čeka se odgovor 5 godina i 7 meseci i 15 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 6 godina i 5 meseci i 23 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
čeka se odgovor 6 godina i 7 meseci i 25 dana
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Zahvaljujem predsednice.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, polazeći od međunarodnog javnog prava i konkretnih međunarodno pravnih akata koji su sadržani u tekstu rezolucije koju mi predlažemo, te idući sledom ustavnih normi koje proističu iz ustavne preambule i ustavnih normi koje se tiče celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije čija je AP Kosovo i Metohija nesumnjivo deo, a imam potrebu da naglasim u ovom trenutku da se AP Kosovo i Metohija nalazi pod mešovitom okupacijom NATO, EU i tzv. prištinskih vlasti. Mi predlažemo da se usvoji jedna rezolucija koja je pojačati, učiniti da se postigne jedan suverenistički stav naše Skupštine, kada je reč o predstojećim koracima kako bismo AP Kosovo i Metohiju sačuvali u sastavu Srbije.
To podrazumeva, pre svega, jedan apsolutni raskid sa dosadašnjom politikom postepenog priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, koje je proglašeno od strane ilegalnih organa u Prištini, a kroz dijalog i posredovanje EU. Dakle, kako mogu u tom dijalogu da posreduju oni koji su učinili sve da se deo teritorije Srbije otme. Nizom pisanih i usmenih sporazuma koji su zaključeni u Briselu, a naročito njihovom postepenom implementacijom došli smo do toga da je važeći Ustav Republike Srbije na neustavan način izmenjen.
Stoga se pitanje Kosova i Metohije mora vratiti u odgovarajuće međunarodne okvire, kao i ustavne okvire, imajući u vidu da je pisani Ustav pretpostavka vladavine prava. Zato je za nas od izuzetnog značaja, ne samo da se usvoji ova rezolucija, već i da se zakaže posebna sednica o Kosovu i Metohiji, koju mi nikako ne uspevamo da zakažemo, i pitamo se zašto. Ko se to i čega boji, što bi se moglo čuti na jednoj posebnoj sednici u Narodnoj skupštini Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.
Da li se možda neko boji toga sve što se ovde kaže snima i stenogramski zabeleži. Vodi se nekakav dijalog čast i poštovanje, dakle drugim institucijama i pojedincima, organizacijama, ali dijalog o Kosovu i Metohiji, treba pre svega ovde da se vodi, a ne da se vodi u Prištini, Briselu, Vašingtonu i na svakom drugom mestu, osim u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zahvaljujem.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege, Srpski pokret Dveri je predložio za usvajanje jednu rezoluciju o AP Kosovo i Metohija.
Naime, polazeći od međunarodnog javnog prava i konkretnih međunarodno-pravnih akata koji su sadržani u tekstu ove rezolucije, te sledom ustavne obaveze koja proističe iz ustavne preambule, a imajući u vidu i ustavne norme o celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije, čija je AP Kosovo i Metohija sastavni deo, koja je trenutno, ovo posebno naglašavam, pod mešovitom okupacijom NATO-a, Evropske unije i nelegalnih organa u Prištini koji su dobrim delom sačinjeni od terorista, a imajući u vidu i ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku, smatramo da je krajnje vreme da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovu rezoluciju i konačno zauzme jedan suverenistički politički stav u daljoj borbi za AP Kosovo i Metohija i njeno očuvanje u sastavu Republike Srbije.
To podrazumeva apsolutni raskid sa dosadašnjom politikom postepenog priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, proglašene od strane ilegalnih organa u Prištini, a kroz dijalog i posredovanje Evropske unije u Briselu, jer su implementacijom ovih sporazuma na grub način ugrožene teritorijalna celovitost i ustavni poredak Republike Srbije.
Naime, nizom pisanih, ali i usmenih sporazuma, zaključenih u Briselu, a naročito njihovom postepenom implementacijom, važeći Ustav Republike Srbije na neustavan način je izmenjen. Stoga se pitanje Kosova i Metohije mora vratiti u odgovarajuće međunarodne okvire - o je isključivo format Ujedinjenih nacija, kao i ustavne okvire, imajući u vidu da je pisani Ustav pretpostavka vladavine prava.
Počev od 2000. godine, primećeno je odsustvo volje da se na legitiman i legitimno legalnim osnovama sačuva Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Sve vlasti su se deklarativno zalagale za KiM u sastavu Srbije, ali ni jedna vlast nije do kraja insistirala na potpunom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tome su pogodovale evropske integracije i pod pritiskom istih niz pogrešnih poteza svih koji su vršili vlast, budući da evropske integracije imaju jednu konstantu u slučaju Srbije – što je Srbija bliža Evropskoj uniji, to je Kosovo i Metohija sve dalje od Srbije.
Predloženom rezolucijom i zauzetim stavovima se poništavaju efekti i posledice politike koju su povodom kosmetskog problema sprovodile sve vlasti, počev od 2000. godine.
Ovde predlažemo niz mera, kao što je poništavanje sporazuma, osnivanje ministarstva za Kosovo i Metohiju itd, itd. Zahvaljujemo.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, u ovom amandmanu sam naveo da se uvodi u suštinu bankarskih odnosa prema građanima i pravnim licima u Srbiji u sam termin zakona. Dakle, predloge, Predlog zakona o zaštiti obespravljenih korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Dakle, put obespravljivanja korisnika finansijskih usluga u Srbiji nije počeo juče. Nakon 5. oktobra krenulo se sa uništavanjem domaćih banaka. To je učinjeno, dakle, na jedan brutalan način. Posledice su katastrofalne, a mi ih trpimo do danas dani. Ta klima u kojoj su banke gotovo uvek i u svakoj situaciji povlašćene u odnosu na korisnike njihovih usluga se nastavio.
Mi smo do sada u više navrata ukazivali na potrebu da se ti odnosi promene u korist države Srbije, u korist građana Srbije koji koriste finansijske usluge kod banaka, ukazujući na pojedine primere i u našem okruženju. Ne jednom je navođen primer, recimo, kako je Mađarska rešila pitanje kada je reč o zaštiti korisnika kredita u švajcarskim francima itd. Hvala.
Hvala vam poštovana predsednice.
Pitanje za predsednika Privrednog suda u Beogradu Jovana Jovanovića – kada je bio raspisan konkurs za radno mesto sekretarice predsednika suda? Po kom pravnom osnovu je penzionisana sekretarica LJiljana Gladović, već pet godina angažovana na istom radnom mestu? Naročito imajući u vidu njene godine starosti, nedavno je napunila 70 godina. Gospodine Jovanoviću, da li vi svojeručno potpisujete odluke ili umesto vas potpisuje upravo pomenuta LJiljana Gladović? Da li ste upoznati sa odlukama koje potpisuje LJiljana Gladović?
Pitanje za Anu Brnabić – kada ćete predložiti Zakon o ispitivanju porekla imovine? Najinteresantnije će biti ako i kada taj zakon stupi na snagu koliki je broj visokih funkcionera DS, SNS i narkodilera kriminalaca bio pod znacima navoda srećne ruke i dobio sedmicu na lotou. Odgovor na ovo pitanje možda mogu da daju i oni koji su noću krečili službene prostorije Lutrije Srbije iako, koliko mi je poznato, ni jedan moler nikada nije dobio više od šestice.
Pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović – u koliko slučajeva i u kojim predmetima je u krivičnim postupcima u Srbiji postavljen branilac po službenoj dužnosti a da je pri tom okrivljeni imao svog izabranog branioca?
Pitanje za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu – da li su neke sudije ovog suda bile na praksi u Haškom tribunalu, pa postavljaju branioce po službenoj dužnosti iako okrivljeni ima svog advokata? U koliko slučajeva i u kojim predmetima su sudije ovog suda tako postupili?
Pitanje za direktora Koridora Srbije Zorana Babića – u kojoj zgradi se nalazi sedište Koridora Srbije? Koliko iznosi mesečni zakup tih prostorija? Tražim da mi dostavite ugovor o zakupu. Takođe, koliko iznosi reprezentacija direktora i funkcionera Koridora u restoranu „Terminal“?
Pitanje za ministra Ivicu Dačića – kakva su vaša saznanja o prirodi sukoba i problema sa Bakirom Izetbegovićem? Da li su ti sukobi na relaciji Beograd – Bakir Izetbegović državno ili privatno-poslovne prirode? Da li postoji poslovna veza između Bakira Izetbegovića, Fahrudina Radončića i Miroslava Miškovića? Da li vam je poznata firma „Prezident nekretnine“ iz Bosne i Hercegovine koja je u vlasništvu 50% Miškovićevog „Delta rilestejta“, a po 25% imaju „Avaz“ Fahrudina Radončića i „Venedi internacional Delize“ iza koje stoji Naser Keljmendi? Da li ste 30. avgusta 2012. godine bili prisutni na sastanku koji je organizovao Miroslav Mišković u prostorijama Delte, a na kome su bili Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Ivica Dačić, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, Miroslav Mišković, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Fahrudin Radončić, vlasnik „Avaza“ i kandidat za ministra policije BiH? Da li je tada dogovoreno da Dodik odustane od zahteva za smenu Zlatka Lagundžije, da se smeni ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetović i da se na njegovo mesto postavi Fahrudin Radončić što se i desilo 22. novembra baš kako je dogovoreno na ovom sastanku?
Kao što vam je poznato, Barak Obama je 2. juna 2012. godine pismenim ukazom označio i stavio na crnu listu Nasere Keljmendija kao glavnog narkodilera na Balkanu i glavnog čoveka za šverc heroina u Evropi i zatražio finansijsku istragu protiv svih lica koji su povezani sa njim, a tu spadaju i Radončić i Mišković. Tri meseca posle toga državni vrh se sastao i posluje sa pomenutim licima. Vi stalno ističete da niste sarađivali sa tajkunima i osobama bliskim kriminalu, a naročito je poznat vaš sukob sa Miroslavom Miškovićem, pa odakle onda ovaj sastanak? Isto pitanje važi i za gospodina Aleksandra Vučića.
Da li je zbog ovog sastanka uplaćeno direktno od strane države Srbije dva miliona dolara Fondaciji Hilari Klinton da obezbedi sastanak između predsednika SAD Baraka Obame i predsednik Vlade Srbije, što je otkriveno u finišu predsedničke trke u SAD, kada je FBI otvorio istragu protiv Hilari Klinton i kada je direktor FBI objavio 33.000 mejlova među kojima i dokaz o uplati iz Srbije? Pored date donacije upravo zbog sastanka od 30. avgusta 2012. godine Obama nije hteo da se sretne sa predsednikom Vlade, odnosno sa vama?
Za kraj, šta je pošlo naopako, a jasno je ko nije bio zadovoljan, pa je posle tri i po meseca posle ovog sastanka uhapšen Miroslav Mišković. Takođe, par meseci potom i Naser Keljmendi je uhapšen na Kosovu, a 2014. godine jedan poznati beogradski kriminalac, svedok saradnik, povezan sa Keljmendijem koji se i danas nalazi u zatvoru, a terete ga za realno smešna dela u odnosu na šta je sve bio uključen?
Zahvaljujem.
Pitanje za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu – na osnovu kog propisa i odluke je dana 14.11.2017. godine dozvoljeno građaninu Nikoli Petroviću da privatnim vozilom uđe na parking suda u zgradi u bulevaru Nikole Tesle 42a, te da potom uz prisustvo i pratnju pripadnika pravosudne straže pristupi na ročište u parničnom postupku? Da li je to bila demonstracija sile i pritiska na sud i slanje poruke Sudiji kakva se odluka o njega očekuje?
Pitanje za ministra telekomunikacija i direktora Telekoma – Dostavite mi bankarske garancije od firmi distributera elektronskih dopuna mobilne telefonije „Futura plus“ „DTM relations“ i od 1. aprila do 1. novembra 2009. godine, koje su po ugovoru sa Telekomom bile dužne da iste dostave na duplo veći iznos od sedmičnog prometa. Po ugovoru o poslovnoj saradnji Telekoma i „Future plus“ broj 111 786 od 9. oktobra 2006. godine i Aneksa broj od 1 do 3 tog ugovora, „Futura“ je bila dužna da dostavi ovakvu bankarsku garanciju i molim da mi se dostavi taj ugovor.
Takođe tražim da mi dostavite sledeće račune future iz 2009. godine: račun broj 1657/1412 na iznos 973.216,14 dinara od 16. 05; račun broj 1723/1412 na iznos od 45.721.924,30 dinara od 23. 05; račun broj 1786/1412 na iznos od 44.228.005,80 dinara od 30. 05; račun broj 1854/1412 na iznos od 47.070.182,28 dinara od 6. 06; račun broj 2027/1412 na iznos od 52.143.853,60 dinara od 13. 06; račun broj 2088/1412 na iznos od 50.928.560,35 dinara od 20. 06; račun broj 2131/1412 na iznos od 48 miliona 795 hiljada 28 dinara i četiri pare od 27. 06; račun broj 2193/1412 na iznos od 52 miliona 314 hiljada 617 dinara i 19 para od 4. 07; račun broj 2272/1412 na iznos od 15 miliona 928 hiljada 954 dinara i devet para od 7. 07; račun broj 2398/1412 na iznos od 34 miliona 149 hiljada 237 dinara od 11. 07; račun broj 2460/1412 na iznos od 54 miliona 135 hiljada 533 dinara od 18. 07; račun broj 2554/1412 na iznos od 39 miliona 279 hiljada 795 dinara od 25. 07; račun broj 2572/1412 na iznos od 23 miliona 907 hiljada 243 dinara od 01. 08. Sve ukupno iznosi 509.576.143,79 dinara ili 5.480.000 evra.
Iste račune za period od aprila do novembra 2009. godine tražim i za DTM.
Ko je dozvolio da „Futura plus“, tada u vlasništvu Darka Šarića, uđe u toliki minus, koji nije pokriven sredstvima obezbeđenja, a zbog čega nije aktivirana bankarska garancija, već je Telekom podneo tužbu?
Da li je podneta krivična prijava protiv lica koja su oštetila Telekom i omogućila firmi Darka Šarića da ošteti Telekom za skoro pet i po miliona evra? Da li je Telekom naplatio ovaj novac? Da li je ovih pet i po miliona evra Darko Šarić koristio u kupovini „Mitrosrema“? Jasno je da jeste.
Pitanje za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – Da li je u optužnici za pranje novca protiv Darka Šarića uključen i ovaj iznos od pet i po miliona Telekoma? Da li ste istraživali povezanost rukovodilaca Telekoma u pranju novca narko klana Darka Šarića?
Pitanje za Aleksandra Vučića: Gospodine Vučiću, da li poznajete Šon Fic Patrika i Bila DŽejmsa i da li ste se sa njima ponovo sreli prilikom vaše poslednje posete Vašingtonu? Pomenuta dvojica direktno nadziru sve kadrove CIA po Srbiji i bili su direktno nadređeni Mikiju Rakiću, vašem bivšem šefu i osnivaču SNS-a?
Gospodine Vučiću, da li ste po nalogu Mikija Rakića učestvovali u lociranju Ratka Mladića, za šta vam se javno zahvalio Bruno Vekarić?
Da li ste u vašem vinskom podrumu u Jajincima organizovali sastanke sa pojedincima? Reč je o više od 10 lica koji su prema informacijama CIA imali saznanja o kretanju generala Mladića i istima, uz francusko vino koje vam je poklonio Cane Subotić, nudili novac i druge usluge kako bi vam otkrili lokaciju generala? Hvala.
Hvala.
Pitanje za ministarku pravde, Nelu Kuburović, da li se generalno tužilaštvo Ruske Federacije, tokom 2012. godine, obratilo Ministarstvu pravde zamolnicom za međunarodnu pravnu pomoć, a u vezi sa krivičnim postupkom koji se pred organima Ruske Federacije vodio protiv Borisa Berezovskog i Nikolaja Guškova, kao i da li je bila zatražena zaplena imovine u njihovom vlasništvu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Molimo da nam se dostavi dokumentacija koja je dostavljena uz ovu zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć.
Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da nas obavesti o kretanju predmeta po zamolnici za međunarodnu pravnu pomoć, pod poslovnim brojem pomik2po152/12, koji je u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu primljen 20. novembra 2012. godine, kao i da nam dostavi sve sudske odluke donete prilikom postupanja po ovoj zamolnici.
Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da li je predmet zamolnice, tj. zahtev za zaplenom imovine Berezovski Borisa i Nikolaja Gluškova, obuhvatio imovinu kompanije „Danube Foods group BV“ i to aktivu od kompanija „Bambi Banat“ a.d. Beograd, zabavni park za decu i omladinu „Bambi park“, „Imlek“ a.d, „Mlekara“ a.d Subotica, „Knjaz Miloš“ a.d, „Knjaz Miloš Natura“ Batajnica, „Belosavac 2001“ d.o.o. Smederevska Palanka, „Sekopak“ d.o.o. Beograd, „Knjaz Miloš“ Banja Luka, „Knjaz Miloš“ Montenegro, a čija je nominalna vrednost 600 miliona evra.
Nadležni ruski organi utvrdili su da je u periodu od 2002. do 2005. godine, Boris Berezovski, preko četiri kompanije i jednog trusta prebacio 320 miliona dolara stečenih kao rezultat poslova kriminalnog udruženja u kompaniju „New World Value Fond“ na Gibraltaru, a potom je ova investirala ova novčana sredstva „Value Discovery Partners“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Pomenuta firma je deo sredstava investirala u aktivu kompanije za punjenje mineralne vode „Knjaz Miloš“ preko kompanije „Benume Funds gropu BV“ sa sedištem u Amsterdamu. Kasnije, „Benume Funds gropu BV“ stekla aktive „Bambi Banata“, „Bambi parka“, „Imleka“, „Mlekare“ Subotica. „Value Discovery Partners“ je takođe investirala novčana sredstva u „Clates Holding BV“ sa sedištem u Utrehtu, Holandija i preko nje postala vlasnik 100% akcija „Knjaz Miloš“.
Ključno je pitanje, zašto je neko odlučio da prevari Rusiju, ali i da Srbiju uskrati za 300 miliona evra koje bi dobila zaplenom imovine i ko je prisvojio ovaj novac?
Pitanje za ministra policije, Nebojšu Stefanovića, 14. novembra 2014. Godine, pokušano je ubistvo biznismena Milana Beka. Trenutno je u toku sudski postupak za pokušaj ubistva, ali javnost praktično nema podataka o tom slučaju. Molimo vas da mi odgovorite na tri pitanja u vezi sa tim.
Ključno je, da li ste otkrili motiv za ovo delo? Vaša prva izjava bila je da je atentator na Beka amater i da će policija brzo rešiti ovaj slučaj. Kasnije se ispostavilo da ta vaša izjava nije tačna. Međutim, da li je policija tokom istrage došla do saznanja da atentator, očito profesionalac, nije ni imao nameru da ubije Milana Beka, već da ga ozbiljno rani. Konačno, da li je atentat na Beka dovođen u vezu sa poslovanjem pomenutog „Danube Foods-a“ sa kojim je on formalno i faktički upravljao, odnosno njegovom prodajom.
Kao što znamo „Denjub fuds“ je prodat dva i po meseca posle pokušaja ubistva Milana Beka Londonskom fondu „Mid Evropa partners“ i da li je ovaj pokušaj ubistva bilo ubeđivanje Beka da odradi tu transakciju.
Pitanje za direktora Uprave za sprečavanje pranja novca – da li ste u okviru svojih zakonskih ovlašćenja ispitali poreklo novčanih sredstava kojima je izvršena kupovina „Denjub fuds“, kao i koja je cena zaista plaćena i kojoj kompaniji je izvršen prenos sredstava? Imajući u vidu da je Berezovski barem službeno mrtav od 2013. godine, kako je upravljanje kompanijama koje su nekada bile u vlasništvu „Denjub fuds“, a sada „Mid Evropa partners“ poverene na upravljanje Privrednom društvu „Moji brendovi“ d.o.o. čije se sedište nalazi u istoj ulici u kojoj živi Milan Beko, što je vrlo interesantno, jer upravo je to mesto izvršenja ubistva u pokušaju Milana Beka.
Takođe napominjemo da je direktor „Moji brendovi“ Andrija Jovanović bivši suvlasnik „Marba“, pa vam postavljamo pitanje – da li ste i kada sproveli proveru novca bivših vlasnika kompanije „Marbo“? Ako se prihvati da je tačno da su svoju kompaniju „Marbo“ doduše i to je diskutabilno, jer je pokojni Mile Tadić tada dao 90% novca za osnivanje „Marba“, zaista prodali „Pepsiju“ za 200 miliona evra, kako su Andrija Jovanović i Bojan Milovanović stavili pod kontrolu pored pomenutih kompanija u prethodnim pitanjima i bolnicu „Medigrup“ i poslovne banke „KBM“ banku, „Findomestik“ banku, a nedavno i „Pireus“ banku, kako su finansirali izgradnju A bloka na Novom Beogradu, pri čemu je projektno finansiranje isfinansirala „Pireus“ banka? Kada smo već kod „Pireus“ banke, ova banka je i najveći hipotekarni poverilac Luke Beograd, gle čuda, opet Beko. Stalno im se prepliću putevi. Kako su ova lica pored svega još i ponudila iznos od milijardu i 350 miliona evra za kupovinu „Telekoma“?
(Beograd, 04.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68297.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 03.06.2016 - |