MILADIN ŠEVARLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1949. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Zemun
  • 1949
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 84
  • 2
  • 472
  • 9
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem predsednice.

Dugujem trostruku zahvalnost LJubivoju Ršumoviću. Prvo, što je prihvatio moju molbu da napiše pesmu koja je anti GMO i koja bi bila razumljiva deci i omladini. To je uradio i naslovio je „Zar ćemo dozvoliti?“. Tu pesmu sam već jednom čitao ovde. Druga zahvalnost što je ove godine u zbirku pesama koju je objavio uvrstio i tu pesmu. I treća, što je tu pesmu posvetio meni.

Ali, najveća zahvalnost jeste zbog toga što praktično na osnovu zadnje strofe ove pesme koja glasi: „GMO je strana rečca plaćenica, ja sam je proučio profesorski pomno i zaključio, GMO je skraćenica od modifikovane srpske reči gomno“.

Zbog toga je to značajna pesma da ne bi se napravio kiks, kakav se napravio kada je ondašnji visoki državni rukovodilac Srbije, gospodin Marković, predsedniku Jugoslavije rekao da u okolini Smedereva ima grožđa, a ovaj prečuo, pa mislio da ima gvožđa i rekao da se napravi Železara, sa kojom smo decenijama kuburili.

Zato se nadam da je ova pesma LJubivoja Ršmovića značajna, da svi u ovoj sali razluče šta je genetički modifikovani organizam, odnosno GMO od modifikovane srpske reči „gomno“. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, predlažemo da se briše član 80b, a da se promeni član 155. tako da glasi - Upravni odbor fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije i to prvo, pet članova iz reda korisnika prava na predlog udruženih penzionera osnovanih na nivou Republike, koja imaju najveći broj članova, udruženja penzionera podnose dokaz o broju registrovanih članova ministarstvu nadležnom za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa aktom koji donosi ministar. Drugo, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata, osnovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji ima najveći broj članova. Treće, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca i to po jedan predstavnik unije poslodavaca, jedan predstavnik Ministarstva državne uprave. Četiri, jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove finansija. Peto, jedan član predstavnika najvećeg reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu za PIO Republike Srbije.

Na ovaj način, Upravni odbor Republičkog PIO fonda bi se usaglasio sa strukturom izvora sredstava, a ne kao što je to sada po važećem zakonu, gde praktično samo predstavnici države gotovo a priori ili većinski odlučuju o položaju penzionera. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem predsednice.

Ovim se predlaže obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis“ i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji, koji bi trebalo da čini po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe u Narodnoj skupštini itd.

Ali, bitno je sledeće, da je zadatak ovog anketnog odbora da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem prvenstva zakupa, te sa tim u vezi utvrdi sledeće, sadržaj i tekst Memoranduma potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici sa strane Republike Srbije i ko je nosilac posla definisanog memorandumom od strane Republike Srbije, a kao od strane kompanije „Tenis“?

Treće, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi predmeta Memoranduma?

Četvrto, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma?

Peto, ko je na osnovu kog zakona i na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin?

Šesto, ko na osnovu kog zakona i na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odobri kompaniji „Tenis“ korišćenje još oko 7.000 hektara?

Sedmo, ko na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobreno pravo prvenstva zakupa kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 58936.00 RSD 01.10.2014 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 8800.00 RSD 01.01.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Republika Godišnje 18000.00 RSD 01.01.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Član komisije za odbranu doktorske disertacije) Republika Jednokratno 104000.00 RSD 11.05.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Povremeni i privremeni poslovi) Javni Jednokratno 10400.00 RSD 07.04.2016 - 30.04.2016.
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 00:30