BOŠKO OBRADOVIĆ

Dveri

Rođen u Vranićima, u blizini Čačka, 23. avgusta 1976. godine.

Odrastao je u svom rodnom mestu. Gimnaziju je završio u Čačku, da bi zatim upisao Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na kome je diplomirao 2002. godine, sa tezom-Miloš Crnjanski i novi nacionalizam. Svoju diplomsku studiju je publikovao 2005. godine, i za nju je dobio nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku „Miloš Crnjanski”, u periodu 2003—2005.

Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.

Bio je pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole.

Napisao je preko 100 različitih tekstova u crkvenoj i nacionalnoj štampi.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godine, Boško po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Čačak
  • Čačak
  • 23.08.1976.
  • profesor

Statistika

  • 226
  • 1
  • 359
  • 6
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Ćirilica

čeka se odgovor 4 meseca i 11 dana i 8 sati

Poštovani gospodine Obradoviću, Dveri su danas jedini politički klub u Narodnoj skupštini Srbije koji se zalaže za očuvanje i jačanje srpskog nacionalnog identiteta i zbog toga i zbog toga zanima me da li imate u planu predlaganje zakona koji bi promovisali korišćenje ćirilice u nazivim...

Zakon

čeka se odgovor 8 meseci i 13 sata i 24 minuta

Postovani gospodine Obradoviću, Da li imate informaciju kada će biti potpisan Bilateralni Sporazum o priznavnu vozačkih dozvola između R. Srbije i Repulike Nemačke kao kada će u Skupstinšku proceduru nacrt zakona ZOBS? Unapred zahvalan

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos skupštinskog zasedanja i poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom Srpski pokret Dveri želeo je da ukaže na jednu novu i dodatnu mogućnost koju može da otvori Agencija za osiguranje depozita u cilju upravo domaćeg ekonomskog interesa.

Naime, predloženom dopunom Zakona predlagač propisuje izuzetnu mogućnost ulaganja Agencije za osiguranje depozita u devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije, što do sada nije bio slučaj, i to samo u posebnim okolnostima, dok traje situacija sa negativnim kamatnim stopama na depozite kod centralnih banaka zapadnih zemalja i velikih investicionih banaka. Međutim, negativne kamatne stope zapravo samo razotkrivaju da smo mi do sada bili u jednoj vrsti kolonijalnog položaja prema stranim bankama i da tek sada oslobađamo mogućnost sopstvenih državnih institucija da naša sredstva ulažemo u naše devizne hartije od vrednosti kod naših institucija, države Srbije i Narodne banke Republike Srbije.

Naravno, postavlja se dobro pitanje pod kojim uslovima smo do sada držali te naše osigurane depozite kod stranih finansijskih institucija, a pod kojim uslovima oni nama daju kredite i gde je tu naš interes. Ono što je ovde jedna velika i značajna novost, gospodine predsedavajući, koristiću i vreme ovlašćenog u nastavku, da bih detaljnije obrazložio ovaj amandman, jeste da mi ovim amandmanom predlažemo namensko ulaganje u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije koje su namenjene za razvoj domaće privrede i izgradnju infrastrukturnih objekata, čime bi se omogućio razvoj države Srbije kroz angažovanje domaće privrede i domaće radne snage.

Šta bismo time dobili? Povećao bi se obim domaće ekonomije, povećala bi se zaposlenost, povećali bi se poreski prihodi po raznim osnovama, dok bi istovremeno budžetski deficit i deficit platnog bilansa sa inostranstvom bili znatno smanjeni. Stoga ovo amandmansko rešenje predstavlja meru zaštite domaćeg privrednog interesa. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da ste vi sada ovom izmenom zakona, koju mi apsolutno razumemo i podržavamo iz ugla zaštite naših finansija, zapravo tek priznali prvi put da smo mi i do sada mogli sopstvena sredstva, devizna sredstva iz fonda kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita, koja štiti uloge u ovdašnjim bankama, da uložimo u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje sama Republika Srbija i Narodna banka Srbije. Dakle, mi smo to i do sada mogli. Zašto mi to i do sada nismo radili? Zašto neprestano držimo ovu državu u zavisnosti od stranih finansijskih monetarnih institucija?

Drugo pitanje – zašto sada te dužničke hartije od vrednosti devizne ne bismo stavili u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja? U obrazloženju Vlade, s obzirom da je ovaj amandman odbijen, mi smo dobili obrazloženje koje kaže da se ova sredstva Fonda za osiguranje depozita koriste za isplatu osiguranih iznosa depozita sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja i likvidacije banke, finansiranja postupka restrukturiranja banke i drugim postupcima i slučajevima troškova pre svega same agencije i pozajmljenih sredstava. Dakle, po ovom obrazloženju Vlade, ne postoji mogućnost da se naša sopstvena sredstva, da se naše devizne dužničke hartije od vrednosti ulažu u našu domaću privredu i u infrastrukturne radove u državi Srbiji.

Mi smatramo da je to pogrešno. Mi smatramo da na isti takav način kako se zadužujemo kod stranih centara moći možemo da se zadužimo kod naše Narodne banke Srbije i da ta sredstva koristimo, sopstvena sredstva, ponavljam, kako bi se stavila u funkciju obrta u domaćoj ekonomiji. Ja razumem da je to jeretička misao za neoliberalnu dogmu i za ekonomiste koji vladaju Srbijom od 5. oktobra 2000. godine do danas i koji sve što su naučili znaju iz Svetske banke i MMF-a i nikada nisu razmišljali na koji drugi način možemo iz sopstvenog izvora finansiranja da finansiramo razvoj domaće privredne aktivnosti i velike infrastrukturne radove u Srbiji.

Naš interes je da naša sredstva mi obrćemo u našoj državi, da se zadužujemo kod naše Narodne banke Srbije ili srpske razvojne banke, koju nemamo, i da praktično na taj način podižemo zaposlenost, podižemo poreske prihode i podižemo privrednu aktivnost u državi Srbiji. To je ono što zapravo ja ovde vama želim da kažem iz razloga što mislim da ste izbegli mogućnost da se otvori jedna ovakva ekonomska perspektiva. Tu je kolega narodni poslanik iz redova vladajućeg režima rekao jedno ključno pitanje, a to je – šta je primarno? Po našem mišljenju, mišljenju Srpskog pokreta Dveri, za nas je primarno upravo stavljanje domaćih privrednih resursa u razvojni potencijal, dobijanje mogućnosti od strane države da se kupuju nove tehnologije, mašine, da ljudi mogu da zaposle nove radnike, da ti novi radnici pune naš budžet porezima i doprinosima u domaćoj ekonomiji, da se zavrte veliki infrastrukturni radovi koji se finansiraju iz sopstvenih izvora finansiranja. Kada već nekome moramo da dugujemo, zašto ne bismo dugovali našoj Narodnoj banci Srbije, zašto ne bismo njoj vraćali ono isto što vraćamo stranim bankama?

Dakle, gospodine Antiću, evo, kao socijalista, vi ste čovek koji bi trebalo da važi, u teoriji, za nekoga ko drži do značaja državne regulacije u privredi, da li je ovo o čemu ja pričam smisleno i zašto niko do sada nije smeo da se upusti u ovu vrstu ekonomskog razmišljanja? U više navrata sam imao mogućnost da razgovaram sa vašim kolegom Dušanom Bajatovićem, koji je čak i javno u medijima govorio da je ovo ispravan ekonomski rezon, da je ovo prava stvar za domaću ekonomiju, ali da nijedan režim, računajući i onaj bivši u kome ste bili kao SPS i ovaj sadašnji u kome ste sada, jednostavno nije smeo da na ovaj način kreditira sopstveni privredni razvoj i domaću ekonomiju.

Naravno, s obzirom da je uvažena ministarka Ana Brnabić napustila ovo zasedanje Narodne skupštine, morao bih da skrenem pažnju na jedan njen komentar koji smo čuli, a koji zapravo govori o tome da mi još nismo raščistili sa problemima zbog čega ovakva Agencija za osiguranje depozita mora da nadoknađuje krahove stečaja, restrukturiranja i sveukupne propasti bankarskog sektora u Srbiji.

Dakle, naivno je da pričamo o smanjenju zaposlenih u državnoj administraciji, kada svi znamo da SNS i dalje zapošljava po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Sa druge strane, državne agencije, koje smo imali kao obećanje predizborno još iz 2012. godine da će biti smanjen broj državnih agencija…

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Dakle, gospodine predsedavajući, suština mog amandmana upravo govori o tome da sredstva kojim raspolaže ova država treba da budu stavljena u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Ta sredstva se dovode u pitanje kada mi, recimo, kroz Agenciju za osiguranje depozita moramo da rešavamo problem propalih banaka kojima je upravljala partijska elita na čelu upravnih i nadzornih odbora i na mestima direktora.
Dakle, da li razumete jasnu vezu? Umesto da ta sredstva ulažemo u domaću privredu, mi ih ulažemo u spašavanje propalih banaka kojim je upravljao partijski kadar, a da niko nikada nije odgovarao za upropaštavanje 10 domaćih državnih banaka. Da nisu upropaštene te domaće državne banke, rukovođene partijskim kadrovima i svih stranaka vlasti.
Mi bismo imali mogućnost da te banke investiraju domaću privredu, da investiraju u stanovništvo, da imamo pokretanje domaćeg privrednog razvoja, a ne da potrošimo kompletan fond, koji postoji za osiguranje depozita u Srbiji, zato što smo morali da spašavamo ono što su partije na vlasti upropastile.
Dakle, to je moje veoma konkretno pitanje gospodinu ministru. Gospodine ministre, ko je odgovoran za dosadašnju propast državnih banaka u Srbiji?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Gospodine predsedavajući, hvala, vrlo ste ljubazni. Ono što za kraj želim da kažem – da li ćemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno otvoriti raspravu koja govori o tome da neoliberalni ekonomski koncept nije jedini ekonomski koncept na ovome svetu, da zaduživanje kod stranih monetarnih institucija nije jedini način kreditiranja i ulaganja u sopstvenu domaću privredu, da postoje samostalni, sopstveni izvori finansiranja koje možete da koristite kao što smo vam predložili u ovom amandmanu, da ove devizne, dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka Srbije, budu stavljene u funkciju domaćeg privrednog razvoja i budu stavljene u funkciju domaćeg i ekonomskog interesa kroz velike infrastrukturne radove. Ta sredstva će se vraćati u isti taj fond, taj fond će, dakle, naravno, nastaviti da igra svoju osnovnu ulogu da štiti i osigurava depozite u bankama u Srbiji.
Dakle, nećemo izgubiti ta sredstva zato što ih ulažemo u domaću privredu i velike infrastrukturne radove. Naprotiv, obrnućemo ta sredstva, pokrenućemo domaću privrednu aktivnost, zaposlićemo nove ljude, napunićemo budžet kroz poreze i doprinose na novozaposlena lica i vratiti ta sredstva u fond kojim osiguravamo depozit u Srbiji. Pa, mislim da je ekonomska logika veoma jednostavna.
Mi obrćemo sopstvene pare, pokrećemo domaću privrednu aktivnost, osiguravamo time ovaj fond i taj fond dalje uvek može da stoji na raspolaganju, čak može i da profitira ako ta sredstva na pametan način budu uložena u ono što je kvalitetna domaća privredna aktivnost.
Ako smo primera radi, da vam na primeru pojasnim, procenili, da je domaća informaciona tehnologija, odnosno da su kapaciteti domaćih kompjuteraša, softveraša, kompletne informacione tehnologije, zapravo tako veliki da mi možemo da povećamo svoju proizvodnju, svoj izvoz u oblasti savremenih informaconih tehnologija, hajde da uložimo upravo ova sredstva u nove firme, u novo zapošljavanje, u ovom sektoru koji sigurno donosi profit, hajde da vidimo koji su to drugi sektori domaće grane privrede u koje možemo da uložimo ova sredstva iz Agencije za osiguranje depozita, da bi takođe pokrenuli domaću privrednu aktivnost i da bismo uradili najvažniju stvar koju treba da bude cilj svake ekonomske misli, da zamenimo uvoz domaćom proizvodnjom, da konačno zaustavimo uvoznički lobi koji uvozi ovde sve ono što mi možemo da proizvedemo i da mi to ovde proizvodimo.
To je suština priče.
Dakle, ovim ćemo imati pokretanje domaće proizvodnje, imaćemo novo zapošljavanje, imaćemo puniji budžet kroz nove poreze i doprinose, a s obzirom da ćemo ulagati isključivo u profitne domaće grane privrede, ta sredstva će nam se vraćati u fond i Agencija za osiguranje depozita će biti stabilna i fond će biti garant svih onih ulaganja koje imaju domaće štediše u domaćim bankama.
Mislim da je vreme, poštovane kolege narodni poslanici, da oslobodimo misao za jednu alternativnu i drugačiju ekonomiju od one koja vam se ovde nameće već 17 godina i koja vlada Srbijom od vremena Mlađana Dinkića do njegovog najboljeg učenika Aleksandra Vučića, koji je i danas Dinkićev šef, koji ga u Vladi savetuje.
Mislim da sam bio veoma jasan. Ništa niste promenili u osnovnom ekonomskom konceptu i nudimo vam konkretno rešenje koje možete da preuzmete i da kao Vlada Republike Srbije, gospodine Antiću, ako ste pravi socijalista, ako ne folirate da ste socijalista, onda hajde da uložimo državna sredstva u državne banke u domaću privredu, u velike infrastrukturne radove i da na taj način zapravo izbegnemo kolonijalni položaj i dužničko ropstvo prema stranim monetarnim institucijama.
Mislim da je ovo nešto što je od opšteg interesa, da ste me odlično razumeli o čemu vam govorim, a samo je pitanje da li imate hrabrosti da podržite jedan ovakav amandman ili prosto zarad opstanka na vlasti, ste spremni da prihvatite sve ucene MMF, SB i stranih centara moći. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže bog svima.

Danas bih želeo da postavim dva pitanja resornim ministrima i prvo se odnosi na ministarku bez portfelja Slavicu Đukić Dejanović i njen rad u proteklih 10 meseci od formiranja aktuelne Vlade Republike Srbije.

Naime, mi konstantno u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovih 10 meseci ne dobijamo izveštaj o radu ministara u Vladi Republike Srbije.

Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine ministri su dužni da na svaka tri meseca dostavljaju izveštaj o svom radu i da zatim dođu i prisustvuju sednicama nadležnih skupštinskih odbora i odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. To ministri u ovoj Vladi Republike Srbije nikada ne rade. Ovo je jedna neodgovorna Vlada Republike Srbije i pravi primer je upravo gospođa Slavica Đukić Dejanović kojoj želim da postavim određena pitanja.

Naime, niko ne zna šta 10 meseci kao ministar bez portfelja za demografiju i populacionu politiku radi Slavica Đukić Dejanović.

Tek smo ovih dana dobili jednu kratku izjavu sa njene strane koja je zapravo najbolji dokaz poraza njenog kompletnog rada, da je Vlada Republike Srbije izdvojila iz budžeta jedan milion evra za populacionu politiku u Srbiji.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Beograd je izdvojio dva miliona evra za „muzičku fontanu“ na Slaviji, a Vlada Republike Srbije je izdvojila duplo manje, jedan milion evra za kompletnu populacionu politiku u celoj Srbiji, duplo manje nego jedna fontana na Slaviji u gradu Beogradu.

Zato moje pitanje gospođi Slavici Đukić Dejanović ide upravo u tom pravcu – kako je moguće da za 10 meseci nije pokrenula nijedan jedini projekat po pitanju populacione politike, kako je moguće da sada traži od lokalnih samouprava da one imaju radna tela za demografiju, da imaju projekte, da izdvoje u budžetu sredstva kada je polovina tekuće kalendarske budžetske godine?

Dakle, jedno potpuno rasulo jednog nakaradno izmišljenog radi podele partijskog plena posle izbora Ministarstva bez portfelja da bi se udomio jedan partijski koalicioni kadar i da bi se ispoštovao koalicioni dogovor, a da se pri tom ništa ne radi na polju borbe protiv bele kuge kao državnog prioriteta broj jedan.

Sama ministarka priznaje u svojoj izjavi da će tek na osnovu ovog eksperimentalnog perioda doneti određene zakone koji trebaju da poboljšaju populaciono stanje u Srbiji. Dakle nema nikakvu ideju i nikakvo rešenje u ovom trenutku kako se boriti protiv bele kuge u srpskom narodu.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Drugo pitanje je usmereno ministrima Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tiče se ozbiljne zabrinutosti velikog broja građana Srbije u kom pravcu će ići migrantska kriza. Naime taj problem imaju građani Subotici, građani Tutina, Župskog Aleksandrovca, niza drugih gradova i opština u Srbiji.

Šta ih zapravo brine? Brine ih informacija koju sam inače dobio od državnog sekretara dr Nenada Ivaniševića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde Vlada Republike Srbije priznaje da je do sada 16 lokalnih samouprava u Srbiji napravilo lokalne akcione planove za zbrinjavanje migranata, da u 38 jedinica lokalne samouprave je u toku postupak izmena i dopuna lokalnih akcionih planova, da je Vlada Republike Srbije donela uredbu o programu korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije migranata u 2017. godini, da je Ministarstvo prosvete potpisom ministra Šarčevića poslalo stručno uputstvo 5. maja za uključivanje učenika migranata u sistem školovanja. Uputstvo je potpisao lično ministar Šarčević, a sadržaj se odnosi na uključivanje migranata u školski sistem bez obzira na prethodno stečeno znanje, uz obavezu obezbeđenja pedagoškog asistenta.

Postavljam pitanje nadležnim ministrima – da li su rešili stambena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, pa da sada imaju vremena i kapaciteta, snage i sredstava da rešavaju i stambeno zbrinjavaju migrante? Da li su rešili problem inkluzije u srpskim školama? Da li su rešili pedagoške i druge asistente za učenike, osobe sa invaliditetom, pa sada imaju vremena da integrišu migrante u školski sistem?

Srbija je veoma zabrinuta zbog pojačavanja migrantske krize. Preko 8.000 migranata je u Srbiji i tražim jasne odgovore od nadležnih ministara.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, narodni poslanici, pomaže Bog svima.

Želim da postavim nekoliko pitanja od velikog interesa građana Srbije, najpre ministru pravde i ministru rada. Da li je bilo ko u Srbiji do sada odgovarao za pljačkaške privatizacije? Kako da građani naplate dobijene sudske sporove protiv poslodavaca iz propalih privatizovanih firmi, koji su ih opljačkali i ostali im dužni po raznim osnovama?

Zašto su onima koji su opljačkali privatizovane firme i nestali ne oduzima imovina i iz njihove imovine ne obeštete opljačkani radnici?

Zašto vlast već pet godina ne sme da donese zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas? Koliko je godina potrebno ovoj vlasti da donese zakon o ispitivanju porekla imovine, imajući u vidu da je odlazeći premijer pre godinu dana u svom ekspozeu ponovo obećao donošenje toga zakona, a toga zakona nema?

Zašto već dva meseca nismo kontaktirani niti od jednog nadležnog državnog organa, iako smo javno objavili niz tajnih audio-snimaka razgovora članova političke mafije u aferi „Dveriliks“? Ko štiti političku mafiju u Srbiji?

Da li je normalno i da li je uopšte moguće da pravosnažno osuđeni Zoran Ćopić može da pere pare od trgovine drogom, za šta je pravosnažno osuđen, sam, ili to ne može da čini bez pomoći određenih ljudi u policiji, tužilaštvu, sudovima, poslovnim bankama i na visokim političkim položajima, koji su mu zapravo pomagali i štitili ga u pranju mafijaških para nastalih od trgovine drogom? Da li Narodna banka Srbije koristi keš depozite koji zapravo potiču od trgovine narkoticima u Srbiji?

Imovinska karta

(Čačak, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101971.00 RSD 07.06.2016 -
Odbornik Skupština grada Čačka Grad Dnevnica 4000.00 RSD 24.05.2016 -
- Republika Srbija (Pravo na isplatu naknade zakupa stana u Beogradu) Republika Mesečno 35000.00 RSD 27.07.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 12:59