SRĐAN NOGO

Dveri

Rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.

Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.

Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014. godine.

U Dverima je koordinator Stručnog saveta za spoljnu politiku. Takođe vrši funkciju predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je, i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Beograd
  • Beograd
  • 1981
  • pravnik

Statistika

  • 265
  • 2
  • 518
  • 9
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 24 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Elementarne nepogode, prirodne katastrofe i vanredne situacije. Evo, imamo baš jednu takvu aktuelnu, koja se dešava u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ne znam da li ste upoznati sa dešavanjima na Staroj planini, odnosno u selu Rakita, gde očigledno neki ljudi u ovoj zemlji smatraju da sva prirodna bogatstva i prirodni resursi trebaju da pripadnu njima, pa se tako jedan investitor, izvesni Goran Belić, našao se pametan da otima reku i od građana Srbije i od lokalnog stanovništva. Ali, to nije najgore što se u ovom trenutku dešava.

Već dva dana, odnosno već 24 časa, juče i danas, tamo je bukvalno opsadno stanje, gde privatno obezbeđenje, a imamo i Zakon o privatnom obezbeđenju, baš kao temu ovog dnevnog reda, privatno obezbeđenje pomenutog investitora je uzurpiralo i okupiralo privatni posed jednog meštanina, ima i video snimak, i preti fizički da će polomiti glavu, naziva pogrdnim imenima lokalno stanovništvo. Uzurpirali su čoveku posed, otimaju reku od građana, a nažalost policija ništa ne čini da to spreči.

Zašto policija ne postupa po zakonu? Ko u ovoj državi ima pravo da otima reke, reke koje pripadaju svima nama? Ko je taj Goran Belić? Nije valjda da iza njega stoji neko moćan, poput Nikole Petrovića ili Nenada Kovača? Znači, Goran Belić je sebi uzeo za pravo da može da maltretira i lokalno stanovništvo i da njegovo privatno obezbeđenje, koje je uzeo, može da uđe na tuđi posed, može da preti i primenjuje fizičku silu protiv ljudi koji se tu nalaze. Ja zaista ne znam kakva smo mi država? Ispratite, molim vas, šta radi nadležna policija u tom kraju i zašto taj komandir ne reaguje, zašto ne obezbede javni red i mir, zašto ne zaštite građane?

Da li sad svako u ovoj državi treba sam sebe da štiti? Šta treba da rade ti lokalni meštani? Da oni sami uzmu, naoružaju se i završe posao sa tim obezbeđenjem? Jer smo došli na Divlji zapad i na hajdučiju?

Zamislite da neko meni dođe na takav posed i da mi preti da će da mi razbije glavu? Ja imam svako pravo da izvadim oružje i da pucam u njega. Nemojte to da se dešava i da se dozvoljava. Ako neće policija da štiti, mi ćemo morati sami da branimo i svoje porodice i svoje živote i prirodne resurse ove zemlje.

Ja mislim da je to izuzetno problematična situacija i baš zbog ovog zakona ja apelujem na vas da i vi lično odete dole, da se uverite i da vidite kako stvari tamo stoje, kao i da sprečite samovolju nekih ljudi koji misle da to što imaju novac i eventualno neku političku kombinaciju da mogu da rade u zaštićenom području ono što ne bi smelo da se radi i da mogu još i da fizički maltretiraju ljude, da im to u Srbiji nije dozvoljeno.

Ovo je jedan veliki problem, akutni problem i nemojte da kažete da niste bili obavešteni.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Prvo da se zahvalim na odgovoru ministru.

Uredu je ako je policija odradila sa svog stanovišta tako, ali sa druge strane, znam da to nije problem policije. Ovde su neke druge nadležne institucije zakazale i druga ministarstva.

Takođe, veliki problem na koji sam ukazivao i na koji ukazujem od kako sam narodni poslanik jeste što u srpskim sudovima nema pravde. Znam da za to niste nadležni, ali kao neko ko je potpredsednik Vlade, morate da budete svesni, da bez obzira što vi sa stanovišta policije odradite vaš deo, a policija postupa po nalogu tužilaštva, to nije sporno, neke druge institucije u državi ne funkcionišu i to je problem koji može na kraju da eskalira, da mi bukvalno izgubimo potpuno konce u ovoj državi, jer tolika nepravda neće moći da se istrpi. Samo sam na to hteo da ukažem. Hvala na odgovoru.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Evo, da se uključim i ja u raspravu oko grada Kraljeva. Da li onda možemo da se složimo, ministre, na osnovu onoga što smo bukvalno u zadnja dva amandmana imali diskusiju, a da je to ono što ja tvrdim od kako sam narodni poslanik, da je ključ problema u Srbiji pravosuđe.

Pravosuđe ne radi svoj posao, ne radi ga na zakonit način, ne radi ga na kvalitetan način. To je ključ.

Šta je sa bivšim ministrem, niste odgovorili, koji nije bio obuhvaćen tim krivičnim postupkom i koji se ne tiče pravosuđa? Ali, da se vratim, pravosuđe je ključ svih problema, ono ne radi kako treba. Odgovorite molim vas na pitanje.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića. Tražim da se uradi bezbednosna procena ugroženosti lica u odnosu na narodne poslanike Srđana Noga i Boška Obradovića, a vezano za događaje koji su kulminirali 15. oktobra 2018. godine.

Naime, u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, dobili smo potvrdu svih navoda koje iznosimo već, evo skoro dve godine. Nenad Kovač je priznao da je sa Savom Terzićem imao faktičko vlasništvo u firmi „Lanus“, što je inače teško dokazivo, a u APR se nikada nisu vodili kao vlasnici ove firme. Takođe, priznao je svoj kontakt sa Zoranom Ćopićem, pravosnažno osuđenim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima, kao i kumovske veze sa javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva, LJubivojem Đorđevićem. Nepunih sat i po od održanog ročišta, gle čuda, određuje se pritvor svedoku koga smo mi predložili u ovom postupku, na osnovu činjenica da smo u brojnim sudskim postupcima, krivičnim i parničnim, čuvali podatke koje se tiču upravo našeg parničnog postupka.

Znači, određuje se pritvor, i to na osnovu krivičnog dela koje je dekriminalizovano. Da li neko želi da ubije u pritvoru Dejana Dragojlovića, kao što je već pokušavano više puta, a poslednji put 2011. i 2012. godine, kada je Dragojlović 501 dan dokazano držan u nezakonitom pritvoru i o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i u okružnom zatvoru.

Da li smo sledeći na spisku, kao smetnja ovim moćnicima i nezgodni svedoci Boško Obradović i ja?

Detalji o ovom slučaju i zapisnik sa ročišta dostaviću vam u pismu lično, danas.

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marija Janković Debeljak, vodi suđenje u krivičnom postupku K25011/10, protiv okrivljenih po optužnici za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je 1. marta 2018. godine brisano iz Krivičnog zakonika, kao i dva krivična dela za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je moguće da Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu donese rešenje kojim se određuje pritvor okrivljenom prema kome se vrši postupak zbog ovih krivičnih dela, znači, dekriminalizovanih i zastarelih? I kako je moguće da se u ovom krivičnom postupku okrivljenom postavlja branilac po službenoj dužnosti, iako isti ima izabranog i opunomoćenog branica u predmetu?

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da se odbija zahtev za izuzeće sudije Marije Janković Debeljak u postupku K25011/10, iako je ona i stranka u parničnom postupku, tužena od strane okrivljenog u ovome predmetu, kao i podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog iz njenog predmeta, upravo zbog činjenice da je protiv nje on podneo parničnu tužbu. Znači, u istom sudu se sve dešava.

Da li je moguće i da li je dozvoljeno, po zakonu, podnositi parnične ili druge tužbe i prijave protiv sudija, ili je to možda krivično delo i kažnjivo, jer su sudije izvan i iznad zakona?

Takođe, kako je moguće da predsednik Višeg suda odlučuje nezakonito o izuzeću sudije Osnovnog suda?

Pitanje za javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogadu, LJubivoja Đorđevića, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Natašu Krivokapić, javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Tomislava Kilibardu, Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, ministarku pravde i Državno veće tužilaca: kako je moguće da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, zamenik Sofija Radak, krivično goni lice zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je dekriminalizovano, pa i predlaže određivanje pritvora prema okrivljenom? Kako je moguće da isti zamenik javnog tužioca pisano priznaje da je bez ičije dozvole vršilo oduzimanje delova sudskih spisa u istom predmetu, a da joj nadređeni javni tužilac, LJubivoje Đorđević, pruža podršku i zaštitu? Da li neke veze sa tim ima činjenica da je kum LJubivoja Đorđevića, Nenad Kovač, lice koje je povezano sa navodno oštećenim Savom Terzićem i ima direktni finansijski interes, jer stoji iza otimanja preduzeća „Certus“ od okrivljenog Dejana Dragojlovića, koje se goni zbog krivičnog dela koje je dekriminalizovano i određuje mu se pritvor? Pri svemu tome, Dragojlović je podneo prijavu protiv Sofije Radak za uvredu, a protiv nje se vodi i disciplinski postupak zato što je odnela i držala kući 350 predmeta, od kojih je veliki broj zastareo.

O ovim navodima obratiću se svim institucijama, udruženjima, ambasadama i međunarodnim organizacijama, a insistiraću i da nadležna udruženja tužioca, sudija i advokata daju svoju reč.

Pitanje za ministarku pravde i upravnika Okružnog zatvora: da li možete da garantujete bezbednost i sigurnost Dejanu Dragojloviću, kome je određen pritvor na osnovu dekriminalizovanog dela unutar Okružnog zatvora, jer je već 2011. i 2012. godine više puta na njega u pritvoru pokušan atentat, o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i evidencija u Okružnom zatvoru? Vi ćete snositi odgovornost ako se Dragojloviću nešto desi u pritvoru.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?

Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.

Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.

Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.

Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.

Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.

Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?

Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.

Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.

Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?

Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.

Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)

(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Na moja pitanja ne sme niko da odgovori, ali bože moj ja moram da ih postavim.

Prvo pitanje za Aleksandra Vučića koordinatora službi bezbednosti, direktora BIA Bratislava Gašića i načelnika VBA, da li naše službe rade bezbedonosne procene i kako rade te bezbedonosne procene? Ovo nije samo vezano za moje prethodno pitanje za bezbednosnu procenu Ane Brnabić, već me zanima kakvu su bezbedonosnu procenu prošli Nenad Kovač zvani Neša roming i Sava Terzić, lica koja sarađuju sa najvišim državnim organima u poslovima, recimo, E inspektora sa svim inspekcijskim upravama, sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sarađuju sa Vojskom, sa policijom, sa službama bezbednosti, jer se njihovi softveri koriste u svim državnim organima. Mislim, i u Narodnoj skupštini.

Godine 2001. Sava Terzić kao direktor Preduzeća „Certus“, ta firma nije mogla da dobije posao, uvođenje elektronskih brava u Centralni zatvor zato što nije prošao bezbedonosnu proveru, jer je osuđen da je 1994. godine krao šofer šajbne a sada taj čovek može da sarađuje sa najvišim državnim organima, gde treba najveći stepen bezbedonosne procene, a od 2006/2007. godine do danas on i Nenad Kovač su glavni perači para za sve narko kartele u Srbiji. Imate ih na snimcima balkanskog ratnika, koje su te iste službe bezbednosti snimile na zakonit način u zakonitom postupku, ali oni sarađuju i sa najvišim državnim organima. Zanima me kako?

Drugo pitanje za ministra privrede i direktora APR, objasnite mi kako je po zakonu moguće da jedna firma bude DOO vlasnik sebe same? Naime od 2014. godine do danas „Lanus“ Privredno društvo DOO je 66% vlasništvo samo sebe. To je nemoguće po zakonu. Zakon propisuje da manji deo možete biti vlasnik i to u kratkom vremenskom periodu ili se taj deo briše. Da li se kriju pravi vlasnici „Lanusa“? Iza tih 66% iza povezanih lica koji vode do Holandije, da li se kriju Nenad Kovač, naravno on je pravi vlasnik „Lanusa“, ali i neki političari Goran Vesić, Siniša Mali, Nikola Petrović, kum Nenada Kovača i ko još?

Ovo pitanje postavljam inspirisan medijskim navodima da se sprema nekakvo hapšenje Draganu Đilasu, pa sam hteo da kažem da Dragan Đilas sigurno ne mora da se brine da će biti uhapšen jer mu je jedan čovek garancija, Nenad Kovač. Nenad Kovač je bio njegov poslovni partner i do 2014. godine su zajedno radili, upravo preko tog „Lanusa“, ali od 2014. godine ulaze u taj posao Siniša Mali, Goran Vesić, od ranije, naravno, i Nikola Petrović i od ranije, naravno, Aleksandar Vučić.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69886.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 00:15