SRĐAN NOGO

Dveri

Rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.

Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.

Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014. godine.

U Dverima je koordinator Stručnog saveta za spoljnu politiku. Takođe vrši funkciju predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je, i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Beograd
  • Beograd
  • 1981
  • pravnik

Statistika

  • 219
  • 2
  • 448
  • 9
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 19 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Dakle, od 2001. godine pa do danas, verovatno su svi budžeti isti i sve rasprave o budžetima iste i na istom šablonu su rađeni, zato što tokove finansijske u Srbiji diktira MMF i Svetska banka. Tako je i ove godine, a tako je bilo i prošle godine.

Ja sam evo drugi put neko ko učestvuje u raspravi o budžetu.

Moram da vam kažem, gospodine ministre, vi koji ste najzaslužniji za ovaj budžet i koji ste verovatno broj jedan finansija u Vladi, jer ste i direktno najpoverljiviji čovek Aleksandru Vučiću, a i Svetskoj banci, znate na šta liči meni ova naša farsa o današnjoj raspravi celog ovog dnevnog reda, a i sam ovaj predlog budžeta?

Moraću da upotrebim jednu metaforu za koju sam ja samo čuo, a vi je verovatno znate, zato što ste tada bili u Beogradu, mlađi ste čovek, kako to izgleda ovo što se nama predstavlja.

Kraj 70-ih i početak 80-ih godina u Beogradu, ispred hotela Moskve jedna grupa Nikšićana, imali su jednu foru – sara, dara, mara, pa gde je kuglica. Tako su uspeli da odrade veliki broj građana Beograda i da budu nadaleko čuveni kao najuspešniji šibicari.

Tako i nama danas MMF i Svetska banka šibicari i prodaje nam najjeftinije fore.

Mogu samo da zamislim koliki su šibicari ti iz MMF i Svetske banke, kada mi opet kao i prošle godine imamo 12 milijardi dinara ovde subvencionisanja stranih kompanija koje kao protočni bojler samo prođu novci kroz Srbiju, nikakve koristi nema za nacionalnu ekonomiju Srbije. LJudi tu rade za nekih 200 evra, dobili su 12 milijardi samo u ovoj godini i posle par godina odlaze.

Vi to koristite isključivo radi statistike, da biste mogli dodatne kredite da podižete, pa tako imamo osam i po milijardi novog zaduženja u ovoj godini, odnosno ovim budžetom predviđenim.

LJudi, da li vi možete da se zadužite manje od osam i po milijardi? I prošle godine toliko i ove godine toliko? Šta će ostati posle vas? Šta reći?

Malopre neko reče da ovaj budžet vodi računa o porodici. Ovaj budžet vodi računa o svima, osim o građanima Srbije i porodici. Izdvajanja za porodicu su 0,4% bruto nacionalnog dohodka. Što se ne ugledamo na Mađarsku gde su 4%. Zato imamo slučaj da je u Srbiji prošle godine rođeno najmanje beba od Prvog svetskog rata do danas, zato imamo slučaj da nam je broj više umrlih, nego više rođenih rekordan, i raste iz godine u godinu. Zašto nam sve više mladih odlazi iz zemlje? Zato što su ukupna izdvajanja za mlade, za kulturu, za nauku, za obrazovanje, manje nego izdvajanja za migrante, 10 miliona evra za migrante, kao što reče jedna poslanica vladajuće većine – pa, na migrantima ćemo graditi budućnost, jel tako? Oni vam trebaju? To ste rekli na sednici Odbora, podsetiću vas.

Na šta se sve troše pare? Četristo pedeset miliona dinara nevladinim organizacijama iz budžeta Ministarstva pravde, mahom društvo tužilaca i društvu sudija, a oni 88% ne veruju u pravosuđe koji oni čine. I mi tim ljudima dajemo 450 miliona. Imaju gori odnos prema pravosuđu, gore poverenje nego građani Srbije. Dvesta šezdeset miliona „Službenom glasniku“ za koga za Krleta tviteraša? To mora da je Rasim LJajić davao tih 260 miliona, pošto on voli da ide u „Službeni glasnik“.

Šta dalje reći. Kažete – imate rast budžeta od 7%, a podigli ste budžet Vlade za 47%. Tako vi gledate troškove.

Poljoprivreda. Pa, opet ste manji ispod zakona propisanog procenta koji treba da dajete poljoprivredi. Kada ćete imati i kada ćete poštovati zakon? Zakon propisuje 5%, kao što za Vojvodinu propisuje, ali za poljoprivredu nikako da ispoštujete taj deo, a Srbija je poljoprivredna zemlja, stalno svi to govorimo i da je to razvojna šansa Srbije, a vi se tako odnosite prema poljoprivredi.

Kako se odnosite prema radnicima? Gde vam je, recimo, stavka za 82.500 ljudi koji su tužili, traže ono što su zaradili plate, povezivanje radnog staža. Radili su u društvenim preduzećima. Dozvoljavate da se oni po presudama bore sa državom i pokušavaju da naplate, umesto da odvojite iz budžeta i da rešite te radnike. Devetsto i nešto milijardi, znači, preko 80% budžeta pune porezi, a najveću stavku pune građani porezima na potrošnju, porezima raznim drugima koji pogađaju građane.

Mi danas nismo mogli da imamo više tačaka dnevnog reda, jer vi menjate i neke zakone iz oblasti radnog zakonodavstva. Da se posvetimo tim istim radnicima koji vam pune budžet. Tim istim građanima koji vam pune budžet, nego smo sve stavili u jednu tačku dnevnog reda.

Kako brinete o radnicima? To vam je slika i prilika. Brinete samo o stranim firmama i o statistikama i brojkama, a ne o građanima. Da ne govorim, da nema, recimo, ni slova u budžetu da se isplate dnevnice ljudi koji traže za odbranu zemlje od 1999. godine. Trideset milijardi dajete kao dotaciju državnim preduzećima, javnim preduzećima koja su u problemu. Niko vama ne kaže da otpuštate te ljude.

Evo, poručujem vam zašto ni jedan direktor nije uhapšen? Zašto ni jedan direktor ne odgovara svojom imovinom za loše poslovanje? Pa, jedan Bajatović, jedan Spaskovski, koliko godina su oni na čelu „Srbijagasa“ i RTB Bora, jedna Mira Petrović, kad će ti ljudi da odgovaraju? Da mi moramo 30 milijardi da dajemo svake godine, da dotiramo i nikakve odgovornosti nema. Ja mislim da je to problem što nema nikakve odgovornosti. Trideset milijardi mi izdvajamo iz budžeta i nikom ništa.

Još jedan zakon na koji moram da se osvrnem, a koji usvajamo. Naravno, i Zakon o stečaju, koji je izuzetno važan, jer izgleda da je stanje u Srbiji kao da je Srbija u stečaju. Nažalost, takva nam je ekonomija, ne samo vašom zaslugom, nego 17 godina kontinuiteta i 17 godina iste politike.

Imamo i Zakon o sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma. Naravno, nećemo stići ni o njemu da pričamo. Ja moram ovo da vam kažem, dobra je stvar da se donese jedan novi zakon, nažalost nećemo govoriti o tome, ali Dveri, evo, godinu dana govore da Srbija već 10, 12 godina, da je najveća privredna grana pranje novca.

Jedan Darko Šarić koji je oprao ovde milijarde u ovoj zemlji, gde su maltene sve političke stranke sarađivale sa njegovim ljudima, sve banke su sarađivale sa njegovim ljudima, najuspešniji privrednici su sarađivali sa njegovim ljudima, i niko ne odgovara za pranje novca osim Darka Šarića. Kako je to moguće? Kakav vam je to zakon? Kada će da dođu na red Sava Terzić, Nenad Kovač, Bogdan Rodić, direktori svih banaka u Srbiji, kada će da dođu razni državni funkcioneri koji su radili. Nije jedini Branko Lazarević i Nikola Dimitrijević. Pa, molim vas, oni su ponajmanje radili sa Darkom Šarićem.

Šta reći o trideset jednoj tački dnevnog reda? Samo farsa, samo foliranje, kao i celokupna politika vladajuće većine, evo šest punih godina kako vladate.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Naravno da umesto argumenata čujemo konstrukcije izvrtanja teza u paušalne i neistinite optužbe, ali ja bih vas podsetio, gospodine ministre, da ono što mi predlažemo već postoji u praksi. Evo, naš severni sused Mađarska je izuzetne rezultate postigla. Oni, ponavljam, izdvajaju 4% bruto nacionalnog dohotka za porodicu. Hajde samo da se ugledamo, ne šta Dveri kažu, hajde da se ugledamo na to šta radi i susedna Mađarska i neka vladajuća većina pogleda, recimo, rezultate. Katalin Novak se zove lice u Vladi Mađarske koja je zadužena za sprovođenje mera porodične politike. Šta je uradila Vlada Republike Mađarske i koje rezultate Viktor Orban uspeo da postigne u istom vremenskom periodu. Praktično, koliko je on na vlasti, toliko je na vlasti i ova Vlada, kako vi kažete, odnosno SNS.

To mi govorimo, jer problem populacije, odnosno populacione politike i porodice u Srbiji je daleko veći nego i bilo koja vlada i bilo koja parlamentarna većina ili bilo koji skupštinski saziv i to mora da bude broj jedan tema u društvu i opštedruštveni problem i mi tako moramo da ga shvatimo.

Ja vam sa naše strane upućujem kritiku, smatrajući da vi nedovoljno tome poklanjate pažnju zato što izdvajanja koja dajete su manja nego izdvajanja npr. za migrante, za Ministarstvo Slavice Đukić Dejanović, koje bi trebalo, recimo, da bude upravo ministarstvo npr. koje bi se bavilo porodicom. Mi podstičemo vas da više izdvajate u tom pravcu.

Kako se mi odnosimo prema porodici? Mi smo predstavili naše mere kako bi omogućili lakše sticanje stana, da dajemo kredite koji ne bi bili opterećeni kamatama, da se promenom poreza i poreske politike, uvođenjem subjektnih poreza uvede mogućnost za poreske olakšice za bračne parove kad stupe u brak, za porodice sa više dece.

Nisu to uopšte paušalne, već konkretne i precizne mere, gospodine Đorđeviću, a paušalne su vaše optužbe da vi govorite da žene na porodiljskom bolovanju zloupotrebljavaju i štete budžetu. Pa, evo, jedna Kanada je podigla porodiljsko bolovanje na 18 meseci. Ja imam… (Isključen mikrofon.)

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Uvaženi gospodine Marinkoviću, član 103. meni daje pravo da ukažem na povredu Poslovnika. Vi ste dužni da mi date reč da ukažem na konkretnu povredu, pre nego što drugi narodni poslanici po drugim osnovama dobijaju reč. Ja sam to svoje pravo pokušavao da dobijem u zadnjih par minuta. Ne tražim zaista mnogo, samo tražim ono što mi po Poslovniku pripada.

Mislim da zaista nije bilo potrebe, jer sam se javio najpre po povredi Poslovnika za član 104. i vi ste onda, ne dajući mi reč, prekršili ponovo Poslovnik. Znači, dva puta u pet minuta kršite Poslovnik, član 103. i 104. Ne date mi pravo na repliku kada me je prethodni govornik iz vladajuće većine direktno pomenuo, kao poslednjeg iz opozicije koji je govorio pre njega, stavljajući mi u usta nešto što nisam rekao, a onda mi ne date da ukažem na povredu Poslovnika. Mislim da nema potrebe, korektno ide sednica, privodimo kraju, možda još jedan, dva, tri govornika su ostala, normalno se diskutuje i zašto bi se uskraćivalo pravo opoziciji koje daje Poslovnik?

Poslovnik je restriktivan, vrlo ograničena prava daje opoziciji, a vi nam i ta restriktivna prava sužavate i suzbijate. Ništa nisam tražio u ovoj Skupštini, niti i jedan drugi poslanik Dveri, osim onoga što nama pripada po ovom Poslovniku. Uporno se borimo samo da se izborimo za ono što nam Poslovnik omogućava, da barem to malo prava ne kršite. Valjda imamo pravo da postojimo i da sedimo u ovim klupama i da učestvujemo u diskusiji. Ako se držimo Poslovnika, nema nikakvih problema, ali zašto nam ne date ono što nam Poslovnikom pripada?

Zaista nikada nisam pomenuo 450 miliona za migrante, već Ministarstvo pravde, a kako Komesarijat za izbeglice sprovodi svoju politiku videli smo nedavno u Ustaničkoj ulici i problem gde su hteli da izbace 20 ljudi koji su veterani, izbeglice, a stanove su dobili ljudi zaposleni u Komesarijatu.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Na moja pitanja ne sme niko da odgovori, ali bože moj ja moram da ih postavim.

Prvo pitanje za Aleksandra Vučića koordinatora službi bezbednosti, direktora BIA Bratislava Gašića i načelnika VBA, da li naše službe rade bezbedonosne procene i kako rade te bezbedonosne procene? Ovo nije samo vezano za moje prethodno pitanje za bezbednosnu procenu Ane Brnabić, već me zanima kakvu su bezbedonosnu procenu prošli Nenad Kovač zvani Neša roming i Sava Terzić, lica koja sarađuju sa najvišim državnim organima u poslovima, recimo, E inspektora sa svim inspekcijskim upravama, sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sarađuju sa Vojskom, sa policijom, sa službama bezbednosti, jer se njihovi softveri koriste u svim državnim organima. Mislim, i u Narodnoj skupštini.

Godine 2001. Sava Terzić kao direktor Preduzeća „Certus“, ta firma nije mogla da dobije posao, uvođenje elektronskih brava u Centralni zatvor zato što nije prošao bezbedonosnu proveru, jer je osuđen da je 1994. godine krao šofer šajbne a sada taj čovek može da sarađuje sa najvišim državnim organima, gde treba najveći stepen bezbedonosne procene, a od 2006/2007. godine do danas on i Nenad Kovač su glavni perači para za sve narko kartele u Srbiji. Imate ih na snimcima balkanskog ratnika, koje su te iste službe bezbednosti snimile na zakonit način u zakonitom postupku, ali oni sarađuju i sa najvišim državnim organima. Zanima me kako?

Drugo pitanje za ministra privrede i direktora APR, objasnite mi kako je po zakonu moguće da jedna firma bude DOO vlasnik sebe same? Naime od 2014. godine do danas „Lanus“ Privredno društvo DOO je 66% vlasništvo samo sebe. To je nemoguće po zakonu. Zakon propisuje da manji deo možete biti vlasnik i to u kratkom vremenskom periodu ili se taj deo briše. Da li se kriju pravi vlasnici „Lanusa“? Iza tih 66% iza povezanih lica koji vode do Holandije, da li se kriju Nenad Kovač, naravno on je pravi vlasnik „Lanusa“, ali i neki političari Goran Vesić, Siniša Mali, Nikola Petrović, kum Nenada Kovača i ko još?

Ovo pitanje postavljam inspirisan medijskim navodima da se sprema nekakvo hapšenje Draganu Đilasu, pa sam hteo da kažem da Dragan Đilas sigurno ne mora da se brine da će biti uhapšen jer mu je jedan čovek garancija, Nenad Kovač. Nenad Kovač je bio njegov poslovni partner i do 2014. godine su zajedno radili, upravo preko tog „Lanusa“, ali od 2014. godine ulaze u taj posao Siniša Mali, Goran Vesić, od ranije, naravno, i Nikola Petrović i od ranije, naravno, Aleksandar Vučić.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Prvo pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić. Ona mi je dužna odgovor na ovo pitanje još od sednice kada je birana na mesto predsednika Vlade. Da li je Nenad Kovač, zvani Neša roming, lice koje je tražilo reket od firme „Kontinental Vinc“ kada ste vi bili direktor te iste firme? U javnosti ste ispravno svedočili da to nije uradio Nikola Petrović kum Nenada Kovača, ali da li je to lice Nenad Kovač? Nenad Kovač je, podsetiću vas, jedan od glavnih perača para narko klana Darka Šarića, kum Nikole Petrovića koji je prvi kum Srbije, jer je dvostruki kum Aleksandra Vučića.

Drugo pitanje, da li ste vi upoznali vašeg brata Igora sa Nenadom Kovačom, Nikolom Petrovićem i Slavišom Kohezom i povezali ih da zajedno poslovno sarađuju?

Treće pitanje za Aleksandra Vučića, ali kao koordinatora službi bezbednosti Bratislava Gašića direktora BIA, molim vas da nam dostavite izveštaj o bezbedonosnoj proveri Ane Brnabić kada je stupala na funkciju, ko je lice koje je potpisalo taj izveštaj, a ukoliko je izveštaj saopšten usmeno ko je lice koje je saopštilo taj izveštaj usmeno i kome je taj izveštaj saopšten?

Takođe, pitanje za ministra nadležnog za poslove telekomunikacija, to je gospodin Rasim LJajić i za direktora „Telekoma“. Molim vas da nam se dostave svi ugovori, podaci o prometu i podaci o provizijama između „Telekoma“ i svih firmi koje su se bavile elektronskim dopunama mobilne telefonije od 2004. godine do danas. Isto to tražim, znači ugovore, podatke o prometu i provizijama između „Telekoma“ i sledećih firmi „Roming elektroniks“ i povezanih pravnih lica, ima ih nekih pedesetak, zatim „Tehnomanije“, „Prointera“, „Altija“ i „Vin Vina“, kao i da li su ti poslovi zaključeni na javnim tenderima ili pak po hitnim nabavkama?

Postavljam takođe pitanje „Telekomu“ koliko su donirali, kroz razne sisteme, Busplusu i GSP gradsko preduzeću u Beogradu, a za promociju sistema Busplus. Takođe, zanima me i odgovor od ministra kulture i informisanja, da li nešto može iz svoje nadležnosti da se uradi protiv ovih rijalitija, ali ne samo rijalitija na televiziji nego i rijalitija u štampanim medijima.

Naime, mi imamo slučaj jednog ubistva koje je u zadnjih 500 i nešto dana svaki dan na naslovnim stranama u novinama, to su stotine i hiljade novinskih naslova i novinskih tiraža posvećenih naslovnih strana o slučaju ubistva Jelene Marjanović. Toliko zajedno nisu dobili zajedno ni slučaj smrti Patrijarha Pavla, ni ubistvo Zorana Đinđiča, ni sva ostala ubistva, ja verujem kada biste stavili na jednu stranu njihove naslovne strane, a na drugu stranu slučaj ovog ubistva, da bi ovde pretegnulo. Ko je uopšte, koji je razlog da jedno takvo ubistvo zaslužuje toliko naslovnica? Jedini logičan odgovor bi bio da je neko zaista mnogo moćan na neki način povezan, lično Aleksandar Vučić ili možda Ivica Dačić da su povezani na neki način sa tim slučajem.

Kada smo već kod slučaja ubistva, šta ćemo sa ljudima koji su radili odgovorno posao za državu i ostavljeni na cedilu od strane te države. Tako da molim da mi se dostave izveštaji o smrti i autopsija, molim recimo ministra spoljnih poslova, on je nadležan za to pitanje, o smrti ambasadora Potežice jer je to zaista jedna od najčudnijih saobraćajnih nesreća, da čovek pogine u saobraćajnoj nesreći, a da ima sedam metaka u telu, pa bih voleo taj slučaj da mi se dostavi, da vidimo obdukcioni nalaz od gospodina Potežice i šta je ministarstvo uradilo tim povodom.

Takođe, da se kao odgovor kada se desio onaj slučaj otmice u Libiji. Šta je bilo sa 120 miliona dolara koji su se nalazili u kolima kada su oteti službenici naše ambasade u Libiji? Ko je kriv zato što je naopako pošao posao sa trgovinom oružjem? Ko je ostavio na cedilu ljude koji su odgovorno radili posao za ovu državu, jer nije sporno da država trguje naoružanjem, ali je sporno kada neko napravi grešku i ostavi dvoje službenika, kasnije i ovog pomenutog ambasadora, na milost i nemilost da oni snose te posledice. Jadna je država koja ne staje iza svojih ljudi. Država mora da štiti svoje ljude i neko u tom lancu odgovornosti mora da odgovara.

Takođe, šta je bilo sa pitanjem za predsednika Aleksandra Vučića, da nas podseti na voj razgovor sa Mekejnom, kada je gospodinu Mekejnu, kako on kaže, dao lokaciju gde se nalaze oteti službenici ambasade Srbije u Libiji, koji su onda navodno nastradali u bombardovanju. Podsetiću vas da je gospodin Mekejn rekao da je dobio podatke o jednoj drugoj lokaciji. Hajte da vidimo obdukcioni nalaz kako su stradali ti službeni ambasade u Libiji? Hvala vam.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Dobar dan.

Hteo bih da postavim neka pitanja za novu mandatarku Anu Brnabić, s obzirom da u svom govoru neću imati dovoljno vremena da ukažem na neke stvari iz njenog ekspozea, a voleo bih da dobijem odgovore.

Naime, mi smo videli u ekspozeu pohvalu od mandatarke Ane Brnabić da je primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju 900.000 izvršnih predmeta rešeno za godinu dana. Hteo bih da postavim pitanje – da li je ona uopšte svesna posledice koju izaziva Zakon o izvršenju i obezbeđenju i koliko u nepovoljan položaj stavlja dužnike taj zakon koji ne garantuje nikakva prava? Naime, tih 900.000 predmeta manje je pre svega nastalo zbog odredbe u zakonu gde su stranke imale jedan vremenski period da se opredele da li će svoja potraživanja naplaćivati putem suda ili preko javnih izvršitelja. Mnogi broj stranaka, to su razni radnici koji su u postupcima privatizacije kada su upropaštavane njihove firme ostali zakinuti za radni staž, za plate, za vrednost akcija, eventualno, preduzeća u kojima su imali akcije, kao pravno neuke stranke nisu iskoristile tu mogućnost i nisu se opredelile kako će izvršavati svoja potraživanja, tako da je na taj način smanjen broj predmeta.

Sa druge strane, ovim zakonom se javnim izvršiteljima bukvalno daje mogućnost da preko noći postanu bogatiji ljudi. Naročito kada su dužnici javna preduzeća. Potrebno je samo poslati jedan mejl i kada pošaljete taj mejl, recimo, ako je dužnik budžet Republike Srbije, prosto Narodna banka izvrši blokadu i lako se naplati. Vi dobijate unapred i predujam troškova i dobijate i nagradu na osnovu naplaćenih potraživanja.

Da li zna mandatarka Ana Brnabić koliko ljudi je isterano i izbačeno iz svojih domova? Svaki dan po nekoliko ljudi bude iseljeno iz svojih domova samo u Beogradu zbog naplate tih potraživanja primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada se Dveri budu pitale, niko neće moći da ostane bez porodičnog mesta stanovanja zbog bilo kakvih dugova. To nije ni normalno, niti isplativo za državu. Nije normalno sa ljudske strane, nije isplativo za državu, a vi dozvoljavate i tolerišete kriminal, da se stanovi prodaju za 30% od realne vrednosti, čak i manje, da se za lažne i fiktivne dugove ljudima otimaju stanovi i da se bagatelno kupuju, da li od strane kombinacija korumpiranih sudija i izvršitelja, da li banaka. To je jedna mreža koja upropašćava ove građane.

Javni izvršitelji su veliki problem. Ja sam ukazivao i na samo jednu fakturu koju je izvršitelj javni Ranković uputila ka Elektroprivredi, 57 miliona dinara samo jedna faktura od pre dve godine prema Elektroprivredi Srbije. Da li vi znate koliko ti ljudi zarađuju? Stotine hiljada evra. Naravno, oni daju deo za stranku, deo za onog ko ga je postavio na mesto izvršitelja. Mislim da je skandal da se vi u svom ekspozeu hvalite Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69886.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 00:15