji funkcioner države Srbije, sadašnji, bivši ili budući, angažuje Tonija Blera, njegovu kuću na bilo čemu, bilo kakav posao u vezi sa državom Srbijom, s obzirom na poznatu i zloglasnu ulogu koju je Toni Bler imao tokom bombardovanja tj. pre i za vreme bombardovanja, agresije na SRJ i Srbiju 1999. godine. On tada, ne samo da je bio premijer Velike Britanije, nego je bio jedan od najistaknutijih zagovornika bombardovanja i to brutalnog bombardovanja i još brutalnijeg nego što je izvršeno. On se žalio što ono nije još surovije. Sam se lično hvalio kako je on nagovorio Bila Klintona da uđe u operaciju NATO intervencije i takođe se zalagao za kopnenu intervenciju u Jugoslaviji, odnosno Srbiji.

Dakle, ne postoji ličnost u svetu živa koja je više zla učinila i gore se ophodila prema Srbiji i srpskom narodu. Dakle, ja pitam koja je to pamet, koji je to viši interes koji je mogao da rukovodi Vladu i vlast da angažuje Tonija Blera. Ovo što pitam ne pitam slučajno baš predsedsednicu Vlade Srbije, ne samo zato što je ona formalno prva politička ličnost u zemlji, ako mi znamo da to u realnosti nije tako, nego što je ona još juče izjavila da je poslove, odnosno aranžman sa Tonijem Blerom i njegovim institutom učinili prethodna Vlada, kada su oni osnovali tzv. „Diliveri unc“ u okviru kad kabineta Aleksandra Vučića, kada je on bio premijer, a da je ona nastavila tu praksu.

Dakle, neki savet, neki strateški savet u koordinaciji, navodno i odnosima unutar Vlade, su ono što naša vlast i sadašnja i prethodna Vlada, dakle i Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, rade sa Tonijem Blerom.

Još pri tom, što je posebno sporno, kaže i gospođa Brnabić treba da se zna da taj angažman ne plaćaju građani iz budžeta tj. ne idu te pare iz budžeta Srbije. Toni Bler ne radi za klikere i to je negde i objavljeno u međuvremenu da je angažman Tonija Blera ovde plaćen novcem, odnosno država UAE. Dakle, UAE plaćaju Tonija Blera da savetuje ne znamo šta Vladu Republike Srbije, odnosno Vladu Aleksandra Vučića i sada Ane Brnabić.

Prosto tražim zvaničnu potvrdu pismenu od gospođe Brnabić – da li je to tačno i koja je priroda tog angažmana, kao što rekoh, i da li smatra da je tu prikladno da takav angažman postoji, s obzirom da zloglasnu, kao što rekoh, ponavljam namerno, ulogu koju je Toni Bler imao i ima?

Kada radite visoke državne poslove vi se ponekad morate sresti sa onima koje ne volite, ali ovde se ne radi o tome, ako su ti drugi predstavnici zvanični zemalja sa kojima morate imati odnose. Toni Bler nije nikakav funkcioner Velike Britanije. Toni Bler je privatna ličnost i lobista svetskog glasa, koji vrši usluge lobiranja, uglavnom za neke problematične centralno-azijske i slične režime.

Koje su to usluge stvarne zbog kojih je naša Vlada procenila da je Toni Bler neophodan i poželjan partner za Vladu Srbije? To je nešto što nije samo stvar ukusa, umesnosti ili prosto pripadnosti, već je nešto što, rekao bih, duboko ponižava sve građane Srbije bez obzira kojoj opciji pripadaju, da li glasaju, da li ne glasaju, da li vole crvene, zelene, žute, plate ili koje god.

Dakle, u tom smislu verujem da većina kolega sa druge strane isto ili vrlo slično misli o ovom angažmanu i zato mislim da bi i meni kao narodnom poslaniku, ali i javnosti Srbije trebalo da dođe razjašnjenje od strane Ane Brnabić. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem.

Ovo je dakle amandman kojim se sredstva u budžetu i iz budžeta predviđena za gondolu usmeravaju u socijalu. dakle, gospodin Đorđević treba da bude zadovoljan, Umesto čuvene beogradske gondole, u uvek potrebne fondove i mislimo da bi to značilo da se u zaštitu porodice i dece na tu stavku ova sredstva predviđena na beogradsku gondolu usmere. Reč je o sumi od oko sedam miliona evra, što nije nimalo beznačajno.

S druge strane, ja moram da kažem i zbog javnosti i zbog građana da ovo što sada se poslanici ne javljaju na amandmane koji su čitani, posledica je činjenice da je vreme za raspravu po amandmanima prošlo. Dakle, ovo sad što je ostalo i što ja govorim je, kao što je i predsednica rekla ali se to možda nije čulo, to je vreme koje je ostalo poslaničkoj grupi da može da kaže. Dakle, amandmansko vreme od 600 minuta je otišlo na, kažem, besmisleno čitanje amandmana vladajuće koalicije i poslanika vladajuće koalicije.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Gospođo predsednice, mislim da bi bila zaista velika sreća za ovaj parlament i za ovo društvo da je ono što ja kažem i da su to neistine i posebno su to jedine neistine koje se čuju.
Dakle, ja mislim da nisam izneo neistinu, nego se ovde mnogo puta čula neistina, a onda mnogo puta ponovljena neistina postane istina ili tako bar neko misli o nekoj propagandi, to tako se i propagandnim priručnicima se to čita.
Dakle, nije neistina, nego istina da ovo sada su prvi amandmani i prve diskusije na temu budžeta. Sve što se čulo u prethodna dva dana ove rasprave u pojedinostima i po amandmanima su bili amandmani i to je činjenica, i to je istina draga gospođo Gojković, su bili amandmani na prve članove, na prva četiri člana prve tačke dnevnog reda.
Javnost mora da zna, sviđao im se ja ili ne, sviđala im se opozicija ili ne, ili voleli nešto treće, četvrto, da rasprave o budžetu u pojedinostima nije bilo. Nije bilo ni po jednom amandmanu. Zašto je to bitno? Na stranu što je to loša slika da se o najvažnijem zakonu ne raspravlja, samo ako je neko upakovao svu diskusiju u povredu Poslovnika, pa predsedavajući bio velikodušan da dopusti tu povredu Poslovnika, moglo se reći nešto konkretno o tim amandmanima.
Prosto, mi smatramo, da je ovo sa gondolom samo jedan primer. Mi smo imali takođe predlog koji se ticao, odnosno amandman koji se ticao izgradnje nacionalnog stadiona za 250 miliona evra koji su predviđeni u budžetu, što je apsolutno po mom mišljenju, po mišljenju većine kolega iz opozicije neprihvatljivo u situaciji u zemlji i okolnostima u kojoj žive građane Srbije, i neke druge stvari, da idem samo na ono što je nesporno.
Dakle, sviđalo se to vama ili ne, ova sednice će proći, ovaj budžet će proći da gotovo sem jedne ili dve, tri stvari, nijedna stavka, nijedan amandman na sam Predlog budžeta neće biti raspravljan. To je činjenica. Mi se možemo iz opozicije slagati oko mnogo čega. Ja i kolega Boško Obradović se ne slažemo oko mnogih stvari, različiti smo ljudi, različiti temperamenti, različita nam je metodologija, ali svako i levo i desno od mene kolege, svako zna, kao što zna i dobar deo kolega iz vladajuće koalicije, da je ovo neka vrsta blama, neka vrsta kolektivne sramote da se budžet na ovakav način usvoji. Tu sigurno ima i dobrih stvari, ima racionalnih stvari, ja bih voleo da sam mogao čuti gospodina Malog, ministra Malog, da objasni zašto je ovo dobro.
Mi smo na neki način kolektivno poniženi i kao građani i kao poslanici što nismo imali priliku da govorimo konkretne stavke, odnosno konkretne zamerke na ovaj budžet, sem onog vremena koje nam je ostajalo ili koje smo imali kao poslaničke grupe. Na amandmane je vreme otišlo tako, odnosno vreme predviđeno za amandmane, a to je 600 minuta je otišlo tako što su kolege iz vladajuće koalicije čitali svoje sastave na temu prve tačke dnevnog reda koja nije ni po čemu bitna. To je činjenica gospođo predsednice. To je nešto preko čega mi ne možemo da pređemo.
Vi jeste relativno tolerantno prethodnih dana dopuštali da se čuje i glas opozicije, ali sistemski naš glas je ovde bio prosto poništen time što se tačno godinu dana na isti način radi i to je odgovornost vas, kao predsednice parlamenta, moram priznati, suviše je velika i ne može da se spreči. Morali ste na neki način apelovati na poslaničku većinu, da ne predlažu takvu vrstu amandmana, jer je to, kao što rekoh, kolektivno urušavanje dostojanstva parlamenta. Toliko o tome.
Dakle, niko iz opozicije, bez obzira da li se malo više ili manje slagao sa tim, to ne može da prihvati. Mi smo nekad bojkotovali, nekada smo prisustvovali, nekada sam ja sam ovde govorio i trpeo napade, prozivke, dobijao opomene i kazne. Takva vrsta rasprave o najvažnijim tačkama dnevnog reda, o najvažnijoj temi koju Skupština ima, prosto ne može da se toleriše, da ne govorim o Kosovu i Metohiji koja nije tema u ovom parlamentu, da ne govorim o nekim drugim stvarima. Toliko za sada.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade Srbije, gospođe Ane Brnabić i tiče se uloge Tonija Blera i njegovih instituta u srpskom političkom životu i angažmana sada višestruko potvrđenog angažmana zloglasnog Tonija Blera, u radu, funkcionisanju i uređivanju poslova u Vladi Srbije u poslednjih nekoliko godina.

Dakle, neki dan je ta tema aktuelizovana time što je Blerov institut za strateške odnose raspisao konkurs za dva visoko pozicionirana savetnička mesta u Vladi Srbije, kako bi se bavili strateškim projektima i odnosima sa javnošću. Šta god da je u pitanju, navodno jutros je taj oglas skinut sa Blerovog sajta, ali poenta je u tome da nema nikakvog opravdanja niti razumevanja može biti, da Vlada Srbije direktno ili indirektno i bilo koji funkcioner države Srbije, sadašnji, bivši ili budući, angažuje Tonija Blera, njegovu kuću na bilo čemu, bilo kakav posao u vezi sa državom Srbijom, s obzirom na poznatu i zloglasnu ulogu koju je Toni Bler imao tokom bombardovanja tj. pre i za vreme bombardovanja, agresije na SRJ i Srbiju 1999. godine. On tada, ne samo da je bio premijer Velike Britanije, nego je bio jedan od najistaknutijih zagovornika bombardovanja i to brutalnog bombardovanja i još brutalnijeg nego što je izvršeno. On se žalio što ono nije još surovije. Sam se lično hvalio kako je on nagovorio Bila Klintona da uđe u operaciju NATO intervencije i takođe se zalagao za kopnenu intervenciju u Jugoslaviji, odnosno Srbiji.

Dakle, ne postoji ličnost u svetu živa koja je više zla učinila i gore se ophodila prema Srbiji i srpskom narodu. Dakle, ja pitam koja je to pamet, koji je to viši interes koji je mogao da rukovodi Vladu i vlast da angažuje Tonija Blera. Ovo što pitam ne pitam slučajno baš predsedsednicu Vlade Srbije, ne samo zato što je ona formalno prva politička ličnost u zemlji, ako mi znamo da to u realnosti nije tako, nego što je ona još juče izjavila da je poslove, odnosno aranžman sa Tonijem Blerom i njegovim institutom učinili prethodna Vlada, kada su oni osnovali tzv. „Diliveri unc“ u okviru kad kabineta Aleksandra Vučića, kada je on bio premijer, a da je ona nastavila tu praksu.

Dakle, neki savet, neki strateški savet u koordinaciji, navodno i odnosima unutar Vlade, su ono što naša vlast i sadašnja i prethodna Vlada, dakle i Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, rade sa Tonijem Blerom.

Još pri tom, što je posebno sporno, kaže i gospođa Brnabić treba da se zna da taj angažman ne plaćaju građani iz budžeta tj. ne idu te pare iz budžeta Srbije. Toni Bler ne radi za klikere i to je negde i objavljeno u međuvremenu da je angažman Tonija Blera ovde plaćen novcem, odnosno država UAE. Dakle, UAE plaćaju Tonija Blera da savetuje ne znamo šta Vladu Republike Srbije, odnosno Vladu Aleksandra Vučića i sada Ane Brnabić.

Prosto tražim zvaničnu potvrdu pismenu od gospođe Brnabić – da li je to tačno i koja je priroda tog angažmana, kao što rekoh, i da li smatra da je tu prikladno da takav angažman postoji, s obzirom da zloglasnu, kao što rekoh, ponavljam namerno, ulogu koju je Toni Bler imao i ima?

Kada radite visoke državne poslove vi se ponekad morate sresti sa onima koje ne volite, ali ovde se ne radi o tome, ako su ti drugi predstavnici zvanični zemalja sa kojima morate imati odnose. Toni Bler nije nikakav funkcioner Velike Britanije. Toni Bler je privatna ličnost i lobista svetskog glasa, koji vrši usluge lobiranja, uglavnom za neke problematične centralno-azijske i slične režime.

Koje su to usluge stvarne zbog kojih je naša Vlada procenila da je Toni Bler neophodan i poželjan partner za Vladu Srbije? To je nešto što nije samo stvar ukusa, umesnosti ili prosto pripadnosti, već je nešto što, rekao bih, duboko ponižava sve građane Srbije bez obzira kojoj opciji pripadaju, da li glasaju, da li ne glasaju, da li vole crvene, zelene, žute, plate ili koje god.

Dakle, u tom smislu verujem da većina kolega sa druge strane isto ili vrlo slično misli o ovom angažmanu i zato mislim da bi i meni kao narodnom poslaniku, ali i javnosti Srbije trebalo da dođe razjašnjenje od strane Ane Brnabić. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Moje prvo pitanje ide na adresu predsednika Vlade, predsednika Republike i Ministarstva spoljnih poslova i tiče se jedne jasne informacije – da li je tačno ili ne da su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači sreli 4. novembra u Rimu, kao što je izjavio sinoć Vuk Jeremić, i da su se dogovorili tada o podizanju taksi na srpsku robu sa ciljem da se stvori atmosfera napetosti i tenzije sa jedne i druge strane u kojoj će se onda dogovor o razgraničenju pokazati kao neophodan i neminovan i spasonosan da bi se izbegao rat?

Ne očekujem da mi se potvrdi da je stvarno predmet tog sastanka bio to što gospodin Jeremić kaže, ali očekujem da mi se kaže – da li to sastanka bilo ili ne? Dakle, da li su se Hašim Tači i Aleksandar Vučić sreli 4. novembra u Rimu.

Kada Vuk Jeremić licitara da li će i kada biti izbora, to je nešto što možemo uzeti sa rezervom ili ne, ali kada je reč o ovim međunarodnim kontaktima i odnosima i susretima, tu su se njegove informacije do sada pokazale kao prilično tačne. Uostalom, on je obelodanio da su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači sreli ove godine, ove jeseni i ovog leta, i u Parizu i u NJujorku i posle su te informacije, naglašavam, potvrđene iz više drugih izvora. Dakle, sastanaka je bilo. Ja sada pitam – da li je bilo i ovog sastanka 4. novembra u Rimu?

Na stranu što je ružno da o tome javnost Srbije ništa ne zna, ako ga je zaista bilo, a to da je zaista predmet tog sastanka bilo dogovoreno podizanje tenzija oko taksi i oko drugih stvari da bi se onda oni pojavili kao vatrogasci, to je prostor toliko strašno da ne želim da verujem da je to zaista tako.

Znači, informacija koju očekujem od ovih instanci – da li je ili nije bilo sastanka? Sa tim u vezi Ministarstvo spoljnih poslova pitam – da li ima informacije koje su se pojavile u javnosti da je prilikom svoje poslednje posete regionu visoki američki zvaničnik Metju Palmer rekao svojim prištinskim domaćinima, odnosno sagovornicima da požure i da se ne šale, nego da sklapaju sporazum, jer, citiram – u Beogradu nikada više neće imati takvog sagovornika spremnog za dogovor kao što imaju u Aleksandru Vučiću? To je pomenuto više puta. Da li Ministarstvo spoljnih poslova ima da je to zaista izjavio gospodin Metju Palmer, visoki američki zvaničnik?

Moje treće pitanje ide na adresu predsedništva Narodne skupštine i tiče se ove situacije u Skupštini poslednjih dana i na kraju-krajeva i juče i atmosfere koju su neki nazvali da je na rubu incidenta, a sastoji se ova moja intervencija u apelu pre svega predsedništvu Skupštine da vidi da li postoji mogućnost da se snize tenzije time što će rukovodstvo Skupštine apelovati na vladajuću većinu da odustane od prakse podnošenja onih amandmana koje podnosi i da li je moguć kompromis u tom smislu, da li je moguće, ako postoji neko očekivanje i od opozicije u tom pravcu, jer ovako kako smo krenuli, kako ide taj proces, mislim da nikuda ne vodi, osim daljem urušavanju dostojanstva Narodne skupštine. Ja sam ovde ponekada i usamljen u ovim redovima opozicionim upozoravao kolege iz vladajuće većine da to sa tim amandmanima na prve članove prvog zakona nema smisla. To nigde u svetu ne postoji i da se to ne može braniti bez obzira koliko puta se ponovila priča kako niko ne uskraćuje pravo opoziciji.

Dakle, nema parlamenta u svetu u kome se podnose amandmani vladajuće većine na svoje sopstvene zakone, a posle za njih i ne glasaju, a na taj način onih 600 minuta predviđenih za raspravu bude potrošeno.

Juče se samo pokazalo da opozicija to više ne može i ne želi da trpi, ali nezavisno od toga, apelujem sada na neku vrstu dogovora. Ne može da se nastavi sa lošom praksom, pogotovo kada je reč o tako važnim stvarima kao što je usvajanje budžeta Republike Srbije. U tom smislu mislim da je odgovornost najviša na rukovodstvu Skupštine, a onda naravno i na vođama i šefovima većine i opozicije. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova. To je ministarstvo za čiji rad sam ja u prethodnom imao i po neke reči hvale i posebno kada je reč o ovoj aktivnosti na povlačenju priznanja nezavisnosti tzv. republike Kosovo i u nekim drugim situacijama.

Nažalost, ovoga puta nemam i ne mogu da imam nikakvu, ne samo hvalu, nego ni razumevanje i moje pitanje se tiče incidenta, mada rekao bih da je to mnogo više od incidenta, nego skandala prilikom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu i svega onoga što se dešavalo u vezi sa tim, i onoga što se ne može zvati drugačije nego poniženje za srpsku delegaciju i srpsku državu i srpski narod, koje se dogodilo prilikom te proslave, odnosno tog jubileja u glavnom gradu Francuske.

Moje pitanje glasi, i za predsednicu Vlade takođe, ali pre svega za Ministarstvo spoljnih poslova, da li su znali šta su učinili da spreče taj skandal, da se ne dogodi, tu ne mislim samo na tretman predsednika Srbije prilikom obeležavanja tog jubileja koji je bio skandalozan i sraman, nego mislim na još skandalozniju činjenicu isticanja zastave tzv. republike Kosovo u Notr Damu u Parizu.

Dakle, smatram da je već nakon toga srpska država i srpska diplomatija bila dužna da uputi oštar demarš Francuskoj, da traži uklanjanje te zastave, kao i adekvatan tretman srpske delegacije. To se nije dogodilo i sam Aleksandar Vučić je rekao, a i Ivica Dačić takođe – mi to ne možemo da uradimo zato što bi to ugrozilo Makronovu posetu Srbiji, i da otprilike zbog toga, tog demarša nije bilo.

Onda, kao što to obično biva u životu, stigao je novi šamar u vidu istaknute i počasne uloge koju je Hašim Tači imao na toj proslavi, dok je predstavnik i predsednik Srbije bio zabačen prekoputa na sporednoj tribini. Dakle, kada se to dogodilo, da li je ministarstvo utvrdilo odgovorne za taj incident, odgovorne na našoj strani, kada je reč o Francuskoj, tu nema šta da se priča, da li je utvrđeno da je greška do ambasade, do protokola našeg, do ambasade u Parizu, da li je greška u Ministarstvu spoljnih poslova ili je greška učinjena u kabinetu predsednika Republike? Skandalozno je da za tako važan događaj srpska strana ne zna gde sedi predstavnik Srbije i da oćuti takav šamar, kao što je zastava tzv. republike Kosovo u Parizu.

Dakle, zahtevam informaciju u vezi sa tim, pre svega od Ministarstva spoljnih poslova i zašto sada nakon svega nije upućen demarš Francuskoj, a verovatno nije iz istih razloga zbog kojih nije pre toga upućen povodom te zastave albanske, odnosno kosovske u Notr-Damu.

Moje druge pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i tiče se brutalnog napada, praktično pokušaja ubistva Borka Stefanovića, kao i njegovih saradnika, jer Borko Stefanović nije napadnut sam, i izjava i gestova koji su se dogodili nakon toga. Naime, imena napadača su objavljena sa inicijalima, što je formalno ispravno, iako je to princip koji se vrlo često krši u mnogim drugim slučajevima, ali moj zahtev od Ministarstva unutrašnjih poslova i predsednika Vlade ide u pravcu zahteva da se utvrde nalogodavci, jer svi u Kruševcu znaju ko su te osobe pod inicijalima, svi znaju da je reč o sitnim kriminalcima vezanim za jednog malo krupnijeg igrača na kruševačkoj sceni, a koji je poslovni partner svima nam znanih i poznatih široj srpskoj javnosti biznismena sa severa Kosova poput Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, koji se takođe pominjao mnogo u poslednje vreme.

Dakle, ne inicijali kao da je reč o devojčicama i maloletnicama napadača na Borka Stefanovića, nego imena onih koji stoje iza, a ne da se oni skrivaju i ostanu otprilike tih nekoliko žrtvenih jaraca na vetrometini za koje svi u Kruševcu znaju ko su i zato nema razloga da se pod inicijalima objavljuju njihova imena, tim pre što sam predsednik države koliko juče objavljuje kako je pomenuti gospodin Radojičić, prošao poligraf, što je takođe nešto što je stvar koja ne bi trebala da bude poznata javnosti, niti bi trebalo da bude nešto što objavljuje predsednik Republike. Onda bismo možda mogli znati ko su imena onih napadača na Borka Stefanovića.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27